Kad poželimo da se nekom osvetimo

„KO SE ne osveti, taj se ne posveti“, kaže jedna narodna poslovica. To je zato što je sasvim normalno da se naljutimo kada nas neko uvredi ili nam na neki način nanese štetu. Zbog urođenog osećaja za pravdu očekujemo da se nepravda ispravi. Pitanje je samo na koji se način to može postići.

Postoje mnoge situacije u kojima ljudi smatraju da treba da se osvete, na primer kada ih neko udari, gurne, omalovažava, verbalno ili fizički zlostavlja, pokrade i tome slično. Kako se osećate kada lično doživite tako nešto? Mnogi koji se danas nađu u takvoj situaciji kažu: ’Platiće mi za to što su uradili!‘

Mnogi srednjoškolci u Sjedinjenim Državama podnose tužbe protiv nastavnika za navodno zlostavljanje kako bi im se osvetili što su ih kaznili. Brenda Mičel, predsednica Sindikata prosvetnih radnika u Nju Orleansu, kaže: „Kada se jednom iznese optužba protiv nastavnika, njegov ugled je okaljan.“ Šteta ostaje čak i kada se dokaže da su optužbe bile neosnovane.

Među zaposlenima raste broj nezadovoljnih radnika koji pokušavaju da se osvete poslodavcima tako što menjaju ili brišu važne podatke iz kompjutera. Drugi kradu poslovne tajne, pa ih prodaju ili jednostavno odaju drugima. Osim krađe elektronskih podataka, „klasična krađa imovine firme i dalje predstavlja glavni vid odmazde zaposlenih“, izveštava The New York Times. Da bi se izborile sa osvetom, mnoge kompanije imaju čuvara koji prati otpuštenog radnika do njegovog radnog stola, čeka da on pokupi svoje stvari i zatim ga prati do izlaza.

Ipak, najčešće se svetimo onima koji su nam najbliži — prijateljima, kolegama i članovima porodice. Nečija neljubazna reč ili nepromišljeni postupak može nas povrediti i izazvati nas da mu se revanširamo. Ako vam se prijatelj obrati grubim tonom glasa, da li uzvraćate neljubaznim rečima? Ako vas član porodice iznervira, da li razmišljate kako da uzvratite istom merom? Lako je biti takav kada se radi o nekom ko nam je blizak.

Besmislenost osvete

Ljudi često žele da se revanširaju nekome kako bi ublažili sebi bol. Na primer, Biblija govori o slučaju kada je jedan Hananac koji se zvao Sihem silovao Dinu, ćerku Jevrejina Jakova. Kada su to saznala njena braća, to ih je „jako zabolelo i razgnevilo“ (Postanak 34:1-7). Dva Jakovljeva sina su smislila kako da se osvete Sihemu i njegovoj porodici za zlo koje je naneto njihovoj sestri. Simeon i Levije su se poslužili lukavstvom, ušli su u hananski grad i pobili sve muškarce, uključujući i Sihema (Postanak 34:13-27).

Da li je tim krvoprolićem bio rešen problem? Kada je Jakov saznao šta su njegovi sinovi uradili, osudio je njihov postupak i rekao: „Izložili ste me prekoru i zbog vas sam postao mrzak stanovnicima ove zemlje... Oni će se skupiti protiv mene i napašće me i pobiće i mene i moj dom“ (Postanak 34:30). Ono što su uradili iz osvete nije rešilo problem, već je imalo suprotan efekat. Sada je Jakovljeva porodica morala da pazi da je ne napadnu gnevni susedi. Da ne bi došlo do toga, Bog je rekao Jakovu da se odatle preseli u Vetilj (Postanak 35:1, 5).

Ti događaji ističu jednu važnu činjenicu. Osveta često vodi do sledeće osvete, i sve tako u krug.

Začarani krug

Samo ćemo sebi naškoditi ako se usredsredimo na to kako da kaznimo onoga ko nam je učinio nešto nažao. Knjiga Forgiveness — How to Make Peace With Your Past and Get On With Your Life kaže: „Gnev vas izjeda. Uzima vam vreme i snagu dok razmišljate o bolu koji ste doživeli, dok u sebi proklinjete ljude koji su vas povredili i smišljate kako da im se osvetite.“ Biblija to slikovito opisuje: „Ljubomora je trulež u kostima“ (Poslovice 14:30).

Zaista, kako neko može biti srećan ako gaji mržnju i u sebi kipti od besa? Jedan kolumnista je izneo sledeće zapažanje: „Ako mislite da je osveta slatka, pogledajte lica onih koji se godinama vode time.“

Zapazite šta se dešava u mnogim delovima sveta gde vlada etnička i verska netrpeljivost. Često jedno ubistvo vodi do drugog, i tako se samo nastavlja beskonačan ciklus mržnje i ubijanja. Kada je u jednom terorističkom napadu od eksplozije bombe stradalo 18 mladih osoba, jedna ožalošćena žena je uzviknula: „Treba hiljadu puta više da im vratimo!“ Tako se nasilje sve više širi i sve više ljudi biva uvučeno u sukobe.

„Oko za oko“

Neki se pozivaju na Bibliju kako bi opravdali svoju osvetoljubivost. Oni kažu: „Zar u Bibliji ne piše ’oko za oko, zub za zub‘?“ (Levitska 24:20). Na prvi pogled zaista može izgledati da zakon „oko za oko“ podupire misao o osveti. Međutim, taj zakon je služio da bi se obuzdala ili ograničila osveta koja ne bi imala nikakvog smisla. Na koji način?

Ako bi Izraelac napao svog sunarodnika koji bi zbog toga izgubio oko, Mojsijev zakon je dozvoljavao pravednu kaznu. Međutim, nije trebalo da žrtva kazni napadača, niti člana njegove porodice. Zakon je nalagao da se stvar prepusti nadležnim sudijama koje bi pravedno rešile problem. Saznanje da će namerni počinilac zločina ili nasilja biti kažnjen na isti način odvraćalo je žrtvu od osvete. Ali postojalo je još nešto.

Pre nego što je pružio taj zakon o odmazdi, Jehova Bog je preko Mojsija rekao Izraelcima: „Ne mrzi svog brata u svom srcu... Ne osvećuj se i ne budi kivan“ (Levitska 19:17, 18). Dakle, zapovest „oko za oko, zub za zub“ treba sagledati u kontekstu celokupnog Zakona, za koji je Isus rekao da se može sažeti u dve zapovesti: „Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom“ i „voli svog bližnjeg kao samog sebe“ (Matej 22:37-40). Kako onda pravi hrišćani treba da reaguju ako dožive neku nepravdu?

Težite za mirom

Biblija kaže za Jehovu da je „Bog mira“ i podstiče one koji mu služe da ’traže mir i teže za njim‘ (Jevrejima 13:20; 1. Petrova 3:11). Ali, da li je to zaista moguće?

Isusa su tokom njegove zemaljske službe neprijatelji pljuvali, šibali i progonili, izdao ga je bliski saradnik i čak su ga napustili njegovi sledbenici (Matej 26:48-50; 27:27-31). Kako je on reagovao na sve to? Apostol Petar je napisao: „Kada su ga vređali, nije uzvraćao uvredom. Kada je patio, nije pretio, nego se prepustio onome koji pravedno sudi“ (1. Petrova 2:23).

Petar je rekao: „Hrist [je] propatio za vas i ostavio vam primer kako da u svemu idete njegovim stopama“ (1. Petrova 2:21). Dakle, hrišćani su podstaknuti da oponašaju Isusa i u tome kako reaguju kada dožive neku nepravdu. Sam Isus je u vezi s tim rekao u Propovedi na gori: „Volite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone, da biste bili sinovi svog Oca koji je na nebesima“ (Matej 5:44, 45).

Šta oni koji imaju ljubav poput Hristove rade kada dožive neku nepravdu ili misle da im je ona učinjena? U Poslovicama 19:11 piše: „Razumevanje čoveka zadržava od gneva, i čast mu je da pređe preko prestupa.“ Oni takođe primenjuju sledeći savet: „Ne daj da te zlo nadvlada, nego nadvladavaj zlo dobrim“ (Rimljanima 12:21). To je potpuno suprotno osvetoljubivosti koja je u današnjem svetu toliko raširena. Prava hrišćanska ljubav nam može pomoći da savladamo želju da uzvratimo istom merom i ’pređemo preko prestupa‘ jer ljubav „ne pamti zlo“ (1. Korinćanima 13:5).

Da li to znači da ukoliko smo žrtve nekog zločina ili smo na neki drugi način ugroženi treba jednostavno da ćutimo i trpimo? Naravno da ne treba! Kada je Pavle rekao da ’nadvladavamo zlo dobrim‘, on nije mislio da hrišćanin treba pošto-poto da bude mučenik. Naprotiv, kad nas neko napadne, sigurno imamo pravo da se branimo. Ako neko ugrožava vas ili vaš posed, možda ćete zvati policiju. Ako nam neko pravi probleme na poslu ili u školi, postoje više instance kojima se možemo obratiti za pomoć (Rimljanima 13:3, 4).

Ipak, dobro je da zadržimo na umu da se pravda u ovom svetu teško može dostići. Mnogi zapravo ceo svoj život traže pravdu i na kraju postanu ogorčeni i ozlojeđeni kada se njihova očekivanja ne ispune.

Satana sigurno likuje kada vidi kako su ljudi razjedinjeni zbog osvete i mržnje (1. Jovanova 3:7, 8). Zato je mnogo bolje da zadržimo na umu sledeće reči iz Biblije: „Ne osvećujte se, voljeni, nego dajte mesta gnevu Božjem, jer je pisano: ’Moja je osveta, ja ću uzvratiti, kaže Jehova‘“ (Rimljanima 12:19). Prepustimo stvari u Jehovine ruke i poštedimo sebe mnogih boli, gneva i nasilja (Poslovice 3:3-6).

[Istaknuti tekst na 22. strani]

„Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom“ i „Voli svog bližnjeg kao samog sebe“

[Slike na 23. strani]

Ljubav „ne pamti zlo“ (1. Korinćanima 13:5)