Starešine, sledite primer apostola Pavla

1-2. Zašto je apostol Pavle dobar primer za starešine?

APOSTOL PAVLE je voleo svoju braću i sestre. Neumorno im je pomagao (Dela 20:31). Zato su ga braća veoma volela. Jednom prilikom, kada su starešine iz Efesa saznale da više neće videti Pavla, „svi [su] mnogo plakali“ (Dela 20:37). I naše vredne starešine vole braću i sestre i ne štede se kada je nekome od njih potrebna pomoć (Fil. 2:16, 17). Međutim, ponekad im nije lako da ispune sve svoje odgovornosti. Šta im može pomoći u tome?

² Starešinama će značiti ako razmotre Pavlov primer (1. Kor. 11:1). On je bio običan čovek. Kao i svi mi, bio je nesavršen i nije mu uvek bilo lako da čini ono što je ispravno (Rimlj. 7:18-20). Suočavao se i s različitim poteškoćama. Uprkos svemu, nije prestao da služi braći niti je izgubio radost. Ako se ugledaju na Pavla, starešine će nastaviti da radosno obavljaju svoju službu, čak i kada im to nije lako.

 3. O čemu će biti reči u ovom članku?

³ U ovom članku biće reči o četiri teškoće s kojima se starešine suočavaju: (1) zadržati ravnotežu između službe propovedanja i drugih odgovornosti, (2) pronaći vreme za braću i sestre, (3) izboriti se sa svojim slabostima i (4) podnositi nesavršenost drugih. U nastavku ćemo videti kako se apostol Pavle izborio sa svim tim teškoćama i kako starešine mogu slediti njegov primer.

 4. Zašto je starešinama ponekad teško da nađu više vremena za službu propovedanja?

⁴ Zašto je to ponekad teško. Pored službe propovedanja, starešine imaju i mnoge druge odgovornosti. Smenjuju se kao predsedavajući na sastanku radnim danom i vode Skupštinsko razmatranje Biblije, a imaju i druge tačke na sastancima. Dosta vremena provedu i obučavajući sluge pomoćnike i pružajući ohrabrenje i podršku braći i sestrama (1. Petr. 5:2). Neki od njih rade na izgradnji i održavanju Dvorana Kraljevstva ili drugih objekata. Međutim, najvažnija odgovornost starešina, kao i svih objavitelja, jeste da propovedaju dobru vest (Mat. 28:19, 20).

 5. Kakav primer je Pavle ostavio kada je u pitanju služba propovedanja?

⁵ Pavlov primer. Šta je Pavlu pomoglo da bude dobar propovednik? Uvek je imao u vidu šta je najvažnije, na šta je i nas podstakao u Filipljanima 1:10. Bila mu je poverena služba propovedanja i ona je decenijama bila najvažnija u njegovom životu. Propovedao je „javno i od kuće do kuće“ (Dela 20:20). Pavle nije išao u službu samo u određeno doba dana ili samo jedan dan u sedmici. Koristio je svaku priliku da propoveda. Na primer, dok je u Atini čekao svoje saradnike, svedočio je istaknutim ljudima i neki od njih su lepo reagovali (Dela 17:16, 17, 34). Čak i dok je bio „u okovima“, propovedao je svima s kojima je dolazio u kontakt (Fil. 1:13, 14; Dela 28:16-24).

 6. Čemu je Pavle poučavao druge?

⁶ Pavle je koristio svoje vreme najbolje što je mogao. Često je pozivao druge da propovedaju s njim. Na primer, na svoje prvo misionarsko putovanje poveo je Jovana, koji je poznat i kao Marko, a na drugo Timoteja (Dela 12:25; 16:1-4). Nema sumnje da je Pavle koristio te prilike da ih pouči kako da organizuju skupštine, da brinu o braći i sestrama i da budu dobri učitelji (1. Kor. 4:17).

 7. Kako starešine mogu primeniti Pavlov savet iz Efešanima 6:14, 15?

⁷ Pouka. Starešine koje se ugledaju na Pavla ne propovedaju samo kad su u službi od vrata do vrata, već koriste svaku priliku za to. (Pročitati Efešanima 6:14, 15.) Na primer, kad im se ukaže prilika dok su u kupovini ili na poslu, mogu reći nešto o svojoj veri. Dok rade na izgradnji naših objekata, mogli bi propovedati komšijama ili dobavljačima. Poput Pavla, starešine koriste vreme u službi da bi obučavali druge, uključujući i sluge pomoćnike.

 8. Šta starešine ponekad moraju da urade?

⁸ Starešine ne treba da se toliko zaokupe obavezama oko skupštine ili pokrajine da im ne ostane vremena za službu propovedanja. Ponekad će morati da odbiju neka dodatna zaduženja da bi mogli da ispune sve odgovornosti koje već imaju. Nakon molitve i razmišljanja o tome, možda shvate da bi, ako prihvate ta zaduženja, zanemarili važnije stvari. Recimo, ne bi uspevali da svake sedmice imaju porodično proučavanje i da idu u službu, ili da pomažu svojoj deci da učestvuju u njoj. Nekima je teško da odbiju dodatna zaduženja, ali mogu biti sigurni da Jehova razume njihovu želju da ispravno postave prioritete u životu.

 9. Zašto je starešinama ponekad teško da nađu vremena za druge?

⁹ Zašto je to ponekad teško. Jehovin narod se suočava s mnogim kušnjama. Tokom ovih poslednjih dana, svima nam je potrebno ohrabrenje, podrška i uteha. A ponekad neko krene pogrešnim putem pa mu je potreban savet (1. Sol. 5:14). Naravno, starešine ne mogu ukloniti sve kušnje s kojima se Jehovin narod suočava. Pa ipak, Jehova očekuje od njih da urade sve što je u njihovoj moći da ohrabre i zaštite njegove sluge. Kako starešine koje već imaju mnogo posla mogu pronaći vreme da pruže braći i sestrama ono što im je potrebno?

10. Prema rečima iz 1. Solunjanima 2:7, kako se Pavle brinuo za svoju braću i sestre?

¹⁰ Pavlov primer. Pavle je tražio prilike da pohvali i ohrabri svoju braću i sestre. Dobro je da starešine slede njegov primer i da s puno ljubavi brinu o svima u skupštini. (Pročitati 1. Solunjanima 2:7.) Pavle je govorio svojim suvernicima da ih voli i uveravao ih je da ih i Jehova voli (2. Kor. 2:4; Ef. 2:4, 5). Provodio je vreme s braćom i smatrao ih je prijateljima. Imao je poverenja u njih i otvoreno im je govorio o svojim strahovima i slabostima (2. Kor. 7:5; 1. Tim. 1:15). Ali time nije hteo da skreće pažnju na svoje probleme, već je želeo da pomaže braći.

11. Zašto je Pavle savetovao braću i sestre?

¹¹ S vremena na vreme bilo je potrebno da Pavle da savet braći i sestrama. Ali to nije radio zato što je bio ljut na njih, već zato što ih je voleo i želeo je da ih zaštiti od različitih opasnosti. Trudio se da savete daje tako da ih drugi mogu lako razumeti i prihvatiti. Na primer, u jednoj poslanici dao je ozbiljan savet Korinćanima. Nakon što je napisao tu poslanicu, poslao je Tita u Korint. Želeo je da sazna kako su reagovali na nju. Nema sumnje da je bio veoma srećan kada je saznao da su poslušali njegov savet (2. Kor. 7:6, 7).

12. Šta sve starešine čine da bi jačali braću i sestre?

¹² Pouka. Po ugledu na Pavla, starešine provode vreme s braćom i sestrama. Na primer, dođu ranije na sastanak da bi mogli da razgovaraju s njima. Ponekad je dovoljno samo par minuta da bi nekoga ohrabrili i pokazali mu da im je stalo do njega (Rimlj. 1:12; Ef. 5:16). Starešine slede Pavlov primer i tako što koriste Bibliju da bi ojačali svoju braću i da bi ih uverili da ih Bog voli. Oni pokazuju svojim suvernicima da ih vole. Odvajaju vreme za njih i zapažaju stvari za koje bi mogli da ih pohvale. Svoje savete temelje na Božjoj Reči. Kad savetuju braću, oni su direktni, ali blagi jer ne žele da ih povrede nego da ih podstaknu da primene savet (Gal. 6:1).

13. Kako bi se starešine mogle osećati zbog svojih slabosti?

¹³ Zašto je to ponekad teško. Starešine nisu savršene. Kao i svi drugi, i oni greše (Rimlj. 3:23). Ponekad im je teško da imaju realno gledište o svojim slabostima. Neki se toliko usredsrede na njih da se obeshrabre. Drugi lako nalaze izgovore za svoje greške zbog čega ne vide potrebu da išta menjaju kod sebe.

14. Prema Filipljanima 4:13, kako je poniznost pomogla Pavlu da ima realno gledište o svojim slabostima?

¹⁴ Pavlov primer. Pavle je bio ponizan i zato je bio svestan da ne može sam da se izbori sa svojim slabostima. Bila mu je potrebna Božja pomoć. Ranije je uporno i žestoko progonio hrišćane, ali kasnije je shvatio da je to bilo pogrešno i bio je spreman da promeni svoje stavove i ponašanje (1. Tim. 1:12-16). Uz Jehovinu pomoć, postao je skroman i saosećajan starešina koji je voleo svoju braću. Bio je i te kako svestan svojih grešaka, ali nije se u mislima stalno vraćao na njih. Verovao je da će mu Jehova oprostiti (Rimlj. 7:21-25). Nije očekivao savršenstvo od sebe, ali trudio se da bude što bolji hrišćanin i ponizno se oslanjao na Jehovinu pomoć da bi izvršio svoju službu (1. Kor. 9:27; pročitati Filipljanima 4:13).

15. Šta će starešinama pomoći da imaju razumno gledište o svojim manama?

¹⁵ Pouka. Jasno je da Jehova nije naimenovao starešine zato što su savršeni. Pa ipak, on očekuje od njih da priznaju svoje greške i da se trude da budu što bolji hrišćani (Ef. 4:23, 24). Starešina treba da se preispituje u svetlu Božje Reči i da zatim kod sebe menja ono što je potrebno. Jehova će mu pomoći u tome i on će biti srećan i dobar pastir (Jak. 1:25).

16. Kako bi na starešine mogle uticati mane drugih?

¹⁶ Zašto je to ponekad teško. Pošto blisko sarađuju s drugima u skupštini, starešine će primetiti njihove nedostatke. Ako ne bi pazili, mogli bi zbog toga početi da se nerviraju, da budu grubi ili kritični prema drugima. Pavle je upozorio hrišćane da je upravo to Satanin cilj (2. Kor. 2:10, 11).

17. Šta je Pavle mislio o braći i sestrama?

¹⁷ Pavlov primer. Pavle je čvrsto verovao u to da su braća i sestre u suštini dobri ljudi. On je bio svestan njihovih mana jer su ga neki njihovi postupci povredili. Pa ipak, znao je da to što je neko pogrešio ne znači da je loša osoba. Voleo je svoju braću i usredsredio se na njihove dobre osobine. Verovao je da se oni iskreno trude da postupaju ispravno i da im je samo potrebna pomoć da savladaju svoje slabosti.

18. Kako se Pavle ophodio prema Evodiji i Sintihiji i šta učimo iz toga? (Filipljanima 4:1-3).

¹⁸ Razmisli o tome kako se Pavle postavio prema dvema sestrama u skupštini u Filipima. (Pročitati Filipljanima 4:1-3.) Po svemu sudeći, Evodija i Sintihija su dozvolile da lične razmirice naruše njihovo prijateljstvo. Pavle ih nije kritikovao niti ih je osuđivao, nego se usredsredio na njihove lepe osobine. Te sestre su godinama verno služile Jehovi. Pavle je znao da ih Jehova voli. Verovao je i da one vole Jehovu i zato ih je podstakao da reše razmirice. To što je gledao dobro u drugima pomoglo mu je da ostane radostan i sačuva prijateljstvo sa svima u toj skupštini.

19. (a) Kako starešine treba da gledaju na braću i sestre? (b) Šta učimo gledajući sliku na kojoj je starešina koji čisti Dvoranu Kraljevstva?

¹⁹ Pouka. Dobro je da starešine zapažaju lepe osobine braće i sestara. Istina je da su svi u skupštini nesavršeni, ali svako ima osobine vredne divljenja (Fil. 2:3). Naravno, s vremena na vreme starešine će morati da bratu ili sestri daju neki savet. Ali poput Pavla, oni ne gledaju prvenstveno na greške te osobe nego imaju na umu da taj brat ili sestra voli Jehovu, da mu istrajno služi i da želi da čini ono što je dobro. Starešine koje tako gledaju na braću i sestre doprinose tome da u skupštini vlada topla atmosfera.

20. Šta će pomoći starešinama da radosno obavljaju svoja zaduženja?

²⁰ Starešinama će sigurno značiti da i dalje proučavaju primer apostola Pavla. Neke zanimljive informacije nalaze se u Indeksu publikacija, pod glavnim naslovom „Pavle“ i odrednicom „primer za starešine“. Dok čitaš materijal koji je tamo naveden, mogao bi da se pitaš: „Kako će mi Pavlov primer pomoći da ostanem radostan dok obavljam zaduženja koja imam kao starešina?“

21. U šta starešine mogu biti sigurne?

²¹ Starešine, imajte na umu da Jehova ne očekuje od vas da budete savršeni, već da mu verno služite (1. Kor. 4:2). Jehova je cenio Pavlov trud i vernost. Možete biti sigurni da on ceni i sve što vi radite. Jehova nikada neće zaboraviti „vaša dela i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu, time što ste služili svetima i što im i dalje služite“ (Jevr. 6:10).