Prizori iz Obećane zemlje

Poseti zemlju, poseti ovce!

HILJADE hrišćana je posetilo Obećanu zemlju, u uverenju da će im razgledanje mesta na kojima su se zbivali događaji pomoći da razumeju Bibliju, da je učine značajnijom. I pomoglo im je.

Bilo da si je posetio doslovno ili u mislima, proučavajući knjige i članke o toj zemlji, šta je sa posetom ovcama? Možda se pitaš: ’U kakvoj su vezi ovce s Obećanom zemljom?‘ U stvari, ovce su u biblijska vremena bile takav sastavni deo života da je poseta Obećanoj zemlji na neki način nepotpuna ako ne bi uključila ovce.

Fotografije koje ovde vidiš mogu biti deo tvoje posete, pošto su ovce koje se u tom području danas mogu videti veoma slične onima koje su bile uobičajene u biblijsko vreme.a Njihov široki rep otežao je od sala (Levitik 7:3; 9:19). Gusta vuna je obično bela. Ali, seti se da su u Jakovljevom velikom stadu bile ’šarene ovce i one s belegom i crne‘ (Postanje 30:32).

Isti izveštaj pokazuje da se čovek koji je imao veliko stado smatrao bogatim (Postanje 30:43). O Jovu čitamo: „On imaše sedam hiljada ovaca, tri hiljade kamila, pet stotina jarmova volova, pet stotina magarica... beše najviđeniji od svih sinova Istoka“ (Job 1:3; 42:12). Ili, seti se da je Nabal imao 3 000 ovaca i 1 000 koza. Šta misliš, kakav je društveni položaj i uticaj imao u Davidovo vreme? (1. Samuelova 25:2). Ali, zašto je baš veliko stado predstavljalo veliko bogatstvo?

Bilo je to zato što su ovce snabdevale svog vlasnika dragocenim proizvodima. Sama vuna bila je imovina koja se obnavljala. Poslovice 31:13, 21, 22 nam pomažu da razumemo kako ju je mudra, vredna žena mogla koristiti za pravljenje odeće za svoju porodicu ili odeće koju je mogla prodati (Job 31:20). Vuna je bila značajna trgovačka roba. To proizilazi iz primedbe da je moapski kralj ’imao mnogo stoke, i davao caru Izraelovu danak od sto hiljada jaganjaca i sto hiljada ovnova pod runom‘ (2. Kraljevima 3:4). Da, bile su to ovce „pod runom“; obilje vune povećavalo je njihovu vrednost.

Mužjaci ovce, ovnovi, mogli su imati impresivne rogove, kao one što ih možeš videti na desnoj fotografiji. Doziva li ti to u sećanje da se rog ovna koristio da bi se oglasio Jubilej? (Levitik 25:8-10). Slični šuplji rogovi upotrebljavali su se kada se oglašavao znak za uzbunu ili za upravljanje ratnim manevrima (Sudije 6:34; 7:18, 19; Joel 2:1).

Razumljivo, ako si imao stado ovaca, imao si osiguran izvor hrane, jer su ovce bile među čistim životinjama koje su Izraelci smeli jesti (Deuteronom 14:4). Meso (ovčetina ili jagnjetina), moglo se kuvati ili peći. Pečena ovca bila je sastavni deo godišnje Pashe (Izlazak 12:3-9). Ovce su takođe bile redovni izvor mleka, koje se koristilo za piće i pravljenje sira (1. Samuelova 17:17, 18; Job 10:10; Isaija 7:21, 22).

Nijedna poseta ovcama ne bi bila potpuna ako se ne bi zapazio tesan odnos između stada i njegovog pastira. Verni pastir brine za svoje ovce. Kao što je Isus spomenuo, one bi prepoznale glas svog pastira i odazvale se kada bi ih zvao imenom (Jovan 10:3, 4). Ako se jedna izgubila, pažljivi pastir ju je tražio. Kada je našao izgubljenu ovcu, mogao ju je staviti na ramena i odneti natrag stadu (Luka 15:4, 5).

David je naveo svoje iskustvo sa stadom kada se uporedio s ovcom koja ima Jehovu kao svog Pastira. David je bio zaštićen, kao što su ovce zaštićene od grabežljivih životinja. Ovce su mogle slediti vođstvo svog brižnog pastira. Ako su se ozledile, očistio je i zavio njihove rane, možda ublažujućim uljem. U kakvoj je to suprotnosti sa sebičnim postupcima izraelskih vođa, opisanih u Ezekjelu 34:3-8!

Biblija sadrži mnoga proročanska i slikovita ukazivanja na ovce. Tako tvoja poseta, koja će te upoznati s ovcama Obećane zemlje, može produbiti tvoje razumevanje izraza kao što su „malo stado“, „jagnje Božije“ i „druge ovce“ (Luka 12:32; Jovan 1:36; 10:16).

[Fusnota]

[Izvor slike na 24. strani]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Izvor slike na 25. strani]

Garo Nalbandian