Samosavladavanje — zašto je tako važno?
„Doprinesite tome svim svojim iskrenim naprezanjem i tako dopunite svoju veru krepošću, svoju krepost spoznanjem, svoje spoznanje samosavladavanjem“ (2. PETROVA 1:5, 6, „NW“).
1. Koje se izuzetno ispoljavanje telesnog samosavladavanja dogodilo u 19. veku?
BEZ sumnje, jedno od najčudnijih ispoljavanja telesnog savladavanja pokazao je Čarls Blondin (Charles Blondin) u drugoj polovini 19. veka. Prema jednom izveštaju, on je mnogo puta prešao vodopade Nijagare, prvi put 1859, po nategnutom užetu dugačkom 340 metara koje se nalazilo 50 metara iznad vode. Nakon toga, to je učinio mnogo puta na različite načine, pokazujući svoje sposobnosti: vezanih očiju, u vreći, gurajući kolica, na štulama i noseći čoveka na leđima. U jednoj drugoj prilici, on je napravio kolut na štulama na užetu rastegnutom 52 metra iznad tla. Održati takvu ravnotežu zahteva izuzetno veliko telesno samosavladavanje. Zauzvrat, Blondin je bio nagrađen i slavom i bogatstvom.
2. Koje druge aktivnosti postoje koje zahtevaju telesno savladavanje?
2 Iako je malo onih koji mogu i izbliza ponoviti takva dela, svi smo svesni važnosti telesnog samosavladavanja u obavljanju profesionalnih veština ili u sportovima. Na primer, opisujući virtuoznost pokojnog čuvenog pijaniste Vladimira Horovica, jedan muzičar je rekao: „Zapanjio me je osećaj potpune kontrole... osećaj neverovatne energije koja je bila ukroćena.“ Još jedan izveštaj o Horovicu govori o „osam decenija brzih prstiju u savršenoj kontroli“.
3. (a) Koji je oblik savladavanja koji najviše zahteva, i kako se definiše? (b) Koje je značenje grčke reči u Bibliji prevedene sa „samosavladavanje“?
3 Potrebni su ogromni napori kako bi se razvile takve veštine. Međutim, još je važnije i predstavlja veći izazov samosavladavanje. Ono je definisano kao „iskazivanje uzdržavanja nad svojim nagonima, osećanjima ili željama“. U Hrišćanskim grčkim spisima, reč prevedena sa „samosavladavanje“ u 2. Petrovoj 1:6 i na drugim mestima, označena je kao „vrlina onoga koji upravlja svojim željama i sklonostima, posebno svojim putenim željama“. Lično samosavladavanje čak je nazvano „vrhunac čovekovog uspeha“.
Zašto je samosavladavanje tako važno
4. Koji loš plod je požnjeo nedostatak samosavladavanja?
4 Kakvu je samo žetvu požnjeo nedostatak samosavladavanja! Mnogi problemi u današnjem svetu u prvom redu nastupaju zbog pomanjkanja samosavladavanja. Zaista, mi smo u ’poslednjim danima‘, kada su ’nastupila kritična vremena s kojima se teško izlazi na kraj‘. Ljudi su „bez samosavladavanja“ često zbog pohlepe, a jedan njen oblik je taj da su ljudi „ljubitelji novca pre nego ljubitelji Boga“ (2. Timoteju 3:1-5, NW). Na tu istinu koju treba ozbiljno shvatiti snažno nas je podsetilo isključenje više od 40 000 prestupničkih slugu Jehove iz zajedništva u hrišćanskoj skupštini u prošloj službenoj godini, u velikoj meri zbog ozbiljnog neispravnog ponašanja. Njima se moraju pridodati i mnogi koji su ukoreni, uglavnom zbog nemorala, ali sve to zato što su propustili da pokazuju samosavladavanje. Ozbiljno treba shvatiti i činjenicu da su mnoge dugogodišnje starešine izgubile sve prednosti kao nadglednici iz istog razloga.
5. Kako se može prikazati važnost samosavladavanja?
5 Važnost samosavladavanja može se prikazati na automobilu. On ima četiri točka koji mu omogućuju da se kreće, snažni motor koji može te točkove vrlo brzo okretati i kočnice koje ih mogu zaustaviti. Međutim, može doći do nesreće ako nema nikoga na vozačevom sedištu ko bi odlučivao kuda će ići ti točkovi, koliko će se brzo okretati i kada će stati, kontrolisano koristeći upravljač, papučicu za gas i kočnice.
6. (a) Koje se merilo u vezi ljubavi može s pravom primeniti na samosavladavanje? (b) Koji daljnji savet moramo zadržati u mislima?
6 Bilo bi teško prenaglasiti važnost samosavladavanja. Ono što je apostol Pavle rekao u 1. Korinćanima 13:1-3 o važnosti ljubavi, moglo bi se reći i za samosavladavanje. Bez obzira koliko smo možda rečiti kao javni govornici, bez obzira koliko smo spoznanje i veru možda stekli kroz dobre navike proučavanja, bez obzira kakva dela možda činimo u korist drugih, ukoliko ne iskazujemo samosavladavanje, sve je uzaludno. Trebalo bi da zadržimo u mislima Pavlove reči: „Ne znate li da na trkalištu svi trkači trče, ali samo jedan dobija nagradu? Trčite tako da je osvojite. Osim toga, svaki čovek koji uzima udela u takmičenju iskazuje samosavladavanje u svemu“ (1. Korinćanima 9:24, 25, NW). Pavlovo upozorenje iz 1. Korinćanima 10:12 pomaže nam da iskazujemo samosavladavanje u svemu: „Ko misli da stoji, neka pazi da ne padne“ (NW).
Upozoravajući primeri
7. (a) Kako je nedostatak samosavladavanja doveo ljudski rod na njegov silazni put? (b) Koje nam druge davne primere nedostatka samosavladavanja pruža Biblija?
7 Dozvoljavajući osećanjima pre nego razumu da upravljaju njegovim postupcima, Adam je propustio da iskazuje samosavladavanje. Zbog toga je ’došao na svet greh, i po grehu smrt‘ (Rimljanima 5:12). Prvo ubistvo takođe je nastupilo zbog nedostatka samosavladavanja, jer je Jehova Bog upozorio Kaina: ’Što si razjaren i zašto ti se lice odužilo? Greh čuči na ulazu, a hoćeš li ga ti nadvladati?‘ Zato što nije nadvladao greh, Kain je ubio svog brata Abela (1. Mojsijeva 4:6-12, NW). Lotova žena takođe je propustila da iskazuje samosavladavanje. Ona nije mogla odoleti iskušenju da se osvrne natrag. Čega ju je koštao nedostatak samosavladavanja? Pa, samog života! (1. Postanje 19:17, 26).
8. Iskustva koja tri čoveka starog doba nam pružaju upozorenja u vezi potrebe za samosavladavanjem?
8 Jakovljev prvorođeni sin, Ruben, izgubio je pravo prvorodstva zbog nedostatka samosavladavanja. On je oskvrnio postelju svog oca tako što je imao polne odnose sa jednom Jakovljevom konkubinom (Postanje 35:22; 49:3, 4; 1. Letopisa 5:1). Zato što se rasrdio zbog načina na koji su ga Izraelci iskušavali svojim mrmljanjem, prigovaranjem i pobunom, Mojsiju je bilo uskraćeno ispunjenje velike želje da uđe u Obećanu zemlju (Brojevi 20:1-13; Deuteronom 32:50-52). Čak je i verni kralj David, ’čovek po Božjem srcu‘, u jednoj prilici upao u veliku nevolju zbog nedostatka samosavladavanja (1. Samuelova 13:14; 2. Samuelova 12:7-14). Svi ti primeri pružaju nam korisna upozorenja da treba da iskazujemo samosavladavanje.
Šta treba savladavati
9. Koji su neki biblijski stihovi koji ističu važnost samosavladavanja?
9 Pre svega, samosavladavanje uključuje naše misli i osećanja. Biblija često ukazuje na njih simboličnom upotrebom reči kao što su „srce“ i „bubrezi“. Ono čemu dozvolimo da okupira naše misli može nam pomoći ili nas sprečiti u nastojanjima da ugodimo Jehovi. Samosavladavanje je potrebno ako želimo slediti biblijski savet koji se nalazi u Filipljanima 4:8, da nastavimo razmišljati o stvarima koje su istinite, čiste i čestite. Psalmista David je izrazio slična osećanja u molitvi, kada je rekao: „Neka su ti ugodne reči usta mojih, i pred tobom razmišljanja srca moga, Gospode, grade moj i izbavitelju moj!“ (Psalam 19:15). Deseta zapovest — da se ne poželi ništa što pripada bližnjemu — zahtevala je kontrolu misli (Izlazak 20:17). Isus je istakao važnost kontrolisanja naših misli i osećanja kada je rekao: „Ali vam ja kažem da je svaki koji na ženu pogleda sa žudnjom, već učinio preljubu s njom u srcu svome“ (Matej 5:28).
10. Koji biblijski stihovi naglašavaju važnost kontrolisanja našeg govora?
10 Samosavladavanje takođe uključuje naše reči, naš govor. Postoje zaista mnogi biblijski stihovi koji savetuju da iskazujemo kontrolu nad svojim jezikom. Na primer: „Bog [je] na nebu a ti si na zemlji. Zato neka bude malo reči tvojih“ (Propovednik 5:1 [5:2, DK]). „U mnogim riječima ne biva bez grijeha; ali ko zadržava usne svoje, razuman je“ (Priče Solomunove 10:19, DK). „Nikakva ružna reč da ne izlazi iz usta vaših, nego sve što je dobro za izgrađivanje s obzirom na potrebe... Neka se... vika i pogrdne reči uklone od vas zajedno sa svim nevaljalstvom.“ A Pavle nastavlja davati savet da odbacimo od sebe lude razgovore i nepristojne šale (Efešanima 4:29, 31, NW; 5:3, 4).
11. Kako je Jakov govorio o problemu kontrolisanja jezika?
11 Jakov, Isusov polubrat, osuđuje neobuzdani govor i pokazuje kako je teško kontrolisati jezik. On kaže: „Tako je i jezik mali ud, a za mnogo se hvali. Gle, i mala vatra koliko velike šume može da zapali! I jezik je vatra; svet zlobe. Postavljen među našim udima, pogani sve telo, paleći točak života nešeg, pošto je sam upaljen od gehene. Jer sav rod zverinja i ptica i gmizavaca i riba pripitomljava se i pripitomio se rodu čovečjemu, ali jezika niko od ljudi ne može ukrotiti, jer je nemirno zlo, puno jeda smrtonosnoga. Njim blagosiljamo Boga i Oca, i njim kunemo ljude, koji su stvoreni po obličju Božjemu. Iz jednih usta izlazi blagoslov i kletva. Ne valja ljubljena braćo moja, da tako bude“ (Jakov 3:5-10).
12, 13. Koji su neki biblijski stihovi koji pokazuju važnost kontrolisanja naših postupaka i ponašanja?
12 Naravno, samosavladavanje uključuje naše postupke. Jedno područje na kom je potrebno veliko samosavladavanje odnosi se na naše odnose sa suprotnim polom. Hrišćanima je zapoveđeno: „Bežite od polnog nemorala“ (1. Korinćanima 6:18, New International Version). Supruzi su upozoreni da svoje seksualne zahteve ograniče na svoje supruge, a delimično im je rečeno: „Pij vodu od svoga studenca, vodu od svoga izvora“ (Poslovice 5:15-20). Jasno nam je rečeno da će „Bog suditi bludnicima i preljubočincima“ (Jevrejima 13:4). Samosavladavanje je posebno potrebno onima koji žele razvijati dar samaštva (Matej 19:11, 12; 1. Korinćanima 7:37).
13 Isus je sažeo celu stvar s obzirom na naše postupke prema bližnjima kada je izrekao reči koje se obično označavaju kao „Zlatno pravilo“, govoreći: „Sve, dakle, što želite da ljudi vama čine, tako isto i vi morate činiti njima; to je, u stvari, značenje Zakona i Proroka“ (Matej 7:12, NW). Zaista, potrebno je samosavladavanje da ne dozvolimo svojim sebičnim sklonostima, spoljašnjim pritiscima ili iskušenjima da nas navedu da prema drugima postupamo drugačije nego što bismo želeli da oni postupaju prema nama.
14. Koji savet pruža Božja reč s obzirom na hranu i piće?
14 Tu je i problem samosavladavanja s obzirom na hranu i piće. Božja reč mudro savetuje: „Ne budi s onima koji mnogo vina piju, ni s onima koji mnogo mesa jedu“ (Poslovice 23:20). Isus je upozorio posebno na naše dane: „Čuvajte se da vam srce ne oteža od prekomernog jela i pića i od briga ovoga sveta, i da vam taj dan ne dođe iznenada. Jer će doći kao zamka“ (Luka 21:34, 35). Da, samosavladavanje uključuje naše misli i osećanja, kao i naše reči i postupke.
Zašto je samosavladavanje takav izazov
15. Kako Biblija pokazuje stvarnost Sataninog protivljenja iskazivanju samosavladavanja od strane hrišćana?
15 Nije lako samosavladavati se jer, kao što znaju svi hrišćani, tri snažne sile stoje nasuprot našem iskazivanju samosavladavanja. Kao prvo, tu su Satana i njegovi demoni. Biblija ne ostavlja mesta sumnji s obzirom na njihovo postojanje. Tako čitamo da je ’Satana ušao‘ u Judu neposredno pre nego što je ovaj izašao da izda Isusa (Jovan 13:27, NW). Apostol Petar je pitao Ananiju: „Zašto te je Satana osokolio da prevariš sveti duh?“ (Dela 5:3, NW). Petar je vrlo odgovarajuće upozorio: „Budite oprezni, budno pazite. Vaš protivnik, Đavo, obilazi kao ričući lav i traži da koga proždere“ (1. Petrova 5:8, NW).
16. Zašto hrišćani moraju iskazivati samosavladavanje s obzirom na ovaj svet?
16 U svojim nastojanjima da pokazuju samosavladavanje, hrišćani se moraju boriti i s ovim svetom koji se nalazi „u vlasti Zloga“, Satane Đavola. S obzirom na to, apostol Jovan je pisao: „Ne ljubite svet, ni što je na svetu. Ako ko ljubi svet, nema ljubavi Očine u njemu. Jer sve što je na svetu, putene žudnje, žudnje očiju i bes života, nije od Oca, nego je od ovoga sveta. A svet prolazi, i sa njim i žudnje njegove; ali onaj koji volju Božju čini ostaje do veka.“ Ukoliko ne iskazujemo samosavladavanje i snažno se ne odupiremo svakoj sklonosti da volimo svet, podleći ćemo njegovom uticaju, kao što je bio slučaj sa Pavlovim nekadašnjim saradnikom Demasom (1. Jovanova 2:15-17; 5:19; 2. Timoteju 4:10).
17. Sa kakvim smo problemom u vezi samosavladavanja rođeni?
17 Kao hrišćanima, samosavladavanje nam je potrebno ako se želimo uspešno boriti sa svojim nasleđenim telesnim slabostima i nedostacima. Ne možemo izbeći činjenicu da je „sklonost srca čovečijega zla od mladosti njegove“ (1. Mojsijeva 8:21, NW). Kao kralj David, ’s prestupkom i u porođajnim bolovima rođeni smo i u grehu nas je začela mati‘ (Psalam 51:5, NW). Novorođeno dete ne zna ništa o samosavladavanju. Kada nešto želi, ono jednostavno nastavi da plače dok to ne dobije. Jedan izveštaj o poučavanju dece navodi: ’Deca razmišljaju na sasvim drugačiji način od odraslih. Deca su sebična i često su ravnodušna na najlogičnije uveravanje jer su nesposobna „da se stave na mesto drugoga.“‘ Zaista, „ludost je privezana dečaku na srce“. Međutim, primenom ’pruta karanja‘ on postepeno uči da postoje pravila koja mora slušati i da mora obuzdavati sebičnost (Poslovice 22:15, NW).
18. (a) Prema Isusovim rečima, kakve sklonosti prebivaju u simboličnom srcu? (b) Koje Pavlove reči pokazuju njegovu svesnost problema iskazivanja samosavladavanja?
18 Da, naše nasleđene sebične sklonosti predstavljaju izazov za nas kada je potrebno iskazivati samosavladavanje. Te sklonosti prebivaju u simboličnom srcu, o kome je Isus rekao: „Jer iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočanstva, klevete“ (Matej 15:19). Zbog toga je Pavle pisao: „Jer ne činim dobro što hoću, nego zlo što neću činim. A kad činim ono što neću, već to ne činim ja, nego greh koji prebiva u meni“ (Rimljanima 7:19, 20). Međutim, to nije beznadežno stanje, jer je Pavle takođe pisao: „Ja bijem svoje tijelo i vučem ga kao roba, da sâm ne budem odbačen pošto sam drugima propovijedao.“ Biti svoje telo zahteva samosavladavanje (1. Korinćanima 9:27, St).
19. Zašto je Pavle s pravom mogao reći da je bio svoje telo?
19 Pavle je s pravom mogao reći da je bio svoje telo, jer je iskazivanje samosavladavanja otežano mnogim telesnim faktorima, kao što su visok krvni pritisak, loši živci, slab san, glavobolje, smetnje kod varenja, itd. U sledećem članku razmotrićemo osobine i pomoćna sredstva koja će nam pomoći da iskazujemo samosavladavanje.
Sećaš li se?
◻ Zašto je važno samosavladavanje?
◻ Koji su neki primeri onih koji su pretrpeli gubitak zbog nedostatka samosavladavanja?
◻ Na kojim područjima moramo iskazivati samosavladavanje?
◻ Koja nam tri neprijatelja otežavaju iskazivanje samosavladavanja?
[Slika Čarlsa Blondina na 8. strani]
[Izvor]
Historical Pictures Service
[Slika na 10. strani]
Hrišćani treba da iskazuju samosavladavanje s obzirom na hranu i piće
[Slika na 11. strani]
Samosavladavanje će nam pomoći da se uzdržavamo od štetnog ogovaranja