Božić — zašto čak i na Orijentu?

JEDNO staro verovanje sa Orijenta podseća na Božić-Batu. To je korejsko verovanje u Čovangšina, a nešto slično može da se nađe i kod nekih Kineza i Japanaca.

Čovangšin se smatrao bogom zaduženim za kuhinju, bogom vatre koji je povezan s drevnim korejskim obožavanjem vatre. (U drevna vremena, Korejci su pažljivo prevozili zapaljeni drveni ugljen, zasiguravajući da se na putu nikada ne ugasi.) Verovalo se da ovaj bog godinu dana nadgleda ponašanje članova porodice, nakon čega odlazi na nebo kroz kuhinjsku peć i odžak.

Navodno, Čovangšin je podnosio izveštaj kralju nebesa 23. dana lunarnog meseca decembra. Očekivalo se da se krajem godine vrati kroz odžak i peć, donoseći nagrade i kazne zavisno od ponašanja svakog člana porodice. Na dan njegovog povratka, trebalo je da članovi porodice u kuhinji i drugde u kući zapale sveće. Slike tog boga kuhinje imaju još jednu sličnost s Božić-Batom — prikazivan je u crvenoj odeći! Bio je običaj da snaha isplete jedan par tradicionalnih korejskih čarapa i da ih na kratkodnevicu da svojoj svekrvi. Smatralo se da to simbolizuje njenu želju da svekrva dugo poživi, budući da se dani produžuju posle tog datuma.

Uočavaš li neke sličnosti između maločas pomenutih stvari i Božića? Oni imaju zajedničke priče i običaje: odžak, sveće, darivanje, čarape, starca u crvenoj odeći i isti datum. Međutim, ove sličnosti same po sebi ne objašnjavaju zašto je u Koreji Božić tako lako prihvaćen. To verovanje je praktično iščezlo kad je Božić prvi put proslavljen u Koreji. U stvari, većina Korejaca danas i ne zna da je takvo verovanje ikada postojalo.

Međutim, to pokazuje kako su se običaji vezani za kratkodnevicu i završetak godine raznim putevima proširili po celom svetu. U četvrtom veku n. e., vodeća crkva u Rimskom carstvu promenila je naziv Saturnalija, rimske paganske svečanosti vezane za rođenje boga sunca, i učinila ih delom Božića. Božićna proslava se svodila na oživljavanje lokalnih običaja, samo pod drugim imenima. Kako je to bilo moguće?

Uloga darivanja

Darivanje je još jedan običaj koji nikada nije iščezao. Korejci su dugo vremena nalazili veliku radost u davanju i primanju poklona. To je bio jedan razlog za popularizovanje božićne proslave u Koreji.

Pošto su nakon Drugog svetskog rata vojnici SAD stacionirani u Koreji, želeli da ojačaju svoje veze s narodom, crkve su postale mesto okupljanja ljudi gde su se delili pokloni i humanitarna pomoć. Naročito je to bio slučaj na Božić. Mnoga deca su iz radoznalosti posećivala crkvu i tu prvi put dobijala čokoladne poslastice. Kao što sad već i sam uviđaš, mnoga od njih su jedva čekala naredni Božić.

Za tu decu je Božić-Bata bio samo jedan američki vojnik s crvenom kapom. Poslovice 19:6 kažu: „Svaki je prijatelj onome koji poklon daje.“ Da, darivanje se pokazalo veoma delotvornim. Ali, kao što iz navedenog stiha možeš da zaključiš, ovi pokloni ne zasiguravaju trajno prijateljstvo. Čak i u Koreji ima mnogo osoba koje za crkvu vezuje samo ukus čokolade iz njihove mladosti. Međutim, Božić nije zaboravljen. U Koreji je s brzim privrednim razvojem, rastao i komercijalizam, a božićno darivanje je bilo samo jedno jednostavno sredstvo za povećanje potrošnje. Trgovina je iskoristila Božić da bi povećala profit.

To ti nešto govori o današnjem Božiću na Orijentu. Iznalaze se novi proizvodi za božićnu kupovnu pomamu. Sredinom leta počinju planovi za reklamiranje. Na kraju godine prodaja dostiže vrhunac, uz svu tu kupovinu božićnih poklona, razglednica i muzičkih kaseta. Zaista, reklame bi prosečnu mladu osobu navele da se oseća bedno, ako bi ostala kod kuće na Badnje veče i ako ne bi dobila nikakav poklon!

Dok se Božić primiče, prodavnice i tržni centri u Seulu postaju zakrčeni ljudima koji dolaze da kupe poklone, a ista pesma je i u drugim gradovima na Orijentu. Tu su i zastoji u saobraćaju. Hoteli, poslovna područja, restorani i noćni klubovi krcati su mušterijama. Čuje se glasno pevanje — koje dopire od lumpovanja. U toku Badnje večeri, pijani ljudi i žene se provlače po ulicama prepunim otpadaka.

Tako to izgleda. Božić na Orijentu nije više praznik za koji se najviše zalažu oni koji se izjašnjavaju za hrišćane. Očigledno je komercijalizam u Koreji, kao i bilo gde drugde, prvi koji ima velike koristi od ovog praznika hrišćanskog sveta. Da li je onda samo komercijalizam kriv što je Božić tako zastranio od Hristovog duha? Pravi hrišćani treba dublje da ispitaju ozbiljna pitanja koja su u to uključena.

Poreklo Božića

Zver koja se stavi u kavez u zoološkom vrtu i dalje je zver. I bila bi katastrofalna greška verovati da je pripitomljena samo zato što je neko vreme u kavezu i što izgleda da uživa sa svojim mladuncima. Možda si nekada čuo da su radnici u zoološkom vrtu bili napadnuti.

U nekim pogledima, možemo gotovo isto reći i za proslavu Božića. Isprva je on bio „zver“ koja je živela van hrišćanstva. U vezi s Božićem, The Christian Encyclopedia (na korejskom)a pod podnaslovom „Veza s rimskim Saturnalijama“, primećuje sledeće:

„Paganske Saturnalije i Brumalije bile su preduboko ukorenjene u popularnim običajima da bi ih hrišćanski uticaj odbacio. To što je car Konstantin uveo nedelju (dan Febusa i Mitre, kao i Gospodov dan)... možda je hrišćane četvrtog veka navelo na razmišljanje da je prikladno da se rođendan Božjeg Sina poklopi s rođenjem doslovnog Sunca. Ta paganska svečanost praćena razuzdanošću i veseljem bila je toliko popularna da je hrišćanima bilo drago što su imali pokriće da nastave s tom proslavom, a da baš i ne menjaju duh ili ponašanje.“

Misliš li da se sve to moglo odvijati bez ikakvog otpora? Ista enciklopedija kaže: „Budući da se ovo pagansko slavlje prihvatilo kao hrišćansko, hrišćanski propovednici sa zapada i bliskog istoka protestovali su protiv nepristojnosti s kojom se proslavljao Hristov rođendan, dok su hrišćani iz Mesopotamije optuživali svoju braća iz zapadnih krajeva za idolopoklonstvo i obožavanje Sunca.“ Zaista, od samog početka nešto nije bilo u redu. „Pa ipak je ta proslava vrlo brzo prihvatana i najzad postala tako čvrsto utvrđena da je čak ni protestantska revolucija u šesnaestom veku nija mogla izbaciti“, beleži ta enciklopedija.

Da, dominirajuća crkva je usvojila proslavu u čast boga sunca koja nije bila deo hrišćanstva. Ta proslava je dobila drugi naziv — ali je ostao njen paganski karakter. Takođe je doprinela ulivanju paganizma u nominalne hrišćanske crkve i duhovnom prljanju ljudi. Istorija svedoči da je nastankom hrišćanskog sveta, prvobitni stav „ljubi svoje neprijatelje“ ustupio mesto moralnoj degradaciji i nasilnim ratovima.

S vremenom je bilo jasno da Božić, uprkos svom izmenjenom nazivu, odražava svoje pagansko poreklo u terevenkama, teškom opijanju, veselju, igri, darivanju i u ukrašavanju domova zimzelenim grančicama. Da bi komercijalizam došao do svog krajnjeg cilja — veće prodaje — Božić se iskorišćava na sve moguće načine. Sredstva javnog informisanja ga veličaju, a javnost se jednostavno zabavlja. Jedna radnja sa donjim rubljem u centru Seula dospela je u televizijske vesti jer je u svom izlogu izložila božićnu jelku ukrašenu samo donjim rubljem. Božićna atmosfera je bila uočljiva, ali bez ikakvog znaka dobrodošlice Hristu.

Biblijski uvid u Božić

Šta učimo iz ovakve istorijske pozadine i ovih događaja? Ako je košulja ili bluza nepravilno zakopčana, jedini način da se to popravi jeste da se počne iz početka. Zar nije tako? Bez obzira na ovu istinu, neki rezonuju da je uprkos paganskim korenima u obožavanju sunca, Božić prihvaćen u hrišćanskom svetu. Oni smatraju da je taj praznik opravdan kao Hristov rođendan i da je zadobio novo značenje.

Iz jednog istorijskog događaja koji se zbio u drevnoj Judi možemo izvući važnu pouku. Judejci su 612. pre n. e. u jerusalimskom hramu uveli pagansko obožavanje sunca. Da li je to pagansko obožavanje bilo opravdano zato što se sprovodilo na mestu posvećenom čistom obožavanju Jehove Boga? Za obožavanje sunca u jerusalimskom hramu, biblijski pisac Jezekilj je napisao: „Gle, na ulasku u hram Jehovin, između trema i oltara beše oko dvadeset ljudi okrenutih ... licem k istoku; i oni se klanjahu suncu prema istoku. I on mi reče: ’Vidiš li ti to, sine čovečji? Malo li je domu Judinu da čine te gadosti koje ovde čine? Treba li još da napune zemlju nasilja, i da ne prestanu da me draže? Evo, drže granu pred nosom svojim‘“ (Jezekilj 8:16, 17).

Da, taj paganski oblik obožavanja nikako nije bio opravdan već je ceo hram doveo u opasnost. Ti običaji su prožimali Judu i doprinosili da u zemlji preovladavaju nasilje i moralna degradacija. Slično je i u hrišćanskom svetu, gde običaji ukorenjeni u obožavanju sunca na dan Saturnalija dolaze u prvi plan na Božić. Značajno je to što je nekoliko godina nakon što je Jezekilj primio ovu viziju, Jerusalim doživeo Božju presudu — uništenje od ruku Vavilonaca (2. Letopisa 36:15-20).

Možda ti je zanimljivo kako je u prethodnom članku korejski izučavalac opisao malog Isusa. Ali činjenica je da taj opis dolazi od osobe koja nema tačno spoznanje o Hristu, i zato je njegova reakcija opravdana. Ljudi koji slave Božić mogu biti navedeni da ozbiljno razmisle. Zašto? Zato što je Božić u mnogome propustio da na ispravan način prikaže Isusa. U stvari, on zamračuje njegov sadašnji položaj. Isus više nije neka beba u jaslama.

Biblija stalno naglašava da je Isus sada Mesija, moćni Kralj Božjeg nebeskog Kraljevstva (Otkrivenje 11:15). Spreman je da okonča siromaštvo i bedu koje neki ljudi ne zaboravljaju dok daju milostinju za vreme božićnih praznika.

Otvoreno rečeno, Božić nije doneo koristi ni zemljama hrišćanskog sveta, a ni ostalim zemljama uključujući i one na Orijentu. Umesto toga, odvratio je pažnju od prave hrišćanske poruke o Božjem Kraljevstvu i kraju sadašnjeg zlog sistema (Matej 24:14). Pozivamo te da pitaš Jehovine svedoke kako će doći do tog kraja. A od njih možeš čuti i o večnim blagoslovima koji će tada uslediti na zemlji pod upravom Božjeg Kraljevstva i vladajućeg Kralja, Isusa Hrista (Otkrivenje 21:3, 4).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 6. strani]

Božić je doprineo da se paganizam uvuče u nominalne hrišćanske crkve

[Slika na 5. strani]

Mnoga deca su iz radoznalosti išla u crkvu i dobijala čokoladne poslastice. A onda su jedva čekala naredni Božić

[Slika na 7. strani]

Badnje veče u centru Seula u Koreji

[Slika na 8. strani]

Hrist više nije neka beba, već moćni Kralj Božjeg Kraljevstva