Zašto pokazivati zahvalnost?

„Draga Rakel,

Puno ti hvala što si bila pravo ohrabrenje za mene. Iako to možda ne znaš, tvoj pozitivan stav i ljubazne reči su mi mnogo značili“ — Dženifer

DA LI ste i vi nekada dobili neočekivano pisamce s rečima zahvalnosti? Ako jeste, nema sumnje da vam je bilo veoma drago zbog toga. Na kraju krajeva, prirodno je želeti da nas drugi cene i pokazuju nam zahvalnost (Matej 25:19-23).

Izrazi zahvalnosti još više zbližavaju osobu koja ih upućuje i osobu koja ih prima. Nadalje, oni koji izražavaju zahvalnost slede stope Isusa Hrista koji je uvek zapažao dobra dela drugih (Marko 14:3-9; Luka 21:1-4).

Nažalost, ljudi sve ređe zahvaljuju jedni drugima, bilo lično bilo putem pisma. Biblija je ukazala na to da će u „poslednjim danima“ ljudi biti „nezahvalni“ (2. Timoteju 3:1, 2). Ukoliko ne pazimo, ta sve izraženija nezahvalnost može umanjiti osećanja zahvalnosti u nama.

Koje praktične korake roditelji mogu preduzeti kako bi poučili svoju decu da budu zahvalna? Kome treba da pokazujemo zahvalnost? I zašto to treba da činimo čak iako drugi ne postupaju tako?

U krugu porodice

Roditelji naporno rade da bi zbrinuli potrebe svoje dece. Pa ipak, ponekad možda osećaju da se njihov trud ne ceni. Šta mogu da urade kako bi popravili tu situaciju? Neophodna su tri činioca.

(1) Primer. Dobar primer je jedna od najefikasnijih metoda poučavanja dece. U Bibliji se o jednoj vrednoj majci iz drevnog Izraela kaže sledeće: ’Sinovi je blagosiljaju.‘ Kako su ta deca naučila da izražavaju zahvalnost? To nam otkriva drugi deo stiha, koji glasi: „Muž njen ustaje i hvalu joj daje“ (Poslovice 31:28, Bakotić). Time što upućuju reči zahvalnosti jedno drugom, supružnici pokazuju svojoj deci da to donosi zadovoljstvo onome ko ih prima, doprinosi boljim porodičnim odnosima i znak je zrelosti.

Jedan otac po imenu Stiven kaže: „Trudio sam se da pružim primer svojoj deci tako što sam zahvaljivao supruzi za večeru.“ Kakav je bio rezultat? „Naše dve ćerke su to zapazile i postale su svesnije potrebe da pokazuju zahvalnost“, kaže Stiven. Ako ste u braku, da li redovno zahvaljujete svom supružniku za svakodnevne poslove koje je lako prevideti? Da li zahvaljujete svojoj deci čak i kada urade nešto što se očekuje od njih?

(2) Pouka. Zahvalnost je poput cveta. Mora se negovati da bi se dobili najbolji rezultati. Kako roditelji mogu pomoći svojoj deci da gaje i izražavaju zahvalnost? Mudri kralj Solomon je istakao jedan od ključnih faktora sledećim rečima: „Srce pravednika razmišlja šta da odgovara“ (Poslovice 15:28).

Roditelji, možete li poučavati svoju decu da razmišljaju o trudu i velikodušnosti koji stoje iza nekog poklona koji dobiju? Takvo razmišljanje je poput zemljišta na kom zahvalnost dobro uspeva. Marija, koja je odgajila troje dece, kaže: „Potrebno je vreme da se sedne s decom i objasni im se šta je sve uključeno u davanje poklona — to znači da je neko razmišljao o tebi lično i želeo da pokaže koliko mu je stalo do tebe. Ali mislim da je vredno truda.“ Takvi razgovori pomažu deci ne samo da nauče šta treba da kažu kada zahvaljuju nekome već i zašto to treba da kažu.

Mudri roditelji pomažu svojoj deci da ne misle da su drugi dužni da čine dobre stvari za njih.a Upozorenje koje se nalazi u Poslovicama 29:21 o ophođenju sa slugama, može se na isti način primeniti na decu: „Ako neko mazi slugu svog od mladosti njegove, on će kasnije postati nezahvalan.“

Kako se i veoma maloj deci može pomoći da pokazuju zahvalnost? Linda, majka troje dece, kaže: „Kada smo pisali pisma da bismo zahvalili nekome, suprug i ja smo podsticali decu da učestvuju tako što bi nešto nacrtala ili se potpisala.“ Istina je da crtež može biti jednostavan a slova nečitka, ali deca na taj način dobijaju važnu pouku.

(3) Istrajnost. Svi imamo urođenu sklonost ka sebičnosti koja nam može otežavati da pokazujemo zahvalnost (Postanak 8:21; Matej 15:19). Pa ipak, Biblija podstiče Božje sluge: „[Treba] da se obnavljate u sili koja pokreće vaš um i da obučete novu ličnost koja je stvorena po Božjoj volji“ (Efešanima 4:23, 24).

Međutim, iskusni roditelji znaju da nije nimalo lako pomoći deci da ’obuku novu ličnost‘. „Izgledalo je kao da je bilo potrebno mnogo vremena da poučimo naše ćerke da same kažu hvala, bez toga da ih podsećamo“, kaže ranije pomenuti Stiven. Ali on i njegova supruga nisu odustali. „Bili smo istrajni i naše ćerke su izvukle pouku. Sada smo ponosni kada vidimo kako pokazuju zahvalnost drugima.“

Da li zahvaljuješ prijateljima i drugima?

Kada propustimo da kažemo hvala, možda nismo nezahvalni već samo zaboravni. Da li je zaista toliko važno ne samo da osećamo zahvalnost već i da pokažemo koliko cenimo ono što drugi čine za nas? Da bismo dobili odgovor na to pitanje, osmotrimo jedan događaj u koji su bili uključeni Isus i neki gubavci.

Dok je putovao u Jerusalim, Isus je sreo desetoricu ljudi koji su imali gubu. Biblija kaže: „Povikali su: ’Isuse, Učitelju, smiluj nam se!‘ Kad ih je ugledao, rekao im je: ’Idite i pokažite se sveštenicima.‘ I dok su odlazili, očistili su se. Jedan od njih, videvši da je izlečen, vratio se slaveći Boga na sav glas. Pao je ničice pred Isusove noge i zahvalio mu. A bio je Samarićanin“ (Luka 17:11-16).

Da li je Isus prevideo propust ostalih da pokažu zahvalnost? U izveštaju se nastavlja: „Tada Isus reče: ’Zar se nisu očistila desetorica? Gde su onda ostala devetorica? Zar se nijedan od njih nije vratio da bi dao slavu Bogu, osim ovog čoveka iz drugog naroda?‘“ (Luka 17:17, 18).

Ostalih devet gubavaca nisu bili loši ljudi. Ranije su otvoreno pokazali veru u Isusa i bili su spremni da poslušaju njegova uputstva, što je podrazumevalo da putuju do Jerusalima kako bi se pokazali sveštenicima. Međutim, iako su bez sumnje osećali duboku zahvalnost za dobro delo koje je Isus učinio, propustili su da to izraze. Time su razočarali Hrista. Kako je s nama? Kada je neko dobar prema nama da li odmah kažemo hvala i možda napišemo nekoliko reči zahvalnosti?

Biblija kaže da se ’ljubav ne ponaša nepristojno, ne gleda svoju korist‘ (1. Korinćanima 13:5). Prema tome, iskreni izrazi zahvalnosti nisu samo znak pristojnosti već takođe dokaz ljubavi. Kao što smo naučili iz događaja sa gubavcima, oni koji žele da ugode Hristu dužni su da pokazuju takvu ljubav i zahvalnost svima, bez obzira na nacionalnost, rasu ili religiju.

Zapitajte se: ’Kada sam poslednji put zahvalio komšiji, kolegi, školskom drugu, zdravstvenom radniku, prodavcu ili nekom drugom ko mi je pomogao?‘ Zašto ne biste dan-dva beležili koliko puta ste rekli hvala ili napisali reči zahvalnosti? Takve beleške bi vam mogle pomoći da uvidite gde se možete poboljšati u tom pogledu.

Naravno, našu najveću zahvalnost zaslužuje Jehova Bog. On je Davalac ’svakog dobrog dara i svakog savršenog poklona‘ (Jakov 1:17). Kada ste poslednji put iskreno zahvalili Bogu za nešto konkretno što je učinio za vas? (1. Solunjanima 5:17, 18).

Zašto pokazivati zahvalnost čak iako to drugi ne čine?

Drugi nam možda ne zahvaljuju za ono što činimo za njih. Zašto onda treba da budemo zahvalni čak i ako drugi nisu? Osmotrimo samo jedan razlog.

Ukoliko činimo dobro onima koji nam ne pokazuju zahvalnost, oponašaćemo našeg velikodušnog Stvoritelja, Jehovu Boga. Činjenica da mnogi nisu zahvalni za ljubav koju Jehova pokazuje ne sprečava ga da im čini dobro (Rimljanima 5:8; 1. Jovanova 4:9, 10). On daje da „njegovo sunce izlazi i zlima i dobrima i da kiša pada i pravednima i nepravednima“. Ako se trudimo da izražavamo zahvalnost iako živimo u nezahvalnom svetu, pokazaćemo da smo „sinovi [našeg] Oca koji je na nebesima“ (Matej 5:45).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 15. strani]

Dan ili dva beležite koliko puta ste rekli hvala

[Slika na 15. strani]

Čak i mala deca mogu biti poučena da pokazuju zahvalnost

[Slika na 15. strani]

Pružajte primer svojoj deci u pokazivanju zahvalnosti