Da li nas Jehovine opomene duhovno razdrmavaju?
1 Psalmista je hvalio Jehovu, rekavši: „Naredbe [„opomene“, NW ] tvoje predmet su misli mojih“ (Ps. 119:99). Hebrejska reč za „opomene“ prenosi misao da nas Jehova podseća na ono što stoji u njegovim zakonima, njegovim naredbama, propisima, zapovestima i njegovim uredbama. Ako se odazovemo, on će nas duhovno razdrmati i učiniti srećnima (Ps. 119:2).
2 Kao Jehovin narod, mi redovno primamo upozorenja i savete. Većinu od njih već smo čuli i ranije. Iako cenimo ova ohrabrenja, skloni smo da zaboravljamo (Jak. 1:25). Jehova strpljivo pruža opomene pune ljubavi. Apostol Petar je neke od ovih opomena zapisao da bi ’napominjanjima budio naš čisti razum, da se opominjemo zapovesti Gospoda‘ (2. Petr. 3:1, 2).
3 Uvek smo iznova opominjani na važnost ličnog studija i posećivanja sastanaka. To se radi zato što su ove aktivnosti tako značajne za naše duhovno blagostanje (1. Tim. 4:15; Jevr. 10:24, 25).
4 Najveći izazov za neke jeste da izvršavaju hrišćanski zadatak propovedanja. To zahteva napore, odlučnost i istrajnost. Čak iako on zahteva mnogo od nas, to što su nam ’noge obuvene pripravnošću na evanđelje mira‘ pomaže nam da ’stojimo‘ (Ef. 6:14, 15, Ča).
5 Naša služba mora da bude motivisana više nego samo time da smo svesni Jehovinih zahteva. Apostol Pavle nas opominje da srce obezbeđuje motivaciju koja nam je potrebna da bismo dali ’javnu izjavu za spasenje‘ (Rimlj. 10:10, NW ). Ako imamo jaku veru i ako je naše srce naklonjeno ka Jehovinim opomenama, bićemo primorani da slobodno govorimo u davanju hvale za njegovo ime (Ps. 119:36; Mat. 12:34).
6 Kada naporno radimo u činjenju dobrih dela, mi s pravom očekujemo da će nam to doneti radost (Prop. 2:10). Pavle identifikuje radost kao plod Jehovinog duha i mi treba da se obogatimo u ispoljavanju toga (Gal. 5:22). Petar dodaje da će „svi napori“ biti nagrađeni produktivnom službom, koja daje radost (2. Petr. 1:5-8).
7 Kada se suočavamo s nekim izazovom, treba da se setimo čvrstog stava apostola kad su izjavili: „Mi ne možemo ne govoriti o onome što videsmo i čusmo“ (Dela 4:20). Ojačani smo da idemo dalje kada se setimo da ’ovo čineći spasićemo i sami sebe i one koji nas slušaju‘ (1. Tim. 4:16).
8 Mi se ne uzrujavamo i ne osećamo ogorčenima zbog toga što stalno primamo opomene. Umesto toga, duboko cenimo njihovu nenadmašivu vrednost (Ps. 119:129). U ovim kritičnim vremenima zahvalni smo što Jehova nastavlja da nam upućuje opomene koje nas duhovno razdrmavaju i motivišu nas da budemo revni u dobrim delima (2. Petr. 1:12, 13).