Pevajmo u čast Jehovi!

„Pesmom ću hvaliti Boga svoga dokle god me bude“ (PS. 146:2)

 1. Šta je bila inspiracija za neke Davidove psalme?

U SVOJOJ mladosti, David je mnoge sate provodio u poljima nadomak Vitlejema, čuvajući stado svog oca. Dok je pazio na stado, zapažao je Jehovina veličanstvena stvaralačka dela: zvezdano nebo, „životinje poljske“ i „ptice nebeske“. Ti prizori su za njega bili toliko upečatljivi da je sastavio dirljive pesme hvale u čast onoga koji je sve to stvorio. Mnoge Davidove pesme nalaze se u Psalmima.a (Pročitati Psalam 8:3, 4, 7-9.)

 2. (a) Kako muzika može da utiče na čoveka? Navedi neki primer. (b) Šta možemo naučiti o Davidom odnosu s Jehovom iz Psalma 34:7, 8 i Psalma 139:2-8?

² Verovatno se tokom tog perioda David usavršio kao muzičar. Postao je toliko dobar da je bio pozvan na dvor da svira harfu kralju Saulu (Posl. 22:29). Davidova muzika delovala je umirujuće na tog uznemirenog vladara, slično kao što lepa muzika i danas deluje na ljude. Kad god je David uzeo svoj instrument da svira, Saul je ’osetio olakšanje i bilo mu je bolje‘ (1. Sam. 16:23). Pesme koje je taj bogobojazni muzičar i pesnik sastavio ni dan-danas nisu izgubile na vrednosti. Razmisli o sledećoj činjenici. I danas, preko 3 000 godina nakon Davidovog rođenja, širom sveta milioni ljudi različitog životnog profila čitaju Davidove psalme i u njima traže utehu i nadu (2. Let. 7:6; pročitati Psalam 34:7, 8; 139:2-8; Am. 6:5).

Važno mesto muzike u svetoj službi

3, 4. Kako je u Davidovo vreme bilo organizovano pevanje u čast Jehovi?

³ David je bio talentovan muzičar i svoj talenat je koristio na najbolji mogući način — da bi slavio Jehovu. Kada je postao izraelski kralj, on se pobrinuo da se u svetu službu uključi i prelepa muzika. Više od jedne desetine svih Levita koji su obavljali svetu službu — čak 4 000 njih — bili su zaduženi da ’hvale Jehovu‘, od kojih su njih 288 bili „uvežbani i vešti u pevanju pesama u čast Jehovi“ (1. Let. 23:3, 5; 25:7).

⁴ Mnoge pesme koje su Leviti pevali sastavio je David. Izraelci koji su imali čast da prisustvuju prilikama kada su se pevali Davidovi psalmi sigurno su bili duboko ganuti onim što su čuli. Kasnije, kada je kovčeg saveza prenesen u Jerusalim, „David [je] rekao poglavarima Levijevih sinova da postave svoju braću pevače sa instrumentima, sa harfama i sa drugim žičanim instrumentima i činelama da glasno sviraju i da glasno odjekuje radosno pevanje“ (1. Let. 15:16).

5, 6. (a) Zašto je tokom Davidove vladavine muzici poklanjano toliko mnogo pažnje? (b) Kako znamo da je u drevnom Izraelu muzika imala važno mesto u službi Bogu?

⁵ Zašto je muzika imala tako važno mesto u Davidovo vreme? Da li samo zato što je on kao kralj bio muzičar? Ne, postojao je još jedan razlog, koji je otkriven tek vekovima kasnije kada je pravedni kralj Jezekija započeo sa obnovom hramske službe. U 2. Letopisa 29:25 stoji: „Do tada je [Jezekija] već bio postavio u Jehovinom domu Levite s činelama, harfama i drugim žičanim instrumentima, po zapovesti Davida, kraljevog videoca Gada i proroka Natana, jer je od Jehove došla zapovest preko njegovih proroka.“

⁶ Dakle, Jehova je svojim prorocima rekao da njegove sluge treba da mu upućuju pesme hvale. Da bi imali dovoljno vremena da komponuju pesme, i sasvim sigurno, da ih dobro uvežbaju, Leviti koji su bili pevači čak su bili oslobođeni dužnosti koje su morali obavljati ostali Leviti (1. Let. 9:33).

7, 8. Šta je važnije od toga da li znamo da dobro pevamo?

⁷ Možda ćeš reći: ’Kad je reč o pevanju, ja sigurno ne bih bio ubrojan među one koji su bili vešti u pevanju pesama u čast Jehovi.‘ Ali nisu svi Leviti koji su služili kao muzičari bili vešti u tome. Prema 1. Letopisa 25:8, bilo je i ’učenika‘. Takođe, treba zapaziti još nešto. Moguće je da je i među drugim izraelskim plemenima bilo veoma dobrih muzičara i pevača, ali Jehova je za tu službu ipak izabrao Levite. Možemo biti sigurni da bez obzira da li su bili vešti pevači ili pak učenici, svi ti Leviti su celim srcem obavljali svoje zaduženje.

⁸ David je voleo muziku i bio je dobar muzičar. Međutim, da li je Bogu važan samo talenat? U Psalmu 33:3, David je napisao: „Svirajte na žicama najbolje što umete, uz radosne poklike.“ Iz ovih reči se jasno vidi da je važno da Jehovu hvalimo ’najbolje što umemo‘.

Uloga muzike nakon Davidovog vremena

 9. Opiši šta si mogao videti i čuti da si prisustvovao posvećenju hrama u vreme Solomona.

⁹ Tokom Solomonove vladavine, muzika je i dalje imala istaknutu ulogu u obožavanju Jehove. Prilikom posvećenja hrama, svirao je jedan ogroman orkestar u kom je samo od duvačkih instrumenata bilo čak 120 truba. (Pročitati 2. Letopisa 5:12.) U Bibliji se kaže da su „oni koji su trubili u trube [od kojih su svi bili sveštenici] i pevači složno u jedan glas hvalili Jehovu i zahvaljivali mu... ’On je dobar, večna je ljubav njegova‘“. Čim se čulo to radosno klicanje, „oblak je ispunio Jehovin dom“, što je ukazalo na Jehovino odobravanje. Koliko je samo bilo veličanstveno čuti sve te trube i hiljade pevača koji su zvučali skladno kao jedan! (2. Let. 5:13).

10, 11. Šta pokazuje da je muzika bila važan deo službe Bogu i u vreme prvih hrišćana?

¹⁰ Muzika je takođe bila važan deo službe Bogu i u vreme prvih hrišćana. Naravno, Božje sluge iz prvog veka nisu se sastajale u šatoru sastanka niti u hramu, već po kućama. Zbog progonstva i drugih otežavajućih činilaca, često su se sastajali u teškim okolnostima. Pa ipak, to ih nije sprečilo da pesmom hvale Boga.

¹¹ Apostol Pavle je podstakao svoju braću u Kolosima: „Opominjite jedan drugoga psalmima, hvalospevima Bogu, prijatnim duhovnim pesmama“ (Kol. 3:16). Kada su Pavle i Sila bili strpani u zatvor, oni su se „molili i pesmom hvalili Boga“, iako nisu imali neku pesmaricu iz koje bi pevali (Dela 16:25). Ako bi se ti našao u zatvoru, koliko bi pesama iz naše pesmarice znao napamet?

12. Kako možemo pokazati da pesmama na sastancima poklanjamo pažnju koju zaslužuju?

¹² Pošto muzika ima tako važno mesto u našoj svetoj službi, dobro je da se svako od nas pita: ’Da li joj poklanjam pažnju koju zaslužuje? Da li se svojski trudim da na vreme stignem na naše sastanke i veće skupove kako bih s braćom i sestrama punim srcem pevao uvodnu pesmu? Da li učim svoju decu da na pesme koje se pevaju između Teokratske škole propovedanja i Poučavanja za hrišćansku službu, kao i Javnog predavanja i Razmatranja Stražarske kule, ne gledaju kao na neku pauzu i priliku da se šetaju?‘ Pevanje je deo naše svete službe. Prema tome, bez obzira da li smo vešti u pevanju ili smo takoreći učenici, svi možemo i treba da ujedinimo glasove u hvaljenju Jehove. (Uporediti s 2. Korinćanima 8:12.)

Druga vremena, druge potrebe

13, 14. Koliko je važno da na našim sastancima pevamo s puno osećanja? Navedi primer.

¹³ Pre više od 100 godina, u Sionskoj stražarskoj kuli iznesen je jedan od razloga zašto su naše pesme toliko važne. Tamo je bilo rečeno: „Pevanje je dobar način da se istina utisne u um i srce Božjeg naroda.“ Mnoge reči pesama temelje se na biblijskim stihovima. Dakle, učenje napamet barem nekih pesama jeste odličan način da istinu usađujemo u svoje srce. Često neki koji prvi put dođu na naše sastanke zapaze kako svi u skupštini pevaju od srca.

¹⁴ Jedne večeri 1869. godine, Čarls Tejz Rasel vraćao se s posla kada je iz suterena jedne zgrade začuo pevanje. U tom periodu svog života, on je mislio da nikada neće pronaći istinu o Bogu i zato je odlučio da se posveti poslu. Mislio je da će tako moći pomagati ljudima barem materijalno, ako već ne može duhovno. Ušao je u tu neuglednu i prljavu prostoriju i otkrio da se tamo održava verska služba. Seo je i slušao. Kasnije je napisao da je ono što je te večeri čuo ’bilo dovoljno da ojača njegovu oslabljenu veru da je Biblija nadahnuta od Boga‘. Zapazi da je ono što je prvo privuklo brata Rasela bilo pevanje.

15. Koji su neki od razloga za izlazak nove pesmarice?

¹⁵ S prolaskom vremena, naše razumevanje Pisma postaje sve jasnije. U Poslovicama 4:18 stoji: „Staza je pravednih kao blistava svetlost koja sve jače svetli dok ne bude potpuni dan.“ Sve veće svetlo neminovno vodi i do izmena u sadržaju pesama. U proteklih 25 godina, u mnogim zemljama Jehovini svedoci su rado pevali iz stare pesmarice pod nazivom Pevajmo hvalospeve Jehovi.b Otkako je ta pesmarica objavljena, svetlo je postalo jasnije o mnogim temama, a neki termini se više ne koriste. Na primer, više ne govorimo o „novom poretku“ i „novom sistemu stvari“, već o „novom svetu“. Takođe, više ne kažemo da će Jehovino ime biti „opravdano“, već „posvećeno“. Gledano doktrinarno, jasno je da je bila potrebna nova pesmarica.

16. Kako će nam nova pesmarica pomoći da postupamo u skladu s Efešanima 5:19?

¹⁶ Naveli smo samo neke razloge zašto je Vodeće telo odobrilo izlazak nove pesmarice pod nazivom Pevajmo u čast Jehovi. Broj pesama u toj pesmarici smanjen je na 135. Budući da ima manje pesama, možemo barem neke od njih naučiti napamet. To je u skladu s Pavlovim savetom zabeleženim u Efešanima 5:19. (Pročitati.)

Pokaži da ti se pesme dopadaju

17. Koje nam misli mogu pomoći da pobedimo svoj strah i od srca pevamo naše pesme?

¹⁷ Da li se zbog straha da nećeš lepo pevati ustručavaš da na sastancima od srca pevaš? Gledaj to iz ovog ugla. Zar nije tačno da i u rečima „često grešimo“? (Jak. 3:2). Pa ipak, to što se ne izražavamo savršeno ne sprečava nas da slavimo Jehovu od kuće do kuće. Zašto bismo onda dozvolili da nas to što nemamo savršen glas sputava da pesmom hvalimo Boga? Jehova, koji je „dao usta čoveku“, uživa da sluša dok mu pevamo hvale (Izl. 4:11).

18. Šta mnogoj braći i sestrama pomaže da nauče nove pesme?

¹⁸ CD pod nazivom Pevajmo u čast Jehovi — klavirska pratnja pomaže mnogoj braći i sestrama da nauče nove pesme. Prava je milina slušati te kompozicije. Pesme su sastavljene tako da se lako pamte. Ako ih privatno često slušaš i pratiš reči iz nove pesmarice, brže ćeš naučiti tekstove i melodije pesama i imaćeš više samopouzdanja kada budeš pevao u Dvorani Kraljevstva.

19. Kako se pripremaju naše pesme u orkestarskom izvođenju?

¹⁹ Lako se može desiti da muziku koju slušamo na našim većim skupovima uzimamo zdravo za gotovo. U nju se ulaže mnogo truda. Nakon što se odaberu pesme koje će se izvoditi, moraju se pažljivo sastaviti aranžmani za orkestar od 64 člana. Ta braća i sestre mnoge sate razmatraju dodeljeni materijal i vežbaju da bi se na kraju u Patersonu napravio snimak njihovog izvođenja. Desetoro njih ne živi u Sjedinjenim Državama. Ali, svi oni veoma cene to što mogu učestvovati u pripremanju prelepe muzike za naše teokratske događaje. Pokažimo da cenimo njihovu ljubav i trud koji ulažu. Poslušajmo kada nas predsedavajući na nekom većem skupu zamoli da zauzmemo svoja mesta i mirno slušamo muziku koja je tako brižljivo pripremljena za nas.

20. Šta si odlučan da činiš?

²⁰ Jehova zapaža naše pesme hvale. One su mu važne. Obradujmo ga tako što ćemo se celim srcem uneti u pevanje naših pesama kad god smo na nekom sastanku. Budimo odlučni da bez obzira na glasovne mogućnosti, to jest da li smo vešti u pevanju ili smo takoreći učenici, pevamo u čast Jehovi! (Ps. 104:33).

[Fusnote]

Šta bi rekao?

• Na osnovu kojih biblijskih primera možemo videti da muzika ima važno mesto u obožavanju Jehove?

• Koju vezu vidiš između poslušnosti Isusovoj zapovesti u Mateju 22:37 i našeg stava prema pevanju pesama o Kraljevstvu?

• Na koji način možemo pokazati da nam se pesme o Kraljevstvu dopadaju?

[Slika na 23. strani]

Da li svoju decu učiš da se ne šetaju tokom pevanja pesama?

[Slika na 24. strani]

Da li kod kuće učiš reči novih pesama?