Da li ste znali?
Da li se na drevnim glinenim pečatima pominju imena biblijskih ličnosti?
▪ U drevnim vremenima, zvanični dokumenti bi se smotali u svitak i vezali vrpcom, a zatim bi se na čvor stavljao grumen vlažne gline na koju se utiskivao pečat. Visoki zvaničnici su pečatom potpisivali dokumenta, overavali ih i potvrđivali njihovu autentičnost.
Pečati su se ponekad nalazili na pečatnim prstenovima, koji su se smatrali dragocenim (Postanak 38:18; Jestira 8:8; Jeremija 32:44). Često bi na pečatu bilo ugravirano ime vlasnika, njegova titula i ime njegovog oca.
Pronađeno je na stotine drevnih otisaka pečata, poznatih kao bule. Na nekima od njih nalaze se imena ljudi koji se pominju u Bibliji. Na primer, arheolozi su pronašli otiske pečata za koje se smatra da su pripadali dvojici Judinih kraljeva. Na jednom piše: „Vlasništvo Ahaza, [sina] Jehotama [Jotama], Judinog kralja.“ Na drugom se nalazi sledeći natpis: „Vlasništvo Jezekije, [sina] Ahaza, Judinog kralja“ (2. Kraljevima 16:1, 20). Ahaz i Jezekija su vladali u osmom veku pre naše ere.
Izučavaoci su pronašli i druge otiske pečata za koje se smatra da su pripadali biblijskim ličnostima. Među njima su osobe koje se pominju u knjizi proroka Jeremije, kao što su Varuh (Jeremijin pisar), Gemarija (’Safanov sin‘), Jerameilo (’kraljev sin‘), Juhal („Selemijin sin“) i Seraja (Varuhov brat) (Jeremija 32:12; 36:4, 10, 26; 38:1; 51:59).
Kako se u Bibliji ukazuje na različite delove dana?
▪ U hebrejskom delu Svetog pisma koriste se izrazi kao što su „jutro“, „podne“, „usred dana“ i „predveče“ (Postanak 24:11; Ponovljeni zakoni 28:29; 1. Kraljevima 18:26). Jevreji su delili noć na tri straže od po četiri sata, ali su kasnije usvojili grčku i rimsku podelu na četiri noćne straže. Isus je očigledno ukazao na to računanje vremena kada je rekao: „Bdite, jer ne znate kada dolazi gospodar kuće, da li uveče ili u ponoć ili kad se oglase petlovi ili rano ujutru“ (Marko 13:35). Straža koja je bila „uveče“ trajala je od zalaska sunca do devet sati. Sledeća straža se završavala u ponoć, a treća „kad se oglase petlovi“, oko tri ujutru. Poslednja, rana jutarnja straža trajala je do izlaska sunca. Za vreme „četvrte noćne straže“ Isus je hodao po Galilejskom moru (Matej 14:23-26).
U grčkom delu Svetog pisma izraz „sat“ odnosi se na dvanaesti deo obdanice, to jest vremena od izlaska do zalaska sunca (Jovan 11:9). Pošto je vreme svitanja i sutona u Izraelu zavisilo od godišnjeg doba, obično se navodilo samo približno vreme nekog događaja, na primer „oko šestog sata“ (Dela apostolska 10:9).
[Slika na 15. strani]
Glineni pečati sa imenima Jezekije i Ahaza (ispred) i verovatno Varuha (iza)
[Izvori]
Iza: Courtesy of Israel Museum, Jerusalem
Ispred: www.BibleLandPictures .com / Alamy
[Slika na 15. strani]
Sunčani sat, doba Rimske imperije (27. pre n. e. – 476. n. e.)
[Izvor]
© Gerard Degeorge / The Bridgeman Art Library International