Ne dajte mesta Đavolu
’Nemojte Đavolu pružiti priliku‘ (EFEŠANIMA 4:27, Byington).
1. Zašto mnogi dovode u pitanje postojanje Đavola?
VEKOVIMA mnogi ljudi zamišljaju Đavola kao rogato, crveno stvorenje s papcima koje vilama baca zle ljude u pakao. Biblija ne pruža osnovu za verovanje u tako nešto. Međutim, nesumnjivo je da zbog takvih pogrešnih predstava milioni ljudi dovode u pitanje postojanje Đavola ili smatraju da je Đavo samo simbol zla.
2. Koje su neke činjenice o Đavolu koje nalazimo u Bibliji?
2 U Bibliji se nalaze izjave očevidaca i jasni dokazi da Đavo postoji. Isus Hrist ga je video na nebu i razgovarao je s njim dok je bio na zemlji (Jov 1:6; Matej 4:4-11). Iako ne otkriva prvobitno ime ovog duhovnog stvorenja, Biblija ga naziva Đavolom (što znači „klevetnik“) zato što je oklevetao Boga. Takođe je nazvan i Satana (što znači „protivnik“) zato što se protivio Jehovi. Na Satanu Đavola se ukazuje kao na ’prazmiju‘, verovatno zbog toga što se poslužio zmijom da bi zaveo Evu (Otkrivenje 12:9; 1. Timoteju 2:14). Takođe je poznat i kao ’zli‘ (Matej 6:13).a
3. Koje ćemo pitanje osmotriti?
3 Budući da smo Jehovine sluge, ni u čemu ne želimo da budemo nalik Satani, glavnom neprijatelju jedinog pravog Boga. Zato se moramo držati sledećeg saveta apostola Pavla: ’Nemojte Đavolu pružiti priliku‘ (Efešanima 4:27, Byington). Koje su onda neke od Sataninih osobina koje ne smemo oponašati?
Nemojmo oponašati velikog klevetnika
4. Kako je ’zli‘ oklevetao Boga?
4 ’Zli‘ zaslužuje da bude nazvan Đavo, jer je klevetnik. Kleveta je lažna, zlobna i pogrdna izjava o nekome. Bog je zapovedio Adamu: „S drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega umrećeš“ (Postanje 2:17). Eva je znala za to, ali Đavo joj je preko zmije rekao: „Nećete vi umreti; nego Bog zna da će vam se u onaj dan u koji okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi, poznajući dobro i zlo“ (Postanje 3:4, 5). To je bila zlobna kleveta protiv Jehove Boga!
5. Zašto je Diotref zaslužio da bude pozvan na odgovornost zbog klevetanja?
5 Izraelcima je bilo zapoveđeno: „Ne idi kao opadač po narodu svojem“ (Levitska 19:16, DK). O jednom čoveku koji je u njegovo vreme širio klevete, apostol Jovan je rekao: „Napisao sam nešto skupštini, ali Diotref, koji voli da ima prvo mesto među njima, ništa od nas ne prima s poštovanjem. Zato ću, ako dođem, podsetiti na njegova dela koja čini, brbljajući o nama zlim rečima“ (3. Jovanova 9, 10). Diotref je opadao Jovana zbog čega je zaslužio da bude pozvan na odgovornost. Koji bi lojalni hrišćanin želeo da bude poput Diotrefa i da oponaša Satanu, velikog klevetnika?
6, 7. Zašto nećemo nikoga klevetati?
6 Jehovini svedoci su često izloženi klevetničkim izjavama i lažnim optužbama. ’Sveštenički glavari i pismoznalci stalno su ustajali i žestoko optuživali [Isusa]‘ (Luka 23:10). Prvosveštenik Ananija i drugi lažno su optuživali Pavla (Dela apostolska 24:1-8). Biblija kaže za Satanu da je „tužitelj naše braće, koji ih optužuje dan i noć pred našim Bogom“ (Otkrivenje 12:10). Ta lažno optužena braća su pomazani hrišćani na zemlji u ovim poslednjim danima.
7 Nijedan hrišćanin neće nikoga klevetati niti će iznositi neke lažne optužbe. Pa ipak, to bi se moglo desiti ako nemamo sve činjenice pre nego što kažemo nešto protiv nekoga. Prema Mojsijevom zakonu, za onoga ko bi namerno lažno svedočio sledila je smrtna kazna (Izlazak 20:16; Ponovljeni zakoni 19:15-19). Štaviše, među stvari kojih se Jehova gadi svrstan je i ’krivi svedok koji govori laž‘ (Poslovice 6:16-19). Zato, sasvim je sigurno da ne želimo da oponašamo onoga ko je začetnik klevete i lažnih optužbi.
Klonimo se puteva prvobitnog ubice
8. U kom je smislu Đavo „ubica ljudi od početka“?
8 Đavo je ubica. Isus je rekao: „On je bio ubica ljudi od početka“ (Jovan 8:44). Ubica je postao onog trenutka kada je Adama i Evu odvratio od Boga. On je odgovoran za smrt prvog ljudskog para i njihovih potomaka (Rimljanima 5:12). Očigledno da je ovako nešto mogla da uradi samo neka osoba, a ne puki simbol zla.
9. Prema 1. Jovanovoj 3:15, kako možemo postati ubice?
9 Jedna od Deset zapovesti koje su bile date Izraelu glasi: ’Ne ubij‘ (Ponovljeni zakoni 5:17). Obraćajući se hrišćanima, apostol Petar je napisao: „Neka niko od vas ne strada kao ubica“ (1. Petrova 4:15). Stoga, kao Jehovine sluge, mi nećemo počiniti ubistvo. Međutim, bili bismo krivi pred Bogom ako bismo mrzeli nekog suhrišćanina i želeli da on umre. „Ko god mrzi svog brata ubica je“, napisao je apostol Jovan, „a vi znate da nijedan ubica nema večni život koji ostaje u njemu“ (1. Jovanova 3:15). Izraelcima je bilo zapoveđeno: „Ne mrzi brata svoga u srcu svome“ (Levitska 19:17). Brzo rešavajmo bilo koji problem koji iskrsne između nas i nekog suvernika kako ubica Satana ne bi razorio naše hrišćansko jedinstvo (Luka 17:3, 4).
Čvrsto stojmo protiv glavnog lažova
10, 11. Šta moramo raditi da bismo čvrsto stajali protiv glavnog lažova, Satane?
10 Đavo je lažov. „Kad govori laž“, rekao je Isus, „govori prema svojoj sopstvenoj sklonosti, jer je lažov i otac laži“ (Jovan 8:44). Satana je slagao Evu, dok je Isus došao na svet da bi svedočio za istinu (Jovan 18:37). Ako kao Hristovi sledbenici želimo da stojimo čvrsto protiv Đavola, ne možemo se služiti lažima i prevarom. Moramo ’govoriti istinu‘ (Zaharija 8:16; Efešanima 4:25). ’Jehova, Bog istine‘, blagosilja samo njegove istinoljubive Svedoke. Zli nemaju pravo da ga zastupaju (Psalam 31:6; 50:16; Isaija 43:10).
11 Ako cenimo svoju duhovnu slobodu od satanskih laži, čvrsto ćemo se držati hrišćanstva, ’puta istine‘ (2. Petrova 2:2; Jovan 8:32). Celokupan skup hrišćanskih učenja predstavlja ’istinu dobre vesti‘ (Galatima 2:5, 14). Naše spasenje zavisi od toga da li ’hodimo u istini‘ — da li smo prionuli uz nju i da li čvrsto stojimo protiv ’oca laži‘ (3. Jovanova 3, 4, 8).
Odupirimo se prvom otpadniku
12, 13. Kako treba da se ophodimo prema otpadnicima?
12 Duhovno stvorenje koje je postalo Đavo nekada je bilo u istini. Međutim, Đavo „nije čvrsto stajao u istini“, rekao je Isus, „jer istina nije u njemu“ (Jovan 8:44). Taj prvi otpadnik se uporno protivio ’Bogu istine‘. Neki hrišćani iz prvog veka su upali u ’Đavolovu zamku‘. Po svemu sudeći, njegove žrtve su postali zato što su bili zavedeni zbog čega su se udaljili od istine. Zato je Pavle podstakao svog saradnika Timoteja da s blagošću poučava te osobe kako bi mogle da se duhovno oporave i izbave iz Satanine zamke (2. Timoteju 2:23-26). Naravno, daleko je bolje čvrsto se držati istine i uopšte ne upasti u zamku otpadničkih ideja.
13 Adam i Eva su postali otpadnici zato što su slušali Đavola i zato što nisu odbacili njegove laži. Imajući to u vidu, da li onda treba da slušamo otpadnike, čitamo njihovu literaturu i posećujemo njihove sajtove na Internetu? Ako volimo Boga i istinu, to nećemo raditi. Otpadnike ne treba da primamo u svoj dom, niti treba da ih pozdravljamo, jer bismo time ’učestvovali u njihovim zlim delima‘ (2. Jovanova 9-11). Nikada nemojmo postati žrtve Đavolovog lukavstva tako što bismo napustili hrišćanski „put istine“ da bismo sledili lažne učitelje koji pokušavaju da „uvedu pogubnu ideologiju“ i nastoje da nas ’iskoriste vešto smišljenim rečima‘ (2. Petrova 2:1-3, Byington).
14, 15. Koje je upozorenje Pavle uputio starešinama iz Efesa i svom saradniku Timoteju?
14 Pavle je hrišćanskim starešinama iz Efesa rekao: „Pazite na sebe i na sve stado, u kome vas je sveti duh imenovao za nadglednike, da pasete Božju skupštinu, koju je Bog kupio krvlju svog Sina. Ja znam da će posle mog odlaska među vas ući okrutni vukovi koji neće obzirno postupati sa stadom, i između vas samih ustaće ljudi koji će govoriti izopačene stvari da bi odvukli učenike za sobom“ (Dela apostolska 20:28-30). S vremenom će ti otpadnici ustati i „govoriti izopačene stvari“.
15 Otprilike 65. n. e., Pavle je podstakao Timoteja da „ispravno upravlja rečju istine“. Međutim, rekao mu je i sledeće: „Izbegavaj isprazne razgovore koji skrnave ono što je sveto; jer takvi će sve više napredovati u bezbožnosti, i njihova reč će se širiti kao gangrena. Među njima su Imenej i Filit. Ti ljudi su odstupili od istine, govoreći da je uskrsenje već bilo; i tako potkopavaju veru nekih.“ Pojavio se otpad! „Ipak“, dodao je Pavle, „Božji čvrsti temelj i dalje stoji“ (2. Timoteju 2:15-19).
16. Zašto smo lojalni Bogu i njegovoj Reči i pored lukavstava prvog otpadnika?
16 Satana je često koristio otpadnike u nameri da iskvari pravo obožavanje, ali u tome nije imao uspeha. Negde 1868. godine, Čarls Tejz Rasel je počeo s pažljivim ispitivanjem tada već dugo prihvaćenih doktrina hrišćanskih crkava i otkrio je „pogrešna tumačenja Biblije“. Rasel i još nekoliko ljudi koji su tragali za istinom su u Pitsburgu, u Pensilvaniji, SAD, osnovali jednu grupu za proučavanje Biblije. Otada je prošlo skoro 140 godina i Jehovine sluge su stekle mnogo spoznanja i rasle su u ljubavi prema Bogu i njegovoj Reči. I pored lukavstava prvog otpadnika, duhovna revnost klase vernog i razboritog roba pomaže tim pravim hrišćanima da ostanu lojalni Jehovi i njegovoj Reči (Matej 24:45).
Nikada nemojmo dozvoliti da vladar ovog sveta ima vlast nad nama
17-19. Šta sve uključuje svet koji leži u Đavolovoj vlasti, i zašto ne treba da ga volimo?
17 Satana pokušava da nas uhvati u zamku i tako što se trudi da kod nas probudi ljubav prema ovom svetu — nepravednom ljudskom društvu koje je otuđeno od Boga. Isus je za Đavola rekao da je „vladar sveta“ i onda je dodao: „On nema vlasti nada mnom“ (Jovan 14:30). Nikada nemojmo dozvoliti da Satana ima vlast nad nama! Naravno, mi znamo da „celi svet leži u vlasti zloga“ (1. Jovanova 5:19). Zbog toga je Đavo mogao da ponudi Isusu „sva kraljevstva sveta“ u zamenu za jedan jedini čin otpadničkog obožavanja — što je Božji Sin odlučno odbio (Matej 4:8-10). Svet kojim vlada Satana mrzi Hristove sledbenike (Jovan 15:18-21). Nije ni čudo što nas je apostol Jovan upozorio da ne volimo svet!
18 Jovan je napisao: „Nemojte voleti ni svet ni ono što je u svetu. Ako neko voli svet, u njemu nema ljubavi prema Ocu; jer sve što je u svetu — želja tela i želja očiju i upadljivo razmetanje svojim životnim sredstvima — ne potiče od Oca, nego potiče od sveta. Sem toga, svet prolazi, a i njegova želja, ali onaj ko vrši Božju volju ostaje zauvek“ (1. Jovanova 2:15-17). Ne smemo voleti svet zato što se u njemu stavlja veliki naglasak na grešno telo i njegova merila su u suštoj suprotnosti u odnosu na merila Jehove Boga.
19 Šta treba da radimo ako u našem srcu ipak postoji ljubav prema ovom svetu? Treba da se molimo Bogu da nam pomogne da savladamo tu ljubav i telesne želje koje idu uz nju (Galatima 5:16-21). Sigurno je da ćemo se truditi da budemo „bez mrlje od sveta“ ako zadržimo na umu da su ’zle duhovne sile‘ nevidljivi ’svetski vladari‘ koji imaju vlast nad nepravednim ljudskim društvom (Jakov 1:27; Efešanima 6:11, 12; 2. Korinćanima 4:4).
20. Zašto se može reći da ’nismo deo sveta‘?
20 Što se tiče svojih učenika, Isus je rekao: „Oni nisu deo sveta, kao što ni ja nisam deo sveta“ (Jovan 17:16). Pomazani hrišćani i njihovi saradnici trude se da ostanu moralno i duhovno čisti, i odvojeni od sveta (Jovan 15:19; 17:14; Jakov 4:4). Ovaj nepravedni svet nas mrzi zato što smo odvojeni od njega i zato što ’propovedamo pravednost‘ (2. Petrova 2:5). Činjenica je da u ovom svetu živimo među bludnicima, preljubnicima, iznuđivačima, idolopoklonicima, lopovima, lažovima i pijanicama (1. Korinćanima 5:9-11; 6:9-11; Otkrivenje 21:8). Međutim, mi ne udišemo „duh sveta“ jer nama ne upravlja ta sila koja podstiče na greh (1. Korinćanima 2:12).
Ne dajmo mesta Đavolu
21, 22. Kako možeš primeniti Pavlov savet koji je zabeležen u Efešanima 4:26, 27?
21 Nas ne vodi „duh sveta“ već Božji duh zahvaljujući kojem razvijamo osobine kao što su ljubav i samokontrola (Galatima 5:22, 23). Te osobine nam pomažu da odolimo Đavolovim napadima na našu veru. On želi da nas ’vodi ka zlu‘, dok nam Božji duh pomaže da ’zbacimo gnev i ostavimo jarost‘ (Psalam 37:8). Istina, ponekad imamo opravdan razlog za ljutnju, ali Pavle nas savetuje: „Gnevite se, ali ne grešite; sunce da ne zađe a da ste vi još isprovocirani, niti dajte mesta Đavolu“ (Efešanima 4:26, 27).
22 Ako ostanemo isprovocirani, gnev nas može navesti da počinimo greh. Đavo može iskoristiti stanje u kom se nalazimo da bi stvorio neslogu u skupštini ili nas naveo da činimo nešto što je zlo. Zato treba brzo da rešavamo nesuglasice na način na koji Bog to očekuje (Levitska 19:17, 18; Matej 5:23, 24; 18:15, 16). Stoga, dopuštajmo da nas vodi Božji duh, ispoljavajmo samokontrolu i nikada nemojmo dopustiti da čak i opravdani gnev preraste u ogorčenost, zlobu i mržnju.
23. Koja ćemo pitanja osmotriti u narednom članku?
23 Osmotrili smo neke Đavolove osobine koje ne treba da oponašamo. Ali neki čitaoci se mogu pitati: Da li treba da se plašimo Satane? Zašto on raspiruje progonstvo hrišćana? Sem toga, kako možemo izbeći da nas Đavo prevari?
[Fusnota]
a Vidi uvodne članke s temom „Da li je Đavo stvarna osoba?“ u Kuli stražari od 15. novembra 2005.
Kako bi odgovorio?
• Zašto nikada ne treba nikoga da klevećemo?
• Prema 1. Jovanovoj 3:15, kako možemo izbeći da postanemo ubice?
• Kako treba da gledamo na otpadnike, i zašto?
• Zašto ne treba da volimo svet?
[Slika na 23. strani]
Nikada nećemo dopustiti Đavolu da razori naše hrišćansko jedinstvo
[Slike na 24. strani]
Zašto nas je Jovan podstakao da ne volimo svet?