’Okušaj me, Bože‘
’Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje... izvedi me na put večni‘ (PSALAM 139:23, 24).
1. Kako Jehova postupa sa svojim slugama?
SVI mi volimo da budemo s nekim ko ima razumevanja, nekim ko uzima u obzir naše okolnosti, nekim ko nam pomaže kad pogrešimo, nekim ko ne traži od nas više nego što možemo da uradimo. Jehova Bog postupa sa svojim slugama na takav način. Psalam 103:14 kaže: „On zna za građu našu, pamti da smo prah.“ A Isus Hrist, koji savršeno reflektuje svog Oca, upućuje srdačan poziv: ’Dođite k meni vi svi koji se trudite i koji ste opterećeni, i ja ću vam odmor dati. Uzmite jaram moj na sebe [ili „Dođite sa mnom pod moj jaram“, fusnota u New World Translation (Novi svet prevod)], i primite nauk moj, jer sam ja blag i smeran u srcu, i naći ćete mir dušama svojim. Jer je jaram moj blag i breme je moje lako‘ (Matej 11:28-30).
2. Uporedi Jehovino gledište s gledištem ljudi s obzirom na (a) Isusa Hrista, i (b) Hristove sledbenike.
2 Jehovino gledište o svojim slugama često se veoma razlikuje od gledišta ljudi. On gleda na stvari s drukčijeg stanovišta i uzima u obzir aspekte o kojima drugi možda ne znaju ništa. Kad je Isus Hrist hodao zemljom, on „prezren beše, odbačen od ljudi“. Oni koji nisu polagali veru u njega kao Mesiju ’ni za što ga nisu uzimali‘ (Isaija 53:3; Luka 23:18-21). Ipak, u Božjim očima, on je bio „sin [Božji] ljubazni“, kome je Otac rekao: „Ti si po mojoj volji“ (Luka 3:22, DK; 1. Petrova 2:4). Među sledbenicima Isusa Hrista nalaze se ljudi koji se smatraju podređenima zato što su materijalno siromašni ili podnose mnoge nevolje. Ipak, u očima Jehove i njegovog Sina, takvi mogu biti bogati (Rimljanima 8:35-39; Otkrivenje 2:9). Zašto ta razlika u gledištu?
3. (a) Zašto se Jehovino gledište o ljudima veoma često razlikuje od gledišta ljudi? (b) Zašto je od presudne važnosti da ispitamo kakve smo osobe unutra?
3 Jeremija 11:20 odgovara: ’Gospod ispituje bubrege i srca‘ (DK). On vidi šta smo mi unutra, čak i one aspekte naše ličnosti koji su sakriveni od očiju drugih. On u svom ispitivanju prvenstveni naglasak stavlja na osobine i stanja koja su presudna za dobar odnos s njim, ono što ima najtrajniju korist za nas. Ohrabrujuće je da to znamo; to je i ozbiljno. Pošto Jehova poklanja pažnju onom što smo unutra, važno je da ispitamo šta smo unutra ako želimo dokazati da smo onakve osobe kakve on želi u svom novom svetu. Njegova Reč pomaže nam da preduzmemo takvo ispitivanje (Jevrejima 4:12, 13).
Kako su dragocene Božje misli!
4. (a) Šta je motivisalo psalmistu da objavi da su Božje misli za njega bile dragocene? (b) Zašto one treba da budu dragocene za nas?
4 Nakon što je meditirao o širini i dubini Božjeg spoznanja o svojim slugama, kao i o Božjoj izvanrednoj sposobnosti da pruži svaku pomoć koja im može biti potrebna, psalmista David je pisao: „Skupocene li su mi promisli tvoje, Bože!“ (Psalam 139:17a). Te misli, otkrivene u njegovoj pisanoj Reči, daleko su više od bilo čega od ljudi, bez obzira kako briljantne mogu izgledati njihove ideje (Isaija 55:8, 9). Božje misli nam pomažu da svoju pažnju usmeravamo na zaista važne stvari u životu i da budemo revni u njegovoj službi (Filipljanima 1:9-11). One nam pokazuju kako da gledamo na stvari onako kako to Bog čini. One nam pomažu da budemo pošteni sami sa sobom, da sebi pošteno priznamo kakve smo zaista osobe u srcu. Da li si spreman da to učiniš?
5. (a) Na šta nas Božja reč podstiče da čuvamo „iznad svega“? (b) Kako biblijski izveštaj u vezi s Kainom može da nam koristi? (v) Iako nismo pod Mojsijevim zakonom, kako nam on pomaže da razumemo šta je ugodno Jehovi?
5 Ljudi su skloni tome da previše naglašavaju spoljašnji izgled, ali nas Pismo savetuje: „Iznad svega srce svoje čuvaj“ (Poslovice 4:23). Kako poukama tako i primerima, Biblija nam pomaže da to činimo. Ona nam kaže da je Kain formalno prineo žrtve Bogu dok je u svom srcu kipeo od zlovolje, zatim od mržnje, prema svom bratu Avelju. A ona nas podstiče da ne budemo kao on (Postanje 4:3-5; 1. Jovanova 3:11, 12). Ona beleži zahtev Mojsijevog zakona za poslušnošću. Ali, ona takođe naglašava da je najistaknutiji zahtev Zakona bio da oni koji obožavaju Jehovu moraju da ga vole svim svojim srcem, umom, dušom i snagom; i ona navodi da je sledeća po važnosti bila zapovest da vole svog bližnjeg kao samog sebe (Deuteronom 5:32, 33; Marko 12:28-31).
6. Primenjujući Poslovice 3:1, koja pitanja treba sebi da postavimo?
6 U Poslovicama 3:1, podstaknuti smo ne samo da držimo Božje zapovesti već da budemo sigurni da je ta poslušnost izraz onoga što je zaista u našem srcu. Kao pojedinci, treba da se pitamo: ’Da li je to slučaj s mojom poslušnošću Božjim zahtevima?‘ Ako uvidimo da je naša motivacija ili razmišljanje u nekim stvarima manjkavo — a niko od nas ne može reći da smo besprekorni — onda treba da se pitamo: ’Šta činim da poboljšam tu situaciju?‘ (Poslovice 20:9; 1. Jovanova 1:8).
7. (a) Kako nam Isusova osuda fariseja u Mateju 15:3-9 može pomoći u čuvanju našeg srca? (b) Koje situacije mogu od nas zahtevati da preduzmemo oštre mere da disciplinujemo svoj um i srce?
7 Kad su se jevrejski fariseji pretvarali da iskazuju čast Bogu dok su podmuklo unapređivali jedan običaj motivisan koristoljubljem, Isus ih je osudio kao licemere i pokazao je da je njihovo obožavanje bilo uzaludno (Matej 15:3-9). Isus je takođe upozorio da, da bismo ugodili Bogu, koji vidi srce, nije dovoljno voditi spoljašnji moralan život dok se u isto vreme, da bismo doživeli neko strasno zadovoljstvo, takođe neprestano bavimo mislima koje su nemoralne. Možda treba da preduzmemo drastične mere da disciplinujemo svoj um i srce (Poslovice 23:12; Matej 5:27-29). Takva disciplina je takođe potrebna ako kao rezultat našeg svetovnog posla, naših ciljeva u obrazovanju, ili našeg izbora zabave, postajemo oponašaoci sveta, dozvoljavajući mu da nas oblikuje prema svojim merilima. Nemojmo nikada zaboraviti da se učenik Jakov obraća kao ’preljubočincima‘ onima koji tvrde da pripadaju Bogu ali koji žele da budu prijatelji sveta. Zašto? Zato što je „sav svet pod vlašću lukavoga“ (Jakov 4:4; 1. Jovanova 2:15-17; 5:19).
8. Da bismo izvukli punu korist iz Božjih misli, šta treba da radimo?
8 Da bismo izvukli punu korist iz Božjih misli o tim i drugim stvarima, treba da rezervišemo vreme da ih čitamo ili slušamo. Više od toga, treba da ih proučavamo, govorimo o njima, i meditiramo o njima. Mnogi čitaoci Kule stražare redovno prisustvuju skupštinskim sastancima Jehovinih svedoka, gde se razmatra Biblija. Oni iskupljuju vreme od drugih težnji da bi to činili (Efescima 5:15-17). A ono što primaju za uzvrat vredi daleko više od materijalnog bogatstva. Zar ne misliš tako?
9. Zašto neki koji prisustvuju hrišćanskim sastancima napreduju brže od drugih?
9 Međutim, neki koji prisustvuju tim sastancima brže duhovno napreduju od drugih. Oni u svom životu potpunije primenjuju istinu. Čime se to može objasniti? Često je glavni faktor njihova marljivost u ličnom studiju. Oni uviđaju da mi ne živimo samo od hleba; duhovna hrana svakog dana isto je tako važna kao i redovno uzimanje fizičke hrane (Matej 4:4; Jevrejima 5:14). Zato oni nastoje da svakog dana provedu bar malo vremena čitajući Bibliju ili publikacije koje objašnjavaju Bibliju. Oni se pripremaju za skupštinske sastanke, unapred proučavajući gradivo i tražeći biblijske stihove. Oni čine više od toga da pročitaju taj materijal; oni meditiraju o njemu. Njihov obrazac proučavanja uključuje ozbiljno razmišljanje o tome kako ono što uče treba da utiče na njihov vlastiti život. Dok duhovno rastu, oni počinju osećati poput psalmiste koji je napisao: „Kako ljubim zakon tvoj!... Divne su naredbe tvoje“ (Psalam 1:1-3; 119:97, 129).
10. (a) Koliko je dugo korisno da se nastavi s proučavanjem Božje reči? (b) Kako to pokazuje Pismo?
10 Bilo da proučavamo Božju reč godinu, 5 godina, ili 50 godina, to nikada ne postaje puko ponavljanje — ne ako su nam Božje misli dragocene. Bez obzira na to koliko je neko od nas naučio iz Pisma, ima još toga što ne znamo. „Velik li je broj njihov!“ rekao je David. „Da ih brojim, više ih je nego peska.“ Božje misli su iznad naše sposobnosti brojanja. Kad bismo Božje misli nabrajali celi dan i kad bismo zaspali čineći to, kad bismo se ujutro probudili, još uvek bi bilo mnogo toga o čemu možemo razmišljati. Zato je David napisao: „Prenem se [„kad se probudim“, DK] i jošte sam sa tobom“ (Psalam 139:17, 18). U svu večnost biće još toga što možemo učiti o Jehovi i njegovim putevima. Nikada nećemo doći do tačke da znamo sve (Rimljanima 11:33).
Mrzeti ono što Jehova mrzi
11. Zašto je važno ne samo poznavati Božje misli već i deliti njegova osećanja?
11 Cilj našeg proučavanja Božje reči nije da samo svoju glavu napunimo činjenicama. Dok dozvoljavamo da Božje misli prodiru u naše srce, mi takođe počinjemo da delimo Božja osećanja. Kako je to samo važno! Ako ne razvijemo takva osećanja, kakav može biti rezultat? Iako bismo možda bili u stanju da ponovimo ono što Biblija kaže, mi bismo, međutim, možda smatrali poželjnim ono što je zabranjeno, ili bismo možda osećali da je ono što se zahteva teret. Istina je da čak i ako mrzimo ono što je neispravno, možda vodimo borbu zbog ljudske nesavršenosti (Rimljanima 7:15). Ali, ako ne ulažemo iskrene napore da ono što smo unutra dovedemo u sklad s onim što je ispravno, da li možemo očekivati da ugodimo Jehovi, koji ’iskušava srca‘? (Poslovice 17:3).
12. Koliko su važne božanska ljubav i božanska mržnja?
12 Božanska mržnja je snažna zaštita od neispravnog postupanja, kao što i božanska ljubav vršenje onoga što je ispravno čini zadovoljstvom (1. Jovanova 5:3). Pismo nas uvek iznova podstiče da razvijamo i ljubav i mržnju. „Vi koji [Jehovu] ljubite, mrzite na zlo!“ (Psalam 97:10). „Gnušajte se zla, držite se dobra“ (Rimljanima 12:9, Čarnić). Činimo li to?
13. (a) S kojom se Davidovom molitvom u vezi s uništenjem zlih potpuno slažemo? (b) Kao što je pokazano u Davidovoj molitvi, ko su bili zli za koje je on molio Boga da ih uništi?
13 Jehova je jasno naveo svoju nameru da iskoreni zle sa zemlje i da uvede novu zemlju u kojoj će boraviti pravednost (Psalam 37:10, 11; 2. Petrova 3:13). Ljubitelji pravednosti čeznu da to vreme dođe. Oni se u potpunosti slažu s psalmistom Davidom, koji je molio: „Da hoćeš, Bože, ubiti bezdušnika! Krvopije, idite od mene! Oni zlobno za te govore; zbog laži uzimaju neprijatelji tvoji ime tvoje!“ (Psalam 139:19, 20). David nije lično žudeo za time da ubije takve bezdušnike. On je molio da odmazda dođe od Jehovine ruke (Deuteronom 32:35; Jevrejima 10:30). To nisu bili ljudi koji su na neki način samo uvredili Davida lično. Oni su pogrešno prikazali Boga, uzimajući njegovo ime na nedostojan način (Izlazak 20:7). Oni su nepošteno tvrdili da mu služe, ali su koristili njegovo ime da unapređuju vlastite spletke. David nije imao ljubavi prema onima koji su izabrali da budu Božji neprijatelji.
14. Da li ima zlih ljudi kojima se može pomoći? Ako ima, kako?
14 Milijarde ljudi ne poznaju Jehovu. Mnogi od njih u neznanju praktikuju stvari za koje Božja reč pokazuje da su zle. Ako nastave s takvim postupanjem, oni će biti među onima koji će poginuti tokom velike nevolje. Ipak, Jehovi nije draga smrt zlih, a isto tako ne sme biti draga ni nama (Ezekjel 33:11). Sve dok to vreme dozvoljava, mi nastojimo da pomognemo takvim ljudima da nauče i primenjuju Jehovine puteve. Ali, šta ako neki ljudi pokazuju intenzivnu mržnju prema Jehovi?
15. (a) Ko su bili oni koje je psalmista smatrao ’neprijateljima‘? (b) Kako danas možemo pokazati da „mrzimo“ one koji se bune protiv Jehove?
15 S obzirom na njih, psalmista je rekao: „Zar da ja ne mrzim one koji te mrze Gospode? i da se ne gadim na one koji na te ustaju? Punom mržnjom mrzim na njih: to su neprijatelji moji“ (Psalam 139: 21, 22). Zato što su intenzivno mrzeli Jehovu, David je na njih gledao s gnušanjem. Otpadnici su uključeni među one koji pokazuju svoju mržnju prema Jehovi buneći se protiv njega. U stvari, otpad je pobuna protiv Jehove. Neki otpadnici tvrde da poznaju Boga i da mu služe, ali oni odbacuju njegove nauke ili zahteve izložene u njegovoj Reči. Drugi tvrde da veruju u Bibliju, ali odbacuju Jehovinu organizaciju i aktivno pokušavaju da spreče njeno delovanje. Kad namerno izaberu takvu zloću nakon što upoznaju šta je ispravno, kad to zlo postane tako ukorenjeno da je nerazdvojni deo njihove naravi, onda hrišćanin mora mrzeti (u biblijskom smislu te reči) one koji su nerazdvojno prionuli uz zlo. Pravi hrišćani dele Jehovina osećanja prema takvim otpadnicima; oni nisu znatiželjni za otpadničke ideje. Nasuprot tome, oni se ’gade‘ na one koji su sebe učinili Božjim neprijateljima, ali Jehovi prepuštaju da izvrši osvetu (Job 13:16; Rimljanima 12:19; 2. Jovanova 9, 10).
Kad nas Bog okušava
16. (a) Zašto je David želeo da ga Jehova okuša? (b) U vezi s našim srcem, šta treba da molimo Boga da nam pomogne da razaberemo?
16 David ni na koji način nije želeo da bude kao ti zli. Mnogi ljudi pokušavaju da sakriju šta su unutra, ali David je ponizno molio: ’Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me i poznaj pomisli moje, i vidi jesam li na zlu putu i izvedi me na put večni‘ (Psalam 139:23, 24). Kad je ukazao na svoje srce, David nije mislio na telesni organ. U skladu sa simboličnim značenjem tog izraza, on je ukazao na ono što je bio unutra, na unutrašnjeg čoveka. I mi treba da želimo da Bog ispita naše srce i razabere da li imamo bilo kakve neispravne želje, sklonosti, emocije, namere, misli, ili motive (Psalam 26:2). Jehova nas poziva: „Daj mi, sine, srce svoje; uživale oči tvoje u putevima mojim“ (Poslovice 23:26).
17. (a) Umesto da prikrivamo misli koje nas uznemiruju, šta treba da radimo? (b) Da li treba da nas iznenadi ako u našem srcu pronađemo neispravna naginjanja, i šta treba da uradimo u vezi s njima?
17 Ako u nama postoje skrivene bilo koje bolne, uznemiravajuće misli zbog neispravnih želja ili neispravnih motiva ili zbog nekog neispravnog ponašanja s naše strane, onda sigurno želimo da nam Jehova pomogne da ispravimo tu stvar. Umesto formulacije ’zao put‘, Mofatov prevod koristi izraz „neispravan put“; The New English Bible (Nova engleska Biblija) kaže: „Svaki put koji tebe [to jest, Boga] žalosti.“ Možda mi sami jasno ne razumemo naše misli koje nas uznemiruju i zato ne znamo kako da svoj problem izrazimo Bogu, ali on razume našu situaciju (Rimljanima 8:26, 27). Ne treba da nas iznenadi ako u našem srcu postoje zla naginjanja; međutim, ne treba da ih opravdavamo (Postanje 8:21). Treba da tražimo Božju pomoć da ih iskorenimo. Ako zaista volimo Jehovu i njegove puteve, možemo da mu se obratimo za takvu pomoć s pouzdanjem da je „Bog... veći od srca našega i zna sve“ (1. Jovanova 3:19-21).
18. (a) Kako nas Jehova izvodi na put večni? (b) Ako nastavimo da sledimo Jehovino vođstvo, kakvu srdačnu pohvalu možemo očekivati da primimo?
18 U skladu s molitvom psalmiste da ga Jehova izvede na put večni, Jehova zaista vodi svoje ponizne, poslušne sluge. On ih izvodi ne samo na put koji može značiti dug život zato što nisu prerano odrezani zbog činjenja zla već i na put koji vodi u večni život. On u nas urezuje da nam je potrebna Isusova žrtva koja ima vrednost da okaje grehe. Kroz svoju Reč i svoju organizaciju, on nam pruža bitnu pouku tako da smo u stanju da vršimo njegovu volju. On nam naglašava važnost odazivanja na njegovu pomoć tako da unutra postanemo onakva osoba za kakvu se izdajemo spolja (Psalam 86:11). I on nas ohrabruje izgledom da savršeno zdravlje, u pravednom novom svetu, zajedno s večnim životom, koristimo u služenju njemu, jedinom pravom Bogu. Ako nastavimo da se lojalno odazivamo na njegovo vođstvo, on će nam, u stvari, reći kao što je rekao svom Sinu: „Ti si po mojoj volji“ (Luka 3:22, DK; Jovan 6:27; Jakov 1:12).
Kakav je tvoj komentar?
◻ Zašto se Jehovino gledište o svojim slugama često razlikuje od gledišta ljudi?
◻ Šta nam može pomoći da razaberemo šta Bog gleda kad ispituje naše srce?
◻ Kakav studij nam pomaže da učimo činjenice i da čuvamo svoje srce?
◻ Zašto je važno ne samo znati šta Bog kaže već i deliti njegova osećanja?
◻ Zašto lično treba da molimo: „Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje“?
[Slika na 16. strani]
Kad proučavaš, nastoj da usvojiš Božje misli i osećanja
[Slika na 18. strani]
Jehovinih misli ima ’više nego peska‘
[Izvor]
Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.