Timotej — ’pravo dete u veri‘

TIMOTEJ je bio relativno mlad kada ga je hrišćanski apostol Pavle izabrao za svog saputnika. Tako je otpočelo partnerstvo koje se nastavilo sledećih 15 godina. Između ta dva čoveka razvio se takav odnos da je Pavle Timoteja mogao nazvati „moje voljeno i verno dete u Gospodu“ i ’pravo dete u veri‘ (1. Korinćanima 4:17; 1. Timoteju 1:2).

Šta je to u Timotejevoj ličnosti učinilo Pavla toliko privrženim njemu? Kako je Timotej postao tako dragocen saradnik? I koje vredne lekcije možemo naučiti iz nadahnutog izveštaja o Timotejevoj aktivnosti?

Izabran od Pavla

Pavle je mladog učenika Timoteja pronašao kada je na svom drugom misionarskom putovanju oko 50. n. e. posetio Listru (u današnjoj Turskoj). Verovatno u svojim kasnim tinejdžerskim ili ranim 20-im godinama, Timotej je bio na dobrom glasu kod hrišćana u Listri i Ikoniji (Dela apostolska 16:1-3). On je živeo u skladu sa svojim imenom koje znači „Onaj koji poštuje Boga“. Timotej je od ranog detinjstva bio poučavan Svetom pismu od njegove bake Loide i majke Evnikije (1. Timoteju 1:5; 3:14, 15). One su prigrlile hrišćanstvo najverovatnije tokom Pavlove prve posete njihovom gradu, nekoliko godina ranije. Sada su posredstvom delovanja svetog duha određena predskazanja ukazivala kakva će biti Timotejeva budućnost (1. Timoteju 1:18). U skladu sa ovim uputstvom, Pavle i stariji muževi skupštine su položili svoje ruke na tog mladića, izdvajajući ga tako za naročitu službu i apostol ga je izabrao za svog misionarskog pratioca (1. Timoteju 4:14; 2. Timoteju 1:6).

Pošto je njegov otac bio Grk nevernik, Timotej nije bio obrezan. Naravno, to nije bio hrišćanski zahtev. Međutim, da bi uklonio kamen spoticanja za Jevreje koje će posećivati, Timotej se podvrgao tom bolnom postupku (Dela apostolska 16:3).

Da li je Timotej ranije smatran Jevrejinom? Neki izučavaoci na osnovu rabinskih autoriteta argumentuju da se „status potomstva iz mešovitih brakova određivao po majci, ne po ocu“. To znači, „jevrejska žena rađa jevrejsku decu“. Pa ipak, pisac Šej Koen dovodi u pitanje to da li je takav „rabinski zakon o ljudima već bio na snazi u prvom veku n.e.“ i da li su ga se držali Jevreji iz Male Azije. Nakon razmatranja istorijskih dokaza, on zaključuje da kada bi se pagani ženili Izraelkama, „deca iz ovakvih brakova bi se smatrala Izraelcima samo ako bi porodica živela među Izraelcima. Ako su živeli u majčinoj domovini, poreklo se računalo po majci. Kada bi se Izraelka preselila u inostranstvo da bi se pridružila svom paganskom mužu, njena deca su smatrana paganima.“ U svakom slučaju, Timotejevo mešovito poreklo je imalo svojih prednosti u delu propovedanja. On ne bi imao problema ni s Jevrejima ni s paganima, što mu je možda omogućavalo da premosti razlike među njima.

Pavlova poseta Listri je označila prekretnicu u Timotejevom životu. Mladićeva spremnost da sledi vođstvo svetog duha i da ponizno sarađuje s hrišćanskim starešinama vodila ga je do velikih blagoslova i prednosti službe. Bilo da je u to vreme bio svestan toga ili ne, Timotej će kasnije, pod Pavlovim vođstvom, biti upotrebljen za važne teokratske zadatke, koji će ga odvesti daleko od kuće, čak do Rima, prestonice imperije.

Timotej je unapređivao interese Kraljevstva

Imamo samo delimičan izveštaj o Timotejevim aktivnostima, ali on je mnogo putovao kako bi unapredio interese Kraljevstva. Timotejevo prvo putovanje s Pavlom i Silom 50. n. e., vodilo ga je kroz Malu Aziju i u Evropu. Tamo je učestvovao u propovedničkim kampanjama u Filipima, Solunu i Veriji. Posle protivljenja zbog kojeg je Pavle otišao u Atinu, Timotej i Sila su ostali iza u Veriji kako bi se pobrinuli o grupi učenika koja je tamo bila formirana (Dela apostolska 16:6-17:14). Kasnije, Pavle je Timoteja poslao u Solun da tamo ojača novu skupštinu. Timotej je doneo dobre vesti o njenom napretku kada se sreo s Pavlom u Korintu (Dela apostolska 18:5; 1. Solunjanima 3:1-7).

Pismo ne kaže koliko dugo je Timotej ostao s Korinćanima (2. Korinćanima 1:19). Međutim, verovatno oko 55. n. e., Pavle je razmišljao da ga ponovo pošalje kod njih, jer je primio uznemiravajuće vesti o njihovom stanju (1. Korinćanima 4:17; 16:10). Kasnije je Timotej, sa Erastom, iz Efesa poslat u Makedoniju. I kada je Pavle iz Korinta pisao Rimljanima, Timotej je ponovo bio s njim (Dela apostolska 19:22; Rimljanima 16:21).

Kada se Pavle uputio ka Jerusalimu, Timotej i drugi su napustili Korint i ispratili apostola bar do Troade. Da li je Timotej nastavio do Jerusalima, nije poznato. Ali, on se poimence spominje u uvodima tri pisma koja je Pavle napisao iz zatvora u Rimu oko 60-61. n. e.a (Dela apostolska 20:4; Filipljanima 1:1; Kološanima 1:1; Filimonu 1). Pavle je planirao da Timoteja iz Rima pošalje u Filipe (Filipljanima 2:19). I posle Pavlovog izlaska iz zatvora, Timotej je po apostolovom uputstvu ostao u Efesu (1. Timoteju 1:3).

Timotejeva spremnost da preduzme mnoga putovanja za dobro skupština zaista je vredna hvale, budući da putovanje u prvom veku nije bilo ni lako ni udobno. (Pogledaj okvir na 29. strani Kule stražare od 15. avgusta 1996.) Razmotri samo jedno od njegovih mogućih putovanja i šta nam ono govori o Timoteju.

Rasvetljavanje Timotejeve ličnosti

Timotej je bio s Pavlom u Rimu kada je zatvoreni apostol u svom pismu progonjenim hrišćanima u Filipima rekao: „A ja se nadam u Gospodu Isusu da ću vam uskoro poslati Timoteja, da mi se duša raduje kad saznam kako stoje stvari kod vas. Jer nemam nikog drugog sa stavom poput njegovog koji će se istinski brinuti za vaše stvari. Jer svi drugi traže svoje sopstvene interese, a ne interese Hrista Isusa. Ali vi znate kakvim se dokazao, da je kao dete s ocem robovao sa mnom za unapređivanje dobre vesti“ (Filipljanima 1:1, 13, 28-30; 2:19-22).

Ove reči su isticale Timotejevu zabrinutost za suvernike. Ukoliko nije išao brodom, takav put je zahtevao 40-dnevno pešačenje od Rima do Filipa, s kratkim prelaskom preko Jadranskog mora, i onda još 40 dana za povratak u Rim. Timotej je bio spreman da uradi sve to da bi služio braći i sestrama.

Mada je Timotej putovao i uzduž i popreko, on nije uvek bio dobrog zdravlja. Očigledno je imao nekakvih problema sa želucem i patio je od „čestih bolesti“ (1. Timoteju 5:23). Pa ipak, kada je u pitanju dobra vest on se nije štedeo. Nije čudo što je Pavle imao tako blizak odnos s njim!

Pod apostolovim starateljstvom i kroz zajednička iskustva, Timotej je očigledno počeo da odražava Pavlovu ličnost. Tako mu je Pavle mogao reći: „Ti si tačno sledio moje učenje, moj način života, moju nameru, moju veru, moju dugotrpljivost, moju ljubav, moju istrajnost, moja progonstva, moje patnje, ono što mi se dogodilo u Antiohiji, u Ikoniji, u Listri, progonstva kakva sam podneo.“ Timotej je lio suze s Pavlom, bio u njegovim molitvama, i služio uz njega na unapređivanju interesa Kraljevstva (2. Timoteju 1:3, 4; 3:10, 11).

Pavle je ohrabrio Timoteja da ’ne dozvoli da ijedan čovek prezre njegovu mladost‘. To može ukazivati da je Timotej donekle bio stidljiv, kolebljiv u ispoljavanju svog autoriteta (1. Timoteju 4:12; 1. Korinćanima 16:10,11). Međutim, on je mogao raditi sam i Pavle je s poverenjem mogao da ga pošalje na odgovorne zadatke (1. Solunjanima 3:1, 2). Kada je Pavle prepoznao potrebu za snažnim teokratskim nadgledanjem skupštine u Efesu, on je hrabrio Timoteja da ostane tamo kako bi ’zapovedio nekima da ne naučavaju drugačiju nauku‘ (1. Timoteju 1:3). Međutim, premda su mu bile poverene mnoge odgovornosti, Timotej je ipak bio skroman. I uprkos stidljivosti koju je možda osećao, on je bio hrabar. Primera radi, otišao je u Rim da pomogne Pavlu koji je bio na ispitu zbog svoje vere. U stvari i sam Timotej je, verovatno iz istog razloga, podneo period zatočeništva (Jevrejima 13:23).

Bez sumnje, Timotej je od Pavla mnogo naučio. Poštovanje koje je apostol gajio prema svom saradniku je dobro posvedočeno činjenicom da mu je napisao dva božanski nadahnuta pisma koja se nalaze u Hrišćanskim grčkim spisima. Oko 65. n. e., kada je Pavle shvatio da je njegovo mučeništvo blizu, još jednom je pozvao Timoteja (2. Timoteju 4:6, 9). Pismo ne otkriva da li je Timotej uspeo da vidi Pavla pre nego što je apostol pogubljen.

Stavi se na raspolaganje!

Mnogo se može naučiti iz Timotejevog dobrog primera. Njemu je puno koristilo druženje s Pavlom, dok je iz stidljivog mladića izrastao u nadglednika. Mladi hrišćanski muškarci i žene i danas mogu izvući mnogo iz sličnog druženja. I ako službu Jehovi učine svojom karijerom imaće obilje vrednog posla (1. Korinćanima 15:58). Oni mogu postati pioniri, ili punovremeni propovednici, u svojoj skupštini, ili mogu biti u mogućnosti da služe tamo gde je veća potreba za objaviteljima Kraljevstva. Među mnogim mogućnostima su i misionarsko delo u drugoj zemlji ili služba u svetskoj centrali Watch Tower Societyja ili u nekoj od podružnica. I, naravno, svi hrišćani mogu ispoljavati isti duh, poput onog koji je i Timotej ispoljio, time što prinose Jehovi službu celom dušom.

Težiš li da i dalje duhovno rasteš, da budeš od koristi Jehovinoj organizaciji u ma kom pogledu on smatrao podesnim? Onda radi kao što je radio Timotej. Stavi se na raspolaganje koliko je god moguće. Ko zna koje ti se buduće prednosti službe mogu otvoriti?

[Fusnote]

[Slika na 31. strani]

„Nemam nikog drugog sa stavom poput njegovog.“