„Nisam više nasilan“

Rođen sam u Kalgariju, u kanadskoj državi Alberti. Moji roditelji su se razveli dok sam još bio beba. Mama i ja smo se preselili kod njenih roditelja. Baka i deka su voleli mamu i mene. Bio sam veoma srećno dete. To je bio jedan od najlepših perioda u mom životu.

Kada sam imao sedam godina, majka se ponovo udala za mog oca, tako da smo se preselili u Sent Luis, u američku državu Misuri. Moj svet se tada srušio. Veoma brzo sam shvatio koliko moj otac može biti okrutan. Na primer, prvog dana u novoj školi neka deca su me maltretirala. Kada je otac čuo da se nisam branio, razbesneo se i udario me je jače nego ta deca. Tu očevu lekciju sam vrlo dobro zapamtio. Prvi put sam se potukao kada sam imao samo sedam godina.

Moja majka je bila ogorčena zbog očeve gadne naravi i zato su se često svađali i tukli. Već sa 11 godina sam počeo da se drogiram i da pijem. Postajao sam sve više agresivan i često sam upadao u ulične tuče. Do završetka srednje škole pesnice su bile moj način da rešim probleme.

Sa 18 godina sam se prijavio u američku mornaricu. Tu sam se obučio kako da ubijam ljude. Nakon pet godina sam napustio vojsku i počeo da studiram psihologiju. Želeo sam da radim u Federalnom istražnom birou (FBI). Upisao sam se na fakultet u Sjedinjenim Državama, a kada sam se preselio u Kanadu, nastavio sam da studiram tamo.

Dok sam studirao, potpuno sam se razočarao u ljude i društvo uopšte. Izgledalo je da svako misli samo na sebe. Ništa u svetu nije imalo smisla i delovalo je da nema rešenja ni za jedan problem u ljudskom društvu. Više nisam verovao da ljudi mogu svet učiniti boljim.

Budući da nisam video svrhu u svom životu, sve mi se vrtelo oko alkohola, droge, novca i seksa. Živeo sam za provod i neprestano sam menjao devojke. Zbog veština koje sam stekao tokom vojne obuke, nikoga se nisam plašio i zato sam se često tukao. Imao sam svoj osećaj za pravdu i ulazio sam u sukob sa svakim za kog sam smatrao da maltretira druge. Zapravo nisam ni bio svestan koliko sam duboko zaglibio u nasilje.

Jednog dana smo drug i ja drogirani u mom podrumu spremali jednu nelegalnu pošiljku marihuane za prodaju. On me je pitao da li verujem u Boga. Odgovorio sam: „Ako je Bog odgovoran za patnju u svetu, onda ne želim ništa da imam s njim!“ Sledećeg dana sam otišao na novi posao. Jedan kolega, koji je bio Jehovin svedok, upitao me je: „Da li misliš da je Bog odgovoran za patnju u svetu?“ Iznenadilo me je to što me je pitao upravo ono o čemu sam dan ranije pričao s drugom pa sam se ozbiljno zainteresovao za tu temu. Sledećih šest meseci smo mnogo puta razgovarali o životnim pitanjima koja su me najviše mučila. On bi mi uvek pokazao šta Biblija kaže o tome.

Moja verenica, s kojom sam u to vreme živeo, nije želela da joj govorim o onome što sam učio iz Biblije. Jednog dana sam joj rekao da sam pozvao Svedoke kod nas da zajedno proučavamo Bibliju. Kada sam se sledećeg dana vratio s posla, zatekao sam praznu kuću. Pokupila je sve i ostavila me. Izašao sam napolje i zaplakao. Preklinjao sam Boga za pomoć. U toj molitvi sam se prvi put Jehovi obratio po imenu (Psalam 83:18).

Dva dana kasnije, prvi put sam proučavao Bibliju s jednim bračnim parom Svedoka pomoću knjige Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji.a Te iste noći, tu knjigu sam pročitao do kraja. Duboko me je dirnulo ono što sam saznao o Jehovi Bogu i njegovom Sinu, Isusu Hristu. Shvatio sam da je Jehova vrlo saosećajan i da ga veoma pogađa kada vidi da mi patimo (Isaija 63:9). Na mene je najveći utisak ostavilo saznanje da me Bog voli i da je dao svog Sina za mene (1. Jovanova 4:10). Razumeo sam da je Jehova bio strpljiv sa mnom „jer ne želi da iko propadne, već da svi dođu do pokajanja“ (2. Petrova 3:9). Osećao sam da mi pruža šansu da mu postanem prijatelj (Jovan 6:44).

Te iste sedmice sam prvi put otišao i na sastanak. Imao sam dugu kosu i minđuše. Izgledao sam opasno, ali Svedoci su me prihvatili kao da sam deo porodice. Stvarno su se pokazali kao pravi hrišćani. Ta atmosfera me je podsetila na detinjstvo koje sam proveo sa bakom i dekom. Atmosfera na sastanku je bila čak i lepša.

Ubrzo sam počeo da se menjam zbog onoga što sam učio iz Biblije. Ošišao sam se, prestao da vodim nemoralan život, nisam se više drogirao niti sam pio (1. Korinćanima 6:9, 10; 11:14). Želeo sam da ugodim Jehovi. Kada bih saznao da se njemu ne dopada nešto što sam radio, nisam tražio izgovore, već sam se menjao. Saznanje da radim nešto pogrešno svaki put bi me probolo poput mača. „Ne mogu više ovako, moram ovo da menjam“, govorio bih sebi. Ne bih oklevao, već bih se zaista potrudio da promenim svoja razmišljanja i postupke. Zahvaljujući tome, vrlo brzo bih osetio koliko je dobro primenjivati Jehovine savete. Dvadeset devetog jula 1989, šest meseci od mog prvog biblijskog kursa, krstio sam se kao Jehovin svedok.

Biblija mi je pomogla da postanem bolji čovek. Ranije sam bio agresivan kada bih naišao na nekoga ko se neprijateljski ponaša prema meni. Ali sada dajem sve od sebe da budem „u miru sa svim ljudima“ (Rimljanima 12:18). Znam da sâm nikada ne bih uspeo da se promenim i zato sam zahvalan Jehovi na njegovoj Reči i svetom duhu, koji su mi pomogli u tome (Galatima 5:22, 23; Jevrejima 4:12).

Droga, nasilje i seksualne želje nemaju više moć nada mnom. Sada se trudim da ugodim Jehovi Bogu i da mu dam svoje najbolje. Između ostalog, dajem sve od sebe da pomognem i drugima da ga upoznaju. Nekoliko godina nakon krštenja otišao sam na drugi kontinent kako bih propovedao na području gde je potrebno više objavitelja. Tokom svih ovih godina, imao sam prilike da mnogima prenesem dragocene biblijske savete i da budem svedok toga kako su im oni pomogli da postanu bolji ljudi. Srećan sam i što je moja majka postala Jehovin svedok – delom zbog toga što je videla kako je Biblija uticala na moje stavove i ponašanje.

Godine 1999, u Salvadoru sam pohađao školu koja se sada zove Škola za objavitelje Kraljevstva. Ta obuka mi je pomogla da postanem još bolji propovednik, kao i da budem dobar učitelj i pastir u skupštini. Kasnije, te iste godine, venčao sam se sa mojom dragom ženom, Euhenijom. Zajedno služimo u Gvatemali kao punovremene sluge.

Više nisam razočaran životom, već sam istinski srećan. Biblijski saveti su mi pomogli da prekinem s nemoralnim životom i nasiljem i omogućili mi da uživam u životu punom ljubavi i mira.