Nastavi da hodiš s Bogom
„Po duhu da hodite i žudnji putenih da ne ispunite“ (GALATIMA 5:16).
1. (a) Pod kojim je okolnostima i koliko dugo Enoh hodio s Bogom? (b) Koliko dugo je Noje hodio s Bogom i kakve je teške odgovornosti imao?
BIBLIJA nam govori da Enoh „hodaše uvek po volji Božjoj“. Uprkos šokantnom govoru i bezbožnom ponašanju ljudi oko njega, on je istrajao u hodanju s Bogom sve do kraja svog života u starosti od 365 godina (Postanje 5:23, 24; Juda 14, 15). Noje takođe „hodaše... po volji Božjoj“. On je to činio dok je podizao svoju porodicu, dok se suočavao sa svetom koji je bio pod uticajem buntovnih anđela i njihovog nasilnog potomstva, i dok se brinuo o svim detaljima uključenim u gradnju jedne ogromne arke koja je bila veća od bilo kog plovnog objekta drevnih vremena. On je nastavio da hodi s Bogom posle Potopa, čak i kad je ponovo došlo do pobune protiv Jehove u Vavelu. Zaista, Noje je nastavio da hodi s Bogom sve do svoje smrti u 950. godini života (Postanje 6:9; 9:29).
2. Šta znači ’hoditi s Bogom‘?
2 Kada kaže da su ti ljudi vere ’hodili‘ s Bogom, Biblija koristi taj izraz u metaforičkom smislu. To znači da su se Enoh i Noje ponašali na način koji je pružao dokaz snažne vere u Boga. Oni su činili ono što im je Jehova zapovedio i upravljali su svoj život u skladu s onim što su znali o njemu iz njegovog postupanja s čovečanstvom. (Uporedi s 2. Letopisa 7:17.) Oni se nisu samo mentalno slagali s onim što je Bog rekao i učinio nego su postupali po svemu što je on zahtevao — ne samo po nečemu od toga nego po svemu, do mere koja im je bila moguća kao nesavršenim ljudima. Tako, na primer, Noje je tačno izvršio sve što mu je Bog zapovedio (Postanje 6:22). Noje nije trčao ispred uputstava koja su mu bila data, niti je ostajao iza zanemarujući ih. Kao čovek koji je bio prisan s Jehovom, osećajući se slobodnim da se moli Bogu i ceneći božanske smernice, on je hodio s Bogom. Da li i ti činiš tako?
Dosledan način života
3. Šta je od životne važnosti za sve koji su predane i krštene Božje sluge?
3 Dirljivo je posmatrati ljude kako počinju da hode s Bogom. Dok preduzimaju pozitivne korake u skladu s Jehovinom voljom, oni pružaju dokaz vere, bez koje niko ne može ugoditi Bogu (Jevrejima 11:6). Kako se radujemo što se u proteklih pet godina, preko 320 000 ljudi u proseku svake godine, predalo Jehovi i predstavilo se za krštenje u vodi! Ali takođe je važno i za njih i za svakog od nas da nastavimo da hodimo s Bogom (Matej 24:13; Otkrivenje 2:10).
4. Iako su pokazali nešto vere, zašto većina Izraelaca koji su napustili Egipat nije ušla u Obećanu zemlju?
4 U Mojsijevo vreme, bila je potrebna vera da jedna izraelska porodica proslavi Pashu u Egiptu i da pokropi krvlju dovratke i gornji deo vrata svog doma (Izlazak 12:1-28). Međutim, vera mnogih se pokolebala kada su videli faraonovu vojsku odmah iza sebe kod Crvenog mora (Izlazak 14:9-12). Psalam 106:12 pokazuje da kada su bezbedno prošli kroz suvo morsko korito i videli kako vode koje su se survale uništavaju egipatsku vojsku, oni ponovo „verovaše rečima [Jehovinim]“. Međutim, kratko potom u pustoši, Izraelci su počeli da se žale zbog pitke vode, hrane i nadgledanja. Negativan izveštaj 10 od 12 uhoda koje su se vratile iz Obećane zemlje, naveo ih je da se uplaše. Pod tim okolnostima, kao što Psalam 106:24 kaže, oni „ne verovaše reči [Božjoj]“. Želeli su da se vrate u Egipat (Brojevi 14:1-4). Kakvu god veru da su imali, ona je oživljavala jedino kad su videli izvesna izvanredna ispoljavanja božanske moći. Oni nisu neprestano hodili s Bogom. Kao posledica toga, ti Izraelci nisu ušli u Obećanu zemlju (Psalam 95:10, 11).
5. Kako su 2. Korinćanima 13:5 i Poslovice 3:5, 6 povezani s hodanjem s Bogom?
5 Biblija nam savetuje: „Sami sebe ispitujte jeste li u veri, sami sebe okušajte“ (2. Korinćanima 13:5). Biti „u veri“ znači držati se sveukupnih hrišćanskih verovanja. To je životovažno ako želimo da uspemo u hodanju s Bogom sve dane svog života. Da bismo hodili s Bogom, mi moramo takođe iskazivati osobinu vere, potpuno se uzdajući u Jehovu (Poslovice 3:5, 6). Postoje brojne zamke i klopke u koje mogu upasti oni koji propuštaju da to čine. Koje su neke od njih?
Izbegavaj zamku samopouzdanja
6. Šta svi hrišćani znaju o bludu i preljubi, i šta misle o tim gresima?
6 Svako ko je proučavao Bibliju, predao svoj život Jehovi i krstio se, zna da Božja Reč osuđuje blud i preljubu (1. Solunjanima 4:1-3; Jevrejima 13:4). Takvi se slažu da je to ispravno. Oni nameravaju da žive u skladu s tim. Pa ipak, polni nemoral je i dalje jedna od Sotoninih najefikasnijih zamki. Zašto?
7. Kako su se Izraelci u Moavskim ravnicama upustili u ponašanje za koje su znali da je neispravno?
7 U početku, oni koji su se upustili u takvo nemoralno ponašanje možda nisu planirali da to učine. Možda je isti takav slučaj bio i sa Izraelcima u Moavskim ravnicama. Za izraelske muškarce koji su bili umorni od života u pustoši, Moavke i Madijamke koje su ih mamile možda su u početku izgledale prijateljski i gostoljubivo. Ali šta se dogodilo kada su Izraelci prihvatili pozive da se druže s ljudima koji su služili Valu a ne Jehovi, s ljudima koji su dozvolili da njihove devojke (čak i iz istaknutih porodica) imaju seksualne odnose s muškarcima s kojima nisu bile u braku? Kada su muškarci iz izraelskog logora počeli da gledaju na takvo društvo kao na poželjno, oni su bili namamljeni da čine stvari za koje su znali da su neispravne, i to ih je koštalo života (Brojevi 22:1; 25:1-15; 31:16; Otkrivenje 2:14).
8. Šta u naše vreme hrišćanina može voditi u polni nemoral?
8 Šta bi moglo prouzrokovati da osoba upadne u sličnu zamku u naše vreme? Iako možda zna za ozbiljnost polnog nemorala, ako pored toga nije svestan opasnosti od samopouzdanja, čovek može dozvoliti sebi da uđe u situaciju gde mamljenje na neispravno postupanje nadvladava njegov razum (Poslovice 7:6-9, 21, 22; 14:16, NW).
9. Koja biblijska upozorenja nas mogu sačuvati od nemorala?
9 Sasvim konkretno, Božja Reč nas upozorava da ne budemo zavedeni razmišljanjem da smo toliko jaki da loša društva ne mogu da nas iskvare. To obuhvata gledanje televizijskih programa koji prikazuju život nemoralnih osoba i gledanje časopisa koji stimulišu nemoralne želje (1. Korinćanima 10:11, 12; 15:33). Čak i druženje sa suvernicima pod neispravnim okolnostima može voditi do ozbiljnih problema. Privlačnost među polovima je jaka. Zato nas Jehovina organizacija s brigom punom ljubavi upozorava da ne budemo sami i van pogleda javnosti s nekim suprotnog pola s kim nismo u braku ili ko nije član naše porodice. Da bismo nastavili da hodimo s Bogom, treba da izbegavamo zamku samopouzdanja i da sledimo upozoravajući savet koji nam on daje (Psalam 85:8, NW)
Ne dozvoli da strah od čoveka upravlja tobom
10. Kako „strah od ljudi“ meće zamku?
10 Još jedna opasnost identifikovana je u Poslovicama 29:25, gde kaže: „Strah od ljudi zamku meće.“ Lovačka zamka često se sastoji od omče koja se snažno steže oko vrata ili od užadi u koju životinja zapliće nogu (Jov 18:8-11). Strah od ljudi može na sličan način zagušiti čovekovu sposobnost da slobodno govori i da se ponaša na način koji ugađa Bogu. Želja da se ugodi drugima je normalna, i neosetljiva bezobzirnost prema onome što drugi misle nije hrišćanska. Ali, potrebna je ravnoteža. Kad zabrinutost oko mogućih reakcija drugih ljudi prouzrokuje da osoba čini ono što Bog zabranjuje ili da se uzdržava od činjenja onoga što Božja Reč zapoveda, taj pojedinac je uhvaćen u zamku.
11. (a) Šta čoveka može zaštititi od toga da dozvoli da njime upravlja strah od ljudi? (b) Kako je Jehova pomogao svojim slugama koje su se borile protiv straha od ljudi?
11 Zaštita od takve zamke leži, ne u nečijoj urođenoj sklonosti, nego u ’pouzdanju u Jehovu‘ (Poslovice 29:25b). Uz pouzdanje u Boga, čak i osoba koja je po prirodi stidljiva, može se pokazati kao hrabra i postojana. Sve dok smo okruženi pritiscima ovog sotonskog sistema stvari, biće potrebno da se čuvamo straha od čoveka koji meće zamku. Iako je prorok Ilija za sobom imao izvrstan dosije o hrabroj službi, kada je Jezavelja pretila da će ga ubiti, on je u strahu pobegao (1. Kraljevima 19:2-18). Pod pritiskom, apostol Petar je u strahu poricao da poznaje Isusa Hrista, a godinama kasnije je dozvolio da ga strah navede da se ponaša na način koji je suprotan veri (Marko 14:66-71; Galatima 2:11, 12). Međutim, i Ilija i Petar su prihvatili duhovnu pomoć i, s pouzdanjem u Jehovu, nastavili da prihvatljivo služe Bogu.
12. Koji savremeni primeri pokazuju kako je pojedincima pomognuto da izbegnu da ih strah od ljudi navede da se ustežu od ugađanja Bogu?
12 Mnogi od Jehovinih slugu u naše vreme takođe su naučili da savladaju strah koji postavlja zamku. Jedna Svedokinja tinejdžerka iz Gijane priznala je: „U školi je borba da se odupreš pritisku vršnjaka snažna.“ Ali je dodala: „Takva je i moja vera u Jehovu.“ Kad ju je učitelj pred čitavim razredom ismejavao zbog njene vere, ona se tiho molila Jehovi. Kasnije je nasamo dala taktično svedočanstvo tom učitelju. Tokom posete svom rodnom gradu u Beninu, jedan mladić koji je saznao za Jehovine zahteve odlučio je da se oslobodi jednog idola koji je njegov otac izradio za njega. Mladić je znao da je lik beživotan, i nije ga se plašio, ali je takođe bio svestan toga da bi razdraženi seljani mogli tražiti da ga ubiju. On se molio Jehovi, a zatim je po noći odneo idol u žbunje i otarasio ga se. (Uporedi sa Sudijama 6:27-31.) Kada je jedna žena u Dominikanskoj Republici počela da služi Jehovi, njen muž je zahtevao da ona izabere između njega i Jehove. Taj čovek joj je pretio razvodom. Da li će je strah navesti da napusti svoju veru? Ona je odgovorila: „Da je neverstvo bilo u pitanju, stidela bih se, ali ne stidim se zbog služenja Jehovi Bogu!“ Nastavila je da hodi s Bogom, i s vremenom joj se njen muž pridružio u vršenju Jehovine volje. S potpunim pouzdanjem u našeg nebeskog Oca, i mi možemo izbeći tome da dopustimo da nas strah od čoveka navede da se ustežemo od činjenja onoga što znamo da će ugoditi Jehovi.
Izbegavati umanjivanje saveta
13. Na kakvu smo zamku upozoreni u 1. Timoteju 6:9?
13 Premda su neke zamke koje koriste lovci oblikovane tako da uhvate bilo koju životinju koja slučajno nabasa na izvesno mesto, druge zamke mame životinje pomoću zavodljivih privlačnih mamaca. Za mnoge ljude, takvo je bogatstvo (Matej 13:22). U 1. Timoteju 6:8, 9, Biblija nas ohrabruje da budemo zadovoljni hranom i odećom. Zatim upozorava: „Koji hoće da se obogate, oni upadaju u iskušenja i zamke i u mnoge lude i škodljive žudnje, koje bacaju čoveka u propast i pogibao.“
14. (a) Šta može sprečiti osobu da primi k srcu savet da bude zadovoljna hranom i odećom? (b) Kako bi pogrešno definisanje bogatstva moglo prouzrokovati da osoba umanjuje upozorenje zapisano u 1. Timoteju 6:9? (v) Na koji način bi „žudnje očiju“ mogle neke da zaslepe za zamku koja ih očekuje?
14 Uprkos ovom upozorenju, mnogi upadaju u zamku zato što ne primenjuju taj savet na sebe. Zašto? Da li bi moglo biti da ih ponos nagoni da se uporno drže životnog stila koji zahteva više od ’hrane i odeće‘ s čime nas Biblija podstiče da budemo zadovoljni? Da li možda umanjuju to biblijsko upozorenje zbog toga što bogatstvo određuju po onome što poseduju veoma bogati ljudi? Biblija jednostavno stavlja odlučnost da se bude bogat nasuprot tome da se bude zadovoljan hranom i odećom. (Uporedi s Jevrejima 13:5.) Da li ih „žudnje očiju“ — želja da poseduju stvari koje vide, čak i na račun duhovnih ciljeva — navode da interese pravog obožavanja potisnu na drugo mesto? (1. Jovanova 2:15-17; Agej 1:2-8). Koliko su srećniji oni koji zaista primaju k srcu biblijski savet, i hode s Bogom tako što službu Jehovi čine centralnom tačkom u svom životu!
Uspešno suočavanje sa životnim brigama
15. Koje situacije razumljivo prouzrokuju zabrinutost kod mnogih među Jehovinim narodom, i na koju zamku moramo paziti kada smo pod takvim pritiskom?
15 Još uobičajenije od odlučnosti da se obogati jeste teskobna briga oko sticanja potrepština za život. Mnoge Jehovine sluge žive samo sa minimalnim stvarima koje poseduju. Oni naporno rade mnoge sate kako bi imali samo osnovnu odeću, krov nad glavom za svoju porodicu i bar nešto hrane za taj dan. Drugi se bore s problemima zbog bolesti ili starosti njih samih ili članova porodice. Kako bi lako bilo dozvoliti takvim okolnostima da iz njihovog života istisnu duhovne interese! (Matej 13:22).
16. Kako nam Jehova pomaže da se suočimo s pritiscima života?
16 S ljubavlju, Jehova nam govori o olakšanju koje će se doživeti pod Mesijanskim Kraljevstvom (Psalam 72:1-4, 16; Isaija 25:7, 8). On nam takođe pomaže da sada izađemo na kraj s pritiscima života time što nam pruža savet kako da zadržimo ispravne prioritete (Matej 4:4; 6:25-34). Putem zapisa o tome kako je pomagao svojim slugama u prošlim vremenima, Jehova nam daje zasiguranje (Jeremija 37:21; Jakov 5:11). On nas jača spoznanjem da, bez obzira koja nas nedaća snašla, njegova ljubav prema njegovim lojalnim slugama ostaje konstantna (Rimljanima 8:35-39). Za one koji svoje pouzdanje stavljaju u Jehovu, on objavljuje: „Neću te ostaviti i neću te napustiti“ (Jevrejima 13:5).
17. Iznesi primere toga kako pojedinci koji doživljavaju ozbiljne nedaće mogu nastaviti da hode s Bogom.
17 Ojačani tim spoznanjem, pravi hrišćani nastavljaju da hode s Bogom umesto da se okreću svetskim putevima. Uobičajena svetska filozofija među siromašnima u mnogim zemljama jeste da uzimanje od nekoga ko ima više kako bi se prehranila porodica, nije krađa. Ali oni koji hode po veri odbacuju to gledište. Oni cene Božje odobravanje više od svega drugog i uzdaju se da će on nagraditi njihovo pošteno ponašanje (Poslovice 30:8, 9; 1. Korinćanima 10:13; Jevrejima 13:18). Jedna udovica iz Indije ustanovila je da su joj spremnost za rad kao i domišljatost, pomogli da se suoči s tim. Umesto da bude ogorčena zbog svoje životne sudbine, ona je bila svesna toga da, ako Božje Kraljevstvo i njegovu pravednost stavi na prvo mesto u životu, Jehova će blagosloviti njene napore da stekne ono što joj je potrebno za nju i njenog sina (Matej 6:33, 34). Mnoge hiljade širom sveta jasno pokazuju da, bez obzira na nedaće koje možda doživljavaju, Jehova je njihovo utočište i tvrđava (Psalam 91:2). Da li je i s tobom tako?
18. Šta je ključ za izbegavanje zamki Sotoninog sveta?
18 Sve dok budemo živeli u sadašnjem sistemu stvari, biće zamki koje treba izbegavati (1. Jovanova 5:19). Biblija ih identifikuje i pokazuje nam kako da ih izbegavamo. Oni koji zaista vole Jehovu i imaju zdrav strah od toga da mu ne ugode mogu uspešno da izlaze na kraj s takvim zamkama. Ako ’po duhu hode‘, oni neće podleći svetskim putevima (Galatima 5:16-25). Pred svima onima koji zaista grade svoj život oko svog odnosa s Jehovom, postoji veličanstven izgled da hode s Bogom, radujući se prisnosti s njim zauvek (Psalam 25:14).
Kakav je tvoj komentar?
◻ Kako samopouzdanje može biti zamka?
◻ Šta nas može sačuvati od toga da nama upravlja strah od čoveka?
◻ Šta bi nas moglo navesti da propustimo da primenimo savet o opasnosti od težnje za bogatstvom?
◻ Šta nam može omogućiti da izbegnemo da budemo uhvaćeni u zamku životnih briga?
[Slika na stranama 16, 17]
Mnogi nastavljaju da hode s Bogom tokom čitavog svog života