Propovedaj dobru vest posvuda
1 Rani hrišćani su propovedali dobru vest posvuda. Oni su bili tako revni da je za 30 godina nakon uskrsenja Isusa Hrista, poruka o Kraljevstvu bila ’propovedana svakom stvorenju pod nebom‘ (Kol. 1:23).
2 Jehovine današnje revne sluge imaju taj isti cilj — doći do svakog mogućeg s dobrom vešću o Kraljevstvu. Šta nam može pomoći da dostignemo taj cilj? Sve više i više ljudi radi puno radno vreme i često nisu kod kuće kad ih posećujemo. Kad ne rade, oni mogu putovati, kupovati ili su na nekom obliku rekreacije. Kako se do dostojnih među njima dolazi s porukom o Kraljevstvu? (Mat. 10:11).
3 S nekima se kontaktira na njihovom radnom mestu. Čak i mala mesta imaju neko poslovno područje gde mnogi ljudi provode većinu dana. U velikim gradovima, ljudi koji rade u industrijskim zonama ili višespratnicama s kancelarijama, i oni koji žive u stambenim zgradama s obezbeđenjem dobijaju svedočanstvo — mnogi po prvi put. Preko vikendâ, ustanovilo se da su neki s kojima se kontaktira dok se relaksiraju u parkovima, rekreacionim centrima, kampinzima ili u kamp-kućicama ili dok čekaju na parkinzima ili u tržnim centrima, povoljno naklonjeni dobroj vesti.
4 Sve veći broj objavitelja ulaže poseban napor da svedoči na javnim mestima, gde god se ljudi mogu naći. U početku su se ti Svedoci ustezali i osećali su se nekako nervozno zato što su navikli da propovedaju u formalnijim okvirima, kao što je od kuće do kuće. Kako se sada osećaju?
5 „To je oživelo moju službu!“ uzvikuje jedan iskusni brat. Jedan drugi dodaje: „To održava moju koncentraciju.“ Jedan stariji pionir zapaža: „To me osvežilo duševno, psihički i duhovno... i još uvek napredujem.“ Jedan objavitelj primećuje da sada dolazi do mnogih ljudi koji nikada ranije nisu razgovarali s Jehovinim svedocima. Mladi takođe usvajaju duh ovog prijatnog dela. Jedan omladinac se ovako izražava: „To je zabavno zato što razgovaraš s tako mnogo ljudi.“ Jedan drugi kaže: „Dajem više literature nego ikada pre!“ Sve se to odvija na području koje je obrađivano uvek iznova.
6 Putujući nadglednici preuzimaju vođstvo. Svesna da „prolazi [„menja se“, NW] obličje ovoga sveta“, Zajednica je nedavno preporučila da putujući nadglednici prilagođavaju svoj raspored za službu na terenu iz sedmice u sedmicu tako da se do što je moguće više ljudi može doći s dobrom vešću (1. Kor. 7:31). Pokrajinski nadglednici godinama odvajaju prepodne u toku sedmice za angažovanje u radu od kuće do kuće, dok se poslepodne posvećivalo vršenju naknadnih poseta i vođenju kućnih biblijskih studija. U nekim krajevima, taj raspored je možda još uvek praktičan. U drugim, možda se postiže malo time što se radi od kuće do kuće tokom izvesnih prepodneva u toku sedmice. U takvim slučajevima, putujući nadglednik može odlučiti da bi bilo dobro da se rano u toku dana angažuje u radu od prodavnice do prodavnice ili u uličnom svedočenju. Ili može organizovati da male grupe svedoče u višespratnicama s kancelarijama, tržnim područjima, na parkinzima ili na drugim javnim mestima. Time što objavitelji efikasnije koriste vreme predviđeno za službu na terenu, biće kontaktirano s mnogo više ljudi.
7 Izveštaji pokazuju da su putujući nadglednici kao i objavitelji veoma dobro primili ovu izmenu. Jedan broj starešinstava pozvao je pokrajinskog nadglednika da obuči nekolicinu objavitelja u granama službe koje zahtevaju lokalnu pažnju. Za te objavitelje je bilo korisno da prate putujućeg nadglednika dok se on angažuje u jednoj od tih aktivnosti. Oni su, opet, u stanju da obuče druge (2. Tim. 2:2). Kao rezultat, sada se do više ljudi dolazi s dobrom vešću.
8 Naravno, ne moraš da čekaš na posetu pokrajinskog nadglednika da bi probao neke od tih drugih načina propovedanja. Evo različitih ideja za koje možeš ustanoviti da su praktične na tvom području:
9 Ulično svedočenje. ’Gde li su svi ti ljudi?‘, pitamo se ponekad kad posećujemo neki pusti stambeni kraj pre podne u toku sedmice. Neki mogu da se nađu kako obavljaju svoje poslove ili kupuju. Da li si pokušao da dođeš do njih putem uličnog svedočenja? Kad se ispravno radi, ova grana službe može biti veoma produktivna. Umesto da se stoji na jednom mestu s časopisima, najbolje je prići ljudima i započeti prijateljski razgovor. Nije potrebno da se svakom prolazniku dâ svedočanstvo. Razgovaraj s onima koji ne žure, kao što su oni koji gledaju izloge, oni koji su u parkiranim automobilima ili ljudi koji čekaju javni prevoz. U početku, možeš jednostavno uputiti prijateljski pozdrav i sačekati reakciju. Ako je osoba spremna na razgovor, pitaj šta ona misli o nekoj temi za koju misliš da će je interesovati.
10 Jedan putujući nadglednik je pozvao šest objavitelja da se pridruže njemu i njegovoj ženi u uličnom svedočenju. Kakvi su bili rezultati? „Imali smo divno prepodne!“ izveštava on. „Nije bilo onih koji nisu kod kuće. Uručeno je osamdeset časopisa i mnogo traktata. Imali smo nekoliko podsticajnih razgovora. Jedan objavitelj, koji se prvi put angažovao u radu na ulici, uzviknuo je: ’U istini sam godinama i nisam shvatao šta propuštam!‘ Do kraja sedmice bio je potrošen višak časopisa iz skupštine.“
11 Dok je služio sledećoj skupštini, taj isti putujući nadglednik saznao je da je nekoliko objavitelja učestvovalo u uličnom svedočenju rano jednog jutra, ali su imali samo ograničen uspeh. Jedna sestra je razgovarala sa samo dve osobe tokom celog perioda svedočenja, pošto je svako drugi koga je srela žurio na posao. Putujući nadglednik je predložio da se svi oni vrate u istu ulicu malo kasnije tog jutra. To su i učinili i ostali su do podne. Sestra koja je ranije tog jutra imala samo dva razgovora prošla je mnogo bolje kad se vratila. Uručila je 31 časopis i 15 brošura, dobila je imena i adrese sedam osoba i započela je dva kućna biblijska studija! Drugi iz te grupe imali su slične ohrabrujuće rezultate.
12 Kad pronađeš nekoga ko pokazuje interes, pokušaj da dobiješ ime, adresu i telefonski broj te osobe. Umesto da direktno pitaš za te informacije, možeš reći: „Drago mi je što smo razgovarali. Da li nekako možemo da nastavimo razgovor nekom drugom prilikom?“ Ili pitaj: „Mogu li nekako da dođem do vas?“ Mnogi s kojima se kontaktira na ovaj način pristanu na naknadnu posetu. Pobrini se da imaš dovoljnu zalihu pozivnica za upotrebu u pozivanju onih koji bi želeli da prisustvuju našim sastancima.
13 Ako razgovaraš s nekom zainteresovanom osobom koja živi na području koje je dodeljeno drugoj skupštini, treba da proslediš informacije tako da tamošnja braća mogu da prate interes. Da li bi ulično svedočenje bilo efikasan način da se u tvom kraju širi dobra vest? Ako bi, ponovi članak „Pronalaziti zainteresovane posredstvom delotvornog uličnog svedočenja“ u izdanju Naše službe za Kraljevstvo za jul 1994. Zatim uredi da se angažuješ u uličnom svedočenju u odgovarajuće doba dana koje će ti omogućiti da dođeš do što je moguće više ljudi.
14 Svedočenje u javnom prevozu. Jednog jutra jedan broj pionira odlučio je da svedoči ljudima koji su čekali autobus blizu jednog lokalnog koledža. Premda su imali neke prijatne razgovore, postojao je jedan problem. Kad bi se razgovor razvio, došao bi autobus, čime je razgovor morao da se naglo prekine. Pioniri su rešili taj problem tako što su se popeli u autobus i nastavili da svedoče putnicima dok su putovali gradom. Na kraju linije, pioniri bi krenuli nazad autobusom, svedočeći u toku vožnje. Nakon nekoliko vožnji tamo i nazad, sabrali su rezultate svojih napora: bilo je uručeno preko 200 časopisa i započeto je šest biblijskih studija. Neki putnici su spremno dali svoju adresu i telefonski broj tako da se mogu posetiti kod kuće. Sledeće sedmice, pioniri su se vratili na tu autobusku stanicu i ponovili istu metodu kao pre. Uručili su 164 časopisa i započeli još jedan biblijski studij. Na jednoj stanici u autobus se popeo jedan putnik i seo na jedino slobodno mesto — odmah do jednog pionira. Pogledao je brata i rekao uz osmeh: „Znam, imate Kulu stražaru za mene.“
15 Mnogi objavitelji daju efikasno svedočanstvo dok putuju autobusom, vozom ili avionom. Kako možeš započeti razgovor s putnikom koji sedi do tebe? Jedan 12-godišnji objavitelj jednostavno je počeo da čita jedan primerak Probudite se! u autobusu, nadajući se da će probuditi znatiželju jedne tinejdžerke koja je sedela do njega. Uspelo je. Devojka ga je pitala šta čita a on je odgovorio da čita o rešenju za probleme s kojima se mladi moraju suočavati. Dodao je da je izvukao veliku korist iz članka i da bi on mogao da pomogne i njoj. Ona je rado uzela časopise. Njihov razgovor je načulo dvoje drugih mladih koji su takođe tražili primerke časopisâ. Na to je vozač autobusa zaustavio vozilo sa strane i pitao zašto ima toliko interesa za te časopise. Kad je saznao, i on je uzeo primerke. Naravno, ništa od toga ne bi bilo moguće da taj mladi objavitelj nije imao dovoljnu zalihu časopisa da ih podeli svima koji su pokazali interes!
16 Svedočenje u parkovima i na parkinzima. Svedočenje u parkovima i na parkinzima jeste izvanredan način da se dođe do ljudi. Da li si pokušao da svedočiš na parkingu nekog tržnog centra? Uvek uzmi nekoliko trenutaka da osmotriš svoju okolinu. Potraži nekoga ko nije u žurbi ili ko čeka u parkiranom automobilu i pokušaj da započneš prijateljski razgovor. Ako se razgovor nastavi, ubaci poruku o Kraljevstvu. Nastoj da radiš odvojeno ali s drugim objaviteljem u blizini. Izbegavaj da nosiš veliku, kabastu torbu ili da na druge načine skrećeš pažnju na svoj rad. Budi diskretan. Možda je najbolje provesti samo kratko vreme na jednom parkingu i zatim preći na drugi. Ako neko ne želi da razgovara s tobom, učtivo pođi svojim putem i potraži nekog drugog kome možeš prići. Koristeći ove metode, jedan brat je u jednom mesecu uručio 90 časopisa dok je svedočio na parkinzima.
17 Neki ljudi idu u park da se relaksiraju; drugi tamo idu da igraju neku igru ili da budu sa svojom decom. Ne ometajući preterano njihove aktivnosti, potraži priliku da daš svedočanstvo. Jedan brat je započeo razgovor sa čovekom koji je održavao jedan park i ustanovio je da je on zabrinut zbog droga i budućnosti svoje dece. Započet je kućni biblijski studij koji se redovno vodio u tom parku.
18 Neformalno svedočenje u tržnim centrima. Premda nije uvek moguće propovedati formalno od prodavnice do prodavnice u tržnim centrima zbog lokalnih ograničenja takvim aktivnostima, neki objavitelji stvaraju mogućnosti da tamo svedoče neformalno. Oni sedaju na klupu i započinju prijateljski razgovor s drugima koji zastanu da se odmore. Kad se pokaže interes, oni diskretno ponude traktat ili časopis i nastoje da izvrše pripreme za naknadnu posetu. Nakon što nekoliko minuta provedu svedočeći u jednom delu centra, oni krenu dalje u drugi deo i uključe nekog drugog u razgovor. Naravno, treba paziti da se ne privlači prekomerna pažnja dok se na ovaj način svedoči neformalno.
19 Kad pozdraviš osobu, započni razgovor u prijateljskom tonu. Ako tvoj slušač reaguje, postavi neko pitanje, a zatim pažljivo slušaj dok se on izražava. Pokaži lični interes za ono što on govori. Pokaži da ceniš njegovo mišljenje. Tamo gde je moguće, složi se s njim.
20 Jedna sestra je imala divan razgovor s jednom starijom ženom tako što je spomenula kako su troškovi života postali visoki. Žena je spremno potvrdila i usledio je jedan živ razgovor. Sestra je mogla da dobije ime i adresu te žene i te iste sedmice izvršena je naknadna poseta.
21 Rad od prodavnice do prodavnice. Neke skupštine imaju poslovne kvartove kao deo svog dodeljenog područja. Brat koji se brine za područje može pripremiti specijalne kartice s mapom tih gusto koncentrisanih poslovnih delova. Bilo koje kartice sa stambenim područjem koje se preklapaju s time treba da jasno pokazuju da poslovne prostorije ne treba raditi kao deo tog područja. Na drugim područjima, poslovna mesta mogu da se rade zajedno sa stambenim objektima. Starešine mogu pozvati kvalifikovane objavitelje da redovno obrađuju poslovna područja tako da se ne zanemari rad od prodavnice do prodavnice.
22 Ako si pozvan da učestvuješ u tom delu a nikada ranije to nisi radio, dobar način da skupiš hrabrosti jeste da najpre obradiš nekoliko manjih prodavnica; zatim, kad se budeš osećao sigurnije, obrađuj veće (1. Sol. 2:2). Kad radiš od prodavnice do prodavnice, obuci se kao kad bi prisustvovao nekom sastanku u Dvorani Kraljevstva. Ako je moguće, uđi u trgovinu kad tamo nema mušterija koje čekaju da budu poslužene. Traži da razgovaraš sa šefom ili odgovornom osobom. Budi srdačan i, iznad svega, budi kratak. Nema potrebe da se izvinjavaš. Mnogi poslovi su orijentisani prema potrošačima i očekuju prekide.
23 Nakon što pozdraviš vlasnika prodavnice, mogao bi reći sledeće: „Poslovni ljudi imaju tako ispunjen raspored da ih retko nađemo kod kuće, pa smo vas posetili ovde na vašem radnom mestu da bismo vam ostavili da pročitate jedan veoma zanimljiv članak.“ Zatim daj komentar ili dva o časopisu koji se nudi.
24 Ili bi mogao da pokušaš sledeće kad se obraćaš šefu: „Primetili smo da poslovni ljudi žele da budu dobro informisani. Najnovije izdanje Kule stražare (ili Probudite se!) sadrži jedan članak koji utiče na sve nas lično.“ Objasni o čemu se radi i zaključi rečima: „Sigurni smo da ćete uživati dok ga budete čitali.“
25 Ako ima radnika i ako izgleda podesno, mogao bi dodati: „Da li bi vam smetalo ako o istoj stvari kratko porazgovaram s vašim radnicima?“ Ako se dobije dozvola, upamti da si obećao da ćeš biti kratak, a šef će očekivati da držiš svoju reč. Ako neki radnik želi da uđe u dugi razgovor, bilo bi najbolje da se poseti kod kuće.
26 Nedavno se nekolicina objavitelja u jednom malom gradu pridružila pokrajinskom nadgledniku u radu od prodavnice do prodavnice. Neki objavitelji su u početku bili bojažljivi, pošto nikada ranije nisu obavljali to delo; ali uskoro su se opustili i počeli da uživaju u tome. Za manje od jednog sata, razgovarali su sa 37 ljudi i uručili 24 časopisa i 4 brošure. Jedan brat je primetio da normalno za mesec dana u radu od kuće do kuće ne bi mogli da kontaktiraju s toliko ljudi kao što je to bio slučaj dok su radili od prodavnice do prodavnice za tako kratko vreme.
27 Stvarati prilike za propovedanje. Isus nije ograničio svoje svedočenje na formalne okvire. On je dobru vest širio u svakoj podesnoj prilici (Mat. 9:9; Luka 19:1-10; Jov. 4:6-15). Zapazi kako neki objavitelji stvaraju prilike da propovedaju.
28 Neki imaju praksu da svedoče roditeljima koji čekaju svoju decu blizu ulaza u školu. Pošto mnogi roditelji dođu i do 20 minuta ranije, ima vremena da se uključe u podsticajan razgovor o nekoj biblijskoj temi.
29 Mnogi pioniri su savesni u dolaženju do ljudi koje možda posebno zanima neka specifična tema koja je obrađena u našim časopisima. Na primer, jedna sestra je naišla da dobar odaziv kad je posetila šest škola na području svoje skupštine sa serijom „Škole u krizi“, koja je izašla u Probudite se! od 22. decembra 1995. (engl.). Ona je takođe s časopisima o porodičnom životu i zlostavljanju dece posetila službe za porodično savetovanje i dat joj je otvoren poziv da opet dođe s budućim izdanjima koja se bave sličnim temama. U birou za nezaposlene je s Probudite se! od 8. marta 1996. o nezaposlenosti naišla na reakciju koja je opisana kao „oduševljena“.
30 Jedan oblasni nadglednik izveštava da on i njegova žena redovno svedoče neformalno dok kupuju hranu. Oni kupuju u vreme dana kad u prodavnici nije prevelika gužva i mušterije polako šetaju između tezgi. Izveštavaju o mnogim divnim razgovorima.
31 Mnogi objavitelji izveštavaju o dobrim rezultatima dok svedoče ljudima u javnim perionicama. Oni ne ostavljaju jednostavno časopise kad tu nema nikoga. Njihov cilj je da dođu do ljudi s dobrom vešću, tako da nastoje da lično razgovaraju s onima koji koriste taj objekat.
32 Na nekim lokacijama, izabrani objavitelji imaju ovlašćenje da svedoče na aerodromima. Ponekad su imali tu radost da svedoče međunarodnim putnicima koji žive u zemljama gde ima malo Jehovinog naroda. Tamo gde pronađu interes, oni ponude traktat ili časopise.
33 Ako im se ne dozvoli da svedoče lično stanarima u obezbeđenim stanovima na području skupštine, neki imaju praksu da taktično svedoče obezbeđenju koje je na dužnosti ili službenicima u iznajmljenim kancelarijama. Taj isti metod se koristi na privatnim, ograđenim imanjima. Jedan pokrajinski nadglednik i nekolicina objavitelja posetili su na taj način sedam stambenih kompleksa. U svakom slučaju, oni su rekli upravniku da iako im nije dozvoljeno da posete te stanove na naš uobičajen način, nisu želeli da on propusti informacije iz najnovijih časopisa. Upravnici u svih sedam kompleksa rado su uzeli časopise i tražili su i sledeća izdanja! Sa stanovnicima takvih kompleksa tada se stupilo u kontakt telefonom. Praktične informacije o temi svedočenja telefonom pronaći ćeš u dodatku „Svedočenje telefonom — način da se dođe do mnogih“, u Našoj službi za Kraljevstvo od avgusta 1993.
34 Napreži se da propovedaš posvuda. Živeti po našem predanju uključuje da imamo osećaj hitnosti u vezi s našim zadatkom da propovedamo poruku o Kraljevstvu. Da bismo došli do ljudi u vreme koje njima odgovara, treba da stavimo na stranu naše lične sklonosti tako da ’kako god koga spasemo‘. Sve predane Jehovine sluge žele da budu u stanju da kažu, kao što je rekao apostol Pavle: „Sve činim za jevanđelje, da bih imao deo u njemu“ (1. Kor. 9:22, 23).
35 Pavle je nadalje pisao: „Rado ću se dakle hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova... jer kad sam slab, onda sam silan“ (2. Kor. 12:9, 10). Drugim rečima, niko od nas ne bi mogao obaviti ovo delo svojom sopstvenom snagom. Treba da se molimo Jehovi za njegov moćni sveti duh. Ako se molimo Bogu za snagu, možemo biti uvereni da će on odgovoriti na naše molitve. Tada će nas naša ljubav prema ljudima navesti da tražimo prilike da im propovedamo dobru vest, ma gde da se mogu naći. Zašto u sedmici koja dolazi ne pokušaš jedan od predloga izloženih u ovom dodatku?