Prizori iz Obećane zemlje

Jedite, jedite hleb

KAD su Isus i njegovi učenici jednom prilikom bili u nekoj kući, „ne mogahu ni jesti“ zbog mnoštva (Marko 3:20). Drugi put je Isus ušao u dom nekog fariseja „na obed“ (Luka 14:1). Na kakvo jelo pomisliš?

Drevni Izraelci bi verovatno pomislili na hleb, jer su hebrejski i grčki izrazi za „jesti“ doslovno značili „jesti hleb“. To je razumljivo, budući da je hleb načinjen od pšenice ili ječma bio glavni deo njihove ishrane.

Mnogi danas razmišljaju o hebrejskim patrijarsima kao o pastirima, a o Isusovim učenicima kao o ribarima. Neki su i obavljali tu vrstu posla ali sigurno ne svi. Pšenica je bila u središtu života mnogih. To je očito povremeno bio slučaj sa Isakom i Jakovom, kao što možemo zaključiti iz Postanja 26:12; 27:37 i 37:7. A pošto je poljoprivreda bila glavno zanimanje u Galileji u Isusovo vreme, da li su neki koji su postali apostoli mogli biti uzgajivači pšenice?

Ta mogućnost postoji, jer je uzgajanje pšenice bilo rasprostranjeno u Obećanoj zemlji, a Biblija obiluje ukazivanjima na to (Deuteronom 8:7-9; 1. Samuelova 6:13). Šta je u to bilo uključeno?

Nakon što su rane kiše u oktobru i novembru omekšale tlo, uzgajivač pšenice bi uzorao i zatim posejao svoje seme. Kasnije kiše pomogle bi da njegov usev raste i zatim, u aprilu i maju, sazri do zlatnosmeđeg pre letnje vrućine. Žetva pšenice je bila tako poznata da o njoj čitamo kao o pokazatelju godišnjeg doba (Postanje 30:14; Sudije 15:1). Možeš li odrediti u kom razdoblju godine je napravljena fotografija levo?a I koje je godišnje doba bilo kad su Isusovi učenici trgali neko nezrelo klasje? (Matej 12:1).

Žetva pšenice je značila dosta posla za ratare. Žeteoci bi sekli stabljike srpom i vezali ih u snoplje, kao što možeš videti dole. Naravno, neke stabljike su mogle da se preskoče ili da padnu na tlo, zbog čega je Rut mogla uspešno da pabirči (Rut 2:2, 7, 23; Marko 4:28, 29). Zatim je snoplje pšenice prevoženo do gumna, kao što je Aravnino. Šta se tamo događalo? Biblija spominje ’kola [sanke za vršenje, NW] i jarmove volujske‘ (2. Samuelova 24:18-22; 1. Letopisa 21:23). Snoplje pšenice je razastrto po ravnoj površini od kamena ili od nabijene zemlje. Bik ili neka druga životinja bi išla naokolo, gazeći pšenicu. Životinja je mogla vući drvene sanke koje bi pomagale da se slama sitni i oslobodi zrno (Isaija 41:15).

Zatim je žito bilo spremno za vejanje, što se obavljalo bacanjem u vazduh s lopatom ili vilama, kao što se vidi gore (Matej 3:12). Ratar je mogao vejati uveče kad je povetarac oduvavao plevu (ljuske žitarica) i nosio na stranu slamu. Kad je žito bilo sakupljeno i prorešetano da se otkloni šljunak, bilo je spremno za uskladištenje — ili za preradu u hranu od najveće važnosti, hleb (Matej 6:11).

Da si bila domaćica s tim zadatkom, svaki dan bi koristila avan i tučak da stucaš žito u brašno, možda prilično grubo pšenično brašno. Ili bi možda mlela ’belo brašno‘, kakvo je Sara upotrebila da načini ’kolač‘ za materijalizovane anđele ili koje su Izraelci koristili u žitnim prinosima Jehovi (Postanje 18:6; Izlazak 29:2; Levitik 2:1-5; Brojevi 28:12). Sara je navlažila pšenično brašno vodom i zamesila ga u testo.

Dole možeš videti lopte od testa i jedan pljosnati, tanak hleb koji čeka pečenje. Takve velike, okrugle pogače mogu biti ispečene na kamenju ili gvozdenoj rešetki, kako to radi ova žena. Da li ti to pomaže da sebi predstaviš šta je Sara nakon toga uradila za anđeoske posetioce i šta je Lotova porodica učinila nešto kasnije? Tako čitamo: „[Anđeli] se... uvratiše k njemu i uđoše u kuću njegovu; i on ih ugosti i ispeče im beskvasne hlebove. I oni jedoše“ (Postanje 19:3).

[Fusnota]

[Izvor slike na 24. strani]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Izvor slike na 24. strani]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Izvor slike na 25. strani]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Izvor slike na 25. strani]

Garo Nalbandian