Dostojno proslaviti Memorijal

BILO je to uveče 14. nisana 33. n. e. kada je Isus uveo Memorijal.a Upravo je završio proslavljanje Pashe sa svojih 12 apostola, tako da možemo biti sigurni u vezi s datumom. Nakon što je otpustio izdajnika, Judu, „uze Isus hleb, blagoslovi ga, prelomi ga i dade im, i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo moje. I uze čašu, i pošto dade hvalu, predade je njima, i svi piše iz nje. I reče im: Ovo je krv moja, krv novoga saveza, koja se proliva za mnoge“ (Marko 14:22-24).

Isus je zapovedio svojim učenicima da proslavljaju uspomenu na njegovu smrt zbog njene važnosti (Luka 22:19; 1. Korinćanima 11:23-26). Njegova žrtva je bila jedina žrtva koja je mogla iskupiti čovečanstvo od puta nasleđenog greha i smrti (Rimljanima 5:12; 6:23). Hleb i vino koje je upotrebio bili su simboli njegovog savršenog tela i njegove krvi. Znajući prvobitni datum, taj događaj možemo slaviti odgovarajućeg dana svake godine, baš kao što je to bio slučaj s jevrejskom Pashom. Ali to moramo raditi dostojno. Zašto?

Apostol Pavle je rekao da oni koji uzimaju simbole hleba i vina ’smrt Gospodnju objavljuju, dokle on ne dođe‘ (1. Korinćanima 11:26). Tako bi se proslava usmerila na Isusovu smrt i njeno značenje za čovečanstvo. Taj događaj bi bio ozbiljan, vreme za razmišljanje o Božjoj dobroti i o cenjenju koje treba da imamo prema Jehovi i njegovom Sinu (Rimljanima 5:8; Titu 2:14; 1. Jovanova 4:9, 10). Stoga je Pavle upozorio: „Zato koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj“ (1. Korinćanima 11:27).

Dostojno — kako?

Bog očigledno ne bi bio zadovoljan ako bismo oskrnavili ovaj događaj upuštanjem u sumnjive postupke ili prihvatanjem paganskih običaja (Jakov 1:27; 4:3, 4). To bi isključilo popularne događaje tokom uskršnjeg perioda. Sleđenjem Isusovog uputstva da ’ovo činimo [njemu] za spomen‘, želećemo da proslavimo Memorijal baš onako kako ga je on i uveo (Luka 22:19; 1. Korinćanima 11:24, 25). To bi isključilo raskoš koju su crkve hrišćanskog sveta dodale toj proslavi. New Catholic Encyclopedia priznaje da se „današnja misa u velikoj meri razlikuje od vrlo jednostavne ceremonije koju su sledili Hrist i njegovi apostoli“. I čestim, čak svakodnevnim držanjem mise, hrišćanski svet je skrenuo od onoga što je Isus nameravao i učinilo je to običnim događajem.

Pavle je pisao korintskim hrišćanima o nedostojnom učestvovanju jer je u skupštini iskrsao jedan problem u pogledu Gospodove večere. Neki nisu poštovali njenu svetost. Oni su sa sobom nosili svoju večeru i jeli su pre ili tokom tog sastanka. Često su prekomerno jeli i pili. Zbog toga su bili dremljivi a njihovi osećaji su otupeli. Pošto nisu bili mentalno i duhovno pripravni oni nisu mogli ’prepoznati telo‘ i tako su postali ’krivi telu i krvi Gospodnjoj‘. U međuvremenu, oni koji nisu večerali bili su gladni i takođe su postali rastrojeni. Praktično niko od njih nije bio u stanju da uzima simbole s cenjenjem i potpunim razumevanjem ozbiljnosti tog događaja — da je proslava bila u znak sećanja na Gospodovu smrt. To je dovelo do toga da su bili osuđeni jer su pokazivali nepoštovanje, čak prezir prema njoj (1. Korinćanima 11:27-34).

Potrebna je razboritost

Neki su uzimali simbole Memorijala iako su kasnije shvatili da nije trebalo da to čine. Oni koji s pravom uzimaju simbole Memorijala izabrani su od Boga i u tu svrhu imaju svedočanstvo Božjeg duha (Rimljanima 8:15-17; 2. Korinćanima 1:21, 22). Ono što ih čini dostojnima nije njihova lična odluka ili opredeljenje. Bog je ograničio broj onih koji će vladati s Hristom na nebesima na 144 000, jedan relativno mali broj u poređenju sa svima onima koji izvlače korist iz Hristove otkupnine (Otkrivenje 14:1, 3). Odabiranje je počelo u Isusovim danima, što znači da danas ima samo malo učesnika. I pošto smrt sustiže neke od njih, taj broj treba da se smanjuje.

Zašto neko može neprikladno uzimati simbole? To može biti zbog ranijih religioznih gledišta — da svi vernici odlaze na nebo. Ili to može biti zbog ambicije ili sebičnosti — osećaja da je neko zaslužniji od drugih — i želje za isticanjem. Možda je to posledica snažnih emocija koje nastaju zbog ozbiljnih problema ili neke tragedije koja dovodi do toga da osoba izgubi interes za život na zemlji. To takođe može biti zbog bliskog druženja s nekim ko ima nebeski poziv. Svi mi treba da zapamtimo da je ta odluka isključivo Božja a ne naša (Rimljanima 9:16). Dakle, ako neka osoba, nakon ’ispitivanja‘, ustanovi da zaista ne treba da uzima simbole, ona sada treba da se uzdrži (1. Korinćanima 11:28).

Nada koju je Bog stavio pred veći deo čovečanstva jeste nada večnog života na rajskoj zemlji. To je veliki blagoslov koji iščekujemo i takav s kojim se lako možemo dovesti u vezu (Postanje 1:28; Psalam 37:9, 11). Verne osobe će se upravo na zemlji sastati sa svojim uskrsnulim voljenima i srešće pravedne osobe starog doba kao što su Avram, Sara, Mojsije, Rava, David i Jovan Krstitelj — koji su svi umrli pre nego što je Isus otvorio put za nebeski život (Matej 11:11; uporedi s 1. Korinćanima 15:20-23).

Oni sa zemaljskom nadom dostojno proslavljaju Gospodovu večeru svojim prisustvom i pažnjom punom poštovanja, iako ne uzimaju hleb i vino. Oni takođe imaju korist od Hristove žrtve, što im omogućava da imaju povoljan položaj pred Bogom (Otkrivenje 7:14, 15). Dok slušaju govor, njihovo cenjenje za svete stvari se pojačava a njihova želja da ostanu u jedinstvu s Božjim narodom posvuda raste.

Ove godine, nakon zalaska sunca u utorak 2. aprila, proslaviće se Memorijal u svim skupštinama Jehovinih svedoka širom zemlje, kojih ima više od 78 000. Da li ćeš i ti biti prisutan?

[Fusnota]

[Slika na 8. strani]

Jehovini svedoci proslavljaju Memorijal jednom godišnje