Post — da li nas približava Bogu?

„Post pomaže da se posvetimo svojoj duhovnosti i podseća nas da materijalne stvari nisu najvažnije u životu“ (KATOLIČKA VERNICA)

„Post omogućava da ostvarimo duhovnu vezu s Bogom“ (JEVREJSKI RABIN)

„U mojoj religiji je post obavezan. To je osnovni način da pokažem odanost i zahvalnost Bogu. Postim jer volim Boga“ (PRIPADNICA BAHAJSKE RELIGIJE)

POST je uobičajen u mnogim religijama širom sveta, uključujući budizam, hinduizam, islam, đainizam i judaizam. Mnogi ljudi veruju da im privremeno odricanje od hrane omogućava da se približe Bogu.

Šta vi mislite o tome? Da li treba postiti? Šta Božja Reč, Biblija, kaže o toj temi?

Postovi u biblijska vremena

Ljudi su u biblijska vremena postili iz različitih razloga koji su bili ugodni Bogu. Neki su tokom posta izražavali duboku žalost ili kajanje za počinjene grehe (1. Samuilova 7:4-6), usrdno molili Boga za milost ili tražili njegovo vođstvo (Sudije 20:26-28; Luka 2:36, 37), ili se u potpunosti posvećivali dubokom razmišljanju (Matej 4:1, 2).

Međutim, u Bibliji se spominju i postovi koje Bog nije odobravao. Na primer, kralj Saul je postio pre nego što je tražio savet od žene koja priziva duhove (Levitska 20:6; 1. Samuilova 28:20). Post su proglašavale i zle osobe poput Jezavelje ili fanatika koji su želeli da ubiju apostola Pavla (1. Kraljevima 21:7-12; Dela apostolska 23:12-14). Fariseji su bili poznati po svom običaju da poste (Marko 2:18). Pa ipak, Isus ih je osudio i nisu stekli Božje odobravanje (Matej 6:16; Luka 18:12). Isto tako, Jehova se nije obazirao na postove nekih Izraelaca zbog njihovih loših postupaka i pogrešnih motiva (Jeremija 14:12).

Ovi primeri pokazuju da post sam po sebi nije ono čime se ugađa Bogu. Međutim, mnoge iskrene Božje sluge koje su postile, imale su Božje odobravanje. S obzirom na to, da li hrišćani treba da poste?

Da li je post obavezan za hrišćane?

Mojsijev zakon je nalagao Jevrejima da ’muče svoje duše‘, to jest da poste jednom godišnje, na Dan očišćenja (Levitska 16:29-31; Psalam 35:13). To je bio jedini post koji je Jehova ikada tražio od svog naroda.a Jevreji koji su živeli pod Mojsijevim zakonom bili su poslušni toj zapovesti. Ali hrišćani nisu obavezni da se pridržavaju Mojsijevog zakona (Rimljanima 10:4; Kološanima 2:14).

Iako je Isus postio u skladu sa Zakonom, on nije bio poznat po tom običaju. Savetovao je svoje učenike kako da postupe ukoliko odluče da poste, ali nikada to nije zahtevao od njih (Matej 6:16-18; 9:14). Zašto je onda rekao da će oni postiti posle njegove smrti? (Matej 9:15). To nije bila zapovest. Isus je jednostavno ukazao da će učenici nakon njegove smrti biti veoma žalosni i da će izgubiti želju za hranom.

Dva biblijska izveštaja o ranim hrišćanima koji su postili pokazuju da osoba može iz čistih motiva odlučiti da se uzdržava od hrane i da će Bog to prihvatiti (Dela apostolska 13:2, 3; 14:23).b Prema tome, hrišćani nisu obavezni da poste. Pa ipak, ako neko odluči da to čini, treba da obrati pažnju na izvesne zamke.

Čuvati se zamki

Kada se radi o postu, jedna od zamki koje treba izbegavati jeste samopravičnost. Biblija upozorava da se čuvamo ’lažne poniznosti‘ (Kološanima 2:20-23). Isusovo poređenje o ponosnom fariseju koji je sebe smatrao boljim od drugih zbog toga što redovno posti, nesumnjivo pokazuje da Bog ne odobrava takav stav (Luka 18:9-14).

Takođe bi bilo pogrešno ako bi neko svima govorio da posti ili ako bi postio jer mu to neko drugi kaže. Prema Mateju 6:16-18, Isus je pružio savet da post treba da bude lična odluka koja se tiče samo nas i Boga, i da to ne treba razglašavati drugima.

Nikada ne treba da mislimo da se postom na neki način možemo iskupiti za grehe. Da bi post bio po Božjoj volji, osoba koja posti mora biti poslušna njegovim zakonima (Isaija 58:3-7). Do oproštaja greha vodi iskreno pokajanje a ne sam post (Joilo 2:12, 13). U Bibliji je jasno pokazano da mi dobijamo oproštaj zahvaljujući Božjoj nezasluženoj dobroti koja se ispoljava putem Hristove otkupne žrtve. Oproštaj nije moguće zaraditi nijednim postupkom, pa ni postom (Rimljanima 3:24, 27, 28; Galatima 2:16; Efešanima 2:8, 9).

U Isaiji 58:3 govori se o još jednoj uobičajenoj zabludi. Izraelci su smatrali da Jehova treba da im nečim uzvrati zato što su postili, kao da su mu time činili uslugu. Oni su pitali: „Zašto postimo, ako ti ne vidiš, i mučimo svoju dušu, ako ti ne mariš?“ Slično tome, mnogi danas misle da zbog toga što poste mogu očekivati da Bog za uzvrat učini nešto za njih. Nikada ne treba da ispoljavamo takav nebiblijski stav u kom se ogleda nepoštovanje!

Drugi smatraju da mogu zaslužiti Božje odobravanje ako poste ili se podvrgavaju nekim teškoćama, kao što je šibanje po telu ili nešto slično. Božja Reč osuđuje takvo gledište i pokazuje da ’strogost prema telu... nema nikakve vrednosti u borbi‘ protiv grešnih želja (Kološanima 2:20-23).

Uravnoteženo gledište

Post nije obavezan niti je pogrešan. On može biti koristan u nekim okolnostima, ukoliko se izbegavaju zamke koje smo prethodno naveli. Međutim, post nije presudan da bi naše obožavanje bilo prihvatljivo Bogu. Jehova je ’srećan Bog‘ i on želi da njegove sluge budu srećne (1. Timoteju 1:11). U njegovoj Reči stoji: „Nema ništa bolje nego... da svaki čovek jede i pije i uživa u dobru od sveg truda svoga. To je dar od Boga“ (Propovednik 3:12, 13).

Naše služenje Bogu treba da bude radosno, a Biblija post nikada ne povezuje s radošću. Štaviše, odricanje od hrane bi imalo suprotan efekat ako bi nam narušilo zdravlje ili oduzelo snagu potrebnu za obavljanje radosnog dela koje je naš Tvorac poverio pravim hrišćanima, a to je propovedanje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu.

Bilo da odlučimo da postimo ili ne, izbegavajmo da sudimo drugima. Među pravim hrišćanima ne treba da dolazi do rasprava o ovoj temi „jer Božje kraljevstvo nije jelo i piće, nego pravednost i mir i radost po svetom duhu“ (Rimljanima 14:17).

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 28. strani]

Fariseji su pokazivali lažnu poniznost prilikom posta

[Istaknuti tekst na 29. strani]

„Božje kraljevstvo nije jelo i piće, nego pravednost i mir i radost“

[Okvir na 29. strani]

Odakle vodi poreklo Veliki post?

Kaže se da se Veliki post u trajanju od 40 dana drži kao spomen na Hristov 40-dnevni post. Pa ipak, Isus nikada nije zapovedio svojim učenicima da poste u znak sećanja na to, niti postoji ikakav dokaz da su oni to činili. Smatra se da je 40-dnevni post pre Uskrsa prvi put spomenut u Atanasijevim pismima koja potiču iz 330. n. e.

Budući da je Isus postio posle svog krštenja a ne pre smrti, možda deluje neobično što se u nekim religijama Veliki post drži u sedmicama pre Uskrsa. Međutim, u drevnom Vavilonu, Egiptu i Grčkoj bilo je uobičajeno da se početkom godine posti 40 dana. Ovaj običaj koji neki smatraju hrišćanskim očigledno je preuzet iz tih zemalja.