Približimo se Bogu

’Umilostivio je Jehovino lice‘

„OSEĆAO sam se tako bezvredno“, rekao je čovek koji je prestao da živi po Božjim merilima kojima je poučavan odmalena. Kada se pokajao i počeo da preduzima korake kako bi promenio život, plašio se da mu Bog nikada neće oprostiti. Međutim, nadu mu je pružio biblijski zapis o Manasiji, koji se nalazi u 2. Letopisa 33:1-17. Ako ste se ikada osećali nedostojno zbog greha iz prošlosti, Manasijin primer i vama može pružiti utehu.

Manasija je odrastao u pobožnoj porodici. Njegov otac Jezekija bio je jedan od najboljih Judinih kraljeva. Manasija se rodio oko tri godine nakon što je Bog na čudesan način produžio život njegovom ocu (2. Kraljevima 20:1-11). Jezekija je sigurno na svog sina gledao kao na dar koji je dobio zahvaljujući Božjem milosrđu i zato se trudio da u njega usadi ljubav prema čistom obožavanju Jehove. Ipak, deca pobožnih roditelja ne idu uvek njihovim stopama. Tako je bilo i s Manasijom.

Manasija je imao svega 12 godina kada je izgubio oca. Nažalost, on je „činio ono što je zlo u Jehovinim očima“ (stihovi 1, 2). Da li su na ovog mladog kralja uticali savetnici koji nisu marili za pravo obožavanje Boga? Biblija to ne kaže. Međutim, jasno nam otkriva da je Manasija postao veliki idolopoklonik i okrutan čovek. Podizao je oltare lažnim bogovima, prinosio svoje sinove na žrtvu, bavio se magijom i postavio rezani lik u Jehovin hram u Jerusalimu. Tvrdoglavi Manasija uporno je odbijao da sluša upozorenja koja mu je slao Jehova, Bog koji je učinio čudo zahvaljujući kom se on i rodio (stihovi 3-10).

Na kraju je Jehova dopustio da Manasija u okovima bude odveden u Vavilon. Kada se našao u izgnanstvu, imao je priliku da razmišlja o svojim postupcima. Da li je tada uvideo da njegovi bespomoćni i beživotni idoli nisu mogli da ga zaštite? Da li se prisetio pouka koje je u detinjstvu dobijao od svog bogobojaznog oca? Bilo kako bilo, Manasija se promenio u srcu. U izveštaju stoji: „Trudio se da umilostivi lice Jehove, svog Boga, i veoma se ponizio... Molio mu se“a (stihovi 12, 13). Ali da li je Bog zaista mogao oprostiti čoveku koji je počinio tako velike grehe?

Jehovu je dirnulo Manasijino iskreno pokajanje. Čuo je njegove molbe za milost, „doveo ga je nazad u Jerusalim i vratio mu kraljevsku vlast“ (stih 13). Manasija je tada pokazao da se zaista pokajao time što se svesrdno trudio da ispravi svoje greške — očistio je zemlju od idolopoklonstva i podstakao narod „da služi Jehovi“ (stihovi 15-17).

Ako smatrate da zbog greha koje ste počinili u prošlosti niste dostojni Božjeg oproštaja, ohrabrite se Manasijinim primerom. Izveštaj o njemu je deo Božje nadahnute Reči (Rimljanima 15:4). Jasno je da Jehova želi da znamo da je on ’spreman da oprosti‘ (Psalam 86:5). Za njega nije presudna veličina greha, već ono što se nalazi u srcu osobe. Grešnik koji se moli skrušenog srca, prestane da čini grehe i odlučno se trudi da čini ono što je ispravno može ’umilostiviti Jehovino lice‘, baš kao i Manasija (Isaija 1:18; 55:6, 7).

Predlog za čitanje Biblije u januaru:

◼ 2. Letopisa 29 – Jezdra 10

[Fusnota]