Ti si dragocen u Božjim očima!

„Ljubim te ljubavlju večnom, zato milost svoju tebi čuvam“ (JEREMIJA 31:3).

 1. Kako se Isusov stav prema običnim ljudima njegovih dana razlikovao od stava fariseja?

ONI SU to mogli videti u njegovim očima. Taj čovek, Isus, nije bio ni nalik njihovim religioznim vođama; on je brinuo. On je osećao sažaljenje prema tim ljudima zato što su ’bili klonuli i smeteni, kao ovce koje nemaju pastira‘ (Matej 9:36). Od njihovih religioznih vođa se zahtevalo da budu pastiri puni ljubavi koji predstavljaju milosrdnog Boga, punog ljubavi. Umesto toga, oni su s nipodaštavanjem gledali na običan narod kao na puku rulju — i to prokletu!a (Jovan 7:47-49; uporedi Jezekilja 34:4.) Jasno je da je takvo iskrivljeno nebiblijsko gledište bilo daleko od Jehovinog gledišta na svoj narod. On je svojoj naciji, Izraelu, rekao: „Ljubim te ljubavlju večnom“ (Jeremija 31:3).

 2. Kako su Jovova tri druga pokušala da ga uvere da je bezvredan u Božjim očima?

² Međutim, fariseji sigurno nisu bili prvi koji su pokušali da uvere Jehovine voljene ovce da su bezvredne. Osmotrimo slučaj Jova. Za Jehovu je on bio pravedan i besprekoran, ali trojica „tešitelja“ su insinuirala da je Jov bio nemoralan, zao otpadnik koji će umreti a da ne ostavi traga za sobom. Oni su tvrdili da Bog neće ceniti nikakvu pravednost s Jovove strane, pošto Bog ne veruje čak ni svojim anđelima i na sama nebesa gleda kao na nečista! (Jov 1:8; 4:18; 15:15, 16; 18:17-19; 22:3).

 3. Koja sredstva Sotona koristi danas u pokušaju da uveri ljude da su bezvredni i nedostojni ljubavi?

³ Danas, Sotona još uvek koristi to ’lukavstvo‘ pokušavanja da uveri ljude da su nevoljeni i bezvredni (Efescima 6:11). Istina, on često zavodi ljude apelujući na njihovu taštinu i ponos (2. Korinćanima 11:3). Ali on takođe uživa u slamanju samopoštovanja onih koji su ranjivi. To je naročito slučaj u ovim kritičnim ’poslednjim danima‘. Mnogi danas odrastaju u porodicama gde nema „prirodne naklonosti“ (NW); mnogi moraju svakodnevno da se suočavaju s onima koji su besni, sebični i tvrdoglavi (2. Timoteju 3:1-5). Godine maltretiranja, rasizma, mržnje ili zlostavljanja mogu ubediti takve osobe da su one bezvredne i nedostojne ljubavi. Jedan čovek je pisao: „Ne osećam ljubav ni prema kome niti da sam voljen od ikoga. Meni je teško da verujem da Bog uopšte brine za mene.“

 4, 5. (a) Zašto je ideja o ličnoj bezvrednosti u suprotnosti s Biblijom? (b) Koja je jedna opasna posledica našeg verovanja da nikakav naš trud ne vredi ništa?

⁴ Ideja o ličnoj bezvrednosti probada u srce istinu Božje reči, učenje o otkupnini (Jovan 3:16). Ako je Bog bio spreman da plati tako visoku cenu — dragoceni život svog sopstvenog sina — da nam iskupi priliku da živimo zauvek, On sigurno mora da nas voli; sigurno moramo imati neku vrednost u Njegovim očima!

⁵ Nadalje, kako bi obeshrabrujuće bilo smatrati da mi ne ugađamo Bogu, da nikakav naš trud ne vredi ništa! (Uporedi Poslovice 24:10.) U tom negativnom svetlu, čak i dobronamerno ohrabrenje, oblikovano da nam pomogne da unapredimo našu službu Bogu tamo gde je moguće, može nekima umesto toga zvučati kao osuda. Ono može izgledati da ponavlja naše sopstveno unutrašnje ubeđenje da ma šta mi činili nije dovoljno.

 6. Šta je najbolji protivotrov za ekstremno negativne misli o nama samima?

⁶ Ako u sebi osećaš takva negativna osećanja, nemoj očajavati. Mnogi od nas su s vremena na vreme nerazumno grubi prema sebi. A seti se, Božja reč je oblikovana „za popravljanje“ i za ’rušenje mudrovanja [’preokretanje snažno ukorenjenih stvari‘, NW]‘ (2. Timoteju 3:16; 2. Korinćanima 10:4). Apostol Jovan je pisao: „Po tome poznaćemo da smo od istine, i pred njim ćemo srca svoja umiriti. Jer ako nas osudi srce naše, Bog je veći od srca našega i zna sve“ (1. Jovanova 3:19, 20). Osmotrimo, onda, tri načina na koja nas Biblija poučava da smo dragoceni Jehovi.

Jehova nas ceni

 7. Kako je Isus poučio sve hrišćane o njihovoj vrednosti u Božjim očima?

⁷ Prvo, Biblija nas direktno poučava da svako od nas ima ličnu vrednost u Božjim očima. Isus je rekao: „Ne prodaje li se pet vrabaca za dva asa? I ni jedan od njih nije zaboravljen pred Bogom; a i vlasi na glavi vašoj sve su izbrojene. Ne bojte se dakle. Vi više vredite od mnogo vrabaca“ (Luka 12:6, 7). U tim danima, vrabac je bio najjeftinija od ptica koje su se prodavale za hranu, pa ipak ni jedan od njih nije prošao nezapaženo od njegovog Stvoritelja. Tako je postavljeno temeljno načelo za jedan upečatljiv kontrast: Kada se radi o ljudima — koji su vredniji daleko, daleko više — Bog zna svaki detalj. To je kao da su same vlasi na našim glavama pojedinačno izbrojene!

 8. Zašto je realistično misliti da bi Jehova mogao izbrojiti vlasi na našim glavama?

⁸ Vlasi izbrojene? Ako misliš da je ovaj aspekt Isusove ilustracije nerealističan, osmotri sledeće: Bog pamti svoje verne sluge tako potpuno da je u stanju da ih uskrsne — ponovo ih stvarajući u svakoj pojedinosti, uključujući njihov složeni genetski kôd i sve njihove godine memorije i iskustva. Brojanje naših vlasi (kojih na prosečnoj glavi ima oko 100 000) bio bi jednostavan poduhvat u poređenju s tim! (Luka 20:37, 38).

Šta Jehova vidi u nama?

 9. (a) Koje su neke osobine koje Jehova ceni? (b) Zašto misliš da su takve osobine njemu dragocene?

⁹ Drugo, Biblija nas poučava šta Jehova ceni u nama. Jednostavno rečeno, on se raduje našim pozitivnim osobinama i našem trudu. Kralj David je rekao svom sinu Solomonu: „Gospod ispituje svačije srce i prozire sve namere i svaku misao“ (1. Letopisa 28:9). Dok Bog ispituje milijarde ljudskih srca u ovom nasilnom, mržnjom ispunjenom svetu, kako ushićen mora biti kad naiđe na srce koje voli mir, istinu i pravednost! (Uporedi Jovana 1:47; 1. Petrova 3:4.) Šta se dešava kad Bog pronađe srce koje se preliva ljubavlju prema njemu, koje traži da ga upozna i da podeli takvo spoznanje s drugima? U Malahiji 3:16, Jehova nam kaže da on sluša one koji govore s drugima o njemu i čak ima ’knjigu za spomen‘ za sve „koji se Gospoda boje i koji časte ime njegovo [„koji misle o njegovom imenu“, NW]“. Takve osobine su mu dragocene!

10, 11. (a) Kako neki mogu imati tendenciju da odbace dokaz da Jehova ceni njihove dobre osobine? (b) Kako primer Avijama pokazuje da Jehova ceni dobre osobine u svakoj meri?

¹⁰ Međutim, srce koje samo sebe osuđuje, može se opirati takvom dokazu o našoj vrednosti u Božjim očima. Ono može uporno šaputati: ’Ali ima tako mnogo drugih koji su primerniji u tim osobinama od mene. Kako razočaran mora da je Jehova kad me uporedi s njima!‘ Jehova ne upoređuje, niti je kruta osoba koja razmišlja po sistemu sve ili ništa (Galatima 6:4). On s velikom suptilnošću čita srca, i ceni dobre osobine u svakoj meri.

¹¹ Na primer, kad je Jehova odredio da čitava otpadnička dinastija kralja Jerovoama treba da bude pogubljena, eliminisana poput „balege“ (NW), On je naredio da samo jedan od kraljevih sinova, Avijam, bude pristojno sahranjen. Zašto? „Jer se na njemu... nađe nešto dobra pred Gospodom, Bogom Izrailjevim“ (1. Kraljevima 14:10, 13). Da li je to značilo da je Avijam bio veran obožavalac Jehove? Ne bezuslovno, pošto je i on umro, kao i ostatak njegovog zlog domaćinstva (Ponovljeni zakoni 24:16). Ipak, Jehova je cenio to „nešto dobra“ koje je video u Avijamovom srcu i delovao je u skladu s tim. Metju Henrijev komentar čitave Biblije (Matthew Henry’s Commentary on the Whole Bible) primećuje: „Tamo gde postoji makar neka dobra stvar te vrste, ona će biti pronađena; Bog koji je traži, vidi je, makar ona bila vrlo mala, i zadovoljan je njome.“ I ne zaboravi da ako Bog nađe samo malu meru neke dobre osobine u tebi, on može učiniti da ona raste sve dok nastojiš da mu verno služiš.

12, 13. (a) Kako Psalam 139:3 pokazuje da Jehova ceni naš trud? (b) U kom smislu se može reći da Jehova prosejava naše aktivnosti?

¹² Jehova ceni naš trud na sličan način. U Psalmu 139:1-3, čitamo: „Okušao si me i znaš me, Gospode. Znaš kad sedim i kada ustajem, ti znaš misli moje iz daleka. Kada hodim i kad se odmaram ti me gledaš i ti vidiš sve puteve moje [„ti si postao dobro upoznat sa svim mojim putevima“, NW].“ Tako je Jehova svestan svih naših aktivnosti. Ali on je daleko više nego samo svestan. U hebrejskom fraza „ti si postao dobro upoznat sa svim mojim putevima“ može takođe nositi značenje „ti čuvaš sve puteve moje“ ili „ti ceniš sve puteve moje“. (Uporedi Mateja 6:19, 20.) Međutim, kako bi Jehova mogao ceniti naše puteve kad smo mi tako nesavršeni i grešni?

¹³ Zanimljivo je da kada je David pisao da je Jehova ’gledao [’merio‘, NW]‘ periode kada on hoda i kad se odmara, prema nekim izučavaocima, hebrejski izraz bukvalno je značio „prosejati“ ili „vejati“. Jedno delo s objašnjenjima je primetilo: „To znači... provejati svu plevu, i ostaviti sva zrna — sačuvati sve što je vredno. Tako to ovde znači da ga je Bog, figurativno govoreći, prosejao... On je rasterao sve što je bilo pleva, ili sve što je bilo bezvredno, i video je da je ono što je ostalo bilo istinsko i vredno.“ Srce koje je samoosuđivačko može prosejavati naša dela na suprotan način, nemilosrdno nas grdeći zbog prošlih prestupa i odbacujući naša dostignuća kao bezvredna. Ali Jehova zaboravlja naše grehe ako se iskreno kajemo i snažno se borimo da ne ponavljamo naše greške (Psalam 103:10-14; Dela apostolska 3:19). On prosejava i pamti naša dobra dela. U stvari, on ih pamti zauvek sve dok mu ostajemo verni. Na zaboravljanje toga on bi gledao kao na nepravdu, a on nije nikad nepravedan! (Jevrejima 6:10).

14. Šta pokazuje da Jehova ceni našu aktivnost u hrišćanskoj službi?

¹⁴ Koja su neka od dobrih dela koja Bog ceni? Praktično sve što činimo u oponašanju njegovog Sina, Isusa Hrista (1. Petrova 2:21). Stoga je sigurno jedno veoma važno delo širenje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. U Rimljanima 10:15, čitamo: „Krasne li su noge onih koji mira glas donose.“ Dok možda inače ne mislimo o našim običnim nogama kao „krasnim“, reč koju je Pavle ovde upotrebio bila je ista ona koja je upotrebljena u verziji Grčke Septuaginte da opiše Reveku, Rahilju i Josifa — od kojih su sve troje bili zapaženi po svojoj lepoti (Postanje 26:7; 29:17; 39:6). Tako je naše angažovanje u toj službi našem Bogu, Jehovi, veoma divno i dragoceno u njegovim očima (Matej 24:14; 28:19, 20).

15, 16. Zašto Jehova ceni našu ustrajnost, i kako reči kralja Davida iz Psalma 56:9 podvlače tu činjenicu?

¹⁵ Jedna druga osobina koju Bog ceni jeste naša ustrajnost (Matej 24:13). Zapamti, Sotona želi da ti okreneš leđa Jehovi. Svaki dan koji ostaneš lojalan Jehovi jeste još jedan dan u kome si pomogao u pružanju odgovora na Sotonina ruganja (Poslovice 27:11). Ponekad ustrajnost nije laka stvar. Zdravstveni problemi, finansijske nevolje, emocionalne brige, i druge prepreke mogu svaki dan pretvoriti u iskušenje. Ustrajnost uprkos takvim kušnjama Jehovi je posebno dragocena. Zbog toga je kralj David molio Jehovu da sačuva njegove suze u figurativnom ’tulumu [„sudu“, DK]‘, moleći s poverenjem: „Nisu li i one u knjizi tvojoj?“ (Psalam 56:9). Da, Jehova čuva i pamti sve suze i patnje koje podnosimo u čuvanju naše lojalnosti njemu. One su takođe dragocene u njegovim očima.

¹⁶ S obzirom na naše bolje osobine i naš trud, kako je jasno da Jehova nalazi mnogo toga što ceni u svakom od nas! Ma kako nas Sotonin svet tretirao, Jehova na nas gleda kao na dragocene i kao na deo ’blaga svih naroda‘ (Agej 2:7).

Šta Jehova čini da pokaže svoju ljubav

17. Zašto Hristova otkupna žrtva treba da nas uveri da nas Jehova i Isus vole kao pojedince?

¹⁷ Treće, Jehova čini mnogo toga da pokaže svoju ljubav prema nama. Hristova otkupna žrtva je sigurno najmoćniji odgovor na sotonsku laž da smo bezvredni i nedostojni ljubavi. Nikada ne treba da zaboravimo da su paćenička smrt koju je Isus pretrpeo na mučeničkom stubu i čak veća patnja koju je Jehova podneo posmatrajući smrt svog voljenog sina bili dokazi njihove ljubavi prema nama. Štaviše, ta ljubav se primenjuje na nas lično. Apostol Pavle je tako gladao na to, jer je pisao: ’Sin Božji me je ljubio i sebe za mene predao‘ (Galatima 2:20).

18. U kom smislu nas Jehova privlači Hristu?

¹⁸ Jehova pokazuje svoju ljubav prema nama time što nam pomaže da kao pojedinci upotrebimo koristi Hristove žrtve. Isus je u Jovanu 6:44 rekao: „Niko ne može doći k meni, ako ga ne privuče Otac koji me posla.“ Pomoću dela propovedanja, koje dopire do nas kao pojedinaca, i pomoću njegovog svetog duha, koji Jehova koristi da nam pomogne da shvatimo i primenimo duhovne istine uprkos našim ograničenjima i nesavršenostima, Jehova nas lično privlači svom Sinu i nadi u večni život. Jehova stoga može reći za nas kao što je rekao za Izrael: „Ljubim te ljubavlju večnom, zato milost svoju tebi čuvam [„Zbog toga sam te privukao ljubaznom dobrohotnošću“, NW]“ (Jeremija 31:3).

19. Zašto prednost molitve treba da nas uveri u Jehovinu ličnu ljubav prema nama?

¹⁹ Međutim, možda je prednost molitve ono kroz šta doživljavamo Jehovinu ljubav na najintimniji način. On poziva svakog od nas da mu se ’molimo neprestano‘ (1. Solunjanima 5:17). On sluša! On se čak naziva ’slušačem molitve‘ (Psalam 65:2, NW). On nije poverio tu službu ni jednoj drugoj osobi, čak ni svom Sinu. Pomisli samo: Stvoritelj svemira te podstiče da mu se približiš u molitvi, sa slobodom govora. Tvoje usrdne molbe mogu čak podstaći Jehovu da učini ono što inače možda ne bi učinio (Jevrejima 4:16; Jakov 5:16; vidi Isaiju 38:1-16).

20. Zašto Božja ljubav prema nama nije izgovor za samovažnost ili egoizam s naše strane?

²⁰ Ni jedan uravnoteženi hrišćanin neće uzeti takav dokaz Božje ljubavi i cenjenja kao izgovor da na sebe gleda kao na važnijeg nego što stvarno jeste. Pavle je pisao: „Po milosti koja je meni data, kažem svakome od vas: Nemojte imati preveliko mišljenje o sebi, nego imajte smerne misli, po meri vere koju je kome Bog udelio“ (Rimljanima 12:3). Tako dok uživamo u toplini ljubavi našeg nebeskog Oca, budimo zdravih misli i imajmo na umu to da je Božja ljubazna dobrohotnost nezaslužena (Uporedi Luku 17:10).

21. Kojoj sotonskoj laži se moramo neprestano opirati, i o kojoj božanskoj istini moramo uvek razmišljati?

²¹ Neka svako od nas učini sve što je u njegovoj moći da se odupre svim idejama koje Sotona unapređuje u ovom starom svetu koji umire. To uključuje odbacivanje pomisli da smo bezvredni ili nevoljeni. Ako te je život u ovom sistemu poučio da na sebe gledaš kao na prepreku toliko strašnu da je čak ni Božja ogromna ljubav ne može prevazići, ili da su tvoja dobra dela i suviše beznačajna da bi ih primetile čak i njegove oči koje sve vide, ili tvoji gresi toliko veliki da ih ne može prekriti čak ni smrt njegovog dragocenog Sina, ti si poučen laži. Odbaci takve laži sa svim gnušanjem koje one zaslužuju! Držimo uvek na umu nadahnute reči apostola Pavla iz Rimljanima 8:38, 39: „Jer sigurno znamo da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje ni buduće stvari, ni bilo što visoko ni duboko, ni drugo kakvo stvorenje, ne može nas razdvojiti od ljubavi Božje, koja se pojavi u Isusu Hristu, Gospodu našemu.“

[Fusnota]

Šta misliš?

◻ Zašto Sotona pokušava da nas uveri da smo bezvredni i nevoljeni?

◻ Kako je Isus poučavao da Jehova ceni svakog od nas?

◻ Kako znamo da Jehova smatra vrednim naše dobre osobine?

◻ Kako možemo biti sigurni da Jehova visoko ceni naš trud?

◻ Kako Jehova pokazuje svoju ljubav prema nama kao pojedincima?

[Slika na 13. strani]

Jehova zapaža i pamti sve one koji misle na njegovo ime

Podsticati na ljubav i dobra dela — kako?

„Pazimo jedan na drugoga, da se takmičimo [„podstičemo“, Ča] u ljubavi i u dobrim delima... jedan drugoga podržavajmo [„bodrimo“, Ča], i to utoliko više ukoliko vidite da se približuje dan“ (JEVREJIMA 10:24, 25).

 1, 2. (a) Zašto je bilo važno da rani hrišćani nađu utehu i ohrabrenje u svom sastajanju? (b) Koji Pavlov savet je bio usmeren na potrebu za sastajanjem?

ONI SU se sastajali u tajnosti, šćućurili bi se zajedno iza zatvorenih vrata. Napolju, posvuda je vrebala opasnost. Njihov Vođa, Isus, upravo je bio javno pogubljen, i upozorio je svoje sledbenike da ni oni neće ništa bolje biti tretirani nego što je bio on (Jovan 15:20; 20:19). Ali dok su oni govorili prigušenim glasom o svom voljenom Isusu, to što su zajedno mora da je bar učinilo da se osećaju bezbedniji.

² Kako su godine prolazile, hrišćani su se suočavali sa svim vrstama kušnji i progonstva. Poput tih prvih učenika, oni su izvlačili utehu i ohrabrenje iz sastajanja. Tako je apostol Pavle pisao u