Primeri vere

On je učio iz svojih grešaka

JONA bi voleo kada bi mogao da utiša te užasne zvuke. Nije to bio samo fijuk vetra u užima i jarbolu, niti jeziva škripa dasaka koju su stvarali ogromni talasi dok su se razbijali o stranice broda. Ne, njemu je mnogo strašnija bila vika mornara, kapetana i posade, koji su se borili da održe brod na površini. Jona je bio siguran da će ti ljudi umreti — i to samo zbog njega!

Kako se Jona našao u toj bezizlaznoj situaciji? Ozbiljno je pogrešio svom Bogu Jehovi. Šta je učinio? Da li je bilo nade da se situacija popravi? Iz odgovora na ova pitanja možemo mnogo naučiti. Na primer, iz onoga što se desilo Joni saznajemo kako čak i neko ko ima pravu veru može pogrešiti i kako se zatim može ispraviti.

Prorok iz Galileje

Kada ljudi pomisle na Jonu, obično se usredsređuju na njegove negativne strane, kao što je njegov čin neposlušnosti pa čak i tvrdoglavost. Međutim, to je samo deo onoga što znamo o njemu. Nemojmo zaboraviti da je sam Jehova Bog izabrao Jonu za proroka. Jehova mu ne bi poverio tako veliku odgovornost da je on bio neveran ili nepravedan.

Iz 2. Kraljevima 14:25 saznajemo nešto o Joninom poreklu. Bio je iz Gat-Efera, koji se nalazio samo 4 kilometra od Nazareta, gde je Isus Hrist proveo detinjstvo oko osam vekova kasnije.a Jona je služio kao prorok za vreme kralja Jerovoama II koji je vladao nad desetoplemenskim kraljevstvom Izraela. Ilijino vreme je davno prošlo, a njegov naslednik Jelisej umro je tokom vladavine Jerovoamovog oca. Premda je Jehova preko tih ljudi uklonio obožavanje Vala, Izrael je svojevoljno ponovo zastranio. Zemlja je sada bila pod uticajem kralja koji je „činio ono što je zlo u Jehovinim očima“ (2. Kraljevima 14:24). Zato Jonina služba sigurno nije bila laka niti ugodna. Pa ipak, on ju je verno izvršavao.

Međutim, jednog dana se Jonin život iz korena promenio. Dobio je od Jehove zadatak koji se njemu činio veoma teškim. Šta je to Jehova tražio od njega?

„Ustani, idi u Ninivu“

Jehova govori Joni: „Ustani, idi u Ninivu, veliki grad, i objavi mu osudu, jer se njihova zloća popela do mene!“ (Jona 1:2). Nije teško razumeti zašto je taj zadatak izgledao zastrašujuće. Niniva se nalazila oko 800 kilometara istočno i putovanje bi zahtevalo oko mesec dana pešačenja. Međutim, teškoće povezane s tim putovanjem možda su izgledale kao lakši deo zadatka. Trebalo je da Jona u Ninivi prenese Jehovinu poruku Asircima, koji su bili poznati po nasilju, pa čak i po brutalnosti. Ako Jonu nije slušao ni Božji narod, šta je mogao očekivati od tih pagana? Kako će jedan Jehovin sluga proći u toj ogromnoj Ninivi, koja je bila poznata kao ’krvoločni grad‘? (Naum 3:1, 7).

Mi ne znamo da li su Jonu mučile takve misli, ali to je lako moguće. Ipak, znamo da je pobegao. Jehova ga je poslao na istok, a on se uputio ka zapadu, što je dalje mogao. Otišao je do obale, do lučkog grada Jope, gde se ukrcao na brod za Tarsis. Neki izučavaoci tvrde da je Tarsis bio u Španiji. Ako je tako, Jona je nameravao da ode oko 3 500 kilometara daleko od Ninive. To putovanje do drugog kraja Velikog mora, kako se tada zvalo Sredozemno more, moglo je potrajati i do godinu dana! Toliko je Jona bio odlučan da pobegne od zadatka koji mu je Jehova dao!

Da li to znači da Jonu možemo nazvati kukavicom? Ne bi trebalo brzo da ga osudimo. Kao što ćemo videti, Jona je u nekim situacijama pokazao izuzetnu hrabrost. Međutim, kao i svi mi, Jona je bio nesavršen i borio se s mnogim slabostima (Psalam 51:5). Ko od nas nikada nije bio savladan strahom?

Ponekad možda izgleda da Bog traži od nas nešto teško, gotovo nemoguće. Možda je nekima zastrašujuća čak i pomisao na propovedanje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu, što se očekuje od svih hrišćana (Matej 24:14). Veoma je lako prevideti važnu činjenicu koju je Isus izgovorio: „Bogu je sve moguće“ (Marko 10:27). Ako se i nama to ponekad dešava, onda možemo razumeti Jonin strah. Međutim, do čega je doveo njegov beg?

Jehova ukorava svog neposlušnog proroka

Možemo zamisliti Jonu kako se smešta na feničanski teretni brod. Posmatra kako se kapetan i posada pripremaju da isplove iz luke. Dok se obala polako gubi iz vida i zatim nestaje, Jona se možda nada da je uspeo da umakne opasnosti koje se toliko plašio. A onda se, iznenada, vreme menja.

More zbog snažnog vetra počinje da besni, a talasi postaju toliko veliki da bi mogli progutati čak i savremene brodove. Koliko dugo će izdržati drveni brodić koji je izgledao tako sićušno i krhko, zarobljen u besu ogromnih talasa koji su ga bacali gore-dole? Da li je Jona tada znao ono što je kasnije zapisao — da je ’Jehova podigao jak vetar na moru‘? Teško je reći. Međutim, video je kako mornari vape za pomoć svako svome bogu i znao je da odatle nema pomoći. U izveštaju stoji: „Izgledalo [je] da će se brod razbiti“ (Jona 1:4; Levitska 19:4). A kako je Jona mogao da se moli Bogu od koga je bežao?

Osećajući se bespomoćno, Jona silazi u potpalublje i pronalazi mesto gde bi mogao da legne. Zatim brzo tone u san.b Kapetan ga pronalazi, budi i kaže mu da se moli svom bogu, kao i svi ostali. Uvereni da postoji natprirodan uzrok te oluje, mornari bacaju žreb kako bi utvrdili koji je od putnika kriv za ovu nevolju. Dok polako postaje jasno da nijedan od mornara nije kriv, Jona sigurno oseća sve veću zebnju. Uskoro istina izlazi na videlo. Jehova je prouzrokovao oluju i usmerio žreb samo na jednog čoveka — na Jonu! (Jona 1:5-7).

Jona tada mornarima priznaje sve. On je sluga svemoćnog Boga Jehove. To je Bog od koga sada beži i koga je uvredio, zbog čega ih je sve doveo u veliku opasnost. Ljudi su zaprepašćeni; Jona u njihovim očima vidi strah. Pitaju ga šta da urade s njim kako bi spasli brod i svoje živote. Šta im Jona odgovara? Možda se sav naježio pri pomisli kako tone u to hladno, razbesnelo more. Ali kako bi mogao sve njih poslati u užasnu smrt kada je znao da ih može spasti? Zato im kaže: „Uzmite me i bacite me u more, i more će se smiriti! Jer znam da se zbog mene ova velika oluja podigla na vas“ (Jona 1:12).

Ovo nisu reči kukavice, zar ne? Jehovi je sigurno bilo veoma drago kada je video Joninu hrabrost i samopožrtvovanost u tom kritičnom trenutku. Jona je zaista pokazao izuzetnu veru. Možemo ga oponašati tako što ćemo dobrobit drugih stavljati ispred svoje (Jovan 13:34, 35). Kada vidimo da je nekome potrebna pomoć, bilo u fizičkom, emocionalnom ili duhovnom pogledu, da li smo spremni da se žrtvujemo kako bismo pomogli? Kako je samo Jehovi drago kada to činimo!

Verovatno su i mornari bili dirnuti pošto u početku nisu želeli da bace Jonu u more! Najpre su učinili sve kako bi se izborili sa olujom, ali bez uspeha. Oluja je bivala sve jača. Na kraju su videli da nemaju izbora. Prizvavši Joninog Boga Jehovu i tražeći milost, uzeli su Jonu i bacili ga u more (Jona 1:13-15).

Jona je izbavljen jer mu je ukazano milosrđe

Jona tone u razbesnelo more. Dok se neko vreme bori da ostane na površini, na trenutak vidi kako se brod lagano udaljava. Tada ga moćni talasi savladavaju i more ga guta. Tone sve dublje i dublje, misleći da je svaka nada izgubljena.

Jona je kasnije opisao kako se tada osećao. Slike su mu proletale kroz misli. Obuzela ga je tuga zbog toga što nikada više neće videti divni Jehovin hram u Jerusalimu. Osećao je kako tone u velike morske dubine, do samih temelja gora, gde ga je obavila morska trava. Izgledalo je da će to biti njegova jama, njegov grob (Jona 2:2-6).

Ali gle! Nešto se približava — ogromna, mračna prilika, neko živo biće. Primakavši se sasvim blizu, ustremilo se na Jonu. Velike čeljusti su se razjapile i progutale ga!

Jona sigurno misli da je to kraj. Međutim, dešava se nešto neobično. Još uvek je živ! Nije smrvljen, niti se ugušio. Ne, dah života je još uvek u njemu, premda se takoreći nalazi u svom grobu. Polako ga ispunjava strahopoštovanje. Bez sumnje, njegov Bog Jehova je „poslao veliku ribu da [ga] proguta“c (Jona 1:17).

Prolazili su minuti, a zatim i sati. Tamo u najdubljoj tami, Jona duboko razmišlja i moli se Jehovi Bogu. Njegova molitva, koja je u celosti zapisana u drugom poglavlju knjige, otkriva nam mnogo toga. Pokazuje nam da je Jona veoma dobro poznavao Pismo, pošto se često osvrtao na Psalme. Takođe nam otkriva jednu njegovu lepu osobinu — zahvalnost. Jona je zaključio: „A ja ću ti zahvaljivati i žrtve prinositi. Što sam se zavetovao, ispuniću. Spasenje je od Jehove“ (Jona 2:9).

Jona je naučio da Jehova može doneti spasenje bilo kome, na bilo kom mestu i u bilo koje vreme. Čak i tamo, „u utrobi ribe“, Jehova je pronašao i spasao svog slugu u nevolji (Jona 1:17). Samo Jehova može održati čoveka u životu tri dana i tri noći u utrobi ribe. Ne treba da zaboravimo da je Jehova ’Bog u čijoj je ruci naš dah‘ (Danilo 5:23). Njemu dugujemo svoj dah, samo svoje postojanje. Da li smo zahvalni? Zar onda ne dugujemo Jehovi i svoju poslušnost?

A kako je bilo s Jonom? Da li je naučio da pokaže zahvalnost Jehovi svojom poslušnošću? Jeste. Nakon tri dana i tri noći, riba je donela Jonu pravo do obale i ’izbljuvala ga na kopno‘ (Jona 2:10). Zamislite samo — posle svega što mu se desilo, Jona čak nije morao ni da pliva do obale! Naravno, morao je da pronađe put od te plaže, gde god da je bila. Međutim, ubrzo je njegova zahvalnost ispitana. U Joni 3:1, 2 stoji: „Jehovina reč došla je Joni i drugi put: ’Ustani, idi u Ninivu, veliki grad, i objavi mu ono što ti govorim da mu objaviš!‘“ Šta će Jona uraditi?

Ovog puta nije oklevao. Čitamo: „Jona je ustao i otišao u Ninivu po Jehovinoj reči“ (Jona 3:3). Poslušao je Jehovu. Očigledno je naučio nešto iz svojih grešaka. I u tome treba da oponašamo Joninu veru. Svi grešimo (Rimljanima 3:23). Ali da li se predajemo, ili učimo iz svojih grešaka i trudimo se da ubuduće budemo poslušni Bogu?

Da li je Jehova nagradio Jonu za njegovu poslušnost? Jeste. Izgleda da je Jona kasnije saznao da su mornari preživeli. Odmah nakon Joninog samopožrtvovanog čina, oluja se stišala i mornare je „obuzeo veliki strah od Jehove“ i prineli su žrtvu njemu umesto svojim lažnim bogovima (Jona 1:15, 16).

Još veća nagrada usledila je mnogo kasnije. Isus je ono što je Jona doživeo u utrobi velike ribe upotrebio kao proročansku sliku vremena koje će on provesti u grobu (Matej 12:38-40). Kako će samo Jona biti dirnut kad sazna za taj blagoslov nakon što uskrsne da bi živeo na zemlji! (Jovan 5:28, 29). Jehova želi i vas da blagoslovi. Da li ćete poput Jone učiti iz svojih grešaka i biti poslušni i nesebični?

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 29. strani]

Jona pod lupom kriticizma

▪ Da li su se događaji zabeleženi u biblijskoj knjizi proroka Jone zaista odigrali? Ova knjiga je kritikovana još od davnina. U savremenoj eri višeg kriticizma ona se često pogrešno predstavlja — bilo kao bajka, legenda, mit ili izmišljena priča. Jedan pisac iz 19. veka zabeležio je kako je jedan sveštenik objasnio da je priča o Joni i velikoj ribi neobična vrsta alegorije. Jona je, u stvari, odseo u Jopi u hotelu po imenu „Kit“. Pošto nije imao dovoljno novca da plati račun, gazda ga je izbacio. Tako je Jonu kit „progutao“ i kasnije „izbljuvao“! Zaista su biblijski kritičari dokazali da su odlučniji da progutaju Jonu nego što je to bila velika riba!

Zašto je ova biblijska knjiga naišla na takav skepticizam? Zato što se u njoj opisuju čuda. Izgleda da mnogi kritičari na čuda gledaju sa snažnim predubeđenjem da tako nešto nije moguće. Međutim, da li je takav stav zaista razuman? Zapitajmo se: ’Da li verujem u prvu rečenicu u Bibliji?‘ Ona glasi: „U početku stvori Bog nebesa i zemlju“ (Postanak 1:1). Milioni razboritih ljudi širom sveta prihvataju tu jednostavnu činjenicu. Pa ipak, ta jedna izjava na neki način uključuje mnogo više od bilo kog čuda kasnije zabeleženog u Bibliji.

Razmotrimo sledeće: Od onoga što je navedeno u knjizi o Joni, šta je nemoguće za Boga koji je stvorio ogromno zvezdano nebo i sve složene životne oblike i procese na zemlji? Da prouzrokuje oluju? Da učini da velika riba proguta čoveka? Ili da ta ista riba kasnije izbljuje tog čoveka? Za Onoga ko ima bezgraničnu moć, ništa od toga nije nemoguće (Isaija 40:26).

Čak i bez Božjeg uticaja, neverovatne stvari se ponekad dešavaju. Na primer, kaže se da je 1758. jedan mornar pao sa svog broda u Sredozemno more i da ga je progutala ajkula. Međutim, kada je ajkula pogođena iz topa, izbljuvala je mornara koji je skoro nepovređen odveden na bezbedno mesto. Ako je to tačno, možda smatramo da je ta priča izuzetna, čak fascinantna — ali ne i da je čudo. Zar Bog onda ne može upotrebiti svoju moć da učini više od toga?

Skeptici takođe kažu da nijedan čovek ne može biti u utrobi ribe tri dana a da se ne uguši. Međutim, ljudi su bili dovoljno inteligentni da izmisle boce s kiseonikom kako bi neko vreme mogli disati pod vodom. Zar Bog ne bi mogao upotrebiti svoju neograničenu moć i mudrost kako bi održao Jonu u životu tri dana, omogućavajući mu da diše? Kao što je Jehovin anđeo jednom prilikom rekao Isusovoj majci Mariji: „Bogu ništa što kaže nije nemoguće“ (Luka 1:37).

Koje još odlike tačnog istorijskog izveštaja nalazimo u ovoj biblijskoj knjizi? Jonin opis broda i posade detaljan je i realističan. U Joni 1:5 čitamo da su mornari bacali u more stvari s broda kako bi ga rasteretili. Drevni istoričari, pa čak i rabinski zakon, pokazuju da je to bila uobičajena praksa kad naiđe oluja. Jonin opis Ninive takođe se slaže sa istorijskim i arheološkim dokazima. Iznad svega, Isus Hrist je opisao Jonin trodnevni boravak u velikoj ribi kao proročanstvo o tome da će on biti tri dana u grobu (Matej 12:38-40). Isusovo svedočanstvo potvrđuje istinitost priče o Joni.

„Bogu ništa što kaže nije nemoguće“ (LUKA 1:37)

[Slika na 26. strani]

Jonu su mornari na njegov zahtev uzeli i bacili u more