Ojačajmo svoje poverenje u Božju pravednost

’Da se uzdanje [„poverenje“, NW] tvoje u Gospoda nađe, kazujem ti ovo‘ (POSLOVICE 22:19).

 1, 2. (a) Zašto Jehovini svedoci pokazuju poverenje u Jehovu? (Poslovice 22:19). (b) Šta ukazuje da neki pojedinci treba da ojačaju svoje poverenje u Jehovu?

PRAVI hrišćani su blagoslovljeni tačnim spoznanjem o Jehovi i njegovim namerama. „Verni i razboriti rob“ s ljubavlju ih snabdeva duhovnom ’hranom u pravo vreme‘ (Matej 24:45, NW). Spoznanje koje stiču pruža im čvrst temelj na kom zasnivaju poverenje u Boga. Zato Jehovini svedoci kao grupa pokazuju izvanredno poverenje u Jehovu i njegovu pravednost.

² Međutim, izgleda da neki Svedoci kao pojedinci treba da ojačaju ovo poverenje. Zajednica povremeno prima pisma koja izražavaju nesigurnost u vezi s objašnjenjima datim u njenim publikacijama. Ove sumnje bi mogle biti reakcije na izmene u razumevanju, ili bi se mogle baviti stvarima koje naročito u emocionalnom pogledu dotiču onog ko pita. (Uporedi s Jovanom 6:60, 61.)

 3. Šta se može desiti čak i vernim Jehovinim slugama i zašto?

³ Čak i istinske Jehovine sluge doživljavaju istinitost Propovednika 9:11: „Još sam pod suncem video da trku ne dobijaju oni koji su hitriji, ni rat oni koji su hrabriji, ni hleb oni koji su mudriji, ni bogatstvo oni koji su pametniji, ni naklonost oni koji su veštiji; jer sve zavisi od vremena i od prilika [„nepredviđene zgode“, NW].“ Kako se ovo može pokazati kao tačno u jednom proširenom, odnosno duhovnom smislu? Možda poznajemo hrišćane koji su bili žustri u primenjivanju biblijskog saveta, silni u odbrani istine, mudri u primenjivanju biblijskih načela i revni u zanimanju za tačno spoznanje. Pa ipak, zbog ’vremena i nepredviđene zgode‘, neki vide da zbog posledica neke nesreće ili poodmaklih godina sada imaju ograničenja. Možda se pitaju da li će ući u Božji novi svet a da nikada ne okuse smrt.

 4, 5. Zašto hrišćani nemaju nikakvog razloga da izgube svoje poverenje u Jehovinu pravednost?

⁴ Kada neki hrišćanin izgubi svog bračnog druga, bol i osećaj gubitka je jako težak. Kao bračni par možda su Jehovi zajedno služili godinama ili čak decenijama. Bračni drug koji je ostao na životu zna da smrt prekida bračnu vezua (1. Korinćanima 7:39). Sada, da ne bi bilo uzdrmano njegovo poverenje, on mora svoja osećanja držati pod kontrolom. (Uporedi s Markom 16:8, NW.)

⁵ Kako je mudro da na smrt bračnog druga, roditelja, deteta ili bliskog hrišćanskog prijatelja gledamo kao na mogućnost da pokažemo poverenje u Jehovinu pravednost! Čak i da se to desi lično nama, možemo biti uvereni da Jehova nije nepravedan. Možemo imati pouzdanja da će svako ko dobije večni život — bilo tako što će preživeti ili putem uskrsenja — biti srećan. Psalmista je o Bogu rekao: „Otvaraš ruku svoju, i obilno sitiš sve što život ima. Pravedan je Gospod u svim putevima svojim i milosrdan u svim delima svojim. Gospod je blizu svih koji ga prizivaju, koji ga u istini prizivaju. Želju ispunja onima koji ga se boje, vapaj njihov čuje i pomaže im“ (Psalam 145:16-19).

Kad osećamo da smo bespotrebno propatili

 6, 7. (a) Zašto neki Svedoci koji su u prošlosti propatili sada mogu imati drugačije razumevanje? (b) Zašto ne treba da na Jehovu gledamo kao da je nepravedan zato što je u prošlosti dozvolio takvu patnju?

⁶ Neki Svedoci su u prošlosti propatili zato što su odbili da učestvuju u nekoj aktivnosti, koju bi njihova savest sada mogla dozvoliti. Primera radi, to je mogao biti izbor nekih vidova civilne službe pre mnogo godina. Neki brat sada može osećati da je na temelju savesti mogao obavljati tu službu, a da ne prekorači hrišćansku neutralnost s obzirom na sadašnji sistem stvari.

⁷ Da li je s Jehovine strane bilo nepravedno što je dozvolio da propati, jer je odbio nešto što bi sada bez posledica mogao učiniti? Većina onih koji su iskusili tako nešto ne misli tako. Naprotiv, oni se raduju što su imali priliku da javno i jasno pokažu da su odlučni da budu čvrsti u spornom pitanju univerzalne suverenosti. (Uporedi s Jovom 27:5.) Koji razlog neko može da ima za žaljenje što je sledio svoju savest u zauzimanju čvrstog stava za Jehovu? Time što su se lojalno držali hrišćanskih načela onako kako su ih razumeli ili što su postupali prema podsticajima savesti, pokazali su se vredni Jehovinog prijateljstva. Zaista, mudro je izbegavati pravac koji bi uznemirio savest osobe ili bi druge verovatno naveo da se spotaknu. Što se ovoga tiče možemo razmišljati o primeru koji je postavio apostol Pavle (1. Korinćanima 8:12, 13; 10:31-33).

 8. Zašto jevrejski hrišćani, koji su se ranije držali Zakona, nisu imali razloga da dovode u pitanje Jehovinu pravednost?

⁸ Da bi ugodili Jehovi, od Jevreja se zahtevalo da slušaju Deset zapovesti, a takođe i veliki broj od oko 600 raznih dodatnih zakona. Kasnije, pod hrišćanskim uređenjem, poslušnost ovim zakonima kao takvim više nije bila zahtev za služenje Jehovi, čak ni za telesne Jevreje. Zakoni nisu više obavezivali, uključujući i zakone koji se odnose na obrezanje, držanje Sabata, prinošenje životinjskih žrtava i držanje određenih ograničenja u ishrani (1. Korinćanima 7:19; 10:25; Kološanima 2:16, 17; Jevrejima 10:1, 11-14). Jevreji — uključujući i apostole — koji su postali hrišćani bili su oslobođeni obaveze da drže zakone koje su morali slušati kada su bili pod savezom Zakona. Da li su se žalili da je ta Božja priprema bila nepravedna jer je ranije od njih zahtevao stvari koje više nisu bile potrebne? Ne, oni su se radovali proširenom razumevanju Jehovinih namera (Dela apostolska 16:4, 5).

 9. Šta je tačno u pogledu nekih Svedoka, ali zašto nemaju razloga da žale?

⁹ Neki Svedoci u savremeno doba bili su veoma striktni u svom stanovištu šta bi, a šta ne bi uradili. Zbog toga su propatili više od drugih. Kasnije im je povećano spoznanje pomoglo da prošire svoje viđenje stvari. Ali, oni nemaju razloga da žale što su i ranije postupali u skladu sa svojom savešću, čak i kad im je to možda donelo dodatnu patnju. Zaista, za svaku je pohvalu što su pokazali svoju voljnost da propate u vernosti prema Jehovi, da ’sve čine za jevanđelje‘. Jehova blagosilja ovu vrstu božanske odanosti (1. Korinćanima 9:23; Jevrejima 6:10). Apostol Petar je s uvidom napisao: „Ako dobro čineći muke trpite, to je milost pred Bogom“ (1. Petrova 2:20).

Učiti od Jone

10, 11. Kako je Jona pokazao da mu je nedostajalo poverenja u Jehovu (a) kad je dobio zadatak da ide u Nineviju? (b) kada Bog nije uništio Ninevljane?

¹⁰ Kada je upućen u Nineviju, Jona je pokazao nedostatak cenjenja za poverenje koje mu je Jehova ukazao. Nakon užasnog iskustva koje je doživeo zato što nije bio spreman da posluša, Jona se opametio, uvideo svoju grešku, prihvatio svoju stranu dodelu i upozorio Ninevljane na predstojeće uništenje. Zatim se zbilo nešto neočekivano: zbog pokajničkog stava Ninevljana, Jehova je odlučio da odustane od uništenja (Jona 1:1–3:10).

¹¹ Kako je Jona reagovao? Mrzovoljan, žalio se Bogu u molitvi. Suština njegovog negodovanja bila je: ’Pretpostavljao sam da će ovako ispasti. Zato u prvom trenutku i nisam hteo da idem u Nineviju. Sada, nakon svega kroz šta sam prošao, uključujući i užas i poniženje kad me je progutala velika riba, i nakon napornog upozoravanja Ninevljana na skoro uništenje, ovako! Sav moj rad i patnja bili su uzaludni! Bolje da me nema!‘ (Jona 4:1-3).

12. Šta možemo naučiti iz Joninog iskustva?

¹² Da li je Jona imao valjan razlog da se žali? Da li je Jehova bio nepravedan kada je proširio milosrđe na pokajničke prestupnike? U stvari, trebalo je da se Jona raduje; desetine hiljada ljudi bilo je pošteđeno uništenja! (Jona 4:11). Ali njegov prigovarački stav bez poštovanja pokazao je da nije imao duboko poverenje u Jehovinu pravednost. Previše je mislio o sebi a premalo o drugima. Naučimo se na primeru Jone da sebe i svoja osećanja držimo u drugom planu. Budimo uvereni da slušati Jehovu, slediti uputstva koja daje preko svoje organizacije i prihvatiti njegove odluke jeste prava stvar koju treba raditi. Uvereni smo da će „biti dobro onima koji se boje Boga“ (Propovjednik 8:12, DK).

Sada je vreme da jačamo svoje poverenje!

13. Kako svako od nas može ojačati svoje poverenje u Jehovu?

¹³ Kada jačamo svoje poverenje u Jehovu, mi smo na putu mudrosti (Poslovice 3:5-8). Naravno, moramo činiti više od toga da se samo molimo Jehovi da nam pomogne da imamo više poverenja. Poverenje raste na temelju tačnog spoznanja, tako da lični biblijski studij, čitanje Biblije i publikacija koje objašnjavaju Bibliju moramo učiniti sastavnim delom svoje svakodnevne rutine. Redovno posećivanje hrišćanskih sastanaka je od životne važnosti, kao i dobra priprema i učestvovanje u meri u kojoj je to moguće. Stvaranje navike da drugima prenosimo biblijske istine, taktično savladavajući primedbe, takođe produbljuje naše poverenje u Jehovu i njegovu Reč. Tako smo svakog dana sve više povezani s njim.

14. Zašto će Božji narod uskoro biti pozvan da kao nikada pre pokaže poverenje u Jehovu?

¹⁴ Najveća nevolja koja je ikad zadesila ljudsku vrstu, iznenada će izbiti u bliskoj budućnosti (Matej 24:21). Kad se to desi, Božjim slugama će kao nikada do tada biti potrebno da pokažu poverenje u Jehovinu pravednost i u vođstvo koje obezbeđuje njegova organizacija. Oni će zatim, na simboličan način, s poverenjem poslušati Božji nalog: „Hajd’ narode moj, uđi u sobe svoje i zaključaj vrata svoja za sobom, krij se za čas, dok ne prođe gnev!“ (Isaija 26:20). Oni su već u zaštitničkoj atmosferi u 85 000 skupština u 232 zemlje. Šta god još bude uključeno u nalog „uđi u sobe svoje“, možemo imati poverenja da će nam Jehova pomoći da to sprovedemo.

15. Kako je poverenje naglašeno tokom 1998, i zašto je to prikladno?

¹⁵ Neophodno je da sada jačamo svoje poverenje. Bez poverenja u našu hrišćansku braću, u Jehovinu organizaciju i nadasve lično u Jehovu, nećemo moći da preživimo. Kako je onda samo prikladno što se tokom 1998. godine, rečima godišnjeg citata, Jehovini svedoci širom sveta uvek iznova podsećaju da „svako ko prizove Jehovino ime biće spasen“! (Rimljanima 10:13, NW). U to i dalje moramo imati poverenja. Ako ustanovimo čak i najmanji trag nesigurnosti u pogledu ovog poverenja, treba da radimo na tome da to izbrišemo sada, tako je, još danas.

Jehovina presuda biće pravedna

16. Šta se može desiti s poverenjem ako se ne razvija, i kako to možemo sprečiti?

¹⁶ U Jevrejima 3:14, pomazani hrišćani su upozoreni: „Postadosmo zajedničari Hristovi, samo ako se do kraja čvrsto održimo u uverenju koje smo u početku imali.“ U principu, ove se reči odnose i na hrišćane koji imaju zemaljsku nadu. Početno poverenje može postepeno oslabiti ako se ne razvija. Kako je onda od vitalnog značaja da i dalje težimo za tačnim spoznanjem, te time jačamo temelj na kom nam je poverenje zasnovano!

17. Zašto možemo biti uvereni da će Isus, što se tiče preživljavanja, ispravno suditi?

¹⁷ Hrist će uskoro ispitati sve narode tako da ih može ’razlučiti jedne od drugih, kao što pastir razlučuje ovce od jaraca‘ (Matej 25:31-33). Možemo imati poverenja da će Hrist biti pravedan u prosuđivanju ko je dostojan preživljavanja. Jehova mu daje mudrosti, uvida i drugih neophodnih svojstava da ’po pravdi sudi celome svetu‘ (Dela apostolska 17:30, 31). Neka naše uverenje bude poput Avramovog, koji je rekao: „Učiniti [’Nezamislivo je za Jehovu‘, NW] da pogine pravedni s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku! - Nemoj tako, nemoj! Neće li sudija cele zemlje pravo suditi?“ (Postanje 18:25).

18. Zašto ne treba da budemo preterano zabrinuti zbog onog što sada možda ne znamo?

¹⁸ S potpunim poverenjem u Jehovinu pravednost, ne treba da se brinemo oko pronalaženja odgovora na pitanja poput: ’Kako će biti prosuđene bebe i mala deca? Da li možda još uvek nećemo stići do velikog broja ljudi kad dođe Armagedon? Šta je s duševnim bolesnicima? Šta je...?‘ Istina, sada možda ne znamo kako će Jehova rešiti ova pitanja. Međutim, on će to učiniti na pravedan i samilostan način. U to ne treba nikada da sumnjamo. U stvari, možda ćemo biti zadivljeni i oduševljeni da zapazimo kako ih on rešava na način na koji nikada nismo ni pomislili. (Uporedi s Jovom 42:3; Psalam 78:10b-16; 136:4-9; Matej 15:31; Luka 2:47.)

19, 20. (a) Zašto nije pogrešno postavljati razumna pitanja? (b) Kada će nam Jehova pružiti potrebne odgovore?

¹⁹ Jehovina organizacija ne odvraća od iskrenih, pravovremenih pitanja, kao što neki protivnici pogrešno tvrde (1. Petrova 1:10-12). Međutim, Biblija nas savetuje da izbegavamo besmislena, spekulativna pitanja (Titu 3:9). Postavljati razumna pitanja i pretraživati Božju Reč i hrišćanske publikacije da bi se pronašli biblijski odgovori, može povećati naše tačno spoznanje i tako ojačati naše poverenje u Jehovu. Organizacija sledi Isusov primer. On se uzdržavao od komentarisanja o pitanjima na koja nije došlo vreme da se odgovori. Izložio je: „Još vam mnogo imam kazati, ali vi to sad ne možete primiti“ (Jovan 16:12). Takođe je priznao da neke stvari u tom trenutku nije znao ni on sam (Matej 24:36).

²⁰ Jehova još uvek ima šta da otkriva. Kako je mudro čekati na njega, imati poverenja da će svoje namere obznaniti u pravo vreme, baš kad treba da bi se udovoljilo potrebama date prilike. Možemo biti uvereni da ćemo kad Jehovino određeno vreme dođe, biti radosni da dobijemo veći uvid u njegove puteve. Da, bićemo nagrađeni ako budemo iskazivali apsolutno poverenje u Jehovu i u organizaciju koju on koristi. Priče Solomunove 14:26 (DK) zasiguravaju nam: „U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utočište.“

[Fusnota]

Šta misliš?

◻ Zašto nije mudro da dopustimo osećanjima da potkopaju naše poverenje u Jehovu?

◻ Šta možemo naučiti iz Joninog iskustva?

◻ Zašto su biblijski studij i posećivanje sastanaka toliko važni?

[Slika na 16. strani]

Čak i u slučaju ličnog gubitka, možemo biti uvereni da je Jehova pravedan

[Slike na 18. strani]

Jesi li siguran da je Jehova tvoja uzdanica?