Mesija — realna nada?

Nazvao se Mojsije. Ipak, njegovo pravo ime zaboravljeno je u istoriji. U petom veku n. e., putovao je po celom ostrvu Kritu, uveravajući tamošnje Jevreje da je mesija koga su čekali. Rekao im je da će uskoro završiti njihovo tlačenje, izgnanstvo i zarobljeništvo. Oni su verovali. Kad je došao njihov dan oslobođenja, Jevreji su pratili „Mojsija“ do rta s koga se pruža pogled na Sredozemno more. Rekao im je da samo treba da se bace u more i ono će se razdvojiti pred njima. Mnogi su poslušali, skačući u more koje se nije razdvojilo. Veoma mnogo ih se utopilo; neke su spasli mornari i ribari. Međutim, Mojsije se nigde nije mogao naći. Taj mesija je nestao.

ŠTA je mesija? U misli mogu doći reči „spasitelj“, „izbavitelj“ i „vođa“. Mnogi misle da je mesija osoba koja u svoje sledbenike udahnjuje nadu i odanost, obećavajući da će ih iz tlačenja odvesti u slobodu. Budući da je ljudska istorija u velikoj meri istorija tlačenja, ne iznenađuje što se tokom vekova pojavilo više takvih mesija. (Uporedi Propovednik 8:9.) Ali, poput samozvanog Mojsija sa Krita, te su mesije mnogo češće svoje sledbenike dovodile do razočarenja i nesreće nego do oslobođenja.

„Ovo je Kralj Mesija!“ Tako je cenjeni rabin Akiva ben Josef godine 132. n. e. nazvao Šimona Bar Kohbu. Bar Kohba je bio moćan čovek koji je zapovedao snažnom vojskom. Mnogi su Jevreji mislili da je to konačno čovek koji će okončati njihovo dugo tlačenje od ruku rimske svetske sile. Bar Kohba nije uspeo; stotine hiljada njegovih zemljaka taj neuspeh je platilo svojim životima.

U 12. veku pojavio se još jedan jevrejski mesija, ovaj put u Jemenu. Kad je kalif, ili vladar, od njega tražio znak njegovog mesijanstva, taj mesija je predložio da mu kalif odrubi glavu i da njegovo brzo uskrsenje posluži kao znak. Kalif se složio s planom — i to je bio kraj jemenskog mesije. U tom istom veku, čovek po imenu David Alroj govorio je Jevrejima na Srednjem istoku da se pripreme da ga na krilima anđela slede natrag u Svetu zemlju. Mnogi su verovali da je on mesija. Jevreji iz Bagdada strpljivo su čekali na svojim krovovima, blaženo zanemarujući lopove koji su pljačkali njihovu imovinu.

Sabataj Cevi (Sabbataj Zevi) se u 17. veku pojavio iz Smirne. On je svoje mesijanstvo objavljivao Jevrejima širom Evrope. Slušali su ga i hrišćani. Cevi je svojim sledbenicima ponudio oslobođenje — očito tako što im je dozvolio da čine greh bez ograničenja. Njegovi najbliži sledbenici vršili su orgije, nudizam, blud i incest, zatim su se kažnjavali tako što su se šibali, valjali goli po snegu i zakopavali u hladnu zemlju do vrata. Kad je otputovao u Tursku, Cevi je uhvaćen i rečeno mu je da se mora ili obratiti na Islam ili umreti. Obratio se. Mnogi njegovi poklonici bili su ubijeni. Ipak, u naredna dva veka neki su Cevija još uvek nazivali mesijom.

I nazovihrišćanstvo je imalo učešća u stvaranju mesijâ. Čovek po imenu Tanelm u 12. veku je stvorio vojsku pristalica i dominirao je gradom Antverpenom. Taj se mesija nazivao bogom; čak je prodavao vodu u kojoj se kupao da je sledbenici piju kao sakrament! Još jedan „hrišćanski“ mesija bio je Tomas Mincer iz Nemačke 16. veka. On je vodio ustanak protiv mesnih civilnih vlasti, govoreći svojim sledbenicima da je to bitka Harmagedon. Obećao je da će neprijateljske topovske kugle uhvatiti u svoje rukave. Umesto toga, njegovi ljudi bili su masakrirani, a Minceru je odrubljena glava. Tokom vekova su se u nazovihrišćanstvu pojavile i mnoge druge takve mesije.

I druge religije imaju svoje mesijanske figure. Islam ukazuje na Muhameda, ili ispravno vođenog, koji će uspostaviti vek pravde. U hinduizmu su neki tvrdili da su avatari, ili inkarnacije, različitih bogova. I, kao što navodi The New Encyclopædia Britannica, „čak je i nemesijanska religija kao što je budizam proizvela verovanje, među grupama Mahajana, u budućeg Budu Maitreja koji će sići sa svog nebeskog boravišta i verne dovesti u raj“.

Mesije 20. veka

Potreba za istinskim mesijom u našem veku postala je hitnija nego ikad; zato ne iznenađuje što su mnogi prisvajali tu titulu. U afričkom Kongu iz 1920-ih, 30-ih i 40-ih, Simon Kimbangu i njegov naslednik Andre „Isus“ Matsua pozdravljani su kao mesije. Oni su umrli, ali njihovi sledbenici još uvek očekuju da se vrate i uspostave afrički milenijum.

U ovom veku su se u Novoj Gvineji i Melaneziji pojavili i „kargo-kultovi“. Članovi očekuju da stigne brod ili avion kojim upravlja mesiji sličan beli čovek koji će ih obogatiti i uspostaviti vek sreće kad će čak i mrtvi ustati.

I industrijalizovane nacije imaju svoje mesije. Neki su religiozne vođe, kao što je Sun Mjung Mun koji se sam proglasio naslednikom Isusa Hrista i koji teži da pročisti svet pomoću ujedinjene porodice svojih poklonika. I političke vođe pokušale su da prisvoje mesijanski status, od kojih je Adolf Hitler bio najužasniji primer ovog veka sa svojim grandioznim govorom o Hiljadugodišnjem Rajhu.

I političke filozofije i organizacije na isti su način postigle mesijanski status. Na primer, The Encyclopedia Americana primećuje da marksističko-lenjinistička politička teorija ima mesijanske prizvuke. Čini se da je i organizacija Ujedinjenih nacija, široko pozdravljena kao jedina nada za svetski mir, u mislima mnogih postala neka vrsta zamene za mesiju.

Realna nada?

Ovaj sažetak sasvim jasno pokazuje da je istorija mesijanskih pokreta u velikoj meri istorija obmane, uništenih nada i snova usmerenih u pogrešnom pravcu. Zato ne iznenađuje što su danas mnogi postali cinični u vezi s nadom u mesiju.

Ipak, pre nego što potpuno odbacimo mesijansku nadu, najpre bi trebalo da saznamo odakle ona dolazi. U stvari, „mesija“ je biblijska reč. Hebrejska reč je mashíach, ili „pomazanik“. U biblijska vremena, kraljevi i sveštenici ponekad su bili postavljeni na svoje položaje ceremonijom pomazanja, u kojoj se na glavu izlivalo miomirisno ulje. Zato se izraz mashíach ispravno primenjivao na njih. Bilo je i ljudi koji su bili pomazani, ili postavljeni na poseban položaj, bez ceremonije pomazanja. Mojsije je u Jevrejima 11:24-26 nazvan ’Hrist‘, ili ’pomazanik‘, zato što je bio izabran kao Božji prorok i predstavnik.

Ta definicija mesije kao „pomazanika“ razlikuje biblijske mesije od lažnih mesija koje smo razmotrili. Biblijske mesije nisu bile samozvane; niti ih je izabrala masa sledbenika koja ih je obožavala. Ne, njihovo postavljanje poticalo je odozgo, od samog Jehove Boga.

Iako Biblija govori o mnogim mesijama, ona uzdiže jednog daleko iznad ostalih (Psalam 45:7). Taj Mesija je centralna figura u biblijskom proročanstvu, ključ za ispunjenje najuzbudljivijih obećanja Biblije. A taj se Mesija zaista ozbiljno prihvata rešavanja problema s kojima se danas suočavamo.

Spasitelj čovečanstva

Biblijski Mesija bavi se problemima čovečanstva idući do korena tih problema. Kad su se naši praroditelji, Adam i Eva, na podsticaj buntovnog duhovnog stvorenja Satane pobunili protiv Stvoritelja, oni su sebi u stvari prisvajali neopozivo pravo vladanja. Želeli su da budu oni koji će odlučivati šta je ispravno a šta pogrešno. Time su istupili iz Jehovine zaštitničke vladavine pune ljubavi i gurnuli ljudsku porodicu u haos i bedu vladanja samim sobom, nesavršenosti i smrti (Rimljanima 5:12).

Zato je Jehova Bog s puno ljubavi izabrao upravo taj tamni trenutak ljudske istorije da celom čovečanstvu pruži tračak nade. Objavljujući kaznu nad ljudskim buntovnicima, Bog je prorekao da će njihovo potomstvo imati oslobodioca. Označen kao „seme“, taj će Spasitelj doći da poništi strašno delo koje je Satana učinio u Edenu; Seme će zgnječiti glavu toj „zmiji“, Satani, uništavajući ga iz postojanja (Postanje 3:14, 15).

Jevreji su od drevnih vremena to proročanstvo smatrali mesijanskim. Mnogi Targumi, jevrejske parafraze Svetih pisama koji su se obično koristili u prvom veku, objasnili su da će se to proročanstvo ispuniti „u vreme Kralja Mesije“.

Zato ne iznenađuje što su muževi vere od samog početka s uzbuđenjem prihvatili to obećanje o dolazećem Semenu, ili Spasitelju. Zamisli samo kako se Avraham osećao kad mu je Jehova rekao da Seme treba da dođe preko njegove loze i da će se „svi narodi zemlje“ — ne samo njegovi potomci — „blagosloviti“ pomoću tog Semena (Postanje 22:17, 18).

Mesija i vladavina

Kasnija proročanstva povezala su tu nadu s izgledom na dobru vladavinu. U Postanju 49:10, Avrahamovom praunuku Judi je rečeno: „Skiptar se neće odvojiti od Jude, ni palica zapovesti od nogu njegovih, dok ne dođe odmor, [„Šilo“, New World Translation], i narodi mu se ne pokore.“ Očigledno je taj „Šilo“ trebalo da vlada — i vladaće ne samo Jevrejima nego i ’narodima‘. (Uporedi Danijel 7:13, 14.) Stari su Jevreji Šilo poistovetili s Mesijom; u stvari, neki od jevrejskih Targuma jednostavno su zamenili reč „Šilo“ sa „Mesija“ ili „kralj Mesija“.

Kako je svetlo nadahnutog proročanstva nastavilo da svetli, bilo je otkriveno više toga u vezi s vladanjem tog Mesije (Poslovice 4:18). U 2. Samuelovoj 7:12-16, kralju Davidu, potomku Jude, rečeno je da će Seme doći iz njegove loze. Nadalje, to je seme trebalo da bude neobičan Kralj. Njegovo prestolje, ili vladanje, trajaće večno! Isaija 9:6, 7 podupire tu činjenicu: „Jer se rodi dete, sin se nama dade, i vlast [„vladavina“ King James Version] će da bude na ramenu njegovom... Povećaće kraljevstvo, daće mir beskrajan prestolu Davida i kraljevstvu njegovom; pravom će ga učvrstiti, pravdom će ga podizati od sad i doveka! Eto to će učiniti revnost Gospoda nad vojskama“.

Možeš li zamisliti takvu vladavinu? Nepristran, pravedan vladar koji uspostavlja mir i koji vlada zauvek. Kako se to samo razlikuje od patetične parade lažnih mesija kroz istoriju! Daleko od toga da je obmanuti, samozvani vođa, biblijski Mesija je svetski vladar sa svom vlašću i autoritetom potrebnim da promeni svetske uslove.

U našem burnom vremenu taj izgled ima duboko značenje. Čovečanstvo nikad nije bilo u očajnijoj potrebi za takvom nadom. Ipak, budući da se neko može lako uhvatiti za lažne nade, važno je da svako od nas pažljivo prouči sledeće pitanje: Da li je Isus iz Nazareta bio prorečeni Mesija kako to mnogi veruju? Sledeći članak će razmotriti to pitanje.

[Okvir na 6. strani]

Mesija u Bruklinu?

Posteri, reklamni panoi i neonske reklame u Izraelu nedavno su objavili: „Pripremite se za dolazak Mesije.“ Tu reklamnu akciju koja je koštala 400 000 dolara pokrenuli su članovi sekte Lubavič, ultraortodoksne sekte hasidskih Jevreja. Među 250 000 članova grupe postoji verovanje da je njihov veliki rabin, Menahem Mendel Šneerson iz Bruklina (Njujork) Mesija. Zašto? Šneerson naučava da će Mesija doći u ovom naraštaju. A prema časopisu Newsweek, službenici sekte Lubavič uporno tvrde da taj 90-godišnji rabin neće umreti dok ne dođe Mesija. Sekta je vekovima učila da svaki naraštaj stvara bar jednog čoveka koji ima sposobnosti da bude Mesija. Šneersona njegovi sledbenici smatraju takvim čovekom, a on nije postavio nikakvog naslednika. Ipak, većina Jevreja ne prihvata ga kao Mesiju, kaže Newsweek. Prema novinama Newsday, 96-godišnji suparnički rabin Eliezer Šah nazvao ga je ’lažnim mesijom‘.

[Slika na 7. strani]

Verovanje da je Mojsije sa Krita bio mesija mnoge je koštalo života