Da li je to služba za tebe?

JEHOVA je pokazao svoju velikodušnost time što je savršeno opskrbio Zemlju da bismo mogli uživati život na njoj. Velikodušno je te pripreme ostavio čak i nakon što su se Adam i Eva pobunili. Štaviše, izrazio je svoju nenadmašivu ljubav na taj način što je poslao svog Sina da ljude koji veruju spase od nesreće greha (Matej 5:45; Jovan 3:16).

Kako možemo odgovoriti na takvu ljubav? Isus je rekao da moramo voleti Jehovu svog Boga celim srcem, dušom, umom i snagom. To sugeriše da mu dugujemo obožavanje i lojalnost i da treba da živimo u skladu s njegovom voljom (Marko 12:30; 1. Petrova 4:2).

Ali, šta uključuje vršenje Božje volje? Postoji li neka usluga koju mu možemo učiniti — neka služba u kojoj treba da učestvujemo?

Potreba za propovednicima

Crkve su zbunile ljude s obzirom na to kako bi trebalo obožavati Boga i služiti mu. Ali, Biblija pokazuje da postoji samo jedna prava religija, ’jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje; jedan Bog i otac sviju‘. Isus je rekao da će se „pravi pobožnici moliti Ocu u duhu i istini“. Zato im se daje savet: „Svi saglasno govorite i da ne bude razdora među vama“ (Efescima 4:3-6; Jovan 4:23; 1. Korinćanima 1:10, NW).

Konfuzija u vezi prave religije počela je u Edenu kada je Satana osporio zakonitost Jehovine suverenosti stavljajući u pitanje Božji način vladanja (Postanje 3:1-6, 13). Satana sada podržava to protivljenje Bogu lažnim naukama koje šire prevarni verski propovednici koji se ’pretvaraju kao sluge pravde‘. Zato Biblija kaže: „Voljeni, ne verujte svakom nadahnutom izrazu... jer su mnogi lažni proroci izašli u svet“ (2. Korinćanima 11:14, 15; 1. Jovanova 4:1, NW).

Srećom, Bog je preduzeo korake da bi rešio to sporno pitanje vladavine. Poslavši svog Sina da otkupi čovečanstvo, sada je Isusa učinio Kraljem Božjeg nebeskog Kraljevstva sa vlašću da uništi Satanu i njegove proroke, ili sluge. To će zasiguravati da Božja volja bude ostvarena na Zemlji, za večni blagoslov poslušnih ljudi (Danijel 7:13, 14; Jevrejima 2:9).

Satana je zamračio te istine (2. Korinćanima 4:4). Zato treba da služimo kao Božje sluge, razotkrivajući Satanine laži i svedočeći o istini. Jehova nas ne prisiljava na tu službu. On želi da se mi, kao Isus, sami spremno ponudimo zato što cenimo njega i ono što je učinio za nas (Psalam 110:3; Jevrejima 12:1-3).

Hrišćanska služba

Isus je ’išao po gradovima i po selima propovedajući i javljajući dobru vest o kraljevstvu Božjem‘ (Luka 8:1). Takođe je poučio svoje učenike da budu sluge kao on i poslao ih je da propovedaju (Matej 10:1-14, 27). Kasnije ih je opunomoćio da prošire tu službu do najudaljenijih delova Zemlje (Matej 28:19, 20; Dela 1:8).

To opunomoćenje leži na pravim hrišćanima i Božji duh ih podstiče da propovedaju. Kao što je bilo na Pentekost 33. n. e., svi koji prihvataju dobru vest preuzimaju odgovornost da daju javnu izjavu svoje vere (Dela 2:1-4, 16-21; Rimljanima 10:9, 13-15).

Većina ljudi, međutim, ne može zamisliti sebe kao propovednike. Peter, jedan od Jehovinih svedoka, kaže: „Ljudima u Nemačkoj je često ispod časti da razgovaraju o religiji. Oni kažu: ’To je posao za sveštenike.‘“ Toni, koji je već decenijima misionar, navodi da ljudi u Engleskoj kažu: „To što govorite je dobro, i ja smatram da su Jehovini svedoci divni ljudi. Ali ići da propovedam od kuće do kuće — to jednostavno ne bih mogao.“ Ben je neko vreme proučavao Bibliju s jednim Nigerijcem koji mu je rekao: „Ja ne mogu tako ići i javno propovedati od kuće do kuće; ali, mogu vašoj skupštini dati novac za podupiranje onih koji su spremni da to čine.“ Da, većini ljudi nedostaje vera i uverenje koje je potrebno za hrišćansku službu.

Ipak, javno propovedanje je odgovornost svih u hrišćanskoj skupštini, bez obzira na starost ili pol. To nije samo za starešine ili sluge pomoćnike koji „predvode“, nego i za sve hrišćane. Svi su pozvani: „Uvek prinosimo Bogu žrtvu hvale, to jest, plod usana koje daju javnu izjavu za njegovo ime... Budite poslušni onima koji predvode među vama“ (Hebrejima 13:15, 17, NW).

Govoreći mešanom mnoštvu u svojoj Propovedi na gori, Isus je rekao: „Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ući u kraljevstvo nebesko, nego samo onaj koji ispunjuje volju Oca moga koji je na nebesima.“ Drugom prilikom je pokazao da vršenje Božje volje uključuje propovedanje nevernicima. Njegovi učenici su ga nagovarali da prestane da propoveda nekim Samarićanima da bi jeo, ali on je rekao: „Jelo je moje da izvršim volju onoga koji me je poslao, i da dovršim delo njegovo“ (Matej 7:21; Jovan 4:27-38).

Da li će to biti tvoj životni poziv?

Ljudi obično radije brinu za materijalnu hranu i bogatstvo. Ali, Isus je ranije u Propovedi na gori opomenuo svoje slušaoce da ne teže teskobno za takvim stvarima. „Nego“, rekao je, „sabirajte sebi blago na nebu... Starajte se najpre za kraljevstvo Božje i za pravdu njegovu“ (Matej 6:20, 33).

Najpre tražiti Kraljevstvo znači ne dopustiti da drugi interesi zasene našu službu. Međutim, činiti to ne znači zapostaviti sve drugo. Na primer, Biblija nas hrabri da ne zanemarujemo stvarne porodične obaveze. Ove dužnosti imaju i svi ostali ljudi. Zanemarivati ih znači postupati na način koji je suprotan hrišćanskoj veri (1. Timoteju 5:8). Ipak, u službi treba da učinimo sve što u razumnoj meri možemo, dok na uravnotežen način brinemo za druge odgovornosti.

Isus je rekao: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se... za svedočanstvo svim narodima; i tada će doći kraj“ (Matej 24:14, NW). Kontekst tog proročanstva ukazuje na ispunjenje u današnje vreme. Od 1914. je dobra vest to da je Kraljevstvo bilo opunomoćeno da deluje u prilog Jehovine suverenosti a protiv Satane i njegovog sveta (Otkrivenje 11:15-18). Treba ozbiljno da razmišljamo o dubljem značenju toga. Kraj će doći i mi moramo izvršiti delo propovedanja pre toga. Životi su u pitanju; mi možemo pripomoći da se mnogi od njih spasu.

Posegnuti za potpunijom službom

Mnogi Jehovini svedoci posvete mesečno deset ili više sati prenošenju dobre vesti drugima. Hiljade troše dva ili više sati dnevno, propovedajući kao pomoćni pioniri, dok drugi služe stalno kao opšti ili specijalni pioniri. Oni uviđaju hitnost ovog dela i žele imati najveći mogući udeo u njegovom izvršavanju pre nego što dođe kraj ovom nesrećnom svetu.

Jesi li već aktivan svedok Jehove? Onda posegni za punijim učešćem u toj službi. Poboljšaj svoju spretnost propovedanja i poučavanja trudeći se da postigneš u službi više. Ako si u mogućnosti da postaneš pionir, učini to. Ako ti to tvoje okolnosti stvarno ne dozvoljavaju, onda hrabri one koji to mogu da posegnu za tom službom.

Ako nisi predani svedok Jehove, nemoj reći da ta služba nije za tebe. Mašinski inženjer po imenu Peter oštro je prigovarao svojoj ženi što učestvuje u prenošenju dobre vesti drugima. Pitao se: „Kako može moja žena propovedati od kuće do kuće?“ Nakon što je godinama posmatrao njeno čvrsto uverenje s obzirom na istinu Božje reči, odlučio je da takođe proučava Bibliju. Sada je, kao i njegova žena, predani, kršteni sluga dobre vesti.

Dakle, nemoj sam sebi uskratiti prednost služenja Jehovi. Hrabrimo te da proučavaš Bibliju i da se družiš s pravim hrišćanima na njihovim sastancima. To će ti pomoći da oblikuješ život u skladu s Božjom pravednošću i da izgrađuješ jaku veru u njegove namere. Ako u tome napreduješ, i ti ćeš se osposobiti kao sluga Božji. Tada ćeš imati prednost da učestvuješ u izvršavanju ovog Isusovog naloga: „Pođite zato i učinite učenike... učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio (Matej 28:19, 20, NW).

Da, postoji služba u kojoj možeš učestvovati, i za tebe je hitnije nego ikada da to činiš.

[Okvir na 25. strani]

Jedna bolničarka koja ima porodicu za koju brine kaže: „Putujem svaki dan više od sat vremena do bolnice u kojoj radim, pa sam zato mislila da ne mogu biti pomoćni pionir. Ali, brižljivo sam organizovala svoje aktivnosti tako što sam učestvovala u službi rano svako jutro pre nego što sam išla na posao, za vreme pauze i kada sam imala slobodne dane. Možete zamisliti moju radost kada sam do kraja meseca provela 117 sati u propovedanju! Dala sam 263 časopisa, postigla 22 pretplate na časopise i bila u mogućnosti da uspostavim 3 biblijska studija.“

[Okvir na 27. strani]

Mihael ima sedmoro male dece i radi na odgovornom radnom mestu u jednoj visokoj školi u Nigeriji. Takođe je starešina u hrišćanskoj skupštini. On deli gledište hiljada Svedoka:

„Službu smatram svojim životnim pozivom i uvek se sećam da je Pavle rekao: ’Ja posadih, Apolo zali, a Bog dade te uzraste.‘ Moja žena i ja smo ’sadili‘ tokom kratkih razgovora o dobroj vesti od kuće do kuće. ’Zalivali‘ smo ponovnim navraćanjem k onima koji su pokazali interes da bi ih poučavali iz Biblije, kao što je Isus rekao da treba da činimo. Nedeljni biblijski studiji kod kuće su mnogima — u nekim slučajevima celim porodicama — pomogli da upoznaju istinu.“