„Obucimo se u oružje svetla“
„Noć je poodmakla. Dan je blizu. Svucimo dakle sa sebe djela tame, a obucimo se u oružje svjetla!“ (RIMLJANIMA 13:12, St).
1, 2. Kako se većina Jevreja iz prvog veka odazvala na „Svetlost istinitu“, i to uprkos kojim prednostima?
ISUS HRIST je „istinita svetlost, koja obasjava svakoga čoveka“ (Jovan 1:9). On je kao Mesija 29. n. e. došao naciji koju je Bog izabrao da budu Njegovi svedoci i koja je, bar imenom, bila posvećena Jehovi (Isaija 43:10). Mnogi Izraelci su očekivali Mesiju, a mnogi od njih su znali neka proročanstva po kojima bi ga prepoznali. Osim toga, Isus je propovedao u svim delovima Palestine, čineći znakove pred očima mnogih ljudi. Mnoštva koja su se sticala njemu bila su zadivljena onim što su čula i videla (Matej 4:23-25; 7:28, 29; 9:32-36; Jovan 7:31).
2 Ipak, na kraju je većina Jevreja odbacila Isusa. U Jovanovom evanđelju stoji: „K svojima dođe, ali ga njegovi ne primiše“ (Ivan 1:11, St). Zašto se to dogodilo? Odgovor na ovo pitanje pomoći će nam da izbegnemo ponavljanje njihove greške i da ’svučemo dela tame i obučemo se u oružje svetla‘, izbegavajući time nepovoljnu presudu sličnu onoj koju je pretrpeo Izrael prvog veka (Rimljanima 13:12; Luka 19:43, 44).
Protivljenje religioznih vlasti
3. Na koji su se način jevrejske religiozne vođe pokazale kao ’slepe vođe‘?
3 U Izraelu su religiozne vođe prednjačile u odbacivanju svetla. Uprkos tome što su bili učitelji ’upućeni u Zakon‘, oni su ljudima nametnuli zakonski sistem pravila koji se često protivio Božjem zakonu (Luka 11:45, 46, NW). Time su ’ukinuli reč Božju predanjima svojim‘ (Marko 7:13; Matej 23:16, 23, 24). Oni su bili ’slepe vođe‘, skrivajući svetlo da ne sija (Matej 15:14).
4, 5. (a) Kako su fariseji reagovali kada su mnogi Jevreji počeli da se pitaju da li je Isus Mesija? (b) Koji loš stav srca se razotkrio kod fariseja?
4 Jednom prilikom kada su se mnogi Izraelci pitali da nije Isus možda Hrist, uznemireni fariseji su poslali službenike da ga uhvate. Oni su se vratili praznih ruku, govoreći: „Nikada niko nije tako govorio.“ Nepromenjivi fariseji su pitali službenike: „Zar ste i vi zavedeni? Zar iko od vladara i fariseja u njega veruje? Ali to mnoštvo koje ne poznaje zakon proklet je narod.“ Nikodim, član sanhedrina, protestvovao je da je nezakonito suditi čoveku pre nego što se sasluša. Fariseji su se zlobno okrenuli njemu i rekli: „Zar si i ti iz Galileje? Istraži i vidi da iz Galileje neće biti podignut nijedan prorok“ (Jovan 7:46-52, NW).
5 Zašto su religiozne vođe nacije posvećene Bogu postupale na takav način? Zato što su razvili loše stanje srca (Matej 12:34). Njihovo prezrivo gledište prema običnim ljudima razotkrilo je njihovu oholost. Njihova tvrdnja da ’niko od vladara i fariseja u njega ne veruje‘ značila je oholu pretpostavku da je Mesija pravi samo ako ga oni priznaju. Osim toga, bili su nepošteni, pokušavajući da omalovaže Isusa zato što dolazi iz Galileje, iako bi jednostavno istraživanje otkrilo da je u stvari rođen u Betlehemu, prorečenom mestu rođenja Mesije (Mihej 5:2; Matej 2:1).
6, 7. (a) Kako su religiozne vođe reagovale na uskrsenje Lazara? (b) Šta je Isus rekao kako bi razotkrio ljubav prema tami religioznih vođa?
6 Nepomirljivo protivljenje svetlu tih religioznih vođa bilo je uverljivo pokazano kada je Isus uskrsnuo Lazara. Bogobojaznoj osobi bi takvo delo bilo dokaz da je Isus imao Jehovinu podršku. Međutim, religiozne vođe su mogle da vide samo moguću pretnju svom povlašćenom položaju. Oni su rekli: „Šta da radimo, jer ovaj čovek čini mnoge znakove? Ako ga tako pustimo, svi će poverovati u njega, pa će doći Rimljani i oduzeti nam i naše mesto i naš narod“ (Jovan 11:44, 47, 48, NW). Zato su se okupili kako bi se posavetovali da ubiju i Isusa i Lazara, nadajući se da će na taj način možda ugasiti svetlo (Jovan 11:53, 54; 12:9, 10).
7 Dakle, te religiozne vođe Božje nacije su zbog oholosti, ponosa, intelektualnog nepoštenja i neodoljivog koristoljublja bile odvojene od svetla. Pri kraju svoje službe, Isus je razotkrio njihovu krivicu, govoreći: „Jao vama književnici i fariszeji, licemeri! Jer zatvarate kraljevstvo nebesko pred ljudima; vi sami ne ulazite, a onima koji su na putu do njega ne dozvoljavate da uđu“ (Matej 23:13, NW).
Sebičnost i ponos
8. Koji događaji u Nazaretu su razotkrili loš stav srca nekih tamošnjih ljudi?
8 Jevrejski narod prvog veka je zbog lošeg stava svog srca uopšte bio odraz svojih religioznih vođa u odbacivanju svetla. Na primer, Isus je jednom prilikom bio pozvan da govori u sinagogi u Nazaretu. On je pročitao i objasnio nekoliko stihova iz Isaije, a okupljeni su ga u početku pažljivo slušali. Međutim, kada je povukao istorijska poređenja koja su razotkrila njihovu sebičnost i pomanjakanje vere, oni su se razbesneli i pokušali da ga ubiju (Luka 4:16-30). Ponos ih je, između ostalih loših osobina, sprečio da se ispravno odazovu na svetlo.
9. Kako su bili razotkriveni pogrešni poticaji velike grupe Galilejaca?
9 U jednoj drugoj prilici, Isus je čudom nahranio veliko mnoštvo pored Galilejskog mora. Svedoci tog čuda su rekli: „Ovo je sasvim sigurno prorok koji je trebalo da dođe na svet“ (Jovan 6:10-14, NW). Kada je Isus čamcem otišao na drugo mesto, mnoštvo ga je pratilo. Međutim, Isus je znao da poticaj mnogih nije bila ljubav prema svetlu. On im je rekao: „Ne tražite me zato što ste videli znakove, nego zato što ste jeli od hlebova i nasitili se“ (Jovan 6:26, NW). Uskoro se pokazalo da je bio u pravu kada se veliki broj onih koji su ga sledili vratio svetu (Jovan 6:66). Sebični stav: ’Šta ja mogu iz toga izvući?‘ sprečio je delovanje svetla.
10. Kako je većina pagana reagovala na svetlo?
10 Nakon Isusove smrti i uskrsenja, Jevreji koji su verovali nastavili su da nose svetlo drugim Jevrejima, ali se malo njih odazvalo. Zato su apostol Pavle i drugi, služeći kao „svetlost narodima“, proširili dobru vest na druge zemlje (Dela 13:44-47). Mnogi ne-Jevreji su se odazvali, ali je odaziv uopšte bio onakav kakvim ga je opisao Pavle: „A mi propovedamo Hrista razapeta... [vest koja je] pagancima ludost“ (1. Korinćanima 1:22, 23). Većina ne-Jevreja je odbacila svetlo jer je bila zaslepljena paganskim praznoverjem ili svetovnim filozofijama (Dela 14:8-13; 17:32; 19:23-28).
’Pozvani iz tame‘
11, 12. Ko se odazvao na svetlo u prvom veku, a ko se odaziva danas?
11 Uprkos opštem pomanjkanju odaziva, mnogi sa ispravno naklonjenim srcem u prvom veku bili su ’pozvani iz tame u Božje čudesno svetlo‘ (1. Petrova 2:9, NW). O njima je apostol Jovan pisao: „Svima koji su ga [Isusa] primili dao je vlast da postanu deca Božja, jer su iskazivali veru u njegovo ime“ (Jovan 1:12, NW). Od Pentekosta 33. n. e. naovamo, ti ljubitelji svetla bili su kršteni svetim duhom, postajući sinovi Božji sa nadom da vladaju s Isusom u njegovom nebeskom Kraljevstvu.
12 U naše vreme bili su prikupljeni poslednji od tih pomazanih sinova Božjih, a ispunjavajući Danijelovo proročanstvo, oni ’sjaje poput svetlosti prostranstva... dovodeći mnoge k pravdi‘ (Danijel 12:3, NW). Oni su dozvolili da njihovo svetlo sija do te mere da je više od četiri miliona ’drugih ovaca‘ bilo privučeno istini, radujući se pravednom položaju pred Bogom (Jovan 10:16). Oni, nadalje, odražavaju svetlo širom sveta, tako da danas to svetlo sija kao nikad pre. Kao ni u prvom veku, ni u našim danima ’tama nije obuzela [svetlo]‘ (Jovan 1:5).
’Kod Boga nema tame‘
13. Koje nam upozorenje pruža apostol Jovan?
13 Međutim, nikad ne treba da zaboravimo upozorenje apostola Jovana da je „Bog svetlost, i da tame u njemu nema. Ako rečemo da imamo zajednicu sa njim, a u tami hodimo, lažemo i ne postupamo po istini“ (1. Jovanova 1:5, 6). Sasvim je moguće da hrišćani učine istu grešku koju su učinili Jevreji i da, iako bi imenom bili svedoci za Boga, donose dela tame.
14, 15. Kakva su se dela tame ispoljavala u hrišćanskoj skupštini prvog veka, i šta učimo iz toga?
14 To se zaista dogodilo u prvom veku. Možemo čitati o ozbiljnim razdorima u Korintu (1. Korinćanima 1:10-17). Apostol Jovan je morao da upozori pomazane hrišćane da ne mrze jedan drugoga, a Jakov je morao savetovati neke da ne povlađuju bogatima na štetu siromašnih (Jakov 2:2-4; 1. Jovanova 2:9, 10; 3. Jovanova 11, 12). Dalje, kada je Isus ispitao sedam skupština u Maloj Aziji, kao što je navedeno u knjizi Otkrivenja, izvestio je prodiranje dela tame, uključujući otpad, idolopoklonstvo, nemoral i materijalizam (Otkrivenje 2:4, 14, 15, 20-23; 3:1, 15-17). U tim ranim danima hrišćanske skupštine, mnogi su na taj način napustili svetlo, neki su bili isključeni, a drugi su jednostavno odlutali „van u tamu“ (Matej 25:30, NW; Filipljanima 3:18; Jevrejima 2:1; 2. Jovanova 8-11).
15 Svi ti izveštaji iz prvog veka pokazuju razne načine na koje se tama Sataninog sveta može neopaženo uvući u razmišljanje pojedinih hrišćana ili čak celih skupština. Treba da budemo budni kako nam se tako nešto nikad ne bi dogodilo. Kako možemo biti budni?
Nova ličnost
16. Koji zdrav savet je Pavle dao Efešanima?
16 Pavle je podsticao Efešane da više ne budu ’mislima u tami, otuđeni od života koji pripada Bogu‘. Da ne bi skliznuli natrag u tamu, trebalo je da razvijaju stavove srca koji pripadaju svetlu. Pavle je rekao: „Treba da odložite staru ličnost koja odgovara vašem pređašnjem načinu vladanja i koja se kvari po svojim prevarnim željama; ali... treba da se obnovite u snazi koja pokreće vaš um, i treba da obučete novu ličnost koja je stvorena po Božjoj volji u istinskoj pravednosti i lojalnosti“ (Efešanima 4:18, 22-24, NW).
17. Kako danas možemo izbeći da ne skliznemo natrag u tamu?
17 Pavle ovde savetuje, da tako kažemo, radikalni hirurški zahvat — odstranjivanje onoga što je pre bilo deo nas, naše stare ličnosti, i dozvoljavanje razvoja potpuno novog duha koji bi ’pokretao naš um‘. On to nije govorio novozainteresovanim, već krštenim hrišćanima. Promena naše ličnosti ne prestaje krštenjem. To je neprestani proces. Ako prestanemo da razvijamo novu ličnost, verovatno će izbiti na površinu naša stara ličnost, sa svojim ponosom, ohološću i sebičnošću (Postanje 8:21; Rimljanima 7:21-25). To može dovesti do povratka delâ tame.
„Tvojom svetlošću mi svetlost vidimo“
18, 19. Kako Isus i Pavle opisuju način raspoznavanja ’dece svetla‘?
18 Ne zaboravimo da naše postizanje večnog života zavisi od našeg primanja povoljne presude od Boga. Ta presuda se temelji na tome koliko volimo svetlo. Nakon ukazivanja na ovu poslednju činjenicu, Isus je rekao: „Ko čini podle stvari mrzi svetlo i ne dolazi na svetlo, da njegova dela ne budu pokarana. Ali ko vrši ono što je istinito, dolazi na svetlo, da bi se njegova dela pokazala, jer su izvršena u skladu sa Bogom“ (Jovan 3:19-21, NW).
19 Pavle je potkrepio tu misao kada je pisao Efešanima: „Kao deca svetlosti živite! Jer je plod duhovni u svakoj dobroti i pravdi i istini“ (Efescima 5:8, 9). Zato naša dela pokazuju da li smo deca svetla ili tame. Ali, ispravna dela mogu dolaziti samo iz dobrog srca. Zbog toga moramo paziti na svoje srce, biti svesni potrebe da nastavimo da obnavljamo svoju ličnost, biti pažljivi s obzirom na duh koji pokreće naš um (Poslovice 4:23).
20, 21. (a) Sa kojim se posebnim izazovom suočavaju deca rođena u hrišćanskim porodicama? (b) Sa kojim se izazovom suočavaju sva deca hrišćanskih roditelja?
20 To se u nekim slučajevima pokazalo kao pravi izazov za decu predanih Svedoka Jehove. Zašto? Pa, s jedne strane, takva deca se raduju divnom blagoslovu. Poznavanje istine od najranijeg detinjstva u stvari znači da osoba nikad ne treba iz prve ruke da iskusi šta znači biti u tami Sataninog sveta (2. Timoteju 3:14, 15). S druge strane, neka deca u toj situaciji shvate istinu kao nešto samo po sebi razumljivo i nikada ne nauče da istinski vole svetlo. To je bio slučaj sa većinom Jevreja prvog veka. Oni su odrastali u naciji posvećenoj Jehovi i do neke mere su imali spoznanje istine. Ali ona nije bila u njihovim srcima (Matej 15:8, 9).
21 Hrišćanski roditelji su pred Bogom odgovorni da svoju decu podižu u svetlu (Deuteronom 6:4-9; Efescima 6:4). Ipak, konačno dete samo mora da zavoli svetlo više nego tamu. Ono treba da učini svetlo istine delom samog sebe. Kako odrasta, neka obeležja Sataninog sveta mogu izgledati privlačno. Bezbrižan ili neodgovoran način života njegovih vršnjaka može izgledati uzbudljivo. Skeptičnost koja se uči u školi može biti zavodljiva. Ali dete nikada ne bi trebalo da zaboravi da izvan svetla ’mrak pokriva zemlju‘ (Isaija 60:2). Dugoročno gledano, ovaj tamom pokriveni svet nema ništa dobro da ponudi (1. Jovanova 2:15-17).
22. Kako Jehova danas blagosilja one koji dolaze na svetlo, i kako će ih blagosloviti u budućnosti?
22 Kralj David je pisao: „Jer u tebi [Jehova] izvor je života, i mi svetlost preko tvoje svetlosti vidimo. Raširi milost svoju na one koji te znaju“ (Psalam 36:9, 10). Oni koji vole svetlo upoznaju Jehovu, a to za njih može značiti život (Jovan 17:3). Jehova ih u svojoj ljubaznoj dobrohotnosti podupire sada, a kada izbije velika nevolja, on će ih kroz nju prevesti u novi svet. I mi to možemo doživeti ako sada odbacimo tamu Sataninog sveta. U novom svetu će čovečanstvo u Raju biti obnovljeno do savršenog života (Otkrivenje 21:3-5). Oni koji tada prime povoljnu presudu imaće izgled na uživanje u Jehovinom svetlu za sve vreme koje će doći. Kakav slavan izgled! I kakav snažan razlog da se sada ’svuku dela tame, a obuče oružje svetla‘! (Rimljanima 13:12).
Da li si upamtio?
◻ Zašto je većina Jevreja Isusovog vremena odbacila svetlo?
◻ Do koje mere je svetlo sijalo u naše vreme?
◻ Koja upozorenja u vezi sebičnosti i ponosa pružaju primeri iz prvog veka?
◻ Šta je neophodno ako želimo da ostanemo u svetlu?
◻ Koji blagoslovi čekaju ljubitelje svetla?
[Slika na 14. strani]
Većina Jevreja Isusovog vremena nije se odazvala na svetlo
[Slike na 17. strani]
Tokom decenija su bile korišćene različite metode kako bi svetlo svetlelo u stvaranju učenika
[Slika na 18. strani]
„Treba da odložite staru ličnost... i treba da obučete novu ličnost“