Državljnin ili stranac, Bog ti želi dobrodošlicu!
„On je učinio da svi ljudi, koji su svi od jedne krvi izišli, žive po svemu licu zemaljskome“ (DELA APOSTOLA 17:26).
1. Koja teška situacija postoji danas na mnogim mestima s obzirom na prihvatanje ljudi iz stranih kultura?
NOVINSKI izveštaji pokazuju da u mnogim zemljama raste zabrinutost zbog stranaca, doseljenika i izbeglica. Milioni su očajni što moraju napustiti delove Azije, Afrike, Evrope i obe Amerike. Možda traže olakšanje od teškog siromaštva, građanskog rata ili progonstva. Ali, da li su drugde dobrodošli? Časopis Time je izjavio: „Dok se evropski etnički sastav počinje menjati, neke zemlje otkrivaju da prema stranim kulturama nisu tako tolerantne kako su nekad mislile da jesu.“ Time je za 18 000 000 „neželjenih“ izbeglica rekao: „Oni će biti stalni izazov stabilnim nacijama.“
2, 3. (a) Koje osvežavajuće jemstvo pruža Biblija u vezi prihvatanja? (b) Zašto se možemo okoristiti razmatranjem onoga što Pisma iznose o Božjem postupanju s narodima?
2 Bez obzira kako će se događaji na tom području odvijati, Biblija pokazuje da Bog želi dobrodošlicu ljudima iz svih naroda — bilo da je osoba državljanin od rođenja, doseljenik ili izbeglica (Dela apostola 10:34, 35). ’Ipak‘, mogao bi neko da pita, ’kako to možete tvrditi? Zar nije Bog izabrao samo drevni Izrael kao svoj narod, isključivši ostale?‘
3 Dakle, pogledajmo kako je Bog postupao s drevnim narodima. Možemo razmotriti i određena proročanstva koja su povezana s prednostima koje su danas dostupne pravim obožavaocima. Ispitivanje proročanskog materijala može obelodaniti potpunije razumevanje za koje možeš ustanoviti da je krajnje ohrabrujuće. Takođe pokazuje kako Bog može postupati s pojedincima „iz svakog roda i plemena, naroda i jezika“ nakon velike nevolje (Otkrivenje 7:9, 14-17).
’Blagosloviće se svi narodi‘
4. Kako se razvio problem nacionalnosti, ali koje je korake Bog preduzeo?
4 Nakon potopa, Nojeva najuža porodica sačinjavala je celo čovečanstvo i svi su bili pravi obožavaoci. Međutim, to jedinstvo brzo se promenilo. Uskoro su neki ljudi, zanemarujući Božju volju, započeli da grade kulu. To je dovelo do razdvajanja čovečanstva na jezične grupe koje su postale raspršeni narodi i nacije (Postanje 11:1-9). Ipak, pravo obožavanje je nastavljeno u liniji koja je vodila do Avrahama. Bog je blagoslovio vernog Avrahama i obećao da će njegovo potomstvo postati veliki narod (Postanje 12:1-3). Taj narod bio je drevni Izrael.
5. Zašto se svi možemo ohrabriti Božjim postupanjem s Avrahamom?
5 Međutim, Jehova nije isključio druge narode osim Izraela, jer se njegova namera proširila kako bi obuhvatila celo čovečanstvo. To jasno vidimo iz onoga što je Bog obećao Avrahamu: „U tvom će se porodu blagosloviti svi narodi zemlje, jer si glas moj poslušao“ (Postanje 22:18). Ipak, Bog je vekovima s Izraelom postupao na poseban način, dajući mu nacionalni kodeks Zakona, uvodeći pripreme da sveštenici prinose žrtve u njegovom hramu i pružajući im Obećanu zemlju u kojoj bi prebivali.
6. Kako bi Božje pripreme s Izraelom koristile svima?
6 Božji Zakon dat Izraelu bio je dobar za ljude iz svih naroda tako što je ljudsku grešnost učinio očiglednom, pokazujući potrebu za savršenom žrtvom koja bi jednom zauvek pokrila ljudski greh (Galatima 3:19; Jevrejima 7:26-28; 9:9; 10:1-12). Ipak, koje je jemstvo postojalo da će Avrahamovo Seme — kroz koje će se blagosloviti svi narodi — doći i udovoljiti preduslovima? I tu je pomogao Izraelov Zakon. On je zabranjivao brak s Kanaancima, narodom koji je bio na zlom glasu po nemoralnim postupcima i obredima, kao što je običaj spaljivanja žive dece (Levitik 18:6-24; 20:2, 3; Deuteronom 12:29-31; 18:9-12). Bog je naredio da oni i njihovi običaji budu uklonjeni. To je bilo od dugotrajne koristi za sve, uključujući stranog stanovnika, jer bi služilo da liniju Semena sačuva od kvarenja (Levitik 18:24-28; Deuteronom 7:1-5; 9:5; 20:15-18).
7. Koje rano ukazivanje postoji da je Bog zaželeo dobrodošlicu tuđincima?
7 Još dok je Zakon bio na snazi i dok je Bog gledao na Izrael kao na poseban narod, on je pokazivao milosrđe i prema neizraelcima. Njegova spremnost da to učini bila je pokazana kada je Izrael izlazio iz egipatskog ropstva prema svojoj vlastitoj zemlji. „S njima otide i veliko mnoštvo drugih ljudi“ (Izlazak 12:38). Profesor C. F. Kil (C. F. Keil) ih označava kao „veliki broj stranaca... šareno društvo, ili mnoštvo ljudi iz različitih nacija“ (Levitik 24:10; Brojevi 11:4). Verovatno su mnogi bili Egipćani koji su prihvatili pravog Boga.
Dobrodošlica strancima
8. Kako su Gabaonjani našli mesto među Božjim narodom?
8 Dok je Izrael izvršavao Božju zapovest da Obećanu zemlju očisti od pokvarenih naroda, zaštitio je jednu grupu stranaca, Gabaonjane, koji su živeli severno od Jerusalima. Oni su Jošui poslali prerušene poslanike, moleći za mir koji su i postigli. Kada je njihova smicalica otkrivena, Jošua je odredio da Gabaonjani „seku drva i crpe vodu... za zbor i za oltar Gospodnji“ (Jošua 9:3-27). I danas mnogi doseljenici prihvataju ponizne položaje služenja kako bi postali deo nekog novog naroda.
9. Kako je primer Rahabe i njene porodice ohrabrujuć s obzirom na strance u Izraelu?
9 Može te ohrabriti da saznaš kako Božja dobrodošlica nije tada bila izražena samo grupama stranaca; to je bio slučaj i sa pojedincima. Danas neke nacije pokazuju dobrodošlicu samo onim doseljenicima sa visokog društvenog položaja, onima koji imaju bogatsvo koje se može investirati ili visoko obrazovanje. Kod Jehove nije tako, kao što vidimo iz jednog događaja neposredno pre epizode s Gabaonjanima. On je uključivao Kanaanku koja sigurno nije bila visokog društvenog položaja. Biblija je naziva „Rahab, bludnica“. Zbog njene vere u pravog Boga, ona i njeno domaćinstvo bili su oslobođeni kada je Jerihon pao. Iako je Rahab bila strankinja, Izraelci su je prihvatili. Bila je uzor vere koji je vredan našeg oponašanja (Jevrejima 11:30, 31, 39, 40; Jošua 2:1-21; 6:1-25). Postala je čak i pretkinja Mesije (Matej 1:5, 16).
10. Od čega je zavisilo primanje stranaca u Izrael?
10 Neizraelci su u Obećanoj zemlji bili prihvaćeni u skladu sa svojim naporima da ugode pravom Bogu. Izraelcima je bilo rečeno da se ne druže, posebno u religioznom pogledu, s onima koji nisu služili Jehovi (Jošua 23:6, 7, 12, 13; 1. Kraljevima 11:1-8; Poslovice 6:23-28). Ipak, mnogi neizraelski naseljenici bili su poslušni temeljnim zakonima. Drugi su čak postali obrezani prozeliti, a Jehova im je u potpunosti izrazio dobrodošlicu kao članovima svoje skupštine (Levitik 20:2; 24:22; Brojevi 15:14-16; Dela apostola 8:27).a
11, 12. (a) Kako je trebalo da Izraelci postupaju sa stranim obožavaocima? (b) Zašto možda treba da se poboljšamo u sleđenju Jehovinog primera?
11 Bog je uputio Izraelce da oponašaju njegov stav prema stranim obožavaocima: „Ako dođe stranac u vašu zemlju da s vama boravi... postupaćete kao sa onim koji je domorodac među vama, i ljubićete ga kao sebe same; jer ste i vi bili stranci u zemlji egipatskoj“ (Levitik 19:33, 34; Deuteronom 1:16; 10:12-19). Iako mi nismo pod Zakonom, to nam pruža pouku. Lako je postati žrtva predrasudâ i neprijateljstva prema onima koji su druge rase, nacije ili kulture. Zato činimo dobro ako se zapitamo: ’Pokušavam li da se oslobodim takvih predrasuda, sledeći Jehovin primer?‘
12 Izraelci su imali očit dokaz Božje dobrodošlice. Kralj Solomon je molio: „Kad stranac, koji nije od tvoga naroda Izraela, dođe iz daleke zemlje radi tvoga imena... kad on dođe i pomoli se u ovom domu, usliši ga s nebesa... da bi svi narodi na zemlji poznali ime tvoje, da te se boje“ (1. Kraljevima 8:41-43; 2. Letopisa 6:32, 33).
13. Zašto je Bog učinio pripremu da promeni svoje postupanje s Izraelom?
13 Dok je Jehova još uvek koristio naciju Izrael kao svoj narod i time čuvao Mesijinu liniju porekla, prorekao je značajne promene. Ranije, kada se Izrael složio da bude u savezu Zakona, Bog im je dodelio mogućnost da budu izvor ’kraljevstva sveštenika i svetog naroda‘ (Izlazak 19:5, 6). Međutim, Izrael je vekovima pokazivao nevernost. Zato je Jehova prorekao da će sklopiti novi savez u kome će onima koji sačinjavaju ’dom Izraelov‘ biti oprošten prestup i greh (Jeremija 31:33, 34). Taj novi savez očekivao je Mesiju, čija će žrtva mnoge zaista očistiti od greha (Isaija 53:5-7, 10-12).
Izraelci na nebu
14. Koji je novi „Izrael“ Jehova prihvatio, i kako?
14 Hrišćanska grčka pisma pomažu nam da razumemo kako je sve to bilo postignuto. Isus je bio Mesija, čija je smrt ispunila Zakon i položila temelj za potpuno oproštenje greha. Da bi se neko okoristio time, ne mora biti Jevrej obrezan u telu. Ne. Apostol Pavle je pisao da je u novom savezu „Judejin koji je to unutra i čije je obrezanje u srcu, po duhu a ne po slovu“ (Rimljanima 2:28, 29; 7:6). Oni koji polažu veru u Isusovu žrtvu postižu oproštenje, a Bog ih priznaje kao ’Jevreje po duhu‘ koji sačinjavaju duhovnu naciju nazvanu ’Izrael Božji‘ (Galatima 6:16).
15. Zašto telesna nacionalnost ne igra ulogu kod toga da se bude deo duhovnog Izraela?
15 Da, prihvatanje u duhovni Izrael nije zavisilo od nekog nacionalnog ili etničkog porekla. Neki su, kao Isusovi apostoli, bili prirodni Jevreji. Drugi su, kao rimski vojni zapovednik Kornelije, bili neobrezani neznabošci (Dela apostola 10:34, 35, 44-48). Pavle je ispravno rekao s obzirom na duhovni Izrael: „Gde nema Grka ni Jevreja, obrezanja ni neobrezanja, stranca, Skita, roba, slobodnjaka“ (Kološanima 3:11, NW). Oni koji su pomazani Božjim duhom postali su „izabrani rod, kraljevsko svećenstvo, sveti puk, narod određen za Božju svojinu“ (1. Petrova 2:9, St; uporedi Izlazak 19:5, 6).
16, 17. (a) Koju ulogu imaju duhovni Izraelci u Božjoj nameri? (b) Zašto je prikladno uzeti u obzir one koji nisu iz Izraela Božjeg?
16 Koju budućnost imaju duhovni Izraelci u Božjoj nameri? Isus je odgovorio: „Ne boj se, maleno stado! Jer bi volja Oca vašeg da vama dâ kraljevstvo!“ (Luka 12:32). Pomazanici, čije „državljanstvo postoji na nebesima“, biće sunaslednici s Jagnjetom u njegovoj vladavini Kraljevstva (Filipljanima 3:20, NW; Jovan 14:2, 3; Otkrivenje 5:9, 10). Biblija ukazuje da su oni ’zapečaćeni iz sinova Izrailjevijeh‘ i da su „kupljeni od ljudi prvenci Bogu i jagnjetu“. Oni broje 144 000. Međutim, nakon davanja izveštaja o pečaćenju tog broja, Jovan predstavlja jednu različitu grupu — „mnoštvo veliko, koje ne mogaše niko izbrojiti, od svakoga roda i plemena, naroda i jezika“ (Otkrivenje 7:4, 9; 14:1-4).
17 Neko bi se mogao pitati: ’Šta je sa milionima onih koji nisu deo duhovnog Izraela, kao što su oni koji mogu proći kroz veliku nevolju kao veliko mnoštvo? Koju ulogu oni danas imaju u odnosu na nekolicinu preostalih duhovnih Izraelaca?‘b
Stranci u proročanstvu
18. Šta je dovelo do povratka Izraela iz vavilonskog izgnanstva?
18 Vraćajući se u vreme kada je Izrael bio u savezu Zakona, ali neveran njemu, nalazimo da je Bog odlučio da dopusti Vaviloncima da opustoše Izrael. Izrael je 607. pre n. e. bio odveden u ropstvo za 70 godina. Tada je Bog otkupio naciju. Pod vođstvom namesnika Zorobabela, ostatak prirodnih Jevreja vratio se u svoju zemlju. Vladari Medije i Persije, koji su porazili Vavilon, čak su zalihama pomogli povratničkim prognanicima. Knjiga Isaije prorekla je taj razvoj događaja (Isaija 1:1-9; 3:1-26; 14:1-5; 44:21-28; 47:1-4). A Ezra nam pruža istorijske detalje o tom povratku (Ezra 1:1-11; 2:1, 2).
19. U povezanosti sa povratkom Izraela, koje je proročansko ukazivanje postojalo da će biti uključeni stranci?
19 Nadalje, proričući otkup i povratak Božjeg naroda, Isaija je izrekao sledeće uzbudljivo proročanstvo: „Prilaze narodi svetlosti tvojoj, i kraljevi sjaju zraka tvojih“ (Isaija 59:20; 60:3). To je značilo više od dobrodošlice pojedinim strancima, u skladu sa Solomonovom molitvom. Isaija je ukazivao na neobičnu promenu stanja. „Narodi“ će služiti sa sinovima Izraela: „Sinovi će tuđina zidove ti prezidati, i kraljevi služiće ti njihovi, jer udarih tebe ja u gnevu svome, ali po milosti smilujem se tebi“ (Isaija 60:10).
20, 21. (a) Koju paralelu u današnjem vremenu nalazimo za povratak Izraela iz zarobljeništva? (b) Kako su nakon toga ’sinovi i kćeri‘ bili pridodani duhovnom Izraelu?
20 Odlazak Izraela u izgnanstvo i njegov povratak u mnogim pogledima ima paralelu u današnje vreme kod duhovnog Izraela. Pre prvog svetskog rata, ostatak pomazanih hrišćana nije bio u potpunosti u skladu s Božjom voljom; držali su se nekih gledišta i običaja koje su poneli iz crkava hrišćanstva. Zatim su, tokom ratne histerije i delimično na poticaj sveštenstva, vodeći među ostatkom duhovnog Izraela bili nepravedno zatvoreni. Nakon rata, 1919. n. e., ti su pomazanici iz doslovnog zatvora bili oslobođeni i razrešeni krivice. To je bio dokaz da je Božji narod bio oslobođen iz ropstva Vavilona Velikog, svetskog carstva krive religije. Njegov narod je krenuo da izgradi i zaposedne duhovni raj (Isaija 35:1-7; 65:13, 14).
21 Na to je bilo ukazano u Isaijinom opisu: „Svi se oni sakupljaju ka tebi idu; iz daleka tvoji sinovi ti stižu, a kćeri se tvoje u naručju nose. Prenućeš se tad i radovaćeš se i srce će tvoje zaigrati i raširiće se u tebi, kad se k tebi morsko bogatstvo okrene, i kad k tebi blago od naroda dođe“ (Isaija 60:4, 5). U narednim decenijama, ’sinovi i kćeri‘ nastavili su da dolaze, te su bili pomazani duhom da zaposednu poslednja mesta u duhovnom Izraelu.
22. Kako su „stranci“ došli da bi radili zajedno s duhovnim Izraelcima?
22 Šta je sa ’tuđinima koji će zidove prezidati‘? I to se dogodilo u naše vreme. Dok se pozivanje 144 000 približavalo svom kraju, veliko mnoštvo iz svih naroda počelo se sticati da bi vršilo obožavanje zajedno s duhovnim Izraelom. Ti poslednji imaju na Bibliji temeljenu nadu večnog života na rajskoj Zemlji. Iako će konačno mesto njihove verne službe biti različito, oni su radosni što pomažu pomazanom ostatku u propovedanju dobre vesti o Kraljevstvu (Matej 24:14).
23. Do koje su mere „stranci“ pomagali pomazanicima?
23 Danas više od 4 000 000 onih koji su „stranci“, zajedno s ostatkom onih čije je ’državljanstvo na nebu‘, dokazuju svoju odanost Jehovi. Mnogi od njih, muškarci i žene, mladi i stari, služe u punovremenoj službi kao pioniri. U većini od preko 66 000 skupština, ti stranci nose odgovornosti kao starešine i sluge pomoćnici. Ostatak se raduje tome, posmatrajući ispunjenje Isaijinih reči: „I tuđini će tu biti i pasti će stada vaša, sinovi će tuđinaca orači vama i težaci biti“ (Isaija 61:5).
24. Zašto možemo biti ohrabreni Božjim postupanjem s Izraelom i drugima u prošlosti?
24 Dakle, bez obzira na zemaljsku naciju u kojoj si državljanin, doseljenik ili izbeglica, imaš veličanstvenu prednost da postaneš duhovni stranac kome Svemogući srdačno izražava doborodošlicu. Njegova dobrodošlica uključuje mogućnost radovanja prednostima u njegovoj službi sada i u večnu budućnost.
[Fusnote]
a S obzirom na razlike među izrazima „strani stanovnik“, „naseljenik“, „tuđinac“ i „stranac“, vidi Insight on the Scriptures (Uvid u Pisma), tom 1, strane 72-75, 849-851, objavljeno od Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.
b Više od 10 600 000 prisustvovalo je godišnjoj svečanosti Gospodove večere koju su 1991. održali Jehovini svedoci, ali je samo 8 850 javno izjavilo da pripadaju ostatku duhovnog Izraela.
Da li si zapazio?
◻ Kako je Bog pružio nadu da će prihvatiti ljude iz svih naroda?
◻ Šta pokazuje da se Bogu mogu približiti i drugi narodi osim Božjeg posebnog naroda, Izraela?
◻ Kako je Bog u proročanstvu ukazao da će se stranci pridružiti Izraelu?
◻ Šta je bilo paralela povratku Izraela iz izgnanstva u Vavilonu, i kako su bili uključeni „stranci“?
[Slika na 9. strani]
Kralj Solomon je molio za strance koji bi došli da obožavaju Jehovu