Da li je Bog znao da će Adam i Eva zgrešiti?

MNOGI ljudi s najboljom namerom postavljaju ovo pitanje. Kada je reč o tome zašto Bog dopušta zlo, obično u prvi plan dolazi greh prvog ljudskog para u edenskom vrtu. Pomisao na to da ’Bog sve zna‘ lako može navesti na zaključak da je Bog sigurno unapred znao da će mu Adam i Eva biti neposlušni.

Da je Bog unapred znao da će ovaj savršeni bračni par zgrešiti, šta bi to zapravo značilo? To bi značilo da Bog ima dosta loših osobina. Ispalo bi da je bezosećajan, nepravedan i neiskren. Neki bi mogli smatrati da je bilo okrutno prvi ljudski par izložiti nečemu za šta se već unapred znalo da će se loše završiti. Moglo bi izgledati da je Bog potpuno, ili barem delimično, odgovoran za sve zlo i svu patnju u istoriji čovečanstva. Neki bi čak rekli da je naš Stvoritelj nerazumno postupio.

Da li Sveto pismo predstavlja Jehovu Boga u tako lošem svetlu? Da bismo odgovorili na to pitanje pogledajmo šta Sveto pismo kaže o onome što je Jehova stvorio i o njegovoj ličnosti.

„Bilo je veoma dobro“

Što se tiče onoga što je Bog stvorio, uključujući i prve ljude na zemlji, u izveštaju iz Postanka piše: „Bog je pogledao sve što je načinio i bilo je veoma dobro“ (Postanak 1:31). Adam i Eva su bili savršeno stvoreni, savršeno prilagođeni za život na zemlji. Nisu imali nikakvu manu. Pošto su bili stvoreni „veoma dobro“, sigurno su mogli da postupaju ispravno, što se od njih i očekivalo. Bili su stvoreni „po Božjoj slici“ (Postanak 1:27). Zato su imali sposobnost da u izvesnoj meri ispoljavaju Božje osobine kao što su mudrost, ljubav, pravda i dobrota. Te osobine bi im pomogle da donose odluke koje bi bile dobre za njih, a ujedno bi se dopale i njihovom nebeskom Ocu.

Jehova je tim savršenim, inteligentnim stvorenjima dao slobodnu volju. Zato nisu bili neka vrsta robota koja je programirana da ugodi Bogu. Razmislite o sledećem. Šta bi vam više značilo — da vam neko nešto pokloni reda radi ili da to učini od srca? Odgovor je očigledan. Isto tako, da su Adam i Eva od srca poslušali Boga, njihova poslušnost bi mu još više značila. Mogućnost izbora je prvom ljudskom paru pružila priliku da iz ljubavi budu poslušni Jehovi (Ponovljeni zakoni 30:19, 20).

Pravedan i dobar

Sveto pismo nam otkriva Jehovine osobine. Te osobine su nespojive s grehom. U Psalmu 33:5 piše da Jehova „voli pravednost i pravdu“. A Jakov je napisao: „Bog [se] ne može iskušavati zlim stvarima niti on ikoga zlom iskušava“ (Jakovljeva 1:13). Bog je zato što je pošten i obziran upozorio Adama: „Sa svakog drveta u vrtu slobodno jedi dok se ne nasitiš. Ali s drveta spoznanja dobra i zla ne smeš jesti, jer onog dana kada budeš jeo s njega, sigurno ćeš umreti“ (Postanak 2:16, 17). Prvi bračni par je mogao da bira između beskrajnog života i smrti. Zar ne bi bilo licemerno s Božje strane da ih upozori na konkretan greh, a da unapred zna da će ga oni počiniti? Pošto „voli pravednost i pravdu“, Jehova im ne bi ponudio mogućnost izbora koja zapravo ne postoji.

Jehovina dobrota je velika (Psalam 31:19). Isus je opisujući Božju dobrotu rekao: „Ko bi od vas svom sinu, ako ga zamoli za hleb, dao kamen? Ili ako ga zamoli za ribu, zar će mu dati zmiju? Dakle, ako vi, iako ste zli, znate da dajete svojoj deci dobre darove, koliko će više Otac vaš koji je na nebesima dati dobra onima koji ga mole!“ (Matej 7:9-11). Bog svojim stvorenjima daje ono što je dobro. O Božjoj dobroti svedoči to kako su ljudi stvoreni i kakve im je uslove za život obezbedio. Da li bi Stvoritelj koji je toliko dobar mogao biti tako okrutan da im da predivan dom za koji unapred zna da će im biti oduzet? Naravno da ne bi. Našeg pravednog i dobrog Tvorca ne treba kriviti za čovekovu pobunu.

’Jedini mudar‘

Sveto pismo još kaže da je Jehova ’jedini mudar‘ (Rimljanima 16:27). Anđeli na nebu su videli Božju beskrajnu mudrost na delu. Oni su „klicali od radosti“ kada je Jehova stvarao zemlju i sve na njoj (Jov 38:4-7). Nema sumnje da su ta inteligentna duhovna stvorenja s velikim zanimanjem pratila šta se dešava u edenskom vrtu. Da li bi imalo smisla da Bog koji je tako mudar stvori zadivljujući svemir i mnoštvo izuzetnih stvari na zemlji, a onda pred očima svojih anđela načini dva jedinstvena bića za koja zna da će mu biti neposlušna? Stvarno bi bilo nerazumno planirati takvu katastrofu.

Pa ipak, neko bi mogao reći: ’Kako je moguće da beskrajno mudar Bog nije znao šta će se desiti?‘ Tačno je da je jedna odlika Jehovine velike mudrosti i sposobnost da zna ’od početka šta će na kraju biti‘ (Isaija 46:9, 10). Međutim, on ne koristi uvek tu sposobnost, kao što ne koristi uvek u potpunosti ni svoju neizmernu moć. On tu sposobnost koristi selektivno. Koristi je kada to ima smisla i kada to okolnosti zahtevaju, a u drugim situacijama se uzdržava od toga.

Jedna od karakteristika moderne tehnologije može nam pomoći da to razumemo. Osoba koja gleda snimak utakmice ima mogućnost da pogleda zadnje minute da bi saznala kojim je rezultatom završena utakmica. Ali ona ne mora to da uradi. Ko će joj zameriti ako odluči da gleda utakmicu od početka? Slično tome, Stvoritelj je očigledno odlučio da ne sazna unapred šta će se na kraju desiti. Rešio je da sačeka i vidi kako će se događaji odvijati i kako će se njegova zemaljska deca ponašati.

Kao što je ranije spomenuto, Jehova je mudar Bog i prve ljude nije stvorio kao neke robote koji su programirani da postupaju na određeni način, već im je s ljubavlju dao slobodnu volju. Da su ispravno postupili pokazali bi ljubav, zahvalnost i poslušnost, što bi usrećilo i njih i njihovog nebeskog Oca Jehovu (Poslovice 27:11; Isaija 48:18).

Sveto pismo pokazuje da Bog u mnogim situacijama nije koristio svoju sposobnost da unapred vidi šta će se desiti. Na primer, u trenutku kada je bogobojazni Avraham hteo da žrtvuje svog sina, Jehova je rekao: „Sada znam da se bojiš Boga kad nisi odbio da mi daš svog sina jedinca“ (Postanak 22:12). S druge strane, bilo je situacija u kojima su ga neki ljudi „žalostili“. Da li bi se tako osećao da je unapred znao šta će ti ljudi uraditi? (Psalam 78:40, 41; 1. Kraljevima 11:9, 10).

Dakle, razumno je zaključiti da u slučaju naših praroditelja beskrajno mudar Bog nije koristio svoju sposobnost da unapred vidi šta će se desiti. Nije bio toliko nerazuman da stvori ljude samo da bi proživeli niz bizarnih događaja za koje je unapred znao da će se desiti.

„Bog je ljubav“

Božji protivnik, Satana, pokrenuo je pobunu u Edenu koja je imala strašne posledice, uključujući greh i smrt. Satana je tako postao „ubica“. Pokazao se i kao „lažov i otac laži“ (Jovan 8:44). Svoje loše motive pokušava da pripiše našem Stvoritelju. Želi da na Jehovu svali krivicu za greh koji je čovek počinio.

Ljubav je najjači razlog zbog kog Jehova nije želeo da zna da li će Adam i Eva zgrešiti. Ljubav je Božja glavna osobina. U 1. Jovanovoj 4:8 piše: „Bog je ljubav.“ Ljubav podstiče osobu da u drugima traži dobre, a ne loše strane. Pošto je Jehova voleo prve ljude želeo im je samo najbolje.

Iako je postojala mogućnost da Božja zemaljska deca donesu nemudru odluku, naš Bog nije bio pesimista niti je sumnjao u svoja savršena stvorenja. Dao im je sve što im je bilo potrebno za život i rekao im je sve što treba da znaju. Sasvim je razumljivo što je Bog za uzvrat očekivao poslušnost, a ne pobunu. On je znao da mu Adam i Eva mogu biti verni, što su kasnije dokazali čak i nesavršeni ljudi poput Avrahama, Jova, Danila i mnogih drugih.

„Bogu je sve moguće“, rekao je Isus (Matej 19:26). To je utešna misao. Jehovina ljubav, zajedno s drugim istaknutim osobinama kao što su pravda, mudrost i moć, garantuje da on može ukloniti sve posledice greha i smrti i da će to i učiniti u određeno vreme (Otkrivenje 21:3-5).

Jehova sigurno nije unapred znao da će prvi ljudi počiniti greh. Iako mu je bilo žao što je prvi čovek bio neposlušan i što je to donelo patnju, Bog je znao da ta privremena situacija neće sprečiti ispunjenje njegove namere sa zemljom i ljudima na njoj. Pozivamo vas da saznate više o toj nameri i o tome kako njeno veličanstveno ispunjenje može i vama koristiti.a

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 14. strani]

Jehova nije stvorio prve ljude kao neke robote koji su programirani da postupaju na određeni način

[Istaknuti tekst na 15. strani]

Bog je znao da mu Adam i Eva mogu biti verni