Praznične prekretnice u istoriji Izraela
„Tri puta u godini će svako muško između vas prikazati se pred Gospoda, Boga svoga, na mestu koje izbere... ali niko da ne dođe prazan pred Gospoda“ (PONOVLJENI ZAKONI 16:16).
1. Šta se može reći o prazničnim prilikama u biblijska vremena?
ŠTA ti pada na pamet kad razmišljaš o nekom prazniku? Neki praznici u drevna vremena bili su obeleženi neumerenošću i nemoralom. Isto je i s nekim današnjim praznicima. Ali praznici koji su izloženi u Božjem zakonu datom Izraelu bili su drugačiji. Premda su to bile radosne prilike, oni su mogli da se opišu i kao „sveti sabori“ (Levitska 23:2).
2. (a) Šta se od izraelskih muškaraca zahtevalo da rade tri puta godišnje? (b) Šta je „praznik“ u smislu u kom je ta reč upotrebljena u Ponovljenim zakonima 16:16?
2 Verni Izraelci — često u pratnji svojih porodica — nalazili su okrepljujuće zadovoljstvo u putovanjima za Jerusalim, ’mesto koje je Jehova izabrao‘, i velikodušno su davali priloge za tri velika praznika (Ponovljeni zakoni 16:16). Knjiga Old Testament Word Studies definiše hebrejsku reč prevedenu „praznik“ u Ponovljenim zakonima 16:16 kao „događaj velike radosti... na kom su neki znameniti primeri Božje naklonosti proslavljani uz žrtvovanje i slavlje“.a
Vrednost velikih praznika
3. Na kakve blagoslove tri godišnja praznika podsećaju?
3 Pošto je njihovo društvo bilo zemljoradničko, Izraelci su zavisili od Božjeg blagoslova u obliku kiše. Tri velika praznika u Mojsijevom zakonu podudarala su se sa žetvom ječma u rano proleće, žetvom pšenice u kasno proleće i ostalim žetvama u kasnu jesen. To su bile prilike za veliko radovanje i zahvalnost Onome koji pokreće kišni ciklus i Tvorcu plodne zemlje. Ali ti praznici su uključivali mnogo više (Ponovljeni zakoni 11:11-14).
4. Koji istorijski događaj je bio proslavljan prvim praznikom?
4 Prvi praznik se održavao prvoga meseca drevnog biblijskog kalendara, od 15. do 21. nisana, što odgovara kraju našeg marta ili početku aprila. Zvao se Praznik beskvasnih hlebova, i pošto je sledio odmah posle Pashe 14. nisana, takođe je nazivan ’praznik Pashe‘ (Luka 2:41; Levitska 23:5, 6). Ovaj praznik je podsećao Izrael na njegovo oslobođenje od potlačenosti u Egiptu, pa je beskvasni hleb nazvan „hleb nevolje“ (Ponovljeni zakoni 16:3). On ih je podsećao da im je beg iz Egipta bio tako užurban da nije bilo vremena da se testu doda kvasac i da se sačeka da ono nadođe (Izlazak 12:34). Tokom tog praznika u izraelskom domu nije smeo da se nađe nikakav hleb s kvascem. Smrću je trebalo kazniti svakog slavljenika, uključujući i stranog stanovnika, koji bi jeo hleb s kvascem (Izlazak 12:19).
5. Na koju je prednost možda podsećao drugi praznik, i ko je trebao da bude uključen u radovanje?
5 Drugi praznik se održavao sedam nedelja (49 dana) posle 16. nisana, i padao je na 6. dan trećeg meseca, sivana, što odgovara kraju našeg maja (Levitska 23:15, 16). Bio je nazvan Praznik nedelja (u Isusovo vreme zvao se i Pentekost, što na grčkom znači „pedeseti“), i održavao se približno u isto doba godine kada su Izraelci ušli u savez Zakona na gori Sinaj (Izlazak 19:1, 2). Tokom tog praznika, verni Izraelci su mogli meditirati o svojoj prednosti što su izdvojeni kao Božja sveta nacija. To što su bili Božji poseban narod zahtevalo je poslušnost Božjem Zakonu, kao što je zapovest da se pokaže ljubazna briga prema onima u nepovoljnom položaju kako bi i oni mogli da se raduju prazniku (Levitska 23:22; Ponovljeni zakoni 16:10-12).
6. Na koje iskustvo je treći praznik podsećao Božji narod?
6 Poslednji od tri velika godišnja praznika bio je nazvan Praznik sakupljanja, ili Praznik senica. On se održavao od 15. do 21. dana sedmog meseca, tišrija, to jest etanima, što odgovara početku našeg oktobra (Levitska 23:34). Tokom tog vremena, Božji narod je živeo van svojih kuća ili na krovovima u privremenim skloništima (senicama) napravljenim od granja i lišća drveća. To ih je podsećalo na njihovo 40-godišnje putovanje od Egipta do Obećane zemlje, kada je ta nacija morala da nauči da se oslanja na Boga za svoje svakodnevne potrebe (Levitska 23:42, 43; Ponovljeni zakoni 8:15, 16).
7. Kako mi izvlačimo koristi od osmatranja prazničnih proslava u drevnom Izraelu?
7 Osmotrimo neke praznike koji su se pokazali kao prekretnice u istoriji Božjeg drevnog naroda. To treba da ohrabri i nas danas, budući da smo i mi pozvani da se redovno sastajemo svake sedmice i tri puta godišnje na većim skupovima i kongresima (Jevrejima 10:24, 25).
U vreme davidovskih kraljeva
8. (a) Koja je istorijska proslava bila održana u vreme kralja Solomona? (b) Kom se veličanstvenom vrhuncu antitipnog Praznika senica možemo unapred radovati?
8 Jedna istorijska proslava u vreme Praznika senica odigrala se tokom napredne vladavine kralja Solomona, Davidovog sina. „Veliko mnoštvo naroda“ sakupilo se iz svih krajeva Obećane zemlje za Praznik senica i posvećenje hrama (2. Letopisa 7:8). Kad je praznik bio završen, kralj Solomon je raspustio slavljenike, koji „blagosloviše kralja i otidoše k šatorima svojim radosni i vesela srca, za sve dobro što učini Gospod Davidu, sluzi svome, i Izrailju narodu svome“ (1. Kraljevima 8:66). To je zaista bila praznična prekretnica. Danas, Božje sluge se unapred raduju veličanstvenom vrhuncu antitipnog Praznika senica na kraju Hiljadugodišnje vladavine Većeg Solomona, Isusa Hrista (Otkrivenje 20:3, 7-10, 14, 15). U to vreme, ljudi koji žive po svim krajevima zemlje, uključujući i uskrsnule i preživele iz Armagedona, biće ujedinjeni u radosnom obožavanju Jehove Boga (Zaharija 14:16).
9-11. (a) Šta je vodilo do praznične prekretnice u danima kralja Jezekije? (b) Kakav primer su postavili mnogi iz severnog desetoplemenskog kraljevstva, i na šta nas danas to podseća?
9 Sledeći istaknuti praznik o kome se izveštava u Bibliji došao je posle vladavine zlog kralja Ahaza, koji je zatvorio hram i odveo kraljevstvo Jude u otpadništvo. Ahazov naslednik je bio dobri kralj Jezekija. Prve godine svoje vladavine, sa 25 godina, Jezekija je započeo veliki program obnove i reforme. Odmah je otvorio hram i pobrinuo se za njegovu popravku. Zatim je kralj razaslao pisma Izraelcima koji žive u neprijateljskom desetoplemenskom kraljevstvu Izraela na severu, pozivajući ih da dođu i proslave Pashu i Praznik beskvasnih hlebova. Došli su mnogi, uprkos ismejavanju svojih bližnjih (2. Letopisa 30:1, 10, 11, 18).
10 Da li je taj praznik bio uspešan? Biblija izveštava: „Tako sinovi Izrailjevi koji behu u Jerusalimu praznovaše praznik beskvasnih hlebova sedam dana u velikom veselju; i svaki dan Leviti i sveštenici hvaljahu Gospoda uz instrumente“ (2. Letopisa 30:21). Kakav su divan primer ti Izraelci postavili za Božji narod danas, od kojih mnogi podnose protivljenje i prevaljuju dug put da bi prisustvovali kongresima!
11 Na primer, osmotrimo tri Oblasna kongresa „Odanost Bogu“, održana u Poljskoj 1989. Među 166 518 prisutnih bile su velike grupe iz bivšeg Sovjetskog Saveza i drugih istočnoevropskih zemalja u kojima je delo Jehovinih svedoka u to vreme bilo pod zabranom. „Za neke koji su prisustvovali tim kongresima“, izveštava knjiga Jehovah’s Witnesses—Proclaimers of God’s Kingdom,b „bilo je to prvi put da su na nekom većem skupu koji ima više od 15 ili 20 pripadnika Jehovinog naroda. Njihova srca su se prelivala cenjenjem dok su posmatrali desetine hiljada na stadionima, priključivali im se u molitvi i združivali svoje glasove u pesmama hvale Jehovi“ (strana 279, engl.).
12. Šta je vodilo do praznične prekretnice u vladavini kralja Josije?
12 Posle Jezekijine smrti, Judejci su ponovo upali u krivo obožavanje pod kraljevima Manasijom i Amonom. Zatim je došla vladavina još jednog dobrog kralja, mladog Josije, koji je delovao hrabro u obnavljanju pravog obožavanja. Kada je imao 25 godina, Josija je naredio da se hram popravi (2. Letopisa 34:8). Dok je vršena popravka, u hramu je pronađen Zakon koji je pisao Mojsije. Kralj Josija je bio duboko dirnut onim što je pročitao u Božjem Zakonu i uredio je da se on pročita svemu narodu (2. Letopisa 34:14, 30). Zatim, prema onome što je bilo napisano, organizovao je proslavu Pashe. Kralj je takođe postavio dobar primer time što je velikodušno prilagao za tu priliku. Kao rezultat toga, Biblija izveštava: „Ni jedna Pasha ne bi praznovana tako u Izrailju od vremena Samuila proroka“ (2. Letopisa 35:7, 17, 18).
13. Na šta praznične proslave Jezekije i Josije podsećaju nas danas?
13 Reforme Jezekije i Josije paralela su čudesnoj obnovi pravog obožavanja, koja se odigrala među pravim hrišćanima od ustoličenja Isusa Hrista 1914. Kao što je naročito bio slučaj s Josijinim reformama, ova savremena obnova zasnivala se na onome što je napisano u Božjoj Reči. I, u paraleli s danima Jezekije i Josije, savremena obnova je obeležena skupovima i kongresima na kojima se ističu uzbudljiva objašnjenja biblijskih proročanstava i pravovremene primene biblijskih načela. Ono što doprinosi radosti tih poučnih prilika jeste veliki broj onih koji se krštavaju. Poput pokajničkih Izraelaca u danima Jezekije i Josije, novokršteni okreću leđa zlim postupcima hrišćanskog sveta i ostatku Sotoninog sveta. Godine 1997, u znak svog predanja svetom Bogu, Jehovi, krstilo se više od 375 000 — prosečno više od 1 000 dnevno.
Posle izgnanstva
14. Šta je vodilo do praznične prekretnice 537. pre n. e.?
14 Posle Josijine smrti, nacija se ponovo okrenula degradirajućem krivom obožavanju. Konačno, godine 607. pre n. e., Jehova je kaznio svoj narod time što je doveo vavilonske vojske na Jerusalim. Grad i njegov hram su bili uništeni, a zemlja opustošena. Usledilo je 70 godina jevrejskog ropstva u Vavilonu. Zatim je Bog ponovo oživeo pokajnički jevrejski ostatak, koji se vratio u Obećanu zemlju da obnovi pravo obožavanje. Oni su stigli u razrušeni grad Jerusalim sedmog meseca godine 537. pre n. e. Prvo što su uradili bilo je postavljanje jednog oltara za prinošenje redovnih svakodnevnih žrtava, kao što je propisano u savezu Zakona. To je bilo baš na vreme za još jednu istorijsku proslavu. „Oni praznovaše praznik senica, kako je pisano“ (Jezdra 3:1-4).
15. Koji je posao ležao pred obnovljenim ostatkom 537. pre n. e., i kako je paralelna situacija postojala 1919?
15 Pred tim izgnanicima koji su se vratili ležao je veliki posao — ponovna izgradnja Božjeg hrama i Jerusalima s njegovim zidovima. Bilo je mnogo protivljenja od strane ljubomornih suseda. Kad se hram gradio, bio je to „dan malih početaka“ (Zaharija 4:10). Ta situacija je bila paralela situaciji vernih pomazanih hrišćana 1919. Te značajne godine, oni su bili oslobođeni duhovnog robovanja Vavilonu velikom, svetskom carstvu krive religije. Brojali su samo nekoliko hiljada i suočavali se s neprijateljskim svetom. Da li će Božji neprijatelji moći da zaustave napredovanje pravog obožavanja? Odgovor na to pitanje dovodi nam u misli poslednje dve praznične proslave zabeležene u Hebrejskim spisima.
16. Šta je bilo značajno u vezi s praznikom 515. pre n. e.?
16 Hram je konačno bio ponovo izgrađen meseca adara 515. pre n. e., baš na vreme za nisanski prolećni praznik. Biblija izveštava: „Oni praznovaše u veselju sedam dana praznik beskvasnih hlebova, jer ih Gospod beše razveselio, obrativši srce kralja Asirskoga k njima da ih podrži pri radu doma Boga, Boga Izrailjeva“ (Jezdra 6:22).
17, 18. (a) Do koje praznične prekretnice se došlo 455. pre n. e.? (b) Kako smo mi u jednoj sličnoj situaciji danas?
17 Šezdeset godina kasnije, 455. pre n. e., došlo se do jedne druge prekretnice. Praznik senica te godine označio je završetak ponovne izgradnje jerusalimskih zidova. Biblija izveštava: „Sav zbor onih koji se behu povratili iz ropstva načini senice i boraviše pod tim senicama. Od vremena Isusa, sina Navinova, do tog dana sinovi Izrailjevi ne behu to tako učinili. I veselje bi vrlo veliko“ (Nemija 8:17).
18 Kakva izvanredna obnova Božjeg pravog obožavanja uprkos oštrom protivljenju! Slična situacija je i danas. Uprkos talasima progonstva i protivljenja, veličanstveno delo propovedanja dobre vesti o Božjem Kraljevstvu dopire do krajeva zemlje, i Božje poruke osude oglašavaju se nadaleko i naširoko (Matej 24:14). Približava se konačno pečaćenje preostalih od 144 000 pomazanika. Preko pet miliona njihovih drugova, ’drugih ovaca‘, sakupljeno je iz svih nacija u „jedno stado“ s pomazanim ostatkom (Jovan 10:16; Otkrivenje 7:3, 9, 10). Kakvo divno ispunjenje proročanske slike Praznika senica! I to veličanstveno delo sakupljanja nastaviće se u novom svetu kada će milijarde uskrsnulih biti pozvane da se pridruže slavljenju antitipnog Praznika senica (Zaharija 14:16-19).
U prvom veku n. e.
19. Po čemu je Praznik senica 32. n. e. bio istaknut?
19 Među najistaknutijim prazničnim proslavama zapisanim u Bibliji bile su nesumnjivo one kojima je prisustvovao Sin Božji, Isus Hrist. Na primer, osmotrimo Isusovo prisustvovanje Prazniku senica (ili, tabernakla) godine 32. n. e. On je tu priliku iskoristio da poučava važnim istinama i podupro je svoje učenje time što je citirao iz Hebrejskih spisa (Jovan 7:2, 14, 37-39). Jedno redovno obeležje tog praznika bio je običaj osvetljavanja s četiri velika svećnjaka u jednom unutrašnjem dvorištu hrama. To je doprinosilo uživanju u hramskim aktivnostima koje su trajale do kasno u noć. Izgleda da je Isus aludirao na ta velika svetla kada je rekao: „Ja sam svetlost sveta; ko za mnom ide, neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života“ (Jovan 8:12).
20. Zašto je Pasha 33. n. e. bila istaknuta?
20 Zatim je došla Pasha i Praznik beskvasnih hlebova značajne 33. n. e. Na taj dan Pashe, Isus je bio pogubljen od strane svojih neprijatelja i postao je antitipno pashalno jagnje, koje je umrlo da bi ’odnelo greh sveta‘ (Jovan 1:29; 1. Korinćanima 5:7). Tri dana kasnije, 16. nisana, Bog je uskrsnuo Isusa u besmrtnom duhovnom telu. To se podudarilo s prinošenjem prvina ječmene žetve kako je propisano Zakonom. Tako je uskrsnuli Gospod Isus Hrist postao „prvenac od onih koji umreše“ (1. Korinćanima 15:20).
21. Šta se desilo na Pedesetnicu 33. n. e.?
21 Jedan zaista istaknut praznik bio je Pedesetnica 33. n. e. Tog dana su mnogi Jevreji i prozeliti bili okupljeni u Jerusalimu, uključujući i oko 120 Isusovih učenika. Dok je praznik odmicao, uskrsnuti Gospod Isus Hrist izlio je Božji sveti duh na 120 učenika (Dela apostolska 1:15; 2:1-4, 33). Time su oni bili pomazani i postali su Božja nova izabrana nacija preko novog saveza koji je posredovao Isus Hrist. Tokom tog praznika, jevrejski prvosveštenik bi prinosio Bogu dva hleba s kvascem napravljena od prvina pšenične žetve (Levitska 23:15-17). Ti hlebovi s kvascem predstavljaju 144 000 nesavršenih ljudi koje je Isus ’kupio Bogu‘ da služe kao ’kraljevstvo i sveštenici i oni će kraljevati na zemlji‘ (Otkrivenje 5:9, 10; 14:1, 3). Činjenica da ovi nebeski vladari potiču iz dve grane grešnog čovečanstva, Jevreja i pagana, mogla bi takođe biti prikazana s dva hleba s kvascem.
22. (a) Zašto hrišćani ne slave praznike saveza Zakona? (b) Šta ćemo osmotriti u sledećem članku?
22 Kada je novi savez počeo da deluje na Pedesetnicu 33. n. e., to je značilo da je stari savez Zakona prestao da ima vrednost u Božjim očima (2. Korinćanima 3:14; Jevrejima 9:15; 10:16). To ne znači da su pomazani hrišćani bez zakona. Oni dolaze pod božanski zakon koji je naučavao Isus Hrist i koji je napisan na njihovim srcima (Galatima 6:2). Prema tome, hrišćani ne slave ta tri godišnja praznika, budući da su oni deo starog saveza Zakona (Kološanima 2:16, 17). Pa ipak, možemo mnogo da naučimo iz stava prethrišćanskih Božjih slugu prema njihovim praznicima i drugim sastancima za obožavanje. U našem sledećem članku, osmotrićemo primere koji će sve nas nesumnjivo motivisati da cenimo potrebu da redovno prisustvujemo hrišćanskim skupovima.
[Fusnote]
a Vidi takođe Insight on the Scriptures, koji je objavio Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc., tom 1, strana 820, kolona 1, odlomak 1 i 3, pod „Festival“.
b Izdao Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.
Pitanja za ponavljanje
◻ Kojoj svrsi su služila Izraelova tri velika praznika?
◻ Šta je karakterisalo praznike Jezekijinih i Josijinih dana?
◻ Kakva prekretnica je bila slavljena 455. pre n. e., i zašto je to ohrabrujuće za nas?
◻ Šta je bilo značajno u vezi s Pashom i Pedesetnicom 33. n. e.?
[Okvir na 12. strani]
Pouka iz praznika za nas danas
Svi koji bi želeli da trajno izvuku koristi iz Isusove žrtve koja okajava grehe moraju živeti u skladu s onim što je predstavljeno Praznikom beskvasnih hlebova. Ovaj antitipni praznik je radosno slavlje pomazanih hrišćana zbog njihovog izbavljenja iz ovog zlog sveta i oslobođenja od osude greha posredstvom Isusove otkupnine (Galatima 1:4; Kološanima 1:13, 14). Doslovni praznik je trajao sedam dana — a taj broj se u Bibliji koristi za simbolizovanje duhovne potpunosti. Antitipni praznik traje tačno toliko koliko i pomazana hrišćanska skupština na zemlji i mora se slaviti s ’čistotom i istinom‘. To znači da se stalno čuvamo figurativnog kvasca. Kvasac se u Bibliji koristi da prikaže pokvarena učenja, licemerje i zloću. Pravi obožavaoci Jehove moraju pokazati mržnju prema takvom kvascu, ne dopuštajući mu da im iskvari sopstveni život i ne dopuštajući mu da pokvari čistoću hrišćanske skupštine (1. Korinćanima 5:6-8; Matej 16:6, 12).
[Slika na 9. strani]
Snop žetve novog ječma bio je prinošen svake godine 16. nisana, što je dan kada je Isus uskrsnut
[Slika na 10. strani]
Isus je možda aludirao na praznik svetlosti kada je sebe nazvao ’svetlom sveta‘