Borba sa inflacijom

Izvršavanje našeg zadatka propovedati “ovu dobru vest o Carstvu“ uprkos ekonomskim krizama

¹ Kada su učenici prvog veka bili poslani da propovedaju oduševljavajuću vest “Nebesko Carstvo se približilo“, dobili su određena uputstva u vezi finansiranja njihovog delovanja. “Ne nosite zlata ni srebra ni mjedi u pojasima svojijem, ni torbe na put, ni dvije haljine ni obuće ni štapa“ (Matej 10:7-10). U centru njihove neometane pažnje je trebalo da bude davanje temeljitog svedočanstva o Božjem Carstvu. Ako budu interese Carstva stavili na prvo mesto u svom životu, njihovim materijalnim potrebama će biti udovoljeno. “Jer je poslenik dostojan svoje plate“ (Mat. 6:32, 33; Luka 10:4, 7),

² Kao što to istorija poslednjih 100 godina pokazuje, tako je i sa Jehovinim narodom savremenog doba. Jehovin narod ne osniva fondove i ne uzima pokroviteljstvo nad raznim projektima na kojim bi zarađivao novac za gradnju velikih katedrala i kićenih palata za sveštenstvo, nego radije pridaju veliku važnost nuđenju utehe potištenom čovečanstvu i to u vidu veličanstvene vesti o Božjem carstvu pod Hristom Isusom - kao jedine nade za svet (Mat. 12:21). Ovo biblijsko gledište o prioritetu bilo je jasno istaknuto u drugom izdanju (avgust 1879.) službene publikacije Zajednice. Tada je izjavljeno: “Verujemo da iza ’Sionske Kule stražare’ stoji JEHOVA, i dok je tako, časopis neće nikada ni da moli ni da traži ljudsku potporu. Kada On koji kaže: ’Sve zlato i srebro sa planina je moje’ bude prestao sa obezbeđivanjem potrebnih sredstava, smatraćemo to kao vreme za prestanak izlaženja časopisa.“

³ Takvo gledište se iskazalo dobrim sve do danas. Bilo gde da smo održavali sastanke, naša parola je uvek bila “Slobodan ulaz - bez sakupljanja priloga“, i Jehova je dodao svoj blagoslov. Kao i u prvom veku tako i u naše doba delo propovedanja je finansirano u velikoj meri neobaveznim i sasvim dobrovoljnim prilozima (Rimljanima 15:26; 2. Korinćanima 9:13). Brat Rasel se u tom pogledu sam pokazao kao dobar primer. Svoje poslovno partnerstvo sa ocem je zaključio i svoju ličnu imovinu od četvrt miliona dolara potrošio za delo Carstva. Njegovom primeru su sledili mnogi verni sa sličnom odanošću Jehovi.

Objavljivanje putem štampe

⁴ Prvi hrišćani nisu bili zadovoljni time što su drugima samo usmeno govorili o “dobroj vesti“. Počeli su da prave kopije Pisma koje su zatim na daleko rasturali. I ne samo da su pravili kopije uobičajenih svitaka, nego čak i više, prvim hrišćanima pripada zasluga da su proizveli Pismo u obliku kodeksa, ako hoćete u obliku knjiga, sa stranicama za lakše čitanje, za razliku od starih nezgrapnih svitaka. Da, u simboličnom smislu, ’hrišćanstvo je počelo sa štampanjem’ već u prvom veku.

⁵ Zato u 1880-tim godinama, kada je započelo delo objavljivanja Carstva, nije bilo iznenađujuće da su braća počela sa rasturanjem “dobre vesti“ u štampanom obliku. Milioni kopija sa naslovom “Svrha i način Gospodovog povratka“ i drugih traktata bilo je na široko rasturano. Do 1884. godine preko milion kopija “Hrane za razmišljajuće hrišćane“ bilo je bez naknade ostavljeno ljudima. Prva sveska (356 stranica) serije “Svanuće milenija“ (kasnije poznate kao “Istraživanje Pisma“) bila je izdata 1886. Nakon toga, tokom sledećih 40 godina, šest miliona primeraka ove sveske bilo je izdato u brojnim jezicima.

⁶ Kako se obim rada povećao, postalo je neophodno naći veće prostorije u Pitsburgu u Pensilvaniji (u 1889.). Ova zgrada je bila poznata kao, “Biblijska kuća“ i sledećih 20 godina je služila kao centrala Zajednice.

⁷ Važna karakteristika tadašnjeg delovanja, koja je pridonela širenju objavljivanja Carstva, bila je slanje velikog broja kolportera i jevanđelista koji su dobijali finansijsku pomoć. Oni su danas poznati kao “pioniri“. Zatim se 1897. počelo sa posećivanjem skupština. Putujući predstavnici su redovno posećivali stalno rastući broj skupština da bi braću duhovno izgrađivali i jačali. Danas taj isti posao obavlja skoro tri hiljade pokrajinskih i oblasnih nadglednika, koje finansijski delimično podupire Zajednica.

⁸ Krajem 19. i početkom 20. veka počelo se sa osnivanjem podružnica u zemljama kao što su: Velika Britanija, Nemačka, Australija itd. Zbog proširenja dela na drugim kontinentima, pokazala se potreba da se centrala Zajednice preseli u neki lučki grad. Tako je 1909. kupljen kompleks u Bruklinu, Njujork, gde se preselila centrala iz Pitsburga.

⁹ 1912. godine ušlo se u istorijski poduhvat sa zvučnim filmom. Od januara 1914. sale su bile prepune i mase ljudi su morale da budu odbijene kada se završena “Foto-drama stvaranja“ počela besplatno prikazivati po svetu i to u brojnim jezicima.

¹⁰ Nekoliko meseci nakon početka prikazivanja, 28. jula 1914. u Evropi je izbio Prvi svetski rat. Šta je to značilo za delo Jehovinog naroda? Već 40 godina vest o Carstvu se propovedala uz ogroman utrošak vremena i novca od strane Jehovinog predanog naroda. Rastureno je bilo oko 10 000 000 knjiga i brošura i mnogo miliona traktata. Zato se nametnulo pitanje: Hoće li se sada ovo delo usporiti i prestati? Odgovor je bio NE. U stvari, odmah 1915. godine, brat Rasel je na jednoj sednici u Vankuveru, Kanada, odgovarajući na pitanja rekao: “Čeka nas još puno posla, a za to su potrebne hiljade braće i milioni u novcu. Gde da se to nađe, ja ne znam - Gospod zna svoj posao.“

¹¹ Kako proročanske su se pokazale njegove reči – ’još puno posla za koji su potrebni hiljade braće i milioni dolara’! I kako su istinite njegove reči “Gospod zna svoj posao“! Jer Jehova je dao oboje, na hiljade braće i dolare - naravno, sve u svoje vreme.

¹² Ali, najpre, Prvi svetski rat se trebao završiti. A dok je još trajao, započelo je fanatično suprotstavljanje Jehovinom narodu (Otkrivenje 12:12-14). Rezultat toga je bio skoro potpuni prestanak dela propovedanja Carstva kada su službenici Zajednice 1918. bili pod lažnim optužbama zatvoreni u saveznom zatvoru. (Mat. 24:9-12).

Obnova delovanja posle prvog svetskog rata

¹³ Nakon otpuštanja i oslobođenja od optužbi službenika Zajednice 1919. delo propovedanja se brzo obnovilo. Ponovo je prihvađena metoda finansiranja koja je više od 40 godina Jehovinom narodu služila kao vodilja. Stav je bio sledeći: ’Pošto nas Jehova podupire, on će obezbediti sredstva za ono što treba sada uraditi.’

¹⁴ Sve do tada Zajednica je posedovala samo male štamparske mašine za manje poslove. Časopisi i knjige su se štampale u komercijalnim štamparijama. Izgleda da je sada bila Jehovina volja da se nabavi rotaciona mašina za štampanje časopisa tako da smo sami mogli štampati Kulu stražaru. Sa nabavkom te prve rotacione mašine za štampanje, počelo se sa izdavanjem pratećeg časopisa Kuli stražari Zlatni vek (danas poznat kao Probudi se!) Prvi broj je izašao 1. oktobra 1919. Nakon što se štamparija preselila u Broklin ulica Konkord br. 18, 1. marta 1922. nabavljena je druga rotaciona mašina M.A.N. za štampanje vezanih knjiga. Tokom sledećih godina, zbog sve veće potražnje za knjigama i brošurama. Zajednica je kupila još mnogo, mnogo rotacionih mašina za štampanje. To je opet značilo izgradnju većih štamparija. Takođe je trebalo izgraditi više stambenih zgrada za smeštaj proširenih betelskih porodica jer se pojavila sve veća potreba za radnom snagom koja bi udovoljila sve većoj potražnji literature.

¹⁵ Gledajući unazad, izgleda da je iznošenje parole ’Objavite! Objavite! Objavite Kralja i Kraljevstvo!’ 1922. na kongresu u Sidar Pointu (Ohajo) predstavljalo znak da delo propovedanja Carstva dobija nove pobude. Uskoro je redovni rad po kućama bio bolje organizovan.

¹⁶ Nekako u isto vreme, u znatnoj meri se počeo upotrebljavati radio za objavljivanje vesti o Carstvu. 1927. godine Jehovin narod se dogovorio sa Nacionalnom radio stanicom (NBC) da 53 lokalnih stanica emituje predavanje pod naslovom “Sloboda za narode“. To je bilo do tada najveće istovremeno povezivanje radio stanica. Ove, kao i mnoge druge troškove pokrila je Zajednica od dobrovoljnih priloga predanih svedoka. Sledeće godine desio se jedan drugi istorijski događaj kada je Jehovin narod povezao 107 radio stanica za istovremeno emitovanje nezavisno od bilo koje radio mreže. Naslov predavanja je bio “Vladar za narod“.

¹⁷ U to vreme se podbuđivalo na pionirsku službu, za šta je bila na raspolaganju literatura po nižoj ceni, da bi im se omogućilo služiti u punovremenoj službi. Zar nismo radosni da je sada u toj službi više od 125 000 osoba?

¹⁸ Druga prekretnica u proširenju objavljivanja “dobre vesti“ pojavila se 1937. kada se počelo sa specijalnom pionirskom službom. Ova braća i sestre dobijaju pomoć u vidu malog džeparca. Počevši sa nekoliko stotina, broj specijalnih pionira po čitavom svetu je danas narastao na više od 14 000 (Psalam 110:3; 13:15). Pomoć za ove specijalne pionire obezbeđuje Zajednica. Međutim, kada uzmemo u obzir rezultate njihovih napora u veri i živote hiljade ljudi kojima su oni pomogli da dođu do predanja, vidimo da je to vredno svakog dinara prispelog priloga, kojim se omogućuje da specijalni pioniri ostanu na terenu!

¹⁹ Bilo je to usred Drugog svetskog rata, 1943, kada je Jehova svojim slugama dao misao da otvore biblijsku školu Galad. Otada se osposobilo više od 5 800 misionara koji su poslani na sve strane Sveta. Ovi misionari su otišli u mnoge zemlje gde je bilo malo ili uopšte nije bilo svedoka. Sada je tamo na hiljade braće i sestara. Ovi verni misionari su igrali veliku ulogu u sakupljanju “velikog mnoštva“ od preko 2 000 000 osoba koje govore oko 170 jezika i žive u više od 200 država sveta. To je zaista dokaz da je Jehova blagoslovio priloge koje su naša braća dala. Na taj način je Zajednici omogućeno da ovoj vernoj braći i sestrama nudi potporu.

Odakle dolazi novac?

²⁰ To se često pitaju ljudi u ovom materijalističkom svetu. To nije nikakva tajna. Troškovi štampanja i transporta se delimično pokrivaju sredstvima dobijenim od priloga za odstupljenu literaturu na terenu. Međutim, novac iz tog izvora ne može ni približno pokriti troškove Zajednice u ovo vreme inflacije. Ovi troškovi ne obuhvataju samo štampanje i materijal za literaturu (papir, boja, povez, transport, itd.) nego i džeparac za specijalne pionire, misionare, članove biblijskih porodica i pokrajinske i oblasne nadglednike. U to su uključeni visoki troškovi jer su novi objekti, nova oprema i savremena tehnologija potrebni za proširenje Jehovinog dela. Ako ne bi bilo dodatnih dobrovoljnih priloga Jehovinih predanih svedoka i drugih pojedinaca, bilo bi nemoguće finansirati napredovanja ovog snažnog svedočenja na zemlji u ovim “poslednjim danima“ (Mat. 24:14).

²¹ Setimo se vremena u prošlosti kada su Jehovine predane sluge u pustinji sagradile šator sastanka koji je bio središte obožavanja Jehove. Jehovinom narodu je bilo potrebno samo ukazati na tu potrebu i oni su darovali više nego što je bilo potrebno u zlatu, srebru, bakru, dragom kamenju i drugim vrednostima, tako da je projekat mogao da bude završen. Nije bilo prisile, lutrije, tombole i ne dobrotvornih priredbi ili drugih takvih načina za sticanje novca. Kao što 2. Mojsijeva 35. glava pokazuje, snaga Jehovinog duha je naterala razum i srca njegovog naroda. Poslan je bio poziv: “Ko god je plemenita srca, neka Jehovi donese prinos“ (5. stavak). Kakav je bio odziv? Izveštaj nas obaveštava: “A onda svako koga je srce vuklo i svakoga koga je duh poticao, dođe noseći svoj prinos u čast Jehovi za gradnju šatora od sastanka, za svaku službu u njemu i za posvećena odela“ (21. stavak). “Svi ljudi i sve žene koje je srce poticalo da pridonesu bilo šta poslu koji je Jehova po Mojsiju naredio da se izvrši“ (29. stavak, NS).

²² Nekih 475 godina kasnije Jehova je stavio u Davidovo srce da na gori Moriji sagradi veličanstveni hram Jehovi na čast. Ponovo je bio poslan poziv: “Bi li danas još ko htio dragovoljno što priložiti svojom rukom Jehovi?“ U odgovoru stoji: “narod se veselio što su dragovoljno prilagali, jer su prilagali iskrena srca Jehovi“. Samo zlato koje su dali David i narod bi danas vredelo nešto oko 7 000 000 000 američkih dolara! (1. Dnevnika 29:5-9, ST).

²³ Da li su davaoci tolikih dobrovoljnih priloga dali sebi priznanje za to? Daleko od toga! Pogledajte pohvalno Davidovo stanovište. Rekao je: “Ko sam ja, i šta je moj narod, da bismo imali snage ovoliko prineti tebi dobrovoljno? Od tebe je sve, i iz tvojih ruku primivši, dali smo tebi!... Jahve, Bože naš, sve ovo mnogo blago koje smo pripravili za gradnju doma tebi, tvome svetom imenu, iz tvoje je ruke i sve je tvoje! Ali znam, o Bože moj, da ti iskušavaš srca... ja sam iskrena srca dobrovoljno prineo sve ovo, i s radošću sam gledao tvoj narod koji je ovde kako ti dragovoljno prinosi“ (1. Dnevnika 29:14-17, ST).

Inflacija - ekonomska kuga u svetu

²⁴ Kakva je ekonomska situacija poslednjih godina? U kratko vreme, cene svih potrošnih artikala po skočile su daleko iznad najmračnijih predviđanja pronicljivih ekonomista. Cena zlatu je skočila od jedva 35 dolara pre nekoliko godina sve do 800 dolara za uncu. U SAD, benzin je poskupio od oko 30 centi za galon daleko preko dolara, dok u nekim zemljama košta 2, 3, ili više američkih dolara za galon. Cene u vazdušnom saobraćaju su se duplirale i početvorostručile. Cena vožnje njujorškom podzemnom železnicom košta 12 puta više nego pre 32 godina, a uskoro može koštati i više.

²⁵ Ova galopirajuća inflacija je uticala na sav materijalni deo propovedanja dobre vesti o Carstvu. Tipičan primer: Tona papira koja je pre Drugog svetskog rata koštala 35 dolara, danas košta skoro 500 dolara. Poštarina za časopise i transport knjiga su sve skuplji i skuplji. Zato u mnogim državama po svetu Zajednica sada obezbeđuje vlastiti prevoz do skupština da bi cena časopisa bila dostupna svim slojevima ljudi kojima je literatura o Carstvu preko potrebna.

²⁶ Kod ovakve inflacije mora se povećati džeparac specijalnim pionirima i misionarima da bi im se pomoglo u njihovoj službi. Slično su i džeparci za hiljade članova betelskih porodica širom sveta za poslednjih 30 godina bili nekoliko puta povećani, da bi bili dostojno snabdeveni i za pokriće putnih troškova na sastanke i u službu.

Kako inflacija utiče na naš rad?

²⁷ Na koji način održavamo aktivnim propovedanje “dobre vesti“ svim narodima? Odakle pristiže novac za pokriće rastućih troškova štampanja i rasturanja literature? Pa, Jehova je mnogostruko umnožio broj svojih svedoka poslednjih 40 godina, i mnogi među njima su kod povećanja svojih dohodaka za uzvrat povećali nezahtevane i dobrovoljne priloge. Jehovin narod danas ima istu odanost i predanost iz ljubavi prema njegovom obožavanju i službi kao što su imali prilikom gradnje šatora u pustinji i hrama na gori Moriji. Da bude jasno, ne mogu svi dati jednak prilog, niti se daje desetak. Kao kod prvih hrišćana, njihovi prilozi su pre “po onome šta ko ima, a ne po onome šta nema“. Da, “dobra volja“ je, “ukoliko postoji“, ugodna “srazmerno tome kako Jehova blagosilje svakog pojedinca“ (2. Korinćanima 8:12, ST).

²⁸ Zbog ovog biblijskog principa nalazimo da veći deo finansijske pomoći za delo svedočenja po svetu dolazi od braće iz imućnijih nacija. Ipak, u većini slučajeva, najveći porast u objaviteljima nije kod finansijski bogatijih nacija nego kod siromašnih naroda koji raspolažu sa malo materijalnih sredstava. (1. Korinćanima 1:26-29).

²⁹ Ne iznenađuje da je postalo sve teže pokrivati povećane troškove papira i transporta i drugih ogromnih troškova zbog inflacije samo dobrovoljnim prilozima. Zato braća i javnost moraju više ulagati za pokrivanje troškova literature. Nije više moguće ostavljati naše uvezane knjige za čitanje uz prilog iz pređašnjih vremena. Postalo je neophodno povisiti ove cene da bi do neke mere nadoknadili smanjenu kupovnu moć novca.

³⁰ Zajednica je preduzela i druge ekonomske mere u borbi protiv inflacije. Iako ne volimo da upotrebljavamo papir i drugi materijal lošijeg kvaliteta, to je pod ovakvim okolnostima bilo donekle neophodno. Zajednica je takođe nedavno kupila ofset mašine za štampanje koje zbog delotvornije konstrukcije smanjuju procenat otpadnog papira. Kompjuterizacijom izrade klišeja omogućeno nam je da smanjimo troškove kako klišeja tako i radne snage. U početku je trebalo uložiti dosta sredstava, ali dugoročno gledano, to treba da se iskaže ekonomski opravdanom investicijom.

³¹ Neke podružnice i štamparije po svetu su prenatrpane i neophodno ih je potrebno proširiti. Neki radovi su napredovali dok je neke, zbog rastućih građevinskih troškova, bilo potrebno odložiti za kasnije. Isto tako Zajednica nije više obezbeđivala novčana sredstva za izgradnju Kraljevskih sala kao pre, međutim, nadamo se da je to samo privremeno.

Da li će inflacija zaustaviti delo svejdočenja?

³² Da li bi trebalo dugogodišnju metodu finansiranja Zajednice menjati ili napuštati zbog ekonomske krize u svetu? Mislimo da ne treba. Mi mislimo da je ta politika isto tako ispravna danas kao što je bila ispravna pre više od 100 godina kada je prvi put primenjena, naime: “Kada On koji kaže: ’Sve zlato i srebro sa planina je moje’ bude prestao sa obezbeđivanjem potrebnih sredstava, smatraćemo da je to vreme za prestanak izlaženja“ naših knjiga i časopisa. Potpuno smo ubeđeni da ovo nije delo čoveka ili grupe ljudi. To je “Jehovino delo pod vođstvom njegovog voljenog sina Gospoda Isusa Hrista.

³³ Zbog inflacije možda treba napraviti neke promene, ali ona neće sprečiti Jehovino delo tako dugo dok je njegova volja da se “dobra vest o Carstvu“ propoveda. Sa druge strane, dok na nedostatak novca gledamo kao na izazov, pokušavamo da budemo realni i upotrebljavamo praktičnu mudrost kod rešavanja problema (Pr. Solomunove 3:21-23). Verujemo da Gospodnji narod treba slično da gleda na problem inflacije u svom ličnom životu. Ne smeju da budu prekomerno uznemireni kao ljudi iz sveta koji kažu ’Šta ćemo jesti? Ili u šta ćemo se obući? Ili gde ćemo živeti?’ Jehovinom narodu neće nikada trebati da prosi hleb, ako budu najpre tražili Božje carstvo i njegovu pravednost (Psalam 37:25; Matej 6:31-34; Luka 21:28). Istovremeno moraju biti štedljivi. Moraju gledati gde mogu da smanje izdatke na nevažnim stvarima, uvek da izbegavaju duh materijalističkog sveta, da bi im ostao novac za stvari neophodne za život, kao i za stvari u vezi sa Carstvom i podupiranjem njegovih interesa.

³⁴ Iako su ekonomski uslovi po svetu sve gori i gori, Jehovin narod širom sveta treba zaista pohvaliti zbog njihove darežljivosti i zbog njihovog podupiranja dela za Carstvo, kako u vidu zajmova tako i u vidu priloga. Oni daju priloge ne samo za izgradnju i održavanje njihovih lokalnih Kraljevskih sala (a u nekim područjima i sala za pokrajinske sastanke) nego i za izgradnju novih podružnica i nabavku novih mašina za štampanje i druge opreme. Čak i više od toga, oni često solidarno pomažu u slučaju kada elementarne nepogode kao što su zemljotresi i orkani, zadese našu braću u različitim delovima sveta. Primer velikodušnosti prema braći u nevolji je bio i kada se pomoglo kod smeštaja 3 000 braće koji su iz Kube došli u SAD.

³⁵ Iako su neki prilozi vrlo niski, kao “dva mala novčića vrlo niske vrednosti“ siromašne udovice, ipak su oni u Jehovinim očima od velike vrednosti. Oni su kao mnoge kapljice koje padaju u vedro da ga napune do vrha, Jehovi na čast - Luka 21:14.

³⁶ Dok su ekonomski uslovi u svetu ovih “poslednjih dana“ sve lošiji i lošiji, naše oči su i dalje uverene u Jehovu za vođstvo u delu propovedanja koje treba obaviti. Neka nam On i dalje obezbeđuje sve potrebne fondove i neka svojim vernim slugama da mudrost odozgo koju bi oni razumno upotrebili. Neka to bude na čast i slavu Boga Jehove koji može više nego obilato obezbediti sve što je potrebno za dovršenje njegovog dela svedočenja u određeno vreme! (Efescima 3:20, 21).