Nesrećne sestre koje su „podigle Izraelov dom“
DOK je svitala zora, Lija je bila svesna toga da će uskoro biti razotkrivena. Jakov, u čijem je zagrljaju ležala, ubrzo će videti da ona nije Rahela, njena mlađa sestra. Prethodne večeri je Lija, na zahtev svog oca, verovatno skrivena pod velom, legla u bračnu postelju spremljenu za Jakova i Rahelu.
Zamisli kako se Jakov osećao kada je jutarnja svetlost otkrila istinu! Sav gnevan, raspravljao se s Lavanom, Lijinim ocem. Za to vreme, Lija je verovatno razmišljala o svojoj ulozi u celoj toj spletki i o dugoročnim posledicama. Priča o Liji i Raheli je bitan deo biblijske istorije. Ona nam pomaže da uvidimo mudrost koja stoji iza monogamije i bračne vernosti.
Neznanac kod bunara
Sedam godina ranije, Rahela je na bunaru srela nepoznatog čoveka koji se predstavio kao njen rođak. Odmah je otrčala ocu da mu to kaže. Ispostavilo se da je to zaista njen rođak Jakov, sin sestre njenog oca i Jehovin sluga. Mesec dana kasnije, Jakov se ponudio da služi Lavanu sedam godina za Rahelinu ruku. Videvši kako je njegov nećak dobar radnik i pošto je u njihovom narodu bilo uobičajeno da se sklapaju brakovi među rođacima, Lavan je prihvatio ponudu (Postanak 29:1-19).
Jakov nije bio samo slepo zaljubljen u Rahelu, već ju je iskreno voleo. Sedam godina koliko su bili vereni „činilo [mu se] kao nekoliko dana, zato što ju je voleo“ (Postanak 29:20). To što je Jakov voleo Rahelu sve do njene smrti pokazuje da je sigurno imala mnogo lepih osobina.
Da li se i Lija nadala da će se udati za nekog vernog Jehovinog slugu? Biblija ne govori o tome. U izveštaju se jasnije iznose Lavanovi planovi o njenom braku. Kada je došlo vreme da se Rahela uda, Lavan je za nju priredio svadbenu svečanost. Međutim, Biblija kaže da je tokom večeri doveo Liju i da je Jakov „legao s njom“ (Postanak 29:23).
Da li je Lija skovala tu zaveru protiv Jakova? Ili je jednostavno morala da posluša oca? A Rahela? Da li je ona znala šta se događa? Ako jeste, kako se osećala? Da li je mogla da se suprotstavi volji svog autoritativnog oca? Biblija ne pruža odgovor na ta pitanja. Šta god da su Rahela i Lija mislile o tome, ta spletka je razbesnela Jakova. Jakov je bio ljut na Lavana, a ne na njegove ćerke, budući da je rekao: „Zar ti nisam služio za Rahelu? Zašto si me prevario?“ Kako je Lavan odgovorio? „Kod nas nije običaj da se mlađa uda pre starije. Proslavi do kraja ovu sedmicu sa ovom ženom, pa ćeš onda dobiti i drugu ženu za još sedam godina koje ćeš mi služiti“ (Postanak 29:25-27). Tako je Jakov bio obmanut i našao se u poligamnom braku u kom će se pojaviti gorka ljubomora.
Nesrećna porodica
Jakov je voleo Rahelu. Kada je Bog video da Lija „nije voljena“, učinio ju je plodnom, dok je Rahela ostala nerotkinja. Međutim, Lija nije želela samo dete već i Jakovljevu naklonost. Videvši da njegovu naklonost dobija samo Rahela, osećala se bedno zbog svoje nevolje. Nadala se da će je Jakov zavoleti kada mu je rodila sina prvenca Ruvima, čije ime znači „gledajte, sin!“. Lija je rekla zašto je tako nazvala svog sina: „Jehova je video moju nevolju, pa će me sada moj muž zavoleti.“ Međutim, to se nije desilo ni kada je rodila drugog sina. Tog drugog sina Lija je nazvala Simeon, što znači „čuti“. Razmišljala je: „Jehova je čuo da nisam voljena, pa mi je dao i ovoga“ (Postanak 29:30-33).
To što ju je Bog čuo značilo je da se Lija molila u vezi sa svojim problemom. Izgleda da je bila žena koja je pokazivala veru. Ali, njena tuga nije prestala ni kada je rodila trećeg sina, Levija. Lija je objasnila zašto mu je dala to ime, koje znači „privržen“: „Sad će mi muž biti privržen, jer sam mu rodila tri sina.“ Međutim, izgleda da joj Jakov nije postao privrženiji. Možda se Lija pomirila s tim, pošto ime njenog četvrtog sina nije ukazivalo na njene nade da će imati bolji odnos s Jakovom. Umesto toga, dala mu je ime kojim je izrazila svoju zahvalnost Bogu. Ime „Juda“ znači „hvaljen“. Lija je jednostavno rekla: „Ovog puta hvaliću Jehovu“ (Postanak 29:34, 35).
Lija se osećala jadno, ali ni Rahela se nije osećala bolje. Ona je preklinjala Jakova: „Daj mi decu ili ću umreti“ (Postanak 30:1). Rahela je imala Jakovljevu ljubav, ali nije imala decu. Lija je imala decu, a nije bila voljena. Svaka je želela ono što je druga imala, i nijedna nije bila srećna. Obe su volele Jakova i želele su njegovu decu. Bile su ljubomorne jedna na drugu. Kakva žalosna porodična situacija!
Hoće li Rahela dobiti decu?
U to vreme se neplodnost smatrala nesrećom. Bog je Avrahamu, Isaku i Jakovu obećao da će iz njihove porodice doći „potomstvo“ putem kog će se blagosloviti svi narodi (Postanak 26:4; 28:14). Međutim, Rahela nije imala dece. Jakov je razumeo da samo Bog može dati Raheli sinove, pružajući joj time mogućnost da i ona doprinese blagoslovima. Međutim, Rahela je bila nestrpljiva. Rekla je: „Evo moje robinje Vale. Lezi s njom i neka rodi na mojim kolenima, pa da i ja dobijem decu preko nje“ (Postanak 30:2, 3).
Možda nam je teško da razumemo Rahelin stav. Međutim, drevni bračni ugovori otkrivaju da je na Bliskom istoku bio običaj da žena koja je nerotkinja da mužu svoju sluškinju kako bi dobila naslednikaa (Postanak 16:1-3). U nekim slučajevima, na decu sluškinje se gledalo kao da su ženina.
Kada je Vala rodila dečaka, oduševljena Rahela je rekla: „Bog je bio moj sudija i čuo je moj glas, pa mi je dao sina.“ Nazvala ga je Dan, što znači „sudija“. I ona se molila u vezi sa svojim problemom. Kada je Vala rodila drugog sina, Neftalima, što znači „moje rvanje“, Rahela je rekla: „Žestoko sam se rvala sa svojom sestrom i pobedila sam!“ Imena ova dva sina ukazuju na sukob među suparnicima (Postanak 30:5-8).
Možda je Rahela mislila da postupa u skladu sa svojim molitvama kada je Jakovu dala Valu, ali Bog je želeo da joj da decu na jedan drugačiji način. Iz toga možemo izvući pouku. Ne treba da budemo nestrpljivi kada Jehovu molimo za nešto. On može odgovoriti na naše molitve na neočekivane načine i to onda kada se najmanje nadamo.
Da ne bi bila nadmašena, i Lija je dala Jakovu svoju sluškinju Zelfu. Ona je rodila prvo Gada, a zatim i Asira (Postanak 30:9-13).
Jedan događaj koji pokazuje kakvo je suparništvo postojalo između Rahele i Lije tiče se mandragora koje je našao Lijin sin Ruvim. Za mandragore se smatralo da mogu pomoći kod začeća. Kada je Rahela zatražila nekoliko mandragora, Lija joj je ogorčeno odgovorila: „Zar ti je malo što si mi uzela muža, pa sada hoćeš da mi uzmeš i mandragore?“ Neki smatraju da te reči znače da je Jakov češće bio s Rahelom nego s Lijom. Možda je Rahela uvidela kolika je Lijina tuga, jer joj je odgovorila: „Neka zato Jakov noćas legne s tobom u zamenu za mandragore koje je našao tvoj sin.“ Zato, kada je Jakov došao kući te večeri, Lija mu je rekla: „Sa mnom ćeš leći, jer sam te unajmila za mandragore koje je našao moj sin“ (Postanak 30:15, 16).
Lija je dobila petog i šestog sina, Isahara i Zavulona. Zatim je rekla: „Moj muž će me napokon prihvatiti, jer sam mu rodila šest sinova“b (Postanak 30:17-20).
Mandragore nisu ništa pomogle. Kada je posle šest godina Rahela konačno ostala trudna i rodila Josifa, to je bilo zato što je se Jehova „setio“ i odgovorio na njenu molitvu. Tek tada je Rahela mogla da kaže: „Bog je uklonio moju sramotu!“ (Postanak 30:22-24).
Smrt i nasledstvo
Rahela je umrla na porođaju dok je rađala drugog sina, Venijamina. Jakov je istinski voleo Rahelu i zato je posebno voleo i njena dva sina. Godinama kasnije, kada je i on bio na samrti, nije mogao a da se ne seti preranog gubitka svoje voljene Rahele (Postanak 30:1; 35:16-19; 48:7). Što se tiče Lijine smrti, ne znamo ništa osim da ju je Jakov sahranio u pećini gde je i sam želeo da bude sahranjen (Postanak 49:29-32).
Jakov je u starosti priznao da je njegov život, uključujući i njegovu porodičnu situaciju, bio mučan (Postanak 47:9). Život je sigurno bio mučan i Liji i Raheli. Njihova životna priča pokazuje do kakvih žalosnih posledica dovodi poligamija i zašto je Jehova odredio da čovek treba da ima samo jednu ženu (Matej 19:4-8; 1. Timoteju 3:2, 12). Ljubomora se javlja kada muža ili ženu privlači neka druga osoba i kada joj pokazuju neprimerena osećanja. To je jedan od razloga zbog kojih Bog zabranjuje blud i preljubu (1. Korinćanima 6:18; Jevrejima 13:4).
U svakom slučaju, Bog i dalje izvršava svoju nameru koristeći nesavršene, ali verne muškarce i žene. Ove dve sestre su imale slabosti, kao što ih imamo i mi. Međutim, Jehova je putem njih počeo da ispunjava svoje obećanje dato Avrahamu. S pravom se može reći da su Rahela i Lija „podigle Izraelov dom“ (Ruta 4:11).
[Fusnote]
a U jednom bračnom ugovoru iz Nuzija u Iraku piše: „Kelim-ninu je data za ženu Šenimi... Ako Kelim-ninu ne rodi [decu], ona treba da nađe ženu [sluškinju] iz zemlje Lulu da postane žena Šenimi.“
b Dina, Lijina ćerka, jedina je Jakovljeva ćerka čije ime znamo (Postanak 30:21; 46:7).
[Slika na 9. strani]
I Lija i Rahela su želele ono što je ona druga imala, i nijedna nije bila srećna
[Slika na 10. strani]
Od Jakovljevih 12 sinova nastao je izraelski narod