Možeš li ’razlikovati ispravno i neispravno‘?

„Uveravajte se i dalje u ono što je prihvatljivo Gospodu“ (EFEŠANIMA 5:10).

 1. Na koji način današnji život može biti komplikovan, i zašto?

„ZNAM Jehova! Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23). Ova važna činjenica koju je Jeremija priznao još više se primenjuje na nas danas. Zašto? Zato što živimo u ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘, kao što je to Biblija prorekla (2. Timoteju 3:1). Svakog dana nailazimo na složene situacije koje zahtevaju da donosimo odluke. Bilo da su ove odluke velike ili male, one mogu duboko uticati na našu dobrobit — fizičku, emocionalnu i duhovnu.

 2. Na koje se odluke možda gleda kao na beznačajne, i kako predani hrišćani gledaju na njih?

² Možda se na mnoge odluke koje donosimo u našem svakodnevnom životu gleda kao na rutinske ili beznačajne. Na primer, svakog dana biramo šta ćemo obući, šta ćemo jesti, koga ćemo videti i tako dalje. Te odluke donosimo maltene automatski, bez nekog velikog razmišljanja. Ali da li su takve stvari zaista beznačajne? Za predane hrišćane je veoma važno da izbori koji se tiču oblačenja i doterivanja, toga šta će jesti i piti, i kako će govoriti i ponašati se uvek pokazuju da su sluge Svevišnjeg Boga Jehove. Setimo se reči apostola Pavla: „Bilo da jedete, bilo da pijete, bilo da šta drugo činite, sve činite na Božju slavu“ (1. Korinćanima 10:31; Kološanima 4:6; 1. Timoteju 2:9, 10).

 3. Koje su odluke od stvarno velike važnosti?

³ Zatim tu su odluke koje su još ozbiljnije. Na primer, odluka da li će osoba stupiti u brak ili neće, sigurno duboko i trajno utiče na njen život. Izabrati pravu osobu s kojom ćemo se venčati, koja će nam biti doživotni drug, svakako nije mala stvara (Poslovice 18:22, NW). Osim toga, naš izbor prijatelja i poznanika, obrazovanja, posla, zabave i rekreacije je važan, čak presudan za našu duhovnost — dakle, za našu večnu dobrobit (Rimljanima 13:13, 14; Efešanima 5:3, 4).

 4. (a) Koja bi sposobnost bila najpoželjnija? (b) Koja pitanja treba osmotriti?

⁴ Pošto se suočavamo sa svim ovim odlukama, sigurno je poželjno da imamo sposobnost razlikovanja onoga što je ispravno od onog što je neispravno ili onoga što izgleda kao da je ispravno od onoga što je zaista ispravno. „Neki put se prav čoveku čini, a izlazak mu je put ka smrti“, upozorava Biblija (Poslovice 14:12). Prema tome, mogli bismo se pitati: ’Kako možemo razviti sposobnost da razlikujemo ispravno od neispravnog? Kome se možemo obratiti da bismo našli potrebno vođstvo kada donosimo odluke? Šta su ljudi, kako ranije tako i sada, učinili u vezi s time, i s kakvim ishodom?‘

’Filozofija i prazna prevara‘ sveta

 5. U kakvom su svetu živeli rani hrišćani?

⁵ Hrišćani iz prvog veka živeli su u svetu kojim su dominirale grčko-rimske vrednosti i ideali. S jedne strane, tu su bile udobnosti i raskoš rimskog načina života, za koji su mnogi smatrali da mu treba zavideti. S druge strane, krug intelektualaca tog vremena nije bio oduševljen samo Platonovim i Aristotelovim filozofskim idejama već i idejama novijih škola, kao što su epikurejska i stoička. Kada je apostol Pavle na svom drugom misionarskom putovanju došao u Atinu, naišao je na epikurejske i stoičke filozofe koji su smatrali da su superiorni u odnosu na ’ovog brbljivca‘ (Dela apostolska 17:18).

 6. (a) Šta su neki rani hrišćani bili iskušavani da urade? (b) Koje je upozorenje Pavle dao?

⁶ Zato nije teško razumeti zašto su neki od ranih hrišćana bili privučeni ambicioznom načinu života ljudi koji su ih okruživali (2. Timoteju 4:10). Oni koji su bili deo tog sistema kao da su uživali u mnogim koristima i prednostima, i izgledalo je da su načinili dobar izbor. Kao da je svet imao nešto dragoceno da ponudi što hrišćanski život koji zahteva predanost nije imao. Međutim, apostol Pavle je upozorio: „Pazite, možda bi vas neko mogao odvesti kao svoj plen pomoću filozofije i prazne prevare po ljudskom predanju, po elementarnim stvarima sveta, a ne po Hristu“ (Kološanima 2:8). Zašto je Pavle to rekao?

 7. Koliko stvarno vredi mudrost ovog sveta?

⁷ Pavle je to upozorenje dao zato što je osećao da iza razmišljanja onih koje je privlačio svet vreba prava opasnost. Naročito je značajna njegova upotreba izraza ’filozofija i prazna prevara‘. Reč „filozofija“ doslovno znači „ljubav i težnja ka mudrosti“. To samo po sebi može biti korisno. U stvari, Biblija, a posebno knjiga Poslovica, ohrabruje da se teži za ispravnom vrstom spoznanja i mudrosti (Poslovice 1:1-7; 3:13-18). Međutim, Pavle je ’filozofiju‘ povezao s ’praznom prevarom‘. Drugim rečima, Pavle je na mudrost koju je svet imao da ponudi gledao kao na praznu i prevarnu. Poput nekog naduvanog balona, ona je naoko bila čvrsta, ali nije imala nikakvu praktičnu vrednost. Zaista bi bilo beskorisno, čak katastrofalno, temeljiti svoju odluku o tome šta je ispravno, a šta neispravno na nečemu nepraktičnom kao što je to ’filozofija i prazna prevara‘ sveta.

Oni koji „zlo dobro a dobro zlo zovu“

 8. (a) Kome se ljudi obraćaju za savet? (b) Koja se vrsta saveta pruža?

⁸ Stvari se danas nisu mnogo promenile. Na praktično svakom polju ljudskih aktivnosti postoje brojni stručnjaci. Bračni i porodični savetnici, kolumnisti, samozvani terapeuti, astrolozi, spiritistički mediji i drugi spremni su da za izvesnu sumu novca ponude savet. Ali koja se to vrsta saveta nudi? Često se biblijska merila o moralu stavljaju na stranu kako bi se napravilo mesta za takozvani novi moral. Na primer, komentarišući to što vlada nije dozvolila da se sklapaju „brakovi između osoba istog pola“, jedan uvodni članak u kanadskim vodećim novinama The Globe and Mail kaže: „Apsurdno je da u 2000. godini dvema osobama koje se vole i koje su privržene jedna drugoj bude odbijena njihova najveća želja samo zato što su istog pola.“ Današnji trend je da se bude tolerantan, a ne kritičan. Sve je relativno; više ništa nije potpuno ispravno niti potpuno pogrešno (Psalam 10:3, 4).

 9. Šta često rade oni koji su uvaženi u društvu?

⁹ Drugi gledaju na one koji su socijalno i finansijski uspešni — bogati i slavni — kao na uzor kako treba donositi odluke. Iako su bogati i slavni uvaženi u današnjem društvu, često je slučaj da oni samo pričaju o vrednostima kao što su poštenje i poverenje. U težnji za moći i zaradom, mnogi ne osećaju grižu savesti zbog zaobilaženja i gaženja moralnih načela. Da bi stekli slavu i popularnost, neki olako odbacuju utvrđene vrednosti i merila, i radije biraju ponašanje koje je bizarno i šokantno. Posledica je popustljivo društvo motivisano zaradom, čiji je moto „sve može da prođe“. Da li je uopšte čudno što su ljudi zbunjeni i izgubljeni kada je reč o ispravnom i neispravnom? (Luka 6:39).

10. Kako se Isaijine reči o dobru i zlu pokazuju istinite?

¹⁰ Tragične posledice loših odluka donesenih na osnovu pogrešnog vođstva nalaze se svuda oko nas — rastureni brakovi i porodice, drogiranje i opijanje, nasilne bande mladih, promiskuitet, seksualno prenosive bolesti i tako dalje. Stvarno, kako možemo očekivati nešto drugo kada ljudi napuštaju sva merila ili norme kada je reč o ispravnom i neispravnom? (Rimljanima 1:28-32). Baš je onako kako je rekao prorok Isaija: „Teško onima koji zlo dobro a dobro zlo zovu, koji od mraka svetlost prave a mrak od svetlosti, koji od gorkoga prave slatko a od slatkoga gorko. Teško onima koji su mudri pred očima svojim i misle da su razumni!“ (Isaija 5:20, 21).

11. Zašto nije mudro oslanjati se na sebe prilikom određivanja šta je ispravno, a šta neispravno?

¹¹ Činjenica da je Bog pozvao na odgovornost te drevne Jevreje koji su postali „mudri pred očima svojim“ još više naglašava koliko je važno da se ne oslanjamo na sebe u određivanju toga šta je ispravno, a šta neispravno. Danas se mnogi slažu s gledištem „samo slušaj svoje srce“ ili „radi ono što misliš da je ispravno“. Da li je taj pristup dobar? Nije, prema Bibliji koja otvoreno kaže: „Srce je iznad svega prevrtljivo i opako; ko ga može poznati?“ (Jeremija 17:9). Da li bi se oslonio na prevrtljivu i opaku osobu da te ona vodi u donošenju tvojih odluka? Sigurno ne bi. U stvari, verovatno bi uradio suprotno od onoga što ti kaže takva osoba. Iz tog razloga nas Biblija podseća: „Bezuman je ko se u svoje srce uzda, al’ ko mudro hodi naći će spasenje“ (Poslovice 3:5-7; 28:26).

Naučimo ono što je prihvatljivo Bogu

12. Zašto treba sami da ispitujemo šta je „Božja volja“?

¹² Budući da za ispravno i neispravno ne treba da se oslanjamo ni na mudrost ovog sveta ni na sebe, šta treba da radimo? Zapazi ovaj jasan i nedvosmislen savet apostola Pavla: „Ne oblikujte se više prema ovom sistemu stvari, nego se preobrazite obnavljanjem svog uma, da biste sami ispitali šta je dobra i prihvatljiva i savršena Božja volja“ (Rimljanima 12:2). Zašto treba sami da ispitamo Božju volju? Jehova daje u Bibliji jedan iskren, ali snažan razlog kada kaže: „Koliko je nebo iznad zemlje, toliko su moji putevi iznad puteva vaših, misli moje iznad misli vaših“ (Isaija 55:9). Prema tome, umesto da se oslanjamo na takozvani zdrav razum ili osećaj za to šta je dobro, nama se savetuje: „Uveravajte se i dalje u ono što je prihvatljivo Gospodu“ (Efešanima 5:10).

13. Kako Isusove reči zabeležene u Jovanu 17:3 naglašavaju da je potrebno da znamo šta je prihvatljivo Bogu?

¹³ Isus Hrist je naglasio potrebu za tim kada je rekao: „Ovo znači večni život, da usvajaju spoznanje o tebi, jedinom istinitom Bogu, i o onome koga si poslao, Isusu Hristu“ (Jovan 17:3). Izraz ’usvajati spoznanje‘ ima daleko dublje značenje od samo ’spoznati‘. Prema delu Vine’s Expository Dictionary, to „označava odnos između osobe koja zna i predmeta koji se poznaje; u tom pogledu, ono što je poznato vredno je ili važno za onoga ko zna, a otuda i taj odnos.“ Imati blizak odnos s nekim znači više nego samo znati da ta osoba postoji ili kako se ona zove. U to spada i znati šta ta osoba voli i šta ne voli, poznavati njene vrednosti, njena merila — i poštovati to (1. Jovanova 2:3; 4:8).

Vežbajmo naše moći zapažanja

14. Šta je Pavle naveo kao osnovnu razliku između duhovnih beba i zrelih ljudi?

¹⁴ Kako onda možemo steći sposobnost da ono što je ispravno razlikujemo od onog što je neispravno? Odgovor nalazimo u onome što je Pavle rekao jevrejskim hrišćanima iz prvog veka. On je pisao: „Ko se god hrani mlekom, ne poznaje reč pravednosti, jer je malo dete. A čvrsta hrana pripada zrelima, onima čije su moći zapažanja upotrebom uvežbane da razlikuju ispravno i neispravno.“ Pavle je na ovom mestu ’mleko‘, koje je opisao u prethodnom stihu kao ’osnove Božjih svetih objava‘, stavio nasuprot ’čvrstoj hrani‘ koja pripada ’zrelima‘, čije su „moći zapažanja upotrebom uvežbane da razlikuju ispravno i neispravno“ (Jevrejima 5:12-14).

15. Zašto je potrebno naprezanje da bi se steklo tačno spoznanje o Bogu?

¹⁵ To znači da pre svega moramo naporno raditi na tome da steknemo tačno razumevanje Božjih merila koja se nalaze u njegovoj Reči, Bibliji. Mi ne tražimo neki spisak pravila koji će nam reći šta smemo i šta ne smemo da uradimo. Biblija nije takva knjiga. Umesto toga, Pavle je objasnio: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga, i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za ispravno postavljanje stvari, za vaspitavanje u pravednosti, da čovek Božji bude sasvim sposoban, potpuno opremljen za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3:16, 17). Da bismo izvukli koristi iz tog poučavanja, ukoravanja i vaspitavanja, moramo upotrebiti svoj um i sposobnosti razmišljanja. Za to je potrebno naprezati se, ali rezultat — da smo ’sasvim sposobni, potpuno opremljeni za svako dobro delo‘ — i te kako je vredan toga (Poslovice 2:3-6).

16. Šta znači imati uvežbane moći zapažanja?

¹⁶ Dakle, kao što je Pavle pokazao, zreli ljudi imaju „moći zapažanja upotrebom uvežbane da razlikuju ispravno i neispravno“. Sada dolazimo do ključne stvari. Izraz da su „moći zapažanja upotrebom uvežbane“ doslovno znači da su „organi čula istrenirani (kao gimnastičar)“ (Kingdom Interlinear Translation). Jedan iskusan gimnastičar na nekoj spravi, kao što su karike ili greda, može izvesti munjevite pokrete koji kao da prkose gravitaciji ili drugim zakonima prirode. On sve vreme ima potpunu kontrolu nad svojim telom i skoro instinktivno oseća koje pokrete mora da napravi kako bi uspešno dovršio svoju vežbu. Sve je to rezultat rigoroznog treniranja i neprekidnog vežbanja.

17. U kom smislu treba da budemo poput gimnastičara?

¹⁷ Duhovno govoreći, i mi moramo biti uvežbani poput gimnastičara ukoliko želimo da budemo sigurni da su odluke i izbori koje donosimo uvek dobri. Moramo sve vreme imati potpunu kontrolu nad svojim čulima i delovima tela (Matej 5:29, 30; Kološanima 3:5-10). Na primer, da li disciplinuješ svoje oči da ne gledaju nemoralan materijal ili svoje uši da ne slušaju sramotnu muziku ili govor? Istina je da se takav nezdravi materijal nalazi svuda oko nas. Međutim, još uvek do nas stoji da li ćemo dozvoliti da on uhvati korena u našem srcu i umu. Možemo oponašati psalmistu koji je rekao: „Neću ništa zla pred oči svoje metnuti; jer ja mrzim na dela grešnika i ona neće za mene prionuti... Neće koji laž govori pred očima mojim stajati“ (Psalam 101:3, 7).

Uvežbavaj svoje moći zapažanja upotrebom

18. Na šta ukazuje izraz „upotrebom“ u Pavlovom objašnjenju o uvežbavanju moći zapažanja?

¹⁸ Imaj na umu da svoje moći zapažanja uvežbavamo da razlikuju ispravno i neispravno tako što ih ’upotrebljavamo‘. Drugim rečima, svaki put kada se suočimo s nekom odlukom, treba da učimo da upotrebljavamo svoje mentalne sposobnosti kako bismo razabrali koja su biblijska načela u to uključena i kako se ona mogu primeniti. Razvijaj naviku da istražuješ po biblijskim publikacijama koje dobijamo od ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45). Naravno, možemo zatražiti pomoć zrelih hrišćana. Međutim, gledano na duge staze, napor koji sami ulažemo da bismo proučavali Božju Reč, kao i molitva Jehovi za njegovo vođstvo i duh, bogato će se isplatiti (Efešanima 3:14-19).

19. Koji blagoslov možemo očekivati ako progresivno uvežbavamo moći zapažanja?

¹⁹ Dok progresivno uvežbavamo svoje moći zapažanja, naš cilj je da „više ne budemo mala deca, koju kao da bacaju talasi i koju tamo-amo nosi svaki vetar nauke pomoću ljudske prevare, pomoću lukavstva u smišljanju zablude“ (Efešanima 4:14). Umesto toga, možemo na temelju spoznanja i razumevanja onoga što je Bogu prihvatljivo doneti mudre odluke, kako velike, tako i male, koje su korisne za nas, izgrađujuće za naše suobožavaoce i iznad svega ugodne našem nebeskom Ocu (Poslovice 27:11). Kakav je to blagoslov i zaštita u ovim kritičnim vremenima!

[Fusnota]

Možeš li objasniti?

• Koja nam je sposobnost potrebna da bismo donosili dobre odluke?

• Zašto je nemudro ugledati se na istaknute ljude ili se oslanjati na sopstvena osećanja pri odlučivanju šta je ispravno, a šta neispravno?

• Zašto treba da budemo sigurni u to šta je prihvatljivo Bogu kada donosimo odluke, i kako to možemo postići?

• Šta znači to da su nam ’moći zapažanja upotrebom uvežbane‘?

[Slika na 9. strani]

Beskorisno je tražiti vođstvo od bogatih i slavnih

[Slika na 10. strani]

Poput nekog gimnastičara, moramo imati potpunu kontrolu nad svim našim čulima i delovima tela