Pravi Isus

NAKON što je saznao od svojih apostola šta ljudi misle o njemu, Isus ih je pitao: „A vi, šta vi kažete, ko sam ja?“ Jevanđelje po Mateju beleži odgovor apostola Petra: „Ti si Hrist, Sin Boga živoga“ (Matej 16:15, 16). Drugi su delili isto mišljenje. Natanailo, koji je kasnije postao apostol, rekao je Isusu: „Rabi, ti si Sin Božji, ti si kralj Izraela“ (Jovan 1:49). Sam Isus je govorio o važnosti svoje uloge: „Ja sam put i istina i život. Niko ne dolazi k Ocu osim preko mene“ (Jovan 14:6). On je u raznim prilikama za sebe govorio da je ’Sin Božji‘ (Jovan 5:24, 25; 11:4). On je svoju tvrdnju podupro čudima, čak je podizao mrtve.

Dobro osnovane sumnje?

Ali, možemo li se zaista pouzdati u prikaz Isusa iz Jevanđelja? Da li ona opisuju pravog Isusa? Pokojni Fredrik F. Brus, profesor biblijskog kriticizma i egzegeze na univerzitetu u Mančesteru (Engleska), rekao je: „Iz nekog drevnog zapisa obično nije moguće da se istorijskim argumentima dokaže istinitost svakog detalja, bilo da se on nalazi u Bibliji ili izvan nje. Dovoljno je imati razumno poverenje u opštu pouzdanost pisca; ako se to potvrdi, postoji a priori verovatnoća da su njegovi detalji istiniti... Što se tiče Novog Zaveta kod njega nije manja verovatnoća da je istorijski pouzdan pošto ga hrišćani smatraju ’svetom‘ literaturom.“

Nakon što je ispitao sumnje o Isusu u svetlu opisa iz Jevanđelja, Džejms R. Edvards, profesor religije na Džejmstaun koledžu (Severna Dakota, SAD), napisao je: „Možemo s pouzdanjem potvrditi da Jevanđelja čuvaju jednu drugačiju i veoma značajnu zbirku dokaza o pravoj istini o Isusu... Najrazumniji odgovor na pitanje zašto Jevanđelja predstavljaju Isusa onako kako ga predstavljaju, jeste taj što je u suštini Isus bio takav. Jevanđelja verno čuvaju utisak koji je on ostavio na svoje sledbenike, da je bio od Boga poslan i opunomoćen da bude Božji Sin i Sluga.“a

U potrazi za Isusom

Šta je s nebiblijskim izveštajima o Isusu Hristu? Kako na njih gledati? U delima Tacita, Svetonija, Josifa, Plinija Mlađeg i nekolicine drugih klasičnih pisaca mogu se naći brojni izveštaji o Isusu. O njima The New Encyclopædia Britannica (1995), kaže: „Ovi nezavisni izveštaji dokazuju da u drevna vremena čak ni neprijatelji hrišćanstva nisu sumnjali u to da je Isus postojao, o čemu se prvi put i na neadekvatnoj osnovi raspravljalo krajem 18. veka, tokom 19. i početkom 20. veka.“

Nažalost, savremeni izučavaoci Biblije u njihovoj potrazi za „pravim“ ili „istorijskim“ Isusom, izgleda da su sakrili njegov pravi identitet iza debelog sloja neosnovanih spekulacija, besmislenih sumnji i neosnovanog teoretisanja. U izvesnom smislu, oni su krivi za stvaranje mita, za šta lažno optužuju pisce Jevanđelja. Neki su toliko željni da izgrade sopstvenu reputaciju i da svoje ime povežu s nekom zapanjujućom novom teorijom da propuštaju da iskreno ispitaju dokaze o Isusu. U tom procesu oni stvaraju „Isusa“ koji postaje proizvod mašte izučavalaca.

Za one koji žele da ga pronađu, pravi Isus se nalazi u Bibliji. Luk Džonson, profesor Novog Zaveta i porekla hrišćanstva na Kendlerovom teološkom fakultetu pri Univerzitetu Emori, zastupa gledište da većina istraživanja o istorijskom Isusu previđa suštinu Biblije. On kaže da bi bilo zanimljivo da se istraži socijalni, politički, antropološki i kulturni sklop Isusovog života i njegovog vremena. Ipak, on dodaje da otkrivanje onoga što izučavaoci nazivaju istorijskim Isusom „teško da predstavlja predmet Pisma“, koje se „više bavi opisivanjem Isusove ličnosti“, njegove poruke i njegove uloge kao Otkupitelja. Onda, kakva je bila Isusova prava ličnost i poruka?

Pravi Isus

Jevanđelja — četiri biblijska izveštaja o Isusovom životu — opisuju jednog veoma saosećajnog čoveka. Sažaljenje i saosećanje pokretali su Isusa da pomaže ljudima koji su bili bolesni, slepi i koji su imali druge nedaće (Matej 9:36; 14:14; 20:34). Zbog smrti njegovog prijatelja Lazara i žalosti koju je smrt izazvala kod Lazarevih sestara, Isus je bio ’potresen i potekle su mu suze‘ (Jovan 11:32-36). U stvari, Jevanđelja otkrivaju različita Isusova osećanja — saosećanje prema gubavom čoveku, radost zbog uspeha svojih učenika, ogorčenost prema neosetljivim ljudima koji su se samo držali slova zakona, i žalost zbog toga što Jerusalim odbacuje Mesiju.

Kada je Isus učinio neko čudo, on se često usredsređivao na udeo osobe nad kojom je čudo bilo izvršeno: „Tvoja vera te izlečila“ (Matej 9:22). On je pohvalio Natanaila kao „pravog Izraelca“, rekavši: „U kome nema prevare“ (Jovan 1:47). Kada su neki mislili da je dar jedne žene kao znak pažnje bio ekstravagantan, Isus ju je branio i rekao je da će se dugo pamtiti ova njena velikodušnost (Matej 26:6-13). On se pokazao pravim prijateljem i odanim drugom svojih sledbenika ’voleći ih do kraja‘ (Jovan 13:1; 15:11-15).

Jevanđelja takođe pokazuju da je Isus brzo razaznao stavove većine ljudi koje je sretao. Bilo da je razgovarao sa ženom na bunaru, s verskim učiteljem u bašti ili s ribarem na jezeru, on je direktno dopirao do njihovog srca. Nakon Isusovih uvodnih reči, mnogi od ovih ljudi su mu poverili svoje najdublje misli. On ih je duboko dirnuo i pokrenuo. Iako su se ljudi njegovog vremena možda držali podalje od ljudi na vlasti, u Isusovom slučaju ljudi su se u velikom broju okupljali oko njega. Oni su voleli da budu sa Isusom; oni su se osećali prijatno u njegovom društvu. Deca su se osećala opušteno s njim, a kada je koristio dete kao primer, on nije naprosto postavio dete pred učenike, već ga je takođe ’zagrlio‘ (Marko 9:36; 10:13-16). Zaista, Jevanđelja opisuju Isusa kao čoveka koji je imao takvu harizmu da su ljudi ostajali po tri dana s njim samo da bi slušali njegove privlačne reči (Matej 15:32).

Isusa njegovo savršenstvo nije učinilo previše kritičnim, niti arogantnim niti dominantnim u ophođenju s nesavršenim, grehom opterećenim ljudima među kojima je živeo i propovedao (Matej 9:10-13; 21:31, 32; Luka 7:36-48; 15:1-32; 18:9-14). Isus nikada nije bio zahtevan. On nije povećavao breme ljudima. Umesto toga, on je rekao: „Dođite k meni svi koji ste umorni... i ja ću vas okrepiti.“ Njegovi učenici potvrđuju da je bio „blage naravi i ponizna srca“; njegov jaram je bio blag, a teret lak (Matej 11:28-30).

Isusov karakter se opisuje u izveštajima iz Jevanđelja sa snažnim prizvukom istine. Ne bi bilo lako za četiri osobe da izmisle jedan neuobičajen lik i zatim daju njegov dosledan opis kroz četiri različita izveštaja. Da ta osoba zaista nikada nije postojala, bilo bi skoro nemoguće da četiri različita pisca opišu istu tu osobu, a pri tom dosledno pruže istu sliku o njoj.

Istoričar Majkl Grent postavlja jedno pitanje koje navodi na razmišljanje: „Kako je moguće da se bez izuzetka kroz sva predanja iz Jevanđelja pojavljuje začuđujuće jasno opisan lik jednog privlačnog mladića koji se slobodno kreće u društvu raznih žena, uključujući i one koje zaista nisu na dobrom glasu, i to bez trunke sentimentalnosti, neprirodnosti ili prividne stidljivosti, a ipak je u svakom smislu sačuvao svoj integritet?“ Razuman odgovor je taj da je takva osoba zaista postojala i postupala na način kako to Biblija opisuje.

Pravi Isus i tvoja budućnost

Pored toga što Isusa opisuje kao jednu stvarnu osobu dok je bio na zemlji, Biblija pokazuje da je on imao predljudsko postojanje kao jedinorođeni Sin Božji, „prvorođenac svega stvarstva“ (Kološanima 1:15). Pre dvadeset vekova, Bog je preneo život svog nebeskog Sina u matericu jedne jevrejske device da bi se rodio kao čovek (Matej 1:18). Tokom svoje zemaljske službe, Isus je objavljivao Božje Kraljevstvo kao jedinu nadu za ugnjetavano čovečanstvo, i obučavao je svoje učenike da nastave s tim delom propovedanja (Matej 4:17; 10:5-7; 28:19, 20).

Dana 14. nisana (otprilike 1. aprila) 33 n. e., Isusa su uhapsili, sudili mu, doneli presudu i ubili ga na osnovu lažnih optužbi da je podstrekavao na pobunu (Matej 26:18-20, 26:48–27:50). Isusova smrt služi kao otkupnina kojom se oslobađa verno čovečanstvo iz njegovog grešnog stanja i tako otvara put ka večnom životu za sve one koji pokazuju veru u njega (Rimljanima 3:23, 24; 1. Jovanova 2:2). Dana 16. nisana, Isus je bio uskrsnut i kratko nakon toga vratio se na nebo (Marko 16:1-8; Luka 24:50-53; Dela apostolska 1:6-9). Kao Jehovin naimenovani Kralj, uskrsnuli Isus ima potpunu vlast da sprovede Božju prvobitnu nameru za ljude (Isaija 9:6, 7; Luka 1:32, 33). Da, Biblija prikazuje Isusa kao ključnu figuru u sprovođenju Božjih namera.

U prvom veku, mnoštvo ljudi je prihvatilo Isusa kao obećanog Mesiju, to jest Hrista, koji je bio poslan na zemlju da opravda Jehovin suverenitet i da umre kao otkupnina za čovečanstvo (Matej 20:28; Luka 2:25-32; Jovan 17:25, 26; 18:37). Suočeni sa žestokim progonstvom, teško da bi ljudi bili motivisani da postanu Isusovi učenici da nisu bili sigurni u njegov identitet. Hrabro i revno, oni su prihvatili zadatak koji im je on dao, da ’stvaraju učenike od ljudi iz svih nacija‘ (Matej 28:19).

Danas milioni iskrenih i dobro obaveštenih hrišćana znaju da Isus nije mitski lik. Oni ga prihvataju kao ustoličenog Kralja Božjeg uspostavljenog Kraljevstva na nebu, kralja koji će preuzeti potpunu kontrolu nad Zemljom i nad svim onim što se na njoj zbiva. Ova božanska vladavina je dobra vest jer obećava izbavljenje iz problema ovog sveta. Pravi hrišćani pružaju svoju lojalnu podršku Jehovinom izabranom Kralju tako što drugima objavljuju ’ovu dobru vest o kraljevstvu‘ (Matej 24:14).

Oni koji podržavaju ovu pripremu Kraljevstva kroz Hrista, Sina živoga Boga, doživeće večne blagoslove. Ove blagoslove možeš i ti da imaš! Izdavačima ovog časopisa biće drago da ti pomognu da upoznaš pravog Isusa.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 6. strani]

Šta su drugi rekli

„Smatram Isusa iz Nazareta za jednog od najvećih učitelja koje je svet imao... Hindusima ću poručiti da će im život biti nepotpun ukoliko revno ne prouče Isusova učenja“ (Mohandas K. Gandi, The Message of Jesus Christ).

„Lik koji je tako originalan, tako potpun, podjednako dosledan, tako savršen, tako human, a ipak daleko uzvišeniji od svake ljudske veličine, ne može biti ni obmana ni izmišljotina... Da bi neko mogao da izmisli Isusa, trebalo bi da bude daleko veći od njega“ (Filip Šaf, History of the Christian Church).

„Da je nekoliko jednostavnih ljudi trebalo u jednom naraštaju da izmisle tako snažnu i dopadljivu ličnost, tako uzvišenu etiku i tako nadahnjujuću viziju ljudskog bratstva, to bi bilo čudo daleko neverovatnije od bilo kog zapisanog u Jevanđeljima“ (Vil Djurant, Cezar i Hrist).

„Izgleda neshvatljivo da je jedan religiozni pokret koji obuhvata celi svet osnovala jedna nepostojeća osoba koja je smišljena kao drevni ekvivalent marketinškog izuma, imajući u vidu da su mnogi ljudi, koji su nepobitno postojali, pokušavali da osnuju neku religiju ali u tome nisu uspeli“ (Greg Isterbruk, Beside Still Waters).

’Kao istoričar književnosti ja sam potpuno ubeđen u to, da šta god da jesu Jevanđelja, ona ipak nisu legende. Ona nisu dovoljno izveštačena da bi bila legende. Za nas je veći deo Isusovog života nepoznat, a ljudi koji smišljaju legende ne bi dozvolili da to bude tako‘ (K. S. Luis, God in the Dock).

[Slike na 7. strani]

Jevanđelja otkrivaju različita Isusova osećanja