ŠIROM sveta, ljudi različitih kultura i religija upućuju molitve. Mole se nasamo ili u grupama. Mole se u crkvama, hramovima, sinagogama, džamijama i svetilištima. Koriste molitveni ćilim, brojanice, molitveni točak, ikone, molitvenike i pločice na koje zapisuju molitve i kače ih u svojim svetilištima.

Molitva odvaja ljude od drugih živih stvorenja na zemlji. Istina, nama je kao i životinjama potrebna hrana, vazduh i voda. Kao i one, i mi se rađamo, živimo i umiremo (Propovednik 3:19). Ali samo se ljudi mole. Zašto?

Možda je najjednostavniji odgovor da imamo potrebu za tim. Uostalom, većina ljudi smatra da je molitva način da pristupe duhovnom svetu koji je za njih nešto večno i sveto. Biblija kaže da smo rođeni s tom potrebom (Propovednik 3:11). Isus Hrist je jednom prilikom rekao: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Matej 5:3).

’Duhovne potrebe‘ — zar upravo to nije razlog zbog čega postoje sva ta verska zdanja i predmeti i zbog čega se provode sati i sati u molitvama? Naravno, neki svoje duhovne potrebe zadovoljavaju sami ili uz pomoć drugih ljudi. Međutim, zar ne mislite da su ljudi nemoćni da pruže pravu pomoć? Tako smo slabi, kratkog veka i suženih vidika. Samo nam neko ko je daleko mudriji, moćniji i dugovečniji od nas može pružiti ono što nam treba. Koje nas zapravo duhovne potrebe navode da se molimo?

Razmislite o sledećem: Da li ste ikada osetili snažnu potrebu za vođstvom, mudrošću ili odgovorima na pitanja koja su van domašaja ljudskih saznanja? Da li vam je ikada bila potrebna uteha kada ste patili usled strašnog gubitka, vođstvo kada ste se suočili s teškim odlukama ili oproštaj kada ste bili savladani osećanjem krivice?

Prema Bibliji, sve su to opravdani razlozi za molitvu. Ona je najmerodavnija knjiga o ovoj temi i u njoj su zapisane molitve mnogih vernih muškaraca i žena. Molili su se za utehu, vođstvo, oproštaj i odgovore na najteža pitanja (Psalam 23:3; 71:21; Danilo 9:4, 5, 19; Avakum 1:3).

Iako različite, njihove molitve su imale nešto zajedničko. Svi oni su znali šta je neophodno da bi molitva bila uslišena, a to je nešto što se često previđa ili zanemaruje u današnjem svetu. Oni su znali kome treba da se mole.

DA LI sve molitve odlaze na isto mesto, bez obzira na to kome su upućene? U današnjem svetu je popularno verovati u to. Takvo gledište se dopada mnogima koji podržavaju međuverske pokrete i žele da sve religije uprkos razlikama budu prihvatljive. Međutim, da li je ovakva ideja možda pogrešna?

Iz Biblije saznajemo da se mnoge molitve zapravo ne upućuju pravoj osobi. Još u vreme njenog pisanja, ljudi su imali običaj da se mole rezbarenim likovima. Bog je više puta upozoravao na to. Na primer, u Psalmu 115:4-6 za idole se kaže: „Uši imaju, ali ne čuju.“ Poruka je jasna. Zašto se moliti bogu koji nas ne može čuti?

Jedan živopisan biblijski izveštaj to potvrđuje. Prorok Ilija izazvao je Valove proroke da se pomole svom bogu, nakon čega bi se on pomolio svom Bogu. Rekao je da će pravi Bog odgovoriti na molitvu, a lažni ne. Prihvativši izazov, Valovi proroci su se molili dugo i usrdno, čak vičući iz sveg glasa — ali uzalud! U izveštaju čitamo: „Nije bilo ni glasa ni odgovora niti znaka da iko sluša“ (1. Kraljevima 18:29). Međutim, kako je Ilija prošao?

Nakon što se pomolio, njegov Bog je odmah odgovorio tako što je poslao vatru s neba da spali žrtvu koju je prineo. Po čemu se njegova molitva razlikovala? Presudan faktor očigledan je iz samih reči zabeleženih u 1. Kraljevima 18:36, 37. To je veoma kratka molitva — samo tridesetak reči u izvornom hebrejskom tekstu. Pa ipak, u tih nekoliko redova, Ilija se triput obratio Bogu po ličnom imenu, Jehova.

Val, što znači „vlasnik“ ili „gospodar“, bio je hananski bog i postojalo je više lokalnih varijanti tog božanstva. Međutim, Jehova je jedinstveno ime koje pripada samo jednoj osobi u čitavom svemiru. On je svom narodu rekao: „Ja sam Jehova. To je ime moje, i nikome neću dati slavu svoju“ (Isaija 42:8).

Da li su Ilijina molitva i molitve Valovih proroka mogle biti prihvatljive iako su bile upućene različitim bogovima? Obožavanje Vala uključivalo je degradirajuće postupke kao što su obredna prostitucija i prinošenje ljudskih žrtava. Nasuprot tome, obožavanje Jehove je oplemenjivalo njegov narod Izrael, štiteći ga od takvih ponižavajućih običaja. Razmislite o sledećem: Ako želite da pošaljete pismo prijatelju koga jako cenite, da li biste ga adresirali na osobu s drugim imenom čija je loša reputacija nespojiva sa stavovima i uverenjima vašeg prijatelja? Ni u kom slučaju!

Kada se molimo Jehovi, mi se obraćamo Stvoritelju, Ocu svih ljudi.a ’Ti si Jehova naš Otac‘, rekao je prorok Isaija u molitvi (Isaija 63:16). Dakle, to je ista osoba o kojoj je Isus Hrist govorio kada se obraćao svojim sledbenicima: „Uzlazim k svom Ocu i vašem Ocu, svom Bogu i vašem Bogu“ (Jovan 20:17). Jehova je Isusov Otac. Isus se molio upravo tom Bogu i poučio je svoje sledbenike da čine isto (Matej 6:9).

Da li Sveto pismo kaže da treba da se molimo Isusu, Mariji, svecima ili anđelima? Ne, već samo Jehovi. Osmotrimo iz koja dva razloga. Kao prvo, molitva je čin obožavanja, a Biblija kaže da obožavanje pripada isključivo Jehovi (Izlazak 20:5). Kao drugo, Biblija nam otkriva da on „sluša molitve“ (Psalam 65:2). Iako drugima rado poverava mnoge odgovornosti, slušanje molitve nikada nije poverio nikome. On je Bog koji obećava da će lično saslušati naše molitve.

Zato, ako želite da Bog čuje vaše molitve, setite se sledećeg biblijskog saveta: „Svako ko prizove Jehovino ime biće spasen“ (Dela apostolska 2:21). Međutim, da li Jehova bezuslovno sluša sve molitve? Ili postoji još nešto što treba da znamo?

KADA se radi o molitvi, mnoge religije stavljaju naglasak na položaj tela, reči koje treba izgovarati, rituale i druga vidljiva obeležja. Međutim, Biblija nam pomaže da se usredsredimo na nešto mnogo važnije kada je reč o pitanju: „Kako treba da se molimo?“

Biblija govori o tome da su se Božje verne sluge molile na raznim mestima i u različitim položajima. U zavisnosti od okolnosti u kojima su se nalazili, molili su se u sebi ili naglas, gledajući u nebo ili pognute glave. Nisu se služili likovima, brojanicama niti molitvenicima, već su se jednostavno molili iz srca, svojim rečima. Zašto su njihove molitve bile uslišene?

Kao što je spomenuto u prethodnom članku, oni su upućivali molitve samo jednom Bogu — Jehovi. Međutim, postoji još nešto veoma važno. U 1. Jovanovoj 5:14 stoji: „U ovome se uzdamo u Boga: šta god da molimo u skladu s njegovom voljom, on nas čuje.“ Naše molitve treba da budu u skladu s Božjom voljom. Šta to znači?

Da bismo se molili u skladu s Božjom voljom, moramo je poznavati. Zato je proučavanje Biblije neophodno. Da li to znači da Bog neće saslušati našu molitvu ukoliko nismo učeni poznavaoci Biblije? Ne znači, ali Bog ipak očekuje od nas da se potrudimo da saznamo šta je njegova volja, da je razumemo i postupamo po njoj (Matej 7:21-23). Potrebno je da naše molitve budu u skladu s onim što učimo o Bogu.

Dok učimo o Jehovi i njegovoj volji, naša vera raste, što je takođe važno. Isus je rekao: „Sve što s verom zatražite u molitvi, dobićete“ (Matej 21:22). Imati veru ne znači biti lakoveran. To zapravo znači verovati u nešto što ne vidimo, ali za šta postoje čvrsti dokazi (Jevrejima 11:1). Biblija je puna dokaza da je Jehova koga ne vidimo stvaran, pouzdan i spreman da usliši molitve onih koji iskazuju veru u njega. Osim toga, uvek možemo da tražimo više vere, a Jehova rado pruža ono što nam je potrebno (Luka 17:5; Jakov 1:17).

Postoji još nešto što je vrlo važno da bi naše molitve bile uslišene. Isus je rekao: „Niko ne dolazi k Ocu osim preko mene“ (Jovan 14:6). Dakle, Isus je put do Oca, Jehove. Zato je rekao svojim sledbenicima da se mole u njegovo ime (Jovan 14:13; 15:16). To ne znači da treba da se molimo Isusu, već u ime Isusa, svesni da zahvaljujući njemu možemo pristupiti našem savršenom i svetom Ocu.

Isusovi najbliži saradnici su ga jednom zamolili: „Gospode, nauči nas da se molimo“ (Luka 11:1). Očigledno je da nisu mislili na osnovne zahteve o kojima smo dosad govorili. Oni su zapravo želeli da znaju odgovor na pitanje: ’Za šta treba da se molimo?‘

KAŽE se da se od svih hrišćanskih molitvi ona najčešće izgovara. Bilo da je to tačno ili ne, jedno je sigurno — Očenaš, molitva koju je Isus dao kao uzor, uglavnom se pogrešno razume. Milioni ljudi svakodnevno mehanički ponavljaju njene reči, ponekad više puta na dan. Ali to nije bila Isusova namera. Kako to znamo?

Pre nego što je izgovorio tu molitvu, Isus je rekao: „Kad se molite, ne govorite uvek jedno te isto“ (Matej 6:7). Da li je Isus protivrečio sebi tako što je odmah zatim naveo određene reči koje treba zapamtiti i ponavljati? Naravno da nije. On nas je poučio za šta da se molimo i naglasio čemu treba da damo prednost u molitvama. Osmotrimo pobliže šta je rekao. Ta molitva je zabeležena u Mateju 6:9-13.

Isus je tim rečima podsetio svoje sledbenike da sve molitve treba upućivati direktno njegovom Ocu, Jehovi. Ali, da li znate zašto je Božje ime toliko važno i zašto ga treba svetiti?

Od početka ljudske istorije, Božje sveto ime je oklevetano. Božji neprijatelj Satana tvrdio je da Jehova laže i da je sebičan vladar koji nema pravo da vlada nad onim što je stvorio (Postanak 3:1-6). Mnogi su stali na Sataninu stranu, tvrdeći da je Bog bezosećajan, okrutan i osvetoljubiv, pa čak i da ne postoji. Drugi su pak uklonili Božje ime Jehova iz prevoda Biblije i zabranili njegovu upotrebu.

Biblija kaže da će Bog ispraviti sve te nepravde (Jezekilj 39:7). Tada će udovoljiti svim našim potrebama i rešiti sve naše probleme. Kako? Odgovor pružaju naredne reči Isusove molitve.

Među verskim vođama danas postoje mnoga oprečna mišljenja o Božjem Kraljevstvu. Međutim, Isusovi slušaoci su znali da su Božji proroci odavno rekli da će Mesija, Spasitelj koga je izabrao Bog, vladati Kraljevstvom koje će promeniti svet (Isaija 9:6, 7; Danilo 2:44). Ono će posvetiti Božje ime tako što će razotkriti Satanine laži i uništiti Satanu i sva njegova dela. Božje Kraljevstvo će okončati ratove, bolesti i glad — čak i smrt (Psalam 46:9; 72:12-16; Isaija 25:8; 33:24). Kada se molimo da dođe Božje Kraljevstvo, mi zapravo tražimo da se obistine sva ta obećanja.

Isusove reči ukazuju na to da će se Božja volja zasigurno vršiti na zemlji kao i na nebu, gde Bog prebiva. Niko nije mogao sprečiti da se Božja volja vrši na nebu, gde je Božji Sin vodio rat protiv Satane i njegovih hordi i zbacio ih na zemlju (Otkrivenje 12:9-12). Treća molba iz Isusove molitve, kao i prve dve, pomaže nam da zadržimo pažnju na onome što je najvažnije — a to je Božja volja, a ne naša. Dobrobit svih stvorenja zavisi od izvršenja njegove volje. Zato je čak i savršeni čovek Isus rekao svom Ocu: „Neka ne bude moja volja, nego tvoja“ (Luka 22:42).

Isusove sledeće reči pokazuju da iz svojih molitvi ne moramo isključiti sebe. Nema ništa pogrešno u tome da se molimo Bogu u vezi sa svakodnevnim potrebama. Na taj način se zapravo podsećamo da Jehova „daje svima život i dah i sve“ (Dela apostolska 17:25). Biblija govori o njemu kao o roditelju koji voli svoju decu i rado udovoljava njihovim potrebama. Međutim, poput dobrog roditelja, ni on ne ispunjava želje koje su na našu štetu.

Da li zaista dugujemo nešto Bogu? Da li nam je potreban njegov oproštaj? Danas su mnogi izgubili predstavu o grehu i njegovim kobnim posledicama. Ali Biblija kaže da je greh koren naših najvećih problema, jer je to osnovni razlog zbog kog ljudi umiru. Pošto smo rođeni grešni, svi stalno grešimo i naša nada u večnu budućnost zavisi isključivo od Božjeg oproštaja (Rimljanima 3:23; 5:12; 6:23). Ohrabrujuće je znati da Biblija kaže: „Ti si, Jehova, dobar i spreman da oprostiš“ (Psalam 86:5).

Da li uviđate koliko nam je hitna i preko potrebna Božja zaštita? Mnogi ne žele da veruju da Zli, Satana, uopšte postoji. Ali Isus je govorio o Satani kao stvarnoj osobi i čak je rekao da je on „vladar ovog sveta“ (Jovan 12:31; 16:11). Satana je iskvario ovaj svet koji je pod njegovom vlašću i isto tako želi da iskvari i vas kako ne biste razvili blizak odnos sa svojim Ocem, Jehovom (1. Petrova 5:8). Međutim, Jehova je neuporedivo moćniji od Satane i želi da zaštiti one koji ga vole.

Ovaj kratak pregled glavnih misli Isusove molitve ne obuhvata sve ono za šta se možemo moliti. Ne zaboravimo da se u 1. Jovanovoj 5:14 za Boga kaže: „Šta god da molimo u skladu s njegovom voljom, on nas čuje.“ Zato nemojte misliti da su vaši problemi i suviše nevažni da biste ih izneli pred Boga (1. Petrova 5:7).

Međutim, da li je bitno kada i gde se molimo?

VEROVATNO ste zapazili da većina religija stavlja naglasak na impresivna zdanja gde se vernici mole i određuje vreme u toku dana kada treba upućivati molitve. Da li se prema Bibliji možemo moliti samo na određenom mestu i u određeno vreme?

Istina, Biblija kaže da postoje određene prilike kada treba da se molimo. Na primer, pre nego što je obedovao sa svojim učenicima, Isus je zahvalio Bogu u molitvi (Luka 22:17). A kada su se njegovi učenici okupljali da slave Boga, oni su se zajedno molili. Tako su nastavili s običajem koji se odavno praktikovao u jevrejskim sinagogama i jerusalimskom hramu. Bog je odredio da hram bude „dom molitve za sve narode“ (Marko 11:17).

Kada se Božje sluge okupe i zajedno mole, njihove molbe mogu doneti dobre rezultate. Ako su svi ujedinjeni u istom mišljenju, a njihova molitva u skladu s biblijskim načelima, to je po Božjoj volji. Molitva ga čak može podstaći da učini nešto što inače možda ne bi (Jevrejima 13:18, 19). Jehovini svedoci se mole na svakom sastanku. Srdačno ste pozvani da posetite najbližu Dvoranu Kraljevstva i sami čujete takve molitve.

Međutim, Biblija ne kaže da treba da se molimo u neko posebno vreme ili na određenom mestu. U njoj nalazimo izveštaje o Božjim slugama koje su se molile u različito vreme i na različitim mestima. Isus je rekao: „Kad se moliš, uđi u svoju najskrovitiju sobu i zatvori vrata, pa se pomoli svom Ocu koji je u tajnosti. Tada će ti tvoj Otac, koji vidi u tajnosti, uzvratiti“ (Matej 6:6).

Zar to nije privlačan poziv? Mi možemo pristupiti Vrhovnom Vladaru čitavog svemira u bilo koje vreme, u potpunoj privatnosti, uvereni da će on obratiti pažnju na nas. Zato ne čudi što je Isus često tražio prilike da bude sam kako bi se molio! Jednom je celu noć proveo u molitvi Bogu, tražeći vođstvo pri donošenju jedne važne odluke (Luka 6:12, 13).

Druge verne sluge o kojima se govori u Bibliji molili su se kada su bili suočeni s teškim odlukama ili velikim izazovima. Nekad su se molili naglas, a nekad u sebi, u grupi ili sami. Ono što je važno jeste da su se molili. Bog čak podstiče svoje sluge: „Neprestano se molite“ (1. Solunjanima 5:17). On je uvek spreman da sasluša one koji vrše njegovu volju. Zar to nije divno?

Naravno, u današnjem ciničnom svetu mnogi se pitaju da li molitva ima ikakvu praktičnu vrednost. Možda se i vi pitate: ’Da li će mi zaista pomoći?‘

DA LI nam molitva može pomoći? Biblija pokazuje da molitva zaista pomaže Božjim vernim slugama (Luka 22:40; Jakov 5:13). Zapravo, molitva nam može mnogo koristiti u duhovnom, emotivnom i čak fizičkom smislu. Kako?

Na primer, pretpostavimo da je vaše dete dobilo poklon. Da li biste ga poučili da je dovoljno samo da oseća zahvalnost? Ili biste ga naučili da to izrazi? Kada snažna osećanja pretočimo u reči, mi se usredsređujemo na njih i produbljujemo ih. Da li isto važi i za molitvu? Svakako! Osmotrimo neke primere.

Molitva zahvale. Kada zahvaljujemo našem Ocu za dobro koje dolazi od njega, tada se usredsređujemo na naše blagoslove. Tako postajemo još zahvalniji, srećniji i pozitivniji (Filipljanima 4:6).

Primer: Isus je zahvalio svom Ocu što ga je saslušao i odgovorio na njegove molitve (Jovan 11:41).

Molitva za oproštaj. Kada od Boga tražimo oproštaj, tada izoštravamo svoju savest, naše pokajanje je još iskrenije i svesniji smo ozbiljnosti greha. Takođe se oslobađamo tereta krivice.

Primer: David je u molitvi izrazio pokajanje i žalost (Psalam 51).

Molitva za vođstvo i mudrost. Kada Jehovu molimo za vođstvo i mudrost kako bismo doneli dobre odluke, to nam pomaže da budemo istinski ponizni. Tada smo svesniji svojih granica i razvijamo poverenje u našeg nebeskog Oca (Poslovice 3:5, 6).

Primer: Solomon je ponizno molio za vođstvo i mudrost da bi vladao nad Izraelom (1. Kraljevima 3:5-12).

Molitva za pomoć u nevolji. Ako izlijemo svoje srce Jehovi kada smo pod emotivnim stresom, osetićemo olakšanje i oslonićemo se na njega umesto na sebe (Psalam 62:8).

Primer: Kralj Asa se molio kada se suočio s daleko nadmoćnijim neprijateljem (2. Letopisa 14:11).

Molitva u korist drugih. Takve molitve nam pomažu da nadvladamo sebičnost i razvijamo samilost i saosećanje.

Primer: Isus se molio za svoje sledbenike (Jovan 17:9-17).

Molitva hvale. Kada hvalimo Jehovu zbog njegovih predivnih dela i osobina, to nam pomaže da ga još više poštujemo i cenimo. Takve molitve mogu nam pomoći da mu se približimo kao svom Bogu i Ocu.

Primer: David je od srca hvalio Boga za ono što je stvorio (Psalam 8).

Još jedan blagoslov koji donosi molitva jeste „Božji mir koji prevazilazi svaki um“ (Filipljanima 4:7). Zadržati unutrašnji mir u svetu punom problema zaista je izuzetan blagoslov, koji nam koristi čak i u fizičkom pogledu (Poslovice 14:30). Da li je to samo rezultat našeg truda? Ili je uključeno nešto više?

OVO pitanje izaziva veliku pažnju i znatiželju. Biblija pokazuje da Jehova i danas zaista sluša molitve. Da li će čuti i našu molitvu umnogome zavisi od nas.

Isus je osudio verske vođe svog vremena koji su se licemerno molili. Bili su zainteresovani samo za to da pred drugima pokažu koliko su pobožni. Rekao je da su takvi već „primili svoju platu“, što je značilo da su dobili ono što su najviše želeli — da im se ljudi dive — ali ne i ono što im je bilo potrebno — da ih Bog čuje (Matej 6:5). I danas se mnogi mole onako kako je njima po volji, a ne onako kako Bog kaže. Pošto se ne obaziru na biblijska načela o kojima smo govorili, Bog ne obraća pažnju na njihove molitve.

Kako je u vašem slučaju? Da li će Bog čuti i odgovoriti na vaše molitve? To ne zavisi od vaše rasne i nacionalne pripadnosti niti od socijalnog statusa. Biblija nas uverava: „Bog nije pristran, nego iz svakog naroda prihvata onog ko ga se boji i čini što je pravedno“ (Dela apostolska 10:34, 35). Da li pronalazite sebe u ovom opisu? Ako se bojite Boga, onda ga duboko poštujete i ne želite da ga razočarate. Ako činite ono što je pravedno, onda se trudite da radite ono što Bog smatra ispravnim a ne vi ili neko drugi. Da li zaista želite da Bog čuje vaše molitve? Biblija nam pokazuje kako je to moguće.a

Naravno, mnogi žele da Bog učini neko čudo u odgovoru na njihove molitve. Međutim, čak i u biblijska vremena Bog je retko kad činio čuda. Ponekad su prošli vekovi između dva čuda zabeležena u Bibliji. Osim toga, Biblija kaže da se nakon smrti apostola čuda više ne dešavaju (1. Korinćanima 13:8-10). Da li to onda znači da Bog danas ne odgovara na molitve? Naravno da ne znači. Osmotrimo kakve molitve on uslišava.

Bog daje mudrost. Jehova je jedini Izvor prave mudrosti. On je velikodušno daje onima koji traže njegovo vođstvo i žele da žive u skladu s tim (Jakov 1:5).

Bog daje sveti duh i blagoslove koje on donosi. Sveti duh je Božja aktivna sila, najjača u svemiru. Ona nam pomaže da izdržimo kušnje. Daje nam unutrašnji mir kada se suočavamo s nevoljama. Pomaže nam da razvijamo privlačne osobine (Galatima 5:22, 23). Isus je svojim sledbenicima rekao da Bog nesebično daje svoj duh (Luka 11:13).

Bog otkriva istinu onima koji ga iskreno traže (Dela apostolska 17:26, 27). Širom sveta, mnogi ljudi iskreno tragaju za istinom. Oni žele da saznaju nešto više o Bogu — kako se zove, kakva je njegova namera za zemlju i ljude, kako mogu da mu se približe (Jakov 4:8). Jehovini svedoci često sreću takve ljude i rado im pružaju biblijske odgovore na ta pitanja.

Da li i vi tražite Boga? Da li ste iz tog razloga prihvatili ovaj časopis? Možda je baš to odgovor na vaše molitve.