Da li je ikoja religija dovoljno dobra?

„Udes našeg vremena je tragičan. Nama treba religija, ali nigde ne nalazimo Boga koji bi joj odgovarao“ (Lučijan Blaga, rumunski pesnik i filozof)

„Religija i sveštenstvo su bili, i verovatno će još dugo ostati, među najvećim neprijateljima napretka i slobode“ (Hristo Botev, bugarski pesnik)

OVE citirane reči odzvanjaju dilemom u kojoj se nalaze mnogi iskreni ljudi. Duboko u sebi, oni osećaju potrebu za religijom, ali tajanstveni Bog o kome uči sveštenstvo nije Bog koga bi mogli razumeti i voleti. Osim toga, oni shvataju da su sveštenstvo i njihove religije učinili mnogo u zadržavanju napretka i slobode čovečanstva. Da, dok se sve više i više uviđa potreba za religijom, iskreni ljudi se neće zadovoljiti bilo kakvom religijom.

Važna razlika

Religija igra važnu ulogu u strukturi i istoriji čovečanstva. New Encyclopædia Britannica govori o religiji kao „činjenici u ljudskom iskustvu, kulturi i istoriji“, i dodaje: „Dokazi o religioznim stavovima i privrženosti postoje u svakom području čovekovog života.“ Međutim, istorija pokazuje da se ni jedna velika svetska religija nije pokazala kao blagoslov za čovečanstvo.

Indijski državnik Džavaharlal Nehru jednom je prokomentarisao: „Pogled na ono što se naziva religija, ili u bilo kom stepenu organizovana religija, u Indiji ili negde drugde, ispunio nas je užasom.“ Imajući u vidu ratove koji su se vodili, i zločine počinjene u ime religije, možeš li biti iskren i ne složiti se s njim?

U 18. veku, francuski filozof Volter napravio je jednu vrlo interesantnu razliku. Napisao je: „Religija je, kako kažete, proizvela bezbrojne gadosti. Bolje recite praznoverje, praznoverje koje vlada nad našom tužnom planetom. Praznoverje je najokrutniji neprijatelj čistog obožavanja koje dugujemo Vrhovnom Biću.“ Volter se borio protiv religiozne netrpeljivosti svog vremena, ali je zadržao veru u Boga kao Stvoritelja svemira. On je uočio razliku između prave i lažne religije.

Potreba izbora

Sa Volterom se ne slažu svi. Neki tvrde da vide dobro u svim religijama zato i ne osećaju stvarnu potrebu da pronađu pravu religiju. Takvi pojedinci bi trebalo da obrate pažnju proroku Isaiji, koji je napisao: „Teško onima koji zlo dobro, a dobro zlo zovu, koji od mraka svetlost prave a mrak od svetlosti, koji od gorkoga prave slatko a od slatkoga gorko“ (Isaija 5:20). Kriva religija je čovečanstvu dala zlo. Ona je proizvela duhovnu tamu i ostavila gorak ukus u ustima ljudi iskrenog srca.

Izbor, dakle, nije između toga biti ateist i verovati u bilo koju religiju. Stvar nije tako jednostavna. Kada neko jednom spozna potrebu za Bogom, onda on mora tražiti pravu religiju. Naučnik Emil Pula (Emile Poulat) je to lepo izrazio u delu Le Grand Atlas des Religions (Veliki atlas religija): „Ono što [religije] naučavaju i nalažu tako se mnogo razlikuje da je nemoguće u sve verovati.“ U skladu s tim, francuska Encyclopædia Universalis (Univerzalna enciklopedija) kaže: „Ako se 21. vek vrati religiji... čovek će morati da se odluči da li su svete stvari koje mu se nude prave ili lažne.“

Kako izabrati pravu religiju

Šta će nas voditi pri izboru ispravne religije? Encyclopædia Universalis je u pravu kada naglašava važnost istine. Religija koja uči laži ne može biti prava. Najveći prorok koji je ikada koračao zemljom rekao je: „Bog je Duh, i koji ga obožavaju, moraju ga obožavati duhom i istinom“ (Jovan 4:24, New World Translation).

Taj prorok je bio Isus Hrist, a takođe je izjavio: „Čuvajte se od lažnih proroka. Oni dolaze k vama u odelu ovčjemu, a unutra su vuci grabežljivi! Po plodovima njihovim poznaćete ih... Svako dobro drvo daje dobre plodove, a zlo drvo daje zle plodove“ (Matej 7:15-17). Videći zli plod „velikih“ svetskih religija, pa čak i sekti i kultova koji su iznikli, mnogi iskreni ljudi sve ih vide kao ’trula stabla‘, koja jednostavno nisu dovoljno dobra. Ali, kako mogu pronaći pravu religiju?

Očigledno bi bilo nemoguće proučiti sve te hiljade religija unutar i izvan hrišćanstva pre nego što se načini izbor. Ipak, ako — po Isusovim rečima — upotrebimo istinu i plodove kao merilo, onda je moguće prepoznati pravu religiju.

Istina i plodovi

Isus je spomenuo istinu. Što se tiče istine, koja grupa vernika odbacuje religiozne laži koje potiču iz antičke mitologije i grčke filozofije a koje prožimaju većinu religija? Jedna od takvih laži je učenje o naslednoj besmrtnosti ljudske duše.a Ova nauka je proizvela doktrinu o paklenoj vatri koja obeščašćuje Boga.

Isus je takođe spomenuo plodove. Što se tiče plodova, znaš li neku religiju čiji su plodovi pravo međunarodno bratstvo u kome su rasne, jezične i nacionalne barijere savladane ljubavlju i uzajamnim razumevanjem? Poznaješ li neku svetsku religioznu zajednicu čiji bi članovi radije bili progonjeni nego da dopuste političkim i verskim vođama da ih podstaknu na mržnju prema svojoj braći i sestrama i na njihovo ubijanje u ime nacionalizma ili religije? Religija koja je odbacila takve religiozne laži i rodila takve plodove pružila bi snažan dokaz o svojoj ispravnosti, zar ne?

Prava religija danas se sprovodi u delo

Da li postoji takva religija? Da, postoji. Ali, moraš priznati da to nije nijedna od većih svetskih religija. Treba li nas to iznenaditi? Ne. U svojoj poznatoj propovedi na gori, Isus je rekao: „Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu. Kao što su uska vrata i tesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze“ (Matej 7:13, 14).

Pa, gde se može naći prava religija? Sa svom poniznošću i iskrenošću, moramo reći da Jehovini svedoci čine međunarodnu zajednicu koja ide ovim ’uskim i tesnim putem‘. Istina, velike religije Jehovine svedoke podrugljivo nazivaju sektom. Ali, upravo tako su i otpale verske vođe prvog veka nazivale prve hrišćane (Dela 24:1-14).

Zašto su Jehovini svedoci uvereni da imaju pravu religiju? Pa, oni čine međunarodno bratstvo koje obuhvata preko 200 zemalja i koje savladava nacionalne, rasne, jezične i klasne barijere. Oni takođe odbijaju da veruju doktrinama — bez obzira koliko stare one bile — koje su u jasnoj suprotnosti s onim što stoji u Bibliji. Ali, kako su oni došli u taj zavidan položaj? I šta sve obuhvata praktikovanje prave religije? Ta i druga pitanja o religiji razmatraće se u sledeća dva članka.

[Fusnota]

[Slika na 7. strani]

Krstaški ratovi bili su deo zlih plodova krive religije

[Izvor]

Bibliothèque Nationale, Pariz

[Slika na 8. strani]

Prava religija rađa dobre plodove