Moja potraga za pravdom

Ispričala Ursula Mene

Otkad znam za sebe, imala sam žarku želju da se prema svim ljudima postupa pravedno i pošteno. Na kraju sam baš zbog te želje bila poslata u zatvor u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj. I baš tamo gde sam najmanje očekivala završila se moja potraga za pravdom. Dozvolite mi da vam objasnim.

ROĐENA sam 1922. u Haleu, nemačkom gradu čija istorija seže više od 1 200 godina unazad. Hale se nalazi oko 200 kilometara jugozapadno od Berlina i jedan je od najranijih uporišta protestantizma. Moja sestra Kete, rođena je 1923. Otac je služio u vojsci, a majka je pevala u pozorištu.

Od svog oca sam nasledila jaku želju za pravdom. Nakon što je napustio vojsku, otac je otvorio prodavnicu. Pošto su njegove mušterije uglavnom bili siromašni ljudi, on se sažalio na njih i robu im davao na veresiju. Ta njegova dobrota ga je na kraju dovela do bankrota. Trebalo je da iz očevog iskustva naučim da je borba protiv nepravde i nejednakosti mnogo teža i komplikovanija nego što izgleda. Međutim, ideali mlade osobe su plamen koji se teško gasi.

Od majke sam nasledila umetnički talenat i ona je meni i mojoj sestri približila muziku, pesmu i ples. Bila sam živahno dete i Kete i ja smo imale prelep život, sve do 1939. godine.

Počinje noćna mora

Nakon što sam završila školu, krenula sam na časove baleta gde sam takođe naučila i Ausdruckstanz, vrstu nemačkog savremenog plesa, koji je popularizovala Meri Vigman. Ona je bila jedan od začetnika savremenog umetničkog plesa. Ovaj ples od izvođača zahteva da izrazi svoja osećanja putem igre. Takođe sam počela da slikam. Tako su moje tinejdžerske godine u početku bile srećne i ispunjene raznim aktivnostima i novim saznanjima. A onda je 1939. počeo Drugi svetski rat. Sledeći udarac doživela sam 1941, kada je moj otac umro od tuberkuloze.

Rat je prava noćna mora. Iako sam imala samo 17 godina kada je rat počeo, mislila sam da je svet načisto poludeo. Videla sam mnoštvo, donedavno normalnih ljudi koji su podlegli nacističkoj histeriji. Zatim je nastupilo pustošenje, oskudica i smrt. U eksploziji jedne bombe, naša kuća je bila jako oštećena a u samom ratu je poginulo nekoliko članova moje porodice.

Kada se 1945. rat završio, majka, Kete i ja smo još uvek bile u Haleu. U međuvremenu sam se udala i rodila ćerku, ali je moj brak zapao u krizu. Razdvojili smo se i pošto sam morala sama da izdržavam sebe i ćerku, bavila sam se plesom i slikanjem.

Posleratna Nemačka je bila podeljena na četiri dela, a naš grad je pripadao delu kojim je upravljao Sovjetski Savez. Zbog toga, svi smo morali da se naviknemo na život pod komunističkim režimom. Godine 1949, deo Nemačke u kojem smo mi živeli, često nazivan Istočnom Nemačkom, postao je Nemačka Demokratska Republika.

Život pod komunizmom

Tih godina, moja majka se razbolela i morala sam da brinem o njoj. Zaposlila sam se kao službenica u lokalnoj državnoj instituciji. U međuvremenu, stupila sam u kontakt sa studentskim pokretom otpora koji je želeo da skrene pažnju na neke nepravde. Na primer, jednom mladiću kog sam dobro poznavala nije bilo dozvoljeno da se upiše na fakultet zato što je njegov otac bio član nacističke partije. Pomislila sam: ’Zašto on mora da pati ako je njegov otac nešto skrivio?‘ Sve više sam sarađivala s tim pokretom da sam na kraju odlučila da se priključim demonstracijama. Čak sam jednom lepila plakate na zgradu lokalnog suda.

Dok sam radila kao sekretarica Regionalnog komiteta za mir, morala sam da kucam neka pisma koja su vređala moj osećaj za pravdu. Jednom drugom prilikom je taj komitet planirao da, iz političkih razloga, pošalje komunistički propagandni materijal jednom starijem čoveku koji je živeo u Zapadnoj Nemačkoj, kako bi izazvao sumnju u njega. Toliko sam bila ogorčena zbog toga da sam sakrila tu pošiljku u moju kancelariju. Ta pošiljka nikada nije poslata.

„Najgora osoba u sobi“ pružila mi je nadu

U junu 1951. dva čoveka su ušla u moju kancelariju i rekla: „Uhapšeni ste.“ Poslali su me u zatvor poznat kao Roter Ochse (Crveni vo). Godinu dana kasnije, optužena sam da radim protiv države. Jedan student me je izdao tajnoj policiji, takozvanom Štaziju, rekavši im da sam jednom prilikom lepila plakate u znak protesta. Suđenje je bila čista farsa zato što niko nije ni slušao ono što sam iznosila u svoju odbranu. Osuđena sam na šest godina zatvora. U tom periodu sam se razbolela, zbog čega sam bila prebačena u zatvorsku bolnicu gde je bilo oko 40 drugih žena. Gledajući sve te užasno nesrećne ljude, uspaničila sam se pa sam otrčala do vrata i počela da ih udaram pesnicama.

„Šta hoćeš?“, upitao je stražar.

„Pustite me odavde“, vikala sam. „Stavite me i u samicu ako treba, samo me pustite odavde!“ Naravno, ignorisao me je. Nedugo zatim, primetila sam jednu ženu koja je bila drugačija od ostalih. U njenim očima se videlo spokojstvo. Zato sam sela pored nje.

„Ako sedneš pored mene bolje budi oprezna“, rekla je ona na moje iznenađenje. Zatim je dodala: „Drugi misle da sam najgora osoba u sobi zato što sam Jehovin svedok.“

Do tada nisam znala da su Jehovini svedoci smatrani neprijateljima komunističke države. Međutim, ono što sam znala o njima je da su dva Istraživača Biblije (kako su se Jehovini svedoci ranije zvali) redovno posećivali mog oca dok sam još bila dete. Zapravo, sećam se kako je otac govorio: „Istraživači Biblije su u pravu!“

Zajecala sam jer mi je laknulo zbog toga što sam srela tu divnu ženu koja se zvala Berta Brigemajer. „Molim te, pričaj mi o svojoj veri“, rekla sam. Od tog trenutka, mnogo vremena smo provodile zajedno i često smo pričale o Bibliji. Između ostalog, shvatila sam da je Jehova pravi Bog, i da je on Bog ljubavi, pravde i mira. Takođe sam saznala da će on izbrisati svaki trag zla koji oholi i okrutni ljudi nanose čovečanstvu. „Još malo, i zloga više neće biti... A krotki će posedovati zemlju, i uživaće u izobilju mira“, stoji u Psalmu 37:10, 11.

Sloboda i odlazak na Zapad

Puštena sam na slobodu 1956, nakon što sam provela nešto više od pet godina u zatvoru. Pet dana nakon mog oslobođenja, prebegla sam u Zapadnu Nemačku. Do tada sam imala dve ćerke, Hanaloru i Sabinu, koje sam povela sa sobom. Tamo sam se razvela. Takođe sam se ponovo povezala sa Svedocima. Dok sam proučavala Bibliju, shvatila sam da moram mnogo toga promeniti u svom životu kako bih ga uskladila s Jehovinim merilima. Uspela sam u tome i krstila sam se 1958.

Nakon nekog vremena sam se ponovo udala, ovog puta za Jehovinog svedoka, Klausa Menea. Klaus i ja smo imali divan brak i dvoje dece, Benjamina i Tabiju. Nažalost, Klaus je pre oko 20 godina poginuo u jednoj saobraćajnoj nesreći, i od tada sam udovica. Pa ipak, veliku utehu mi pruža nada u uskrsenje, jer znam da će mrtvi biti uskrsnuti u život na rajskoj zemlji (Luka 23:43; Dela apostolska 24:15). Takođe, mnogo mi znači i to što sva moja deca služe Jehovi.

Zahvaljujući proučavanju Biblije, naučila sam da jedino Jehova može uspostaviti istinsku pravdu. Za razliku od ljudi, on uzima u obzir sve naše okolnosti, kao i pojedinosti o nama za koje drugi često ne znaju. Ovo divno saznanje mi već sada pruža mir, posebno kada vidim ili doživim nepravdu. U Propovedniku 5:8 stoji: „Ako vidiš da negde u zemlji neko tlači siromaha i da se nasilno uskraćuje pravda i pravednost, nemoj da se čudiš tome, jer onaj koji je viši od visokih to posmatra.“ Naravno, „onaj koji je viši od visokih“ predstavlja našeg Stvoritelja. „Sve [je] golo i otkriveno pred očima onoga kome moramo položiti račun“, stoji u Jevrejima 4:13.

Osvrt na proteklih skoro 90 godina

Ponekad me ljudi pitaju kakav je bio život pod nacističkim i komunističkim režimom. Nije bilo lako živeti ni pod jednim ni pod drugim. Ovi sistemi vladavine, kao i svi drugi, jednostavno potvrđuju činjenicu da ljudi ne mogu dobro vladati jedni nad drugima. Biblija iskreno i bez uvijanja kaže: „Čovek vlada nad čovekom na nesreću njegovu“ (Propovednik 8:9).

Kada sam bila mlada i naivna, mislila sam da pravedna vladavina može poteći od ljudi. Sada znam da nije tako. Jedino naš Stvoritelj može celom svetu doneti istinsku pravdu, i on će to i učiniti tako što će uništiti sve zle ljude i vlast nad zemljom poveriti svom sinu Isusu Hristu, onome koji je interese drugih uvek stavljao ispred svojih. Za njega Biblija kaže: „Voleo si pravednost i mrzeo bezakonje“ (Jevrejima 1:9). Jako sam zahvalna Bogu što me je privukao ovom predivnom, pravednom Kralju, i nadam se da ću pod njegovom vladavinom živeti večno!

[Slika na 23. strani]

Sa ćerkama Hanalorom i Sabinom nakon dolaska u Zapadnu Nemačku

[Slika na 23. strani]

Danas, sa sinom Benjaminom i njegovom suprugom Sandrom