Enoh je hodio s Bogom u bezbožnom svetu

ĐAVO tvrdi da može sve ljude odvratiti od Boga, a ponekad je izgledalo kao da je u tome i uspeo. Skoro pet vekova posle Aveljeve smrti niko se nije izdvajao kao verni Jehovin sluga. Naprotiv, loše i bezbožno ponašanje je postalo pravilo.

Tokom tog vremena, koje je što se tiče duhovnosti bilo izopačeno, na sceni se pojavio Enoh. Prema biblijskoj hronologiji on se rodio 3404. pre n. e. Za razliku od svojih savremenika, Enoh je pokazao da je čovek koji je prihvatljiv Bogu. Apostol Pavle ga je ubrojao u Jehovine sluge čija je vera primer za hrišćane. Ko je bio Enoh? S kakvim je sve izazovima morao da se suoči? Kako ih je savladao? I od kakvog je značaja za nas njegova besprekornost?

U danima Enosa, skoro četiri veka pre Enoha, ’poče da se priziva ime Jehovino‘ (Postanje 4:26). Božje ime se koristilo od početka ljudske istorije. Dakle, to prizivanje Jehovinog imena u Enosovo vreme nije bilo prizivanje Jehove u veri i čistom obožavanju. Neki hebrejski izučavaoci smatraju da Postanje 4:26 treba da glasi „poče da se obeščašćuje“ ili „tada poče obeščašćivanje“. Moguće je da su Jehovino ime ljudi davali sebi ili drugima preko kojih su se tobože približavali Bogu u obožavanju. Ili su možda njegovo ime davali idolima.

’Enoh je hodio s Bogom‘

Premda je Enoh bio okružen bezbožnošću, on je ’hodio s Bogom‘, to jest s Jehovom. Ne kaže se da su njegovi preci — Sit, Enos, Kajinan, Maleleilo i Jared — hodili s Bogom. Barem to nisu činili u istoj meri kao Enoh, čiji se život očigledno razlikovao od njihovog (Postanje 5:3-27, NW).

Hoditi s Jehovom je podrazumevalo bliskost i prisnost s njim i to je Enohu bilo moguće samo zato što je živeo u skladu s Božjom voljom. Jehova je cenio njegovu odanost. U stvari, grčka Septuaginta kaže da je „Enoh ugodio“ Bogu, što je misao koju je izrazio i apostol Pavle (Postanje 5:22; Jevrejima 11:5).

Osnova za Enohov dobar odnos s Jehovom bila je njegova vera. Mora da je iskazivao veru u obećano ’seme‘ Božje ’žene‘. Ako je lično poznavao Adama mogao je da sazna nešto o tome kako je u Edenu Bog postupao s prvim ljudskim parom. Enoh je zbog spoznanja koje je imao o Bogu bio osoba koja ga je ’usrdno tražila‘ (Postanje 3:15; Jevrejima 11:6, 13).

I u Enohovom slučaju i u našem, dobar odnos s Jehovom podrazumeva više od samog spoznanja o Bogu. Ako naročito cenimo prisnost s nekom osobom, zar onda nije tačno da na naše misli i postupke utiču njena gledišta? Mi izbegavamo reči ili postupke koji bi uništili to prijateljstvo. I ako razmišljamo o tome da promenimo svoje okolnosti, zar takođe ne uzimamo u obzir kako će to uticati na to prijateljstvo?

Želja da sačuvamo blizak odnos s Bogom isto tako utiče na ono što radimo. Preduslov je da imamo tačno spoznanje o tome šta on odobrava, a šta ne odobrava. Zatim treba da budemo vođeni tim spoznanjem i da se trudimo da mu ugodimo mislima i postupcima.

Da, da bismo hodili s Bogom, moramo mu ugoditi. Enoh je to radio stotinama godina. U stvari, oblik hebrejskog glagola koji ukazuje da je Enoh ’hodio‘ s Bogom označava trajnu radnju. Još jedan veran čovek koji je ’hodio s Bogom‘ bio je Noje (Postanje 6:9, NW).

Enoh je bio porodičan čovek koji je imao ženu i „sinove i kćeri“. Jedan od njegovih sinova bio je Metuzalem (Postanje 5:21, 22). Enoh je sigurno dao sve od sebe da dobro vodi svoje domaćinstvo. Međutim, nije mu bilo lako da služi Bogu pošto je bio okružen bezbožnim ljudima. Možda je Lameh, Nojev otac, bio jedini njegov savremenik koji je iskazivao veru u Jehovu (Postanje 5:28, 29). Pa ipak, Enoh je hrabro vršio pravo obožavanje.

Šta je Enohu pomoglo da ostane veran Bogu? Sigurno se nije družio sa onima koji su obeščašćivali Jehovino ime ili s drugima koji nisu bili prikladno društvo za jednog obožavaoca Boga. Traženje Jehovine pomoći u molitvi sigurno je ojačalo Enoha da odlučno izbegava sve što ne bi bilo ugodno njegovom Stvoritelju.

Proročanstvo protiv bezbožnika

Kada smo okruženi bezbožnim ljudima zaista je teško da zadržimo visoka merila. Ali Enoh je takođe prenosio beskompromisnu poruku osude protiv zlih. Vođen Božjim duhom Enoh je proročanski objavio: „Gle! Jehova je došao sa svojim svetim mirijadama, da izvrši presudu nad svima, i da svima bezbožnima dokaže da su krivi za sva svoja bezbožna dela koja su počinili na bezbožan način, i za sve šokantne stvari koje su bezbožni grešnici govorili protiv njega“ (Juda 14, 15).

Kako je ta poruka uticala na te izopačene nevernike? Razumno je pretpostaviti da zbog tih oštrih reči Enoh nije bio omiljen, te da su one izazvale ismevanje, ruganje i pretnje. Neki su sigurno želeli da ga zauvek ućutkaju. Međutim, Enoh se nije dao zaplašiti. Znao je šta se desilo pravednom Avelju, i poput njega Enoh je rešio da služi Bogu, šta god da se desi.

’Bog ga uze‘

Enohu je očigledno život bio u opasnosti kad ga je ’Bog uzeo‘ (Postanje 5:24). Jehova nije dozvolio da njegov verni prorok strada od ruku besnih neprijatelja. Prema rečima apostola Pavla, „Enoh [je] bio prenesen da ne vidi smrt“ (Jevrejima 11:5). Mnogi kažu da Enoh nije umro — da ga je Bog uzeo na nebo, gde je nastavio da živi. Međutim, Isus je jasno rekao: „Niko se nije popeo na nebo osim onoga koji je sišao s neba, Sina čovečjeg.“ Isus je bio „prethodnik“ svih koji su se popeli na nebo (Jovan 3:13; Jevrejima 6:19, 20).

Šta se onda desilo sa Enohom? To što je bio „prenesen da ne vidi smrt“ može da znači da ga je Bog bacio u proročki trans, a zatim okončao njegov život dok je još uvek bio u tom stanju. Pod takvim okolnostima Enoh se nije mučio prilikom smrti. Posle toga „nigde nisu mogli da ga nađu“, očigledno zato što je Jehova uklonio njegovo telo baš kao što je uklonio i Mojsijevo telo (Ponovljeni zakoni 34:5, 6).

Enoh je živeo 365 godina — što nije ni približno onoliko koliko su živeli njegovi savremenici. Ali ono što je važno za one koji vole Jehovu jeste da mu verno služe do kraja života. Mi znamo da je Enoh tako postupao jer je ’pre nego što je bio prenesen imao svedočanstvo da je ugodio Bogu‘. Biblija ne otkriva kako je Jehova komunicirao sa Enohom. Pa ipak, pre nego što je umro Enoh je dobio potvrdu da ga Bog priznaje, i možemo biti sigurni da će ga se Jehova setiti kad bude uskrsenje.

Oponašati Enohovu veru

Mi možemo na odgovarajući način oponašati veru ljudi koji su bili odani Bogu (Jevrejima 13:7). Zahvaljujući veri Enoh je služio kao prvi verni Božji prorok. U njegovo doba svet je bio kao i naš — nasilan, bezobrazan i bezbožan. Međutim, Enoh je bio drugačiji. Imao je istinsku veru i bio je primer u odanosti Bogu. Da, Jehova mu je dao da objavi tešku poruku osude, ali ga je takođe ojačao da to učini. Enoh je hrabro izvršio svoj zadatak, a Bog je brinuo o njemu uprkos protivljenju neprijatelja.

Ako iskazujemo veru kao što je to Enoh činio, Jehova će nas ojačati da objavljujemo njegovu poruku u ovim poslednjim danima. On će nam pomoći da se hrabro suočimo s protivljenjem, a naša odanost Bogu učiniće nas veoma drugačijim od bezbožnika. Vera će nam omogućiti da hodimo s Bogom i da se ponašamo na način koji mu raduje srce (Poslovice 27:11). Pravedni Enoh je zahvaljujući veri uspeo da hodi s Jehovom u jednom bezbožnom svetu, a to isto možemo i mi.

[Okvir na 30. strani]

Da li se u Bibliji citira iz Enohove knjige?

Enohova knjiga je apokrifan i pseudoniman tekst. Pogrešno se pripisuje Enohu. Nastala je verovatno tokom drugog i prvog veka pre n. e., i predstavlja zbirku preuveličanih i neistorijskih jevrejskih mitova, što je očigledno preterana razrada kratkog izveštaja o Enohu u Postanju. Već su i ove činjenice dovoljne za one koji vole Božju nadahnutu Reč da odbace Enohovu knjigu.

U Bibliji samo Judina knjiga sadrži Enohove proročanske reči: „Gle! Jehova je došao sa svojim svetim mirijadama, da izvrši presudu nad svima, i da svima bezbožnima dokaže da su krivi za sva svoja bezbožna dela koja su počinili na bezbožan način, i za sve šokantne stvari koje su bezbožni grešnici govorili protiv njega“ (Juda 14, 15). Mnogi izučavaoci tvrde da je Enohovo proročanstvo protiv njegovih bezbožnih savremenika citirano direktno iz Enohove knjige. Da li je moguće da je Juda kao izvor koristio nepouzdanu apokrifnu knjigu?

U Pismu nije otkriveno kako je Juda saznao za Enohovo proročanstvo. On je jednostavno mogao da citira neki uobičajeni izvor, neko pouzdano predanje koje se prenosilo od davnina. Pavle je očigledno učinio nešto slično kada je poimence naveo Janija i Jamvrija kao inače anonimne vračare sa faraonovog dvora koji su se suprotstavljali Mojsiju. Ako je pisac Enohove knjige imao pristup nekom drevnom izvoru te vrste, zašto bismo poricali mogućnost da je i Juda mogao imati takav pristup?a (Izlazak 7:11, 22; 2. Timoteju 3:8).

Kako je Juda dobio informacije o Enohovoj poruci upućenoj bezbožnicima i nije toliko bitna stvar. Njihova pouzdanost je potvrđena činjenicom da je Juda pisao pod Božjim nadahnućem (2. Timoteju 3:16). Božji sveti duh ga je nadzirao da ne kaže nešto što nije istina.

[Fusnota]

[Slika na 31. strani]

Enoh je hrabro prenosio Jehovinu poruku