Drži se teokratije
„Gospod [ je] naš sudija, Gospod nam zakone daje, Gospod je naš kralj“ (ISAIJA 33:22).
1. Zašto je vlast bitna stvar za većinu ljudi?
PITANJE vlasti je od bitne važnosti za sve ljude. Dobra vlast donosi mir i napredak. Biblija kaže: „Pravdom zemlju kralj podiže“ (Poslovice 29:4). S druge strane, loša vlast vodi do nepravde, korupcije i tlačenja. „Kad bezdušnik vlada tad uzdiše narod“ (Poslovice 29:2). Kroz celu istoriju, ljudi su isprobavali mnoge oblike vladavina, i nažalost, često su ’uzdisali‘ zato što su ih tlačili njihovi vladari (Propovednik 8:9). Hoće li ijedan oblik vlasti uspeti da njeni podanici budu trajno zadovoljni?
2. Zašto je „teokratija“ prikladan opis vladavine u drevnom Izraelu?
2 Istoričar Josif je pomenuo jedan jedinstveni vid vladavine, kada je zapisao: „Neki narodi vrhovnu političku moć povere monarhijama, drugi oligarhijama, dok opet treći masama. Međutim, našeg zakonodavca [Mojsija] nije privukao nijedan od ovih oblika državnog uređenja, već je svom ustavu dao oblik onoga što bi se — ako bi bila dozvoljena kovanica— moglo nazvati ’teokratijom‘, stavljajući svu suverenost i autoritet u Božje ruke“ (Against Apion, II, 164-5). Prema delu Concise Oxford Dictionary, teokratija znači „oblik Božje vladavine“. Ta reč se ne pojavljuje u Bibliji, ali prikladno opisuje vladavinu u drevnom Izraelu. Iako su Izraelci dobili vidljivog kralja, njihov pravi vladar bio je Jehova. Izraelski prorok Isaija je rekao: „Gospod [je] naš sudija, Gospod nam zakone daje, Gospod je naš kralj“ (Isaija 33:22).
Šta je istinska teokratija?
3, 4. (a) Šta je istinska teokratija? (b) Kakve će blagoslove u bliskoj budućnosti teokratija doneti celom čovečanstvu?
3 Od kada je Josif skovao ovu reč, mnoga društva se opisuju kao teokratska. Neka od njih su se pokazala netolerantna, fanatična i okrutno tlačiteljska. Da li su ona bila prave teokratije? Nisu, u smislu u kom je Josif upotrebio tu reč. Problem je što je značenje reči „teokratija“ prošireno. World Book Encyclopedia je definiše kao „oblik vladavine u kojoj državom upravlja sveštenik ili sveštenici, i u kojoj članovi sveštenstva imaju vlast u građanskim i religioznim stvarima“. Međutim, istinska teokratija nije sveštenička vlast. Ona je u stvari vladavina Boga, vlast Stvoritelja svemira, Jehove Boga.
4 Jednog dana u bliskoj budućnosti, cela zemlja će biti pod teokratijom, i kakav će to biti blagoslov! „Sam Bog biće sa [ljudima]. On će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade“ (Otkrivenje 21:3, 4). Nijedna sveštenička vlast nesavršenih ljudi ne bi mogla doneti ovakvu sreću. Jedino vladavina Boga može. Zato, pravi hrišćani ne pokušavaju da uvedu teokratiju političkom akcijom. Oni strpljivo čekaju da Bog uspostavi teokratiju širom sveta, u vreme koje on odredi i na svoj način (Danilo 2:44).
5. Gde istinska teokratija danas deluje, i koja se pitanja pojavljuju u vezi s tim?
5 Međutim, u međuvremenu, prava teokratija zaista deluje. Gde? Kod onih koji se dobrovoljno podlažu Božjoj vladavini i zajedno sarađuju na izvršenju njegove volje. Ovi verni pojedinci se skupljaju u jedan duhovni „narod“ širom sveta u svojoj duhovnoj „zemlji“. Oni su preostali članovi ’Izrailja Božjeg‘ sa više od pet i po miliona njihovih hrišćanskih drugova (Isaija 66:8; Galatima 6:16). Oni su u podložnosti Isusu Hristu, nebeskom Kralju kog je ustoličio Jehova Bog, ’kralj vekova‘ (1. Timoteju 1:17; Otkrivenje 11:15). Na koji način je ova organizacija teokratska? Kako njeni članovi gledaju na autoritet svetskih vlasti? I kako ljudi, koji iskazuju autoritet u svojoj duhovnoj zajednici, čuvaju načelo teokratije?
Teokratska organizacija
6. Kako Bog može upravljati vidljivom, ljudskom organizacijom?
6 Kako može Jehova, koji živi na nevidljivim nebesima, vladati ljudskom organizacijom? (Psalam 103:19). Na taj način što oni koji su povezani s tom organizacijom slede nadahnuti savet: „Svim se srcem svojim uzdaj u Gospoda a na svoju misao nemoj se oslanjati“ (Poslovice 2:6; 3:5). Oni dopuštaju da nad njima vlada Bog dok se drže ’zakona Hristovog‘ i u svom svakodnevnom životu primenjuju nadahnuta biblijska načela (Galatima 6:2; 1. Korinćanima 9:21; 2. Timoteju 3:16; vidi Mateja 5:22, 28, 39; 6:24, 33; 7:12, 21). Da bi to činili moraju biti istraživači Biblije (Psalam 1:1-3). Poput ’plemenitih‘ drevnih Verijaca, oni ne slede ljude, već u Bibliji stalno proveravaju stvari koje uče (Dela apostolska 17:10, 11; Psalam 119:33-36). Oni mole kao psalmista: „Zdravom razumu i pameti nauči me, jer ja verujem zapovestima tvojim“ (Psalam 119:66).
7. Koji je redosled nadgledanja u teokratiji?
7 U svakoj organizaciji mora postojati neko ko ima autoritet ili pruža vođstvo. Jehovini svedoci nisu izuzetak i pridržavaju se strukture autoriteta koju je izložio apostol Pavle: „Svakom čoveku [je] poglavar Hristos; a čovek je poglavar ženi, a Bog je poglavar Hristu“ (1. Korinćanima 11:3). U skladu s tim, samo osposobljeni muškarci služe kao starešine u skupštinama. I mada je Isus — koji je ’poglavar svakom čoveku‘ — na nebesima, na zemlji je još uvek ’ostatak‘ njegove pomazane braće, koja imaju nadu da će vladati s njim na nebesima (Otkrivenje 12:17; 20:6). Oni sačinjavaju kombinovanog ’vernog i razboritog roba‘. Hrišćani pokazuju da su podložni Isusu, te time i njegovom poglavaru, Jehovi, tako što prihvataju nadgledanje toga ’roba‘ (Matej 24:45-47, NW; 25:40). Na ovaj način u teokratiji postoji red. „Bog nije Bog nereda, nego mira“ (1. Korinćanima 14:33, Ča).
8. Kako hrišćanske starešine podupiru načelo teokratije?
8 Hrišćanske starešine podupiru načelo teokratije uviđajući da su odgovorni Jehovi za to kako iskazuju svoju ograničenu meru autoriteta (Jevrejima 13:17). Kada donose odluke, oni se oslanjaju na Božju mudrost, a ne na svoju. U ovome slede Isusov primer. On je bio najmudriji čovek koji je ikada živeo (Matej 12:42). Pa ipak je rekao Jevrejima: „Sin ne može ništa činiti sam od sebe, nego on čini ono što vidi da Otac čini“ (Jovan 5:19). Takođe, starešine imaju isti stav kao što je imao i kralj David. On je imao značajan autoritet u teokratiji. Pa ipak, želeo je da sledi Jehovin put, ne svoj sopstveni. On se molio: „Uzmi me na put svoj, Gospode, i vodi me pravom stazom“ (Psalam 27:11).
9. Koje uravnoteženo gledište imaju predani hrišćani u pogledu različitih nada i različitih prednosti službe u teokratiji?
9 Neki su dovodili u pitanje da li je pošteno da samo osposobljeni muškarci, a ne i žene, imaju autoritet u skupštini, ili, da li je pošteno da neki imaju nebesku nadu, a drugi zemaljsku (Psalam 37:29; Filipljanima 3:20). Međutim, predani hrišćani cene to što su ove pripreme iznesene u Božjoj Reči. Oni su teokratični. Ako ih dovode u pitanje, to obično čine oni koji ne priznaju biblijska načela. Pored toga, hrišćani znaju da su muškarci i žene jednaki u Jehovinim očima što se tiče spasenja (Galatima 3:28). Za prave hrišćane, to što su obožavaoci Suverena svemira jeste najveća moguća prednost, i srećni su što ispunjavaju ulogu koju im je Jehova izložio, kakva god ona bila (Psalam 31:24; 84:11; 1. Korinćanima 12:12, 13, 18). Štaviše, večni život, bilo na nebu ili na rajskoj zemlji, zaista je predivna nada.
10. (a) Koji je dobar stav pokazao Jonatan? (b) Kako i hrišćani danas pokazuju stav sličan Jonatanovom?
10 Po tome su Jehovini svedoci slični Jonatanu, bogobojaznom sinu kralja Saula. Jonatan bi verovatno bio izuzetan kralj. Međutim, zbog Saulove nevernosti, Jehova je izabrao Davida za sledećeg kralja u Izraelu. Da li je Jonatan time bio ogorčen? Nije. On je postao dobar Davidov prijatelj i čak ga štitio od Saula (1. Samuilova 18:1; 20:1-42). Na sličan način, oni sa zemaljskom nadom nisu ljubomorni na one s nebeskom nadom. Takođe, pravi hrišćani nisu ljubomorni na one koji iskazuju teokratski autoritet u skupštini. Umesto toga, oni ih ’imaju u izobilnoj ljubavi‘, jer priznaju njihov naporan rad u korist njihove duhovne braće i sestara (1. Solunjanima 5:12, 13).
Teokratsko gledište o svetovnoj vlasti
11. Kako hrišćani koji su pokorni teokratskoj vladavini gledaju na svetovne vlasti?
11 Ako su Jehovini svedoci pod teokratijom, vladavinom Boga, kako gledaju na državne vladare? Isus je rekao da njegovi sledbenici neće biti ’deo sveta‘ (Jovan 17:16, NW). Međutim, hrišćani priznaju svoju dužnost ’caru‘, svetovnim vlastima. Isus je rekao da oni treba da ’daju caru carevo a Božje Bogu‘ (Matej 22:21). Prema Bibliji, ljudske vlasti su ’postavljene na svoje relativne položaje od strane Boga‘ (NW). Jehova, Izvor celokupnog autoriteta, dozvoljava da postoje vlade i očekuje od njih da čine dobro onima koji su pod njihovom nadležnošću. Kada to čine, one su „sluga Božji“. Hrišćani su „radi savesti“ podložni vlasti zemlje u kojoj žive (Rimljanima 13:1-7). Naravno, ako bi država tražila nešto što se suproti Božjem zakonu, hrišćanin bi ’više Boga slušao negoli ljude‘ (Dela apostolska 5:29).
12. Čiji primer hrišćani slede kada ih vlasti progone?
12 Šta onda ako neke državne vlasti proganjaju prave hrišćane? Tada oni slede primer ranih hrišćana, koji su izdržavali periode velikog progonstva (Dela apostolska 8:1; 13:50). Ovi ispiti vere nisu došli neočekivano, jer je Isus upozorio da će doći (Matej 5:10-12; Marko 4:17). Pa ipak, ovi rani hrišćani nisu se osvećivali svojim progoniteljima niti je njihova vera oslabila pod pritiskom. Umesto toga, oni su sledili Isusov primer: „Uvređen, ne odgovori uvredom, mučen ne izusti pretnje, nego se oslanjaše na onoga koji pravo sudi“ (1. Petrova 2:21-23). Hrišćanska načela pobedila su Sotonine provokacije (Rimljanima 12:21).
13. Kako Jehovini svedoci reaguju na progonstvo i klevetničke akcije protiv njih?
13 Isto je i danas, tokom ovog veka Jehovini svedoci su mnogo propatili od ruku despotskih vladara — baš kao što je Isus prorekao (Matej 24:9, 13). U nekim zemljama, oni koji žele da prisile vlasti da deluju protiv Jehovinih svedoka šire laži i izvrću stvari. Pa ipak, uprkos ovim rđavim glasinama, Svedoci se svojim dobrim vladanjem preporučuju kao Božje sluge (2. Korinćanima 6:4, 8). Gde je to moguće oni svoj slučaj iznesu vlastima i pred državne sudove da bi pokazali da ne rade ništa loše. Oni koriste sve mogućnosti koje su im otvorene da bi javno odbranili dobru vest (Filipljanima 1:7). Ali, nakon što učine sve što po zakonu mogu, stvari prepuštaju u Jehovine ruke (Psalam 5:9-13; Poslovice 20:22) Ako je to potrebno, oni se kao i rani hrišćani ne plaše da propate zbog pravednosti (1. Petrova 3:14-17; 4:12-14, 16).
Stavi Božju slavu ispred svega
14, 15. (a) Šta je najvažnije za one koji podržavaju načelo teokratije? (b) Kojom prilikom je Solomon postavio dobar primer poniznosti na svom položaju nadgledanja?
14 Kada je Isus učio svoje sledbenike da se mole, prva stvar koju je pomenuo bila je posvećenje Jehovinog imena (Matej 6:9). U skladu s ovim, oni koji žive pod teokratijom traže Božju slavu, a ne svoju ličnu (Psalam 29:1, 2). Biblija izveštava da je za neke u prvom veku, koji su odbili da slede Isusa, ovo bio kamen spoticanja zato što su „voleli slavu ljudsku“, voleli su da ih ljudi slave (Jovan 12:42, 43). Zaista, potrebna je poniznost da osoba stavi Jehovu ispred svoje sujete.
15 Solomon je pokazao odličan stav u pogledu ovoga. Uporedi njegove reči prilikom posvećenja veličanstvenog hrama koji je sagradio, s rečima Navuhodonosora za njegove građevinske poduhvate. Uobraženim ponosom, Navuhodonosor se hvalisao: „Nije li ovo Vavilon veliki, koji sam ja sazidao kao kraljevsku prestonicu, silom moći svoje a za slavu veličanstva svoga?“ (Danilo 4:30). Za razliku od njega, Solomon u svojoj skromnosti nije isticao svoje dostignuće rekavši: „Hoće li zaista Bog stanovati s čovekom na zemlji? Gle, nebesa i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamo li ovaj dom što ga ja sazidah!“ (2. Letopisa 6:14, 15, 18; Psalam 127:1). Solomon nije uzvisivao sebe. Znao je da je bio samo Jehovin predstavnik te je zapisao: „Sramota za ohološću stiže, ali mudrost kod smernih se nađe“ (Poslovice 11:2).
16. Kako starešine pokazuju da su pravi blagoslov time što ne veličaju sebe?
16 Slično ovome i starešine uzdižu Jehovu a ne sebe. Oni postupaju po Petrovom savetu: „Ako ko službu vrši, nek je vrši po moći koju Bog daje, da se u svačemu slavi Bog po Isusu Hristu“ (1. Petrova 4:11). Apostol Pavle „službu nadglednika“ nije opisao kao neki važan istaknuti položaj, već kao „dobro delo“ (1. Timoteju 3:1, NW). Starešine su naimenovane da služe, a ne da vladaju. Oni su učitelji i pastiri Božjeg stada (Dela apostolska 20:28; Jakov 3:1). Ponizne, požrtvovane starešine su pravi blagoslov za skupštinu (1. Petrova 5:2, 3). „Poštujte takve ljude“, i zahvaljujte Jehovi što je obezbedio toliko osposobljenih starešina koji podržavaju teokratiju u ovim ’poslednjim danima‘ (Filipljanima 2:29; 2. Timoteju 3:1).
’Ugledajte se na Boga‘
17. Na koje se načine oni pod teokratijom ugledaju na Boga?
17 Apostol Pavle je podsticao: „Ugledajte se, dakle, na Boga, kao ljubljena deca“ (Efescima 5:1). Oni koji su se podložili teokratiji pokušavaju da, koliko god im je to kao nesavršenim ljudima moguće, sliče Bogu. Na primer, Biblija kaže o Jehovi: „On je stena naša! Savršeno je njegovo delo, i pravi su putevi njegovi; veran je on Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit“ (Ponovljeni zakoni 32:3, 4). Da bi se ugledali na Boga u ovoj stvari, hrišćani teže za vernošću, pravednošću i za uravnoteženim osećajem pravde (Mihej 6:8; 1. Solunjanima 3:6; 1. Jovanova 3:7). Oni izbegavaju mnoge stvari koje su prihvatljive u svetu, kao što su nemoral, zavist i pohlepa (Efescima 5:5). Zato što sluge Jehove slede božanska, a ne ljudska merila, njegova organizacija je teokratska, čista i ima zdrav uticaj.
18. Koja je Božja najistaknutija osobina, i kako je hrišćani odražavaju?
18 Najistaknutija osobina Jehove Boga jeste ljubav. ’Bog je ljubav‘, kaže apostol Jovan (1. Jovanova 4:8). Pošto teokratija znači vladavina Boga, to je isto što i vladavina ljubavi. Isus je rekao: „Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako se među sobom ljubite“ (Jovan 13:35). Teokratska organizacija pokazuje izvanrednu ljubav u ovim teškim poslednjim danima. Tokom genocidnog sukoba u Africi, Jehovini svedoci su pokazali ljubav prema svima, bez obzira kojoj su etničkoj grupi pripadali. Tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, Jehovini svedoci iz svih područja pomagali su jedni drugima, dok su druge religiozne grupe učestvovale u takozvanom etničkom čišćenju. U privatnom životu, Jehovini svedoci se trude da se drže Pavlovog saveta: „Svaka gorčina i gnev, ljutina, vika i hula, i svaka pakost da odlazi od vas. Budite jedan drugome dobri, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je Bog u Hristu vama oprostio“ (Efescima 4:31, 32).
19. Koji blagoslovi postoje sada i u budućnosti za one koji se pokoravaju teokratiji?
19 Oni koji se podlažu teokratiji uživaju velike blagoslove. Oni imaju mir s Bogom i sa suhrišćanima (Jevrejima 12:14; Jakov 3:17). Imaju smisao u životu (Propovednik 12:15). Duhovno su bezbedni i imaju sigurnu nadu u budućnost (Psalam 59:10). Zaista, oni već sada imaju predukus toga kako će biti kada čitavo čovečanstvo bude pod teokratskom vladavinom. Tada, kaže Biblija, neće biti ’niti kvara niti štete na svoj svetoj gori mojoj; jer će zemlja biti puna poznanja Gospoda kao što je morsko korito puno vode koja ga pokriva‘ (Isaija 11:9). Kako li će to biti divno vreme! Osigurajmo svi sebi mesto u tom budućem Raju time što se sada držimo teokratije.
Možeš li objasniti?
◻ Šta je prava teokratija i gde se danas može naći?
◻ Kako se ljudi u svom životu podlažu teokratskoj vladavini?
◻ Na koje načine svi koji su pod teokratijom traže Božju slavu ispred svoje sopstvene?
◻ Koje su neke božanske osobine na koje se ugledaju oni koji podupiru teokratiju?
[Slika na 17. strani]
Solomon je Božju slavu stavio ispred svoje