Primeri vere

Postupala je mudro, hrabro i nesebično

JESTIRA polako prilazi prestolu dok joj srce ubrzano lupa. Zamislite tajac koji je nastao u kraljevskom dvoru u persijskoj tvrđavi Susan. Zavladala je takva tišina da je Jestira mogla čuti svoje lagane korake i šuštanje svojih kraljevskih haljina. Ona ne dozvoljava da joj pažnju odvrati raskoš kraljevskog dvora, velelepni stubovi, bogato izrezbarena tavanica od kedrovine uvezene iz dalekog Livana. Svu svoju pažnju usmerava na čoveka koji sedi na prestolu, čoveka u čijim rukama je njen život.

Kralj je pažljivo posmatra dok mu prilazi i pruža ka njoj zlatno žezlo. To je jednostavan gest, ali od njega zavisi Jestirin život, jer je to znak da joj kralj oprašta uvredu koju mu je upravo nanela time što se nepozvana pojavila pred njim. Jestira dolazi do prestola i zahvalno dotiče vrh žezla (Jestira 5:1, 2).a

Sve vezano za kralja Asvira svedočilo je o njegovom ogromnom bogatstvu i moći. Vrednost kraljevske odore persijskih vladara tog doba danas bi se verovatno merila u stotinama miliona dolara. Pa ipak, Jestira vidi toplinu u očima svog supruga — na neki svoj način, on nju voli. Kaže joj: „Šta želiš, kraljice Jestira, i šta tražiš? Ako je i pola kraljevstva — daće ti se!“ (Jestira 5:3).

Jestira je već pokazala izuzetnu veru i hrabrost. Došla je pred kralja da bi sprečila zaveru zbog koje bi njen narod bio zbrisan s lica zemlje. Do sada ima uspeha ali pred njom stoje veći izazovi. Mora da uveri ovog ponosnog vladara da je njegov najpoverljiviji savetnik zapravo zlikovac koji ga je na prevaru naveo da potpiše smrtnu presudu Jestirinom narodu. Kako će ona to učiniti i šta možemo naučiti iz njenog primera vere?

Mudro je izabrala ’vreme da govori‘

Da li Jestira treba da iznese kralju svoj problem pred ostalim dvoranima? Time bi ga možda ponizila i dala priliku njegovom savetniku Amanu da negira njene optužbe. Onda šta Jestira čini? Vekovima ranije mudri kralj Solomon je pod Božjim nadahnućem napisao: „Sve ima svoje vreme... vreme kad se ćuti i vreme kad se govori“ (Propovednik 3:1, 7). Možemo da zamislimo njenog poočima, vernog Mardoheja, kako ju je poučavao ovim načelima dok je odrastala. Jestira je sigurno razumela koliko je važno dobro izabrati „vreme kad se govori“.

Jestira kaže: „Ako je kralju po volji, neka dođe kralj s Amanom danas na gozbu koju sam mu priredila“ (Jestira 5:4). Kralj se slaže i naređuje da se Aman pozove. Zapažate li mudrost u Jestirinim rečima? Ona je sačuvala dostojanstvo svog supruga i izabrala pogodniju priliku da mu iznese ono što je tišti.

Nema sumnje da Jestira pažljivo priprema tu gozbu, starajući se da udovolji svom mužu do najsitnijih detalja. Tu se našlo i najfinije vino radi dobrog raspoloženja (Psalam 104:15). Asvir uživa u svemu i zato ponovo pita Jestiru koja je njena molba. Da li je sada vreme da mu kaže?

Jestira smatra da nije. Umesto toga, ona poziva kralja i Amana da dođu na njenu gozbu i sledećeg dana (Jestira 5:7, 8). Zašto odlaže? Ne zaboravimo da zbog kraljevog dekreta celom Jestirinom narodu preti smrt. Budući da je nešto tako veliko dovedeno u pitanje, Jestira mora biti sigurna da je izabrala pravi trenutak da govori. Zato ona čeka i tako joj se pruža prilika da još jednom pokaže svom suprugu koliko ga ceni.

Strpljenje je retka i dragocena osobina. Iako je Jestira uznemirena i želi da što pre kaže šta je muči, ona strpljivo čeka pravi trenutak. Možemo puno naučiti od nje jer je svako od nas verovatno video nešto što bi valjalo da se ispravi. Ukoliko želimo da uverimo nekog na položaju da reši taj problem, važno je da budemo strpljivi poput Jestire. U Poslovicama 25:15 stoji: „Strpljivošću može da se utiče na zapovednika, i blag jezik kosti lomi.“ Ukoliko strpljivo sačekamo pravi momenat i govorimo blago poput Jestire, možemo slomiti čak i snažno protivljenje. Da li je Jestirin Bog Jehova blagoslovio njeno strpljenje i mudrost?

Strpljenje utire put pravdi

Jestirino strpljenje vodi do daljnjeg neverovatnog razvoja događaja. Aman odlazi sa prve gozbe veoma raspoložen, „radostan i veselog srca“ jer su mu kralj i kraljica ukazali tako veliku naklonost. Ali, kada je stigao do vrata tvrđave, pogled mu se zaustavlja na Mardoheju, Judejcu koji mu i dalje ne ukazuje posebnu čast. Mardohej to ne čini iz nepoštovanja već ga na to navode savest i prijateljstvo s Jehovom Bogom. Pa ipak, Aman se ’odmah razgnevio‘ (Jestira 5:9).

Aman svojoj ženi i prijateljima priča o tom poniženju i oni mu predlažu da napravi veliki stub, visok preko 22 metra, i da traži dozvolu od kralja da obesi Mardoheja na njega. Amanu se sviđa taj predlog i istog časa počinje da ga sprovodi u delo (Jestira 5:12-14).

U međuvremenu, kralju se te noći dešava nešto neuobičajeno. „Kralj nije oka sklopio“, kaže nam Biblija. Zato je tražio da mu se naglas čita knjiga sa državnim zapisima. Tamo se nalazi izveštaj o dvojici zaverenika koji su hteli da dignu ruku na njega. On se seća tog događaja; zaverenici su uhvaćeni i pogubljeni. Ali šta je bilo sa čovekom koji je razotkrio tu zaveru — sa Mardohejem? To je zaintrigiralo kralja pa je upitao kakvu je nagradu taj čovek dobio. Šta mu sluge na to odgovaraju? Ništa nije učinjeno za njega (Jestira 6:1-3).

Sav uzrujan, kralj pita da li je tu neki zvaničnik koji bi mu mogao pomoći da se ispravi taj propust. Od svih ljudi, baš je Aman u predvorju — izgleda da je poranio jer jedva čeka da dobije ovlašćenje da ubije Mardoheja. Ali pre nego što uspeva da iznese svoju molbu, kralj ga pita kako treba postupiti sa čovekom kome kralj želi da iskaže čast. Aman pretpostavlja da se radi o njemu. Zato predlaže nešto vrlo velikodušno: treba ga obući u kraljevske haljine, ugledni knez treba da uzvikuje hvale o njemu i provede ga Susanom na kraljevom konju. Zamislite izraz na Amanovom licu kada shvata da će tu čast dobiti Mardohej! I koga kralj zadužuje da na sav glas hvali Mardoheja? Amana! (Jestira 6:4-10).

Aman nevoljno izvršava tu za njega mrsku dužnost a zatim razočaran žuri kući. Njegova žena i prijatelji mu kažu da takav razvoj događaja sluti samo na zlo; on će izgubiti bitku protiv Mardoheja Judejca (Jestira 6:12, 13).

Zahvaljujući tome što je Jestira strpljivo sačekala jedan dan pre nego što je iznela svoj problem kralju, Aman je imao vremena da pripremi scenu za svoj pad. Da li je možda baš Jehova Bog prouzrokovao kraljevu nesanicu? (Poslovice 21:1). Ne iznenađuje što nas Božja Reč podstiče da ’spremno čekamo‘ (Mihej 7:7). Kada čekamo na Boga, možda ćemo uvideti da su njegova rešenja za naše probleme daleko bolja od svega što smo mi mislili.

Govorila je hrabro

Jestira se više ne usuđuje da iskušava kraljevo strpljenje; mora mu sve reći drugog dana na gozbi. Ali kako? Ispostavlja se da joj kralj daje priliku za to kada je ponovo pita koja je njena molba (Jestira 7:2). Došlo je njeno ’vreme da govori‘.

Možemo da zamislimo Jestiru kako u sebi upućuje molitvu svom Bogu pre nego što izgovori sledeće: „Ako sam našla milost u tvojim očima, kralju, i ako je to kralju po volji, neka mi se pokloni moj život, za to molim, i moj narod, to je ono što tražim“ (Jestira 7:3). Zapazite da ona uverava kralja da joj je važna njegova procena u vezi s tim šta je prikladno. Jestira je zaista mnogo drugačija od Astine, prethodne kraljice, koja je namerno ponizila svog supruga! (Jestira 1:10-12). Osim toga, Jestira ne kritikuje kralja zbog toga što je naivno verovao Amanu. Umesto toga, ona ga moli da je zaštiti od opasnosti koja joj je pretila.

Ta njena molba sigurno pogađa i zatiče kralja. Ko se usuđuje da ugrozi život njegove kraljice? Jestira nastavlja: „Ja i moj narod [smo] prodani kako bismo bili istrebljeni, pobijeni i uništeni. Da smo prodani kao robovi i robinje, onda bih ćutala. Ali nije prikladno da ova nevolja bude kralju na štetu“ (Jestira 7:4). Zanimljivo je da ona otvoreno govori o problemu, pa ipak dodaje da ne bi ništa rekla ukoliko bi samo ropstvo bilo u pitanju. Međutim, ovaj genocid bi i suviše skupo koštao kralja ukoliko bi ćutala.

Od Jestire možemo mnogo naučiti o veštini uveravanja. Ako bi ikada trebalo da iznesemo ozbiljan problem nekome ko nam je veoma blizak ili osobi na položaju, mnogo će nam pomoći iskrenost, strpljivost i poštovanje (Poslovice 16:21, 23).

Asvir insistira: „Ko je to, i gde je onaj koji se osmelio da učini tako nešto?“ Dočarajte sebi prizor kako Jestira upire prstom dok govori: „Taj protivnik i neprijatelj jeste ovaj zli Aman.“ Optužba odjekuje prostorijom. Užasan strah ispunjava Amana. Zamislite kako lice hirovitog kralja menja boju kada shvati da ga je njegov poverljivi savetnik na prevaru naveo da potpiše odluku koja bi donela smrt njegovoj supruzi! Pun gneva, kralj odlazi u baštu da se smiri (Jestira 7:5-7).

Aman, razotkriven kao spletkaroš i kukavica, pada pred kraljičine noge. Kralj se vraća i na sofi na kojoj je bila Jestira zatiče Amana kako je moli za milost. Besno ga optužuje da pokušava da napastvuje kraljicu u kraljevom dvoru. To je značilo smrtnu kaznu za Amana. Sluge mu prekrivaju lice i odvode ga. Jedan od kraljevih dvorana zatim spominje veliki stub koji je Aman namenio Mardoheju. Asvir odmah naređuje da na taj stub obese Amana (Jestira 7:8-10).

U današnjem nepravednom svetu je lako zaključiti da pravda nikada neće zavladati. Da li ste to ikada pomislili? Jestira se nije prepuštala očaju, nije postala ogorčena i nikada nije izgubila veru. U pravo vreme je hrabro zastupala ono što je ispravno i verovala je da će Jehova učiniti svoj deo. Budimo i mi takvi! Jehova se nije promenio od Jestirinih dana. On i dalje uzrokuje da se zli i lukavi uhvate u sopstvenu zamku, baš kao što je to učinio u slučaju Amana (Psalam 7:11-16).

Nesebično se zauzela za Jehovu i njegov narod

U najmanju ruku, kralj je shvatio ko je Mardohej — ne samo odani podanik koji je razotkrio zaveru protiv njega već i Jestirin poočim. Asvir mu je poverio Amanov položaj upravnika cele zemlje. Amanovu kuću i njegovo ogromno bogatstvo kralj je dao Jestiri, a ona je nad svim tim postavila Mardoheja (Jestira 8:1, 2).

Sada kada su Jestira i Mardohej bezbedni, može li kraljica odahnuti? Samo ako je sebična. U tom trenutku, Amanov dekret o istrebljenju Judejaca već je bio na putu do svih krajeva carstva. Aman je bacao žreb, to jest Pur — što je verovatno neki vid okultizma — kako bi odredio najpovoljnije vreme da započne sa svojom gnusnom namerom (Jestira 9:24-26). Od tog dana ih deli još nekoliko meseci, ali ipak se brzo približava. Može li se ikako izbeći ta katastrofa?

Jestira ponovo nesebično rizikuje svoj život pojavivši se nepozvana pred kraljem. Ovog puta ga sa suzama moli za svoj narod tražeći od njega da opozove tu užasnu naredbu. Ali zakoni doneseni u ime persijskog vladara su neopozivi (Danilo 6:12, 15). Zato kralj ovlašćuje Jestiru i Mardoheja da donesu nove zakone. Izdata je još jedna objava kojom se Judejcima daje pravo da se brane. Glasnici na konjima jure po celoj zemlji noseći Judejcima dobre vesti. Budi se nada u srcu mnogih (Jestira 8:3-16). Možemo da zamislimo Judejce iz svih delova tog ogromnog carstva kako se naoružavaju i spremaju za bitku, što nikada ne bi mogli učiniti bez tog novog zakona. Ali još važnije pitanje je: Da li će ’Jehova nad vojskama‘ biti uz svoj narod? (1. Samuilova 17:45).

Osvanuo je odlučujući dan i Božji narod je spreman. Čak mnogi persijski zvaničnici staju na njihovu stranu jer se već nadaleko pročulo da je novi upravnik cele zemlje Mardohej, Judejac. Jehova svom narodu daje veliku pobedu. Bez sumnje se pobrinuo da njihovi neprijatelji budu potpuno poraženi kako njegov narod ne bi doživeo strahovitu odmazdub (Jestira 9:1-6).

Nadalje, Mardohej ne bi mogao da bezbedno upravlja Amanovom kućom dokle god su živi deset sinova tog zlikovca. I oni su ubijeni (Jestira 9:7-10). Time je ispunjeno biblijsko proročanstvo kojim je Bog predskazao potpuno istrebljenje Amaličana, koji su se pokazali kao zakleti neprijatelji Božjeg naroda (Ponovljeni zakoni 25:17-19). Amanovi sinovi su verovatno bili među poslednjim pripadnicima tog naroda osuđenog na propast.

Jestira je na nejakim plećima ponela svoj deo veoma teškog tereta — kao što je donošenje kraljevskih zakona o ratu i pogubljenjima. To joj nije bilo lako. Ali da bi se izvršila Jehovina volja moralo se sprečiti istrebljenje njegovog naroda kako bi se u Izraelu mogao roditi obećani Mesija, jedini izvor nade za čitavo čovečanstvo! (Postanak 22:18). Današnjim Božjim slugama je drago što je Mesija, Isus, kada je bio na zemlji zabranio svojim sledbenicima da učestvuju u bilo kakvom doslovnom ratu (Matej 26:52).

Pa ipak, hrišćani se nalaze u duhovnom ratu. Satana je više nego ikad rešen da uništi našu veru u Jehovu Boga (2. Korinćanima 10:3, 4). Za nas je veliki blagoslov što možemo oponašati osobe poput Jestire! Pokažimo i mi svoju veru tako što ćemo veštinu uveravanja koristiti strpljivo i mudro, biti hrabri i nesebično se zauzimati za dobrobit Božjeg naroda.

[Fusnote]

[Okvir na 28. strani]

Pitanja o Jestiri

Zašto je Mardohej dozvolio Jestiri da se uda za čoveka koji nije služio Jehovi?

Ne postoji osnova za zaključak koji iznose neki stručnjaci, naime da je Mardohej bio oportunista koji je želeo da uda Jestiru za kralja kako bi se domogao slave. Kao veran Božji sluga, on ne bi odobrio takav brak (Ponovljeni zakoni 7:3). Prema drevnim jevrejskim predanjima, Mardohej je pokušao da spreči da dođe do toga. U svakom slučaju, deluje neverovatno da bi on ili Jestira uopšte mogli da utiču na tu odluku budući da su bili samo stranci u zemlji kojom je vladao autokrata smatran bogom. S vremenom je postalo jasno da se Jehova poslužio Jestirinim brakom da bi zaštitio svoj narod (Jestira 4:14).

Zašto se u Knjizi o Jestiri ne pominje Božje lično ime Jehova?

Ovu knjigu je očigledno pisao Mardohej pod Božjim nadahnućem. Moguće je da je knjiga u početku čuvana među persijskim spisima pre nego što je vraćena u Jerusalim. Pojavljivanje Jehovinog imena bi možda navelo obožavaoce persijskih bogova da je unište. Kako god da je bilo, jasno je da je Jehova imao udela u događajima koji su opisani u njoj. Zanimljivo je da je Božje lično ime na četiri mesta skriveno u izvornom hebrejskom tekstu u vidu akrostiha. To znači da su određene uzastopne reči namerno izabrane jer njihova prva ili poslednja slova daju Božje ime.

Da li je Knjiga o Jestiri istorijski netačna?

Kritičari iznose tu optužbu. Međutim, neki stručnjaci zapažaju da je pisac knjige pokazao izuzetno dobro poznavanje persijskog plemstva, arhitekture i običaja. Činjenica je da u postojećim svetovnim izvorima nije pronađeno nijedno mesto gde se pominje kraljica Jestira, ali teško da je ona jedina iz kraljevske porodice čije ime se ne navodi u javnim zapisima. Štaviše, svetovni izvori otkrivaju da je u doba kada je pisana ova knjiga postojao izvesni zvaničnik u Susanu po imenu Marduka, kako glasi Mardohejevo ime na persijskom jeziku.

[Okvir na 29. strani]

Ispunjeno proročanstvo

U borbi za dobrobit Božjeg naroda, Jestira i Mardohej su ispunili još jedno biblijsko proročanstvo. Više od deset vekova pre toga, Jehova je nadahnuo patrijarha Jakova da proročanski kaže za jednog od svojih sinova: „Venijamin će rastrzati plen kao vuk. Ujutru će jesti životinju koju uhvati, a uveče će deliti plen“ (Postanak 49:27). U „jutro“ izraelske istorije kraljeva, među Venijaminovim potomcima bili su kralj Saul i drugi moćni ratnici koji su se borili za Jehovin narod. U „veče“ te kraljevske istorije, nakon što je sunce zašlo nad izraelskom kraljevskom lozom, Jestira i Mardohej, oboje iz Venijaminovog plemena, uspešno su izvojevali rat protiv Jehovinih neprijatelja. U izvesnom smislu oni su delili plen tako što je Amanovo imanje pripalo njima.

[Slika na 25. strani]

Jestira je zahvalno prihvatila kraljevu milost

[Slika na stranama 26, 27]

Jestira je hrabro razotkrila zlog Amana

[Slika na stranama 28, 29]

J́estira i Mardohej su poslali objavu svim Judejcima u Persijskom carstvu