Da li je tekst Svetog pisma promenjen?
Nije. Upoređivanje drevnih rukopisa pokazuje da Sveto pismo u osnovi nije promenjeno iako je hiljadama godina za njegovo prepisivanje korišćen propadljiv materijal.
Znači li to da nije bilo grešaka u prepisivanju?
Pronađeno je na hiljade drevnih biblijskih rukopisa. Neki od njih se međusobno razlikuju što ukazuje na greške u prepisivanju. Većina tih razlika je neznatna i ne utiče na značenje teksta. Međutim, otkriveno je i nekoliko značajnih razlika. Izgleda da su neke od njih davno namerno unete u originalni tekst kako bi se poruka Svetog pisma promenila. Razmotrimo dva primera:
U 1. Jovanovoj 5:7, u nekim starijim prevodima Svetog pisma stoje i reči „na nebu: Otac, Riječ, i sveti Duh; i ovo je troje jedno“. Međutim, pouzdani rukopisi potvrđuju da ove reči nisu bile deo originalnog teksta, već su dodate kasnije.a Zato ih pouzdani savremeni prevodi ne sadrže.
Božje ime se na hiljade puta pojavljuje u drevnim biblijskim rukopisima. Ipak, u brojnim prevodima Svetog pisma ono je zamenjeno titulama poput „Gospod“ ili „Bog“.
Kako možemo znati da se u Svetom pismu nisu potkrale još neke greške?
Do danas je otkriveno mnogo rukopisa i zato je veoma lako uočiti greške.b Šta je o tačnosti Svetog pisma otkrilo upoređivanje tih dokumenata?
Izučavalac Vilijam Grin je o tekstu hebrejskog dela Svetog pisma (koji se obično naziva „Stari zavet“) rekao: „S pravom se može reći da nijedno drugo drevno delo nije tako verno prenošeno.“
O grčkom delu Svetog pisma, to jest „Novom zavetu“, biblista Frederik Brus je napisao: „Dokazi koji govore u prilog autentičnosti teksta Novog zaveta daleko su brojniji od dokaza koji potvrđuju verodostojnost mnogih dela klasičnih pisaca, čiju autentičnost niko ne bi ni pomislio da dovede u pitanje.“
Ser Frederik Kenjon, uvaženi stručnjak za biblijske manuskripte, rekao je da čovek „može uzeti u ruke celo Sveto pismo i bez straha i oklevanja reći da u rukama drži pravu Reč Božju, koja je vekovima prenošena s kolena na koleno, a da pri tome nije pretrpela značajne promene.“
Koji još dokazi postoje da tekst Svetog pisma nije promenjen?
I jevrejski i hrišćanski prepisivači sačuvali su izveštaje koji govore o ozbiljnim greškama Božjih slugu (Brojevi 20:12; 2. Samuilova 11:2-4; Galatima 2:11-14).c Osim toga, verno su preneli i delove u kojima se osuđuje neposlušnost jevrejskog naroda i razotkrivaju ljudska učenja (Osija 4:2; Malahija 2:8, 9; Matej 23:8, 9; 1. Jovanova 5:21). Time što su bili dosledni, ovi prepisivači su pokazali da zavređuju poverenje i da duboko poštuju Božju svetu Reč.
Budući da je Bog nadahnuo pisanje Svetog pisma, zar nije razumno zaključiti da bi se pobrinuo da ono ostane nepromenjeno?d (Isaija 40:8; 1. Petrova 1:24, 25). Osim toga, on želi da svi ljudi imaju koristi od njega, a ne samo oni koji su živeli u drevna vremena (1. Korinćanima 10:11). Zapravo, „sve što je nekada napisano, napisano je nama za pouku, da svojom istrajnošću i utehom iz Pisama imamo nadu“ (Rimljanima 15:4).
Isus i njegovi sledbenici citirali su iz hebrejskog dela Svetog pisma nimalo ne sumnjajući u tačnost tih spisa (Luka 4:16-21; Dela apostolska 17:1-3).
a Te reči se ne nalaze u Sinajskom kodeksu, Aleksandrijskom kodeksu, Vatikanskom manuskriptu 1209, originalnoj latinskoj Vulgati, sirijskom Filoksenijsko-heraklejskom prevodu, niti u sirijskoj Pešiti.
b Na primer, otkriveno je preko 5000 grčkih rukopisa takozvanog Novog zaveta, to jest grčkog dela Svetog pisma.
c Sveto pismo ne kaže da su Božje sluge bile nepogrešive. U njemu je jasno napisano: „Nema čoveka koji ne greši“ (1. Kraljevima 8:46).
d Sveto pismo ne kaže da je sve što je u njemu zapisano izdiktirao sam Bog, već kaže da su ljudi koji su ga pisali to činili pod nadahnućem Božjeg svetog duha (2. Timoteju 3:16, 17; 2. Petrova 1:21).