Oni su vršili Jehovinu volju

Isus provodi vreme s decom

ISUSOVA troipogodišnja služba bila je pri kraju. Uskoro će ući u Jerusalim i podneti mučnu smrt. Dobro je znao šta mu predstoji jer je rekao svojim učenicima: „Sin čovečji predaće se u ruke ljudima, i oni će ga ubiti“ (Marko 9:31).

Sasvim sigurno, Isus je želeo da maksimalno iskoristi svaki dan, svaki sat, svaki trenutak koji mu je preostao. Njegovim učenicima je još uvek bila potrebna pažnja. Isus je video da im još uvek treba snažan savet u vezi s potrebom za poniznošću i uvek prisutnom opasnošću od spoticanja (Marko 9:35-37, 42-48). Bio im je potreban i savet o braku, razvodu i samaštvu (Matej 19:3-12). Znajući da će uskoro umreti, Isus je nesumnjivo govorio svojim učenicima sažeto i sa osećajem hitnosti. Vreme je bilo od presudne važnosti — što je činjenica koja Isusov sledeći postupak čini još izuzetnijim.

Isus izražava dobrodošlicu deci

Biblijski izveštaj kaže: „Privedoše k njemu decu, da ih se dotakne.“ Kad su učenici to videli, odmah su počeli da negoduju. Možda su smatrali da je Isus i suviše važan ili i suviše zauzet da bi se bavio decom. Zamisli onda kako su se učenici iznenadili kada se Isus rasrdio na njih! „Pustite decu neka dolaze k meni“, rekao im je. „Ne branite im, jer je takovih kraljevstvo Božje.“ Zatim je Isus dodao: „U istinu vam kažem: Ko ne primi kraljevstva Božjega, kao malo dete, neće ući u njega“ (Marko 10:13-15).

Isus je u deci video osobine vredne divljenja. Ona su obično ljubopitljiva i puna poverenja. Ona će prihvatiti reči svojih roditelja i čak će braniti svoje roditelje pred drugom decom. Njihova prijemljiva, poučljiva priroda vredna je oponašanja od strane svih onih koji žele da uđu u Božje Kraljevstvo. Kao što je Isus rekao, „takovih [je] kraljevstvo Božje“. (Uporedi s Matejem 18:1-5.)

Ali Isus nije naprosto koristio ovu decu radi neke priče. Ovaj izveštaj jasno pokazuje da je Isus istinski voleo da bude okružen decom. Marko izveštava da ih Isus ’uze na krilo, i blagoslovi ih, polažući ruke svoje na njih‘ (Marko 10:16). Samo Markov izveštaj spominje dirljiv detalj da ih je Isus ’uzeo na krilo‘.a Isus je time prevazišao očekivanja odraslih, koji su ovu decu doveli k Isusu da bi ih možda samo ’dotakao‘.

Šta je značilo to što je Isus ’polagao svoje ruke‘ na tu decu? Ovde nema nikakvog nagoveštaja o nekoj religioznoj ceremoniji, kao što je krštenje. Iako je u nekim prilikama polaganje ruku značilo dodeljivanje naimenovanja, u drugim prilikama to je samo označavalo davanje blagoslova (Postanje 48:14; Dela apostolska 6:6). Tako je Isus jednostavno mogao blagosiljati decu.

U svakom slučaju, Marko koristi jaču reč za ’blagoslov‘ (kateuloge), označavajući jak intenzitet. To navodi na pomisao da je Isus svesrdno, nežno i srdačno blagosiljao decu. Očigledno, on decu nije smatrao nekim teretom koji samo oduzima vreme.

Pouka za nas

Isus u svom ponašanju i sa decom i sa odraslima nije ni zastrašivao niti ponižavao. „Sigurno se blago smešio i veselo smejao“, kaže jedno referalno delo. Nije čudo što su se ljudi svih uzrasta osećali lagodno pored njega. Razmišljajući o Isusovom primeru, možemo se pitati: ’Da li me drugi smatraju pristupačnim?‘ ’Da li izgledam prezauzeto tako da bi mi drugi samo smetali svojim aktivnostima i brigama?‘ Razvijanje iskrenog zanimanja za ljude podstaći će nas da dajemo sebe, kao što je to radio Isus. Drugi će osetiti naše iskreno zanimanje i biće privučeni k nama (Poslovice 11:25).

Kao što Markov izveštaj pokazuje, Isus je uživao u društvu dece. Verovatno je izdvajao vreme da ih posmatra dok se igraju, jer je ukazao na neke njihove igre u jednoj od svojih priča (Matej 11:16-19). Možda su neka od te dece koju je Isus blagoslovio bila premala da bi shvatila ko je on i čemu ih uči. Ali to kod njega nije prouzrokovalo osećaj da traći svoje vreme. Provodio je vreme s decom zato što ih je voleo. Verovatno su mnoga deca koju je Isus susretao tokom svoje službe kasnije bila podstaknuta da se odazovu na njegovu ljubav tako što su postala njegovi učenici.

Ako je Isus tokom presudnih poslednjih sedmica svog života provodio vreme s decom, i mi sigurno možemo naći vreme za njih iako smo prezauzeti. Naročito treba da imamo na umu one koji imaju posebne potrebe, kao što su dečaci i devojčice bez oca. Zaista, sva deca napreduju kad im se poklanja pažnja, a Jehova želi da im pružamo ljubav i pomoć koliko god možemo (Psalam 10:14).

[Fusnota]