Miroljubiv narod brani svoje dobro ime

U DECEMBRU 2009. i januaru 2010. dva najviša suda u Rusiji proglasila su religiju Jehovinih svedoka ekstremističkom. Izgleda da se istorija ponavlja. Za vreme sovjetske vlasti hiljade Svedoka su nepravedno optuženi kao državni neprijatelji. Bili su prognani, poslati u zatvore i radne logore. Nakon pada tog režima, Jehovini svedoci su oslobođeni optužbe. Nova vlada im je zvanično vratila ugled i dobro ime.a Ali sada su ponovo neki ljudi odlučili da Svedoke predstave u lošem svetlu.

Početkom 2009. vlasti su pokrenule napad na versku slobodu Jehovinih svedoka. Samo u februaru sprovedeno je preko 500 istraga širom zemlje. Šta je bio cilj te akcije? Da se utvrdi navodno kršenje zakona. U narednim mesecima usledili su iznenadni upadi policije na mirne religiozne skupove u Dvoranama Kraljevstva i privatnim domovima. Oduzimana je literatura i lična imovina. Vlasti su prognale advokate iz inostranstva koji su Svedocima pomagali u odbrani i zabranile im povratak u zemlju.

Zatim je 5. oktobra 2009. carina zaplenila isporuku biblijske literature na granici blizu Sankt Peterburga. Literatura je štampana u Nemačkoj i bila je namenjena brojnim skupštinama u Rusiji. Pošiljku je pregledala posebna jedinica ruskih carinika koja radi sa opasnom krijumčarenom robom. Zašto? U jednom službenom dokumentu stajalo je da literatura „verovatno sadrži materijal koji stvara razdor na verskoj osnovi“.

Talas progonstva uskoro je dostigao vrhunac. Vrhovni sud Ruske Federacije i Republike Altaj (dela Rusije) objavio je da su neke publikacije Svedoka, uključujući i časopis koji sada čitate, ekstremističke. Jehovini svedoci su uložili žalbe, a međunarodna javnost je izrazila zabrinutost — ali uzaludno! Odluke suda još uvek su pravosnažne, što znači da se uvoz i distribucija tih biblijskih publikacija u Rusiji smatraju protivzakonitim.

Kako će Jehovini svedoci odgovoriti na pokušaje da se ukalja njihovo dobro ime i zabrani njihova aktivnost? I šta ove sudske odluke mogu značiti za versku slobodu svih stanovnika Rusije?

U petak 26. februara 2010, oko 160 000 Jehovinih svedoka širom Rusije počelo je sa akcijom deljenja 12 miliona primeraka posebnog traktata pod naslovom Da li se istorija ponavlja? Pitanje za stanovnike Rusije. Na primer, u sibirskom gradu Usolje-Sibirsko stotine Svedoka okupilo se na ulicama u 5.30 ujutro da bi podelili 20 000 traktata. Među njima su bili i neki od onih koji su 1951. zbog svoje vere prognani u Sibir. Uprkos temperaturi od minus 40 stepeni Celzijusa, oni su odvažno delili traktate.

Da bi najavili ovu trodnevnu akciju, Jehovini svedoci su održali konferenciju za štampu u Moskvi, prestonici Rusije. Među onima koji su se obratili javnosti bio je gospodin Lev Levinson, stručnjak iz Instituta za ljudska prava. On je napravio kratak pregled besomučnog maltretiranja i progonstva Jehovinih svedoka u nacističkoj Nemačkoj i Sovjetskom Savezu i govorio o kasnijem zvaničnom oslobođenju od optužbi. Takođe je rekao: „Odlukom predsednika Jeljcina svim religijama koje su bile progonjene tokom sovjetske vladavine trebalo je vratiti izgubljena prava. Trebalo je da bude vraćena i sva imovina koja im je oduzeta. Premda Jehovini svedoci nisu imali neki veliki imetak u Sovjetskom Savezu, vraćeno im je njihovo dobro ime.“

Njihovo dobro ime je ponovo ugroženo. „U istoj zemlji koja je izrazila svoje žaljenje“, rekao je gospodin Levinson, „ovi ljudi su izloženi krajnje neosnovanom progonstvu.“

Da li je akcija sa traktatom postigla svoj cilj? Gospodin Levinson je rekao: „Na putu do konferencije [za štampu] video sam kako ljudi u metrou sede i čitaju male letke koje su Jehovini svedoci danas delili širom Rusije... Ljudi sede i čitaju ih, i to vrlo pažljivo.“b Osmotrimo sledeće primere.

Jedna starija žena iz pretežno muslimanskog područja u centralnoj Rusiji uzela je traktat i pitala o čemu se radi. Kada joj je rečeno da govori o ljudskim pravima i slobodama u Rusiji, uzviknula je: „Konačno je neko obratio pažnju i na to! Što se toga tiče, Rusija se vratila u dane Sovjetskog Saveza. Hvala vam puno. Samo napred!“

Jedna žena iz Čeljabinska kojoj je ponuđen traktat rekla je: „Već sam dobila jedan primerak i pročitala ga. Potpuno vas podržavam. Ne znam nijednu drugu religiju koja bi svoju veru branila na tako organizovan način. Sviđa mi se kako se oblačite i što ste uvek pažljivi. Očigledno je da imate čvrsta uverenja. Rekla bih da je Bog sa vama.“

Jedan čovek iz Sankt Peterburga koji je već dobio traktat upitan je da li mu se dopalo ono što je pročitao. „Da“, odgovorio je. „Dok sam ga čitao, naježio sam se i zaplakao. Moja baka je bila uhapšena [u vreme Sovjeta] i puno mi je pričala o ljudima iz zatvora. Mnogi od njih bili su kriminalci, ali bilo je i nedužnih ljudi koji su zatvoreni zbog svoje vere. Mislim da svi treba da znaju šta se desilo, i zato činite pravu stvar.“

Jehovini svedoci u Rusiji cene slobodu koju su imali tokom prošle dve decenije. Međutim, oni vrlo dobro znaju kako se lako sloboda može izgubiti. Vreme će pokazati da li skorašnji talas progonstva ukazuje na to da Rusija tone u još jedan mračan period represije.

Međutim, Jehovini svedoci su čvrsto odlučni da i dalje propovedaju biblijsku poruku mira i nade, bez obzira na to kako će se situacija odvijati. U ovom posebnom traktatu njihova odlučnost je ukratko izražena sledećim rečima: „Represija nikada neće biti uspešna. Nećemo prestati da na taktičan način i s poštovanjem govorimo o Jehovi Bogu i njegovoj Reči, Bibliji (1. Petrova 3:15). Nismo prestali ni kada smo bili izloženi užasima nacističke vlasti, nismo prestali ni tokom mračnog doba sovjetskog režima, a nećemo prestati ni sada (Dela apostolska 4:18-20).“