Da li ste znali?

U BIBLIJSKO doba, nastojnik je upravljao tuđim domaćinstvom ili posedom. Hebrejska i grčka reč koja se prevodi kao „nastojnik“ ponekad se odnosi na nadglednika ili upravitelja doma.

Dok je Josif, sin patrijarha Jakova, bio rob u Egiptu, njegov gospodar ga je postavio da bude upravitelj njegovog doma. Zapravo, on je „sve što je imao prepustio u Josifove ruke“ (Post. 39:2-6). Kasnije, kada je i sam postao važna ličnost u Egiptu, Josif je postavio jednog čoveka da upravlja njegovim domom (Post. 44:4).

U Isusovim danima, zemljoposednici su uglavnom živeli u gradovima, daleko od svojih imanja. Zato su postavljali nastojnike da nadgledaju svakodnevne poslove koje su obavljali radnici na tim imanjima.

Ko je mogao da bude nastojnik? Kolumela, rimski pisac iz prvog veka, smatrao je da rob koji je postavljen za nadglednika ili nastojnika treba da bude neko koga „iskustvo preporučuje za taj posao“. To treba da bude neko ko „prema drugima neće biti ni popustljiv ni nemilosrdan“. Još je rekao: „Za nastojnika je najvažnije da ne misli da sve zna i da je spreman da nauči nešto novo.“

Božja Reč koristi primer nastojnika i onoga što je radio kako bi ukazala na neke aktivnosti koje se odvijaju u skupštini. Primera radi, apostol Petar je podstakao hrišćane da koriste darove koje im je Bog dao da služe „jedni drugima“ kao „dobri nastojnici Božje nezaslužene dobrote“ (1. Petr. 4:10).

Isus se u priči koja je zabeležena u Luki 16:1-8 takođe osvrnuo na ulogu nastojnika. Štaviše, u proročanstvu o znaku svoje prisutnosti kao Kralja, svojim sledbenicima je obećao da će postaviti „vernog i razboritog roba“, to jest „vernog nastojnika“. Glavni zadatak tog nastojnika biće da tokom vremena kraja obezbeđuje duhovnu hranu Hristovim sledbenicima (Mat. 24:45-47; Luka 12:42). Srećni smo što smo među onima koji dobijaju publikacije koje verni nastojnik priprema za ceo svet.