Dostojanstvena uloga žena među ranim Božjim slugama
„Gospod, Bog, reče: Nije dobro da je čovek sam. Načiniću mu pomoćnika njemu slična [„pomagača kao njegovu dopunu“, NW]“ (POSTANJE 2:18).
1. Kako jedan biblijski rečnik opisuje sudbinu žena u drevnim vremenima?
„NIGDE na drevnom Mediteranu ili Bliskom istoku ženama nije dodeljivana sloboda koju uživaju u savremenom zapadnom društvu. Opšti obrazac bio je obrazac podređenosti žena muškarcima, baš kao što su robovi bili podređeni slobodnima i mladi starima... Muška deca su se više cenila od ženske, i bebe devojčice su ponekad bile ostavljene da umru napuštene i nezaštićene.“ Tako jedan biblijski rečnik opisuje sudbinu žena u drevnim vremenima.
2, 3. (a) Prema jednom izveštaju, kakva je danas situacija za mnoge žene? (b) Koja se pitanja postavljaju?
2 Danas situacija nije mnogo bolja u mnogim delovima sveta. Godine 1994, prvi put, godišnji izveštaj o ljudskim pravima Stejt departmenta SAD bio je usmeren na postupanje sa ženama. „Podaci iz 193 zemlje pokazuju da je svakodnevna diskriminacija životna činjenica“, naveo je jedan naslov u Njujork tajmsu u pogledu tog izveštaja.
3 Pošto je veliki broj žena s različitim kulturnim poreklom povezan sa skupštinom Jehovinog naroda širom zemlje, pojavljuju se neka pitanja: da li je postupanje koje je upravo opisano one vrste koju je Bog prvobitno nameravao za žene? kako se u biblijska vremena postupalo sa ženama među obožavaocima Jehove? i kako danas treba postupati sa ženama?
’Pomagač‘ i ’dopuna‘
4. Šta je Jehova primetio nakon što je prvi čovek neko vreme bio sam u Edenskom vrtu, i šta je Bog zatim uradio?
4 Nakon što je Adam neko vreme bio sam u Edenskom vrtu, Jehova je primetio: „Nije dobro da je čovek sam. Načiniću mu pomoćnika njemu slična [„pomagača kao njegovu dopunu“, NW]“ (Postanje 2:18). Čak iako je Adam bio savršen čovek, bilo je potrebno još nešto kako bi se izvršila Stvoriteljeva namera. Da bi ispunio tu potrebu, Jehova je stvorio ženu i sklopio prvi brak (Postanje 2:21-24).
5. (a) Kako biblijski pisci često koriste hebrejsku imenicu prevedenu „pomagač“? (b) Šta se pokazuje činjenicom da je Jehova na prvu ženu ukazao kao na „dopunu“?
5 Da li reči ’pomagač‘ i ’dopuna‘ pokazuju da je ženina od Boga dodeljena uloga bila ponižavajuća? Naprotiv. Biblijski pisci često na Boga primenjuju hebrejsku imenicu (ezer) prevedenu „pomagač“ (NW). Na primer, Jehova se pokazuje kao „pomoć naša [„naš pomagač“, NW] i štit naš“ (Psalam 33:20; Izlazak 18:4; Ponovljeni zakoni 33:7). U Osiji 13:9, Jehova čak ukazuje na sebe kao na Izraelovog „pomagača“ (NW). Što se tiče hebrejske reči (neghedh) prevedene „dopuna“ (NW), jedan izučavalac Biblije objašnjava: „Pomoć koja se tražila nije samo pomoć u njegovom svakodnevnom poslu ili u stvaranju dece... već uzajamna podrška koju druženje obezbeđuje.“
6. Šta je bilo rečeno nakon stvaranja žene, i zašto?
6 Tako ne postoji ništa ponižavajuće u Jehovinom opisivanju žene kao „pomagača“ i ’dopune‘. Žena je imala svoju jedinstvenu mentalnu, emocionalnu i fizičku strukturu. Ona je bila odgovarajuća nadopuna, zadovoljavajuća dopuna čoveku. Svako je bio različit, a ipak svako je bio potreban da bi ’napunili zemlju‘ u skladu sa Stvoriteljevom namerom. Očigledno je nakon stvaranja i čoveka i žene bilo to kada „pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, sve dobro beše“ (Postanje 1:28, 31).
7, 8. (a) S uvođenjem greha u Edenu, kako će uloga žena biti pogođena? (b) Koja se pitanja postavljaju u pogledu ispunjenja Postanja 3:16 među obožavaocima Jehove?
7 S uvođenjem greha, stvari su se promenile za čoveka i ženu. Jehova je obadvoma izrekao kaznu kao grešnicima. „Tebi ću otežati muke trudnoća tvojih“, rekao je Jehova Evi, govoreći o ishodu koji dozvoljava kao da ga on čini. On je dodao: „U bolovima ćeš decu rađati a želje će te tvoje vući k mužu svome, ali će on nad tobom vlast imati“ (Postanje 3:16). Otada, često grubo, mnogim suprugama dominirali su njihovi supruzi. Umesto da budu vrednovane kao pomagači i dopune, s njima se često postupalo više kao sa slugama ili s robovima.
8 Međutim, šta je ispunjenje Postanja 3:16 značilo za obožavateljke Jehove? Da li su one bile potisnute na mesto podređenosti i uniženosti? Daleko od toga! Ali šta je s biblijskim izveštajima koji govore o običajima i postupcima koji su se ticali žena, koji bi danas mogli izgledati neprihvatljivim u izvesnim društvima?
Razumevanje biblijskih običaja
9. Kada razmatramo običaje koji su uključivali žene u biblijska vremena, koje tri stvari treba da zadržimo na umu?
9 Sa ženama se dobro postupalo među Božjim slugama u biblijska vremena. Naravno, u razmatranju običaja koji su uključivali žene u tim danima, od pomoći je zadržati nekoliko misli na umu. Prvo, kada Biblija govori o neprijatnim situacijama koje su se razvile zbog sebične dominacije zlih muškaraca, to ne znači da je Bog opravdavao takvo postupanje sa ženama. Drugo, iako je Jehova jedno vreme tolerisao izvesne običaje među svojim slugama, on ih je regulisao kako bi zaštitio žene. Treće, moramo biti obazrivi da drevne običaje ne prosuđujemo po savremenim merilima. Na izvesne običaje koji bi mogli izgledati neprijatni ljudima koji žive danas, žene nisu obavezno gledale kao na ponižavajuće tada. Hajde da razmotrimo neke primere.
10. Kako je Jehova gledao na praksu poligamije, i šta ukazuje da on nikad nije napustio svoje prvobitno merilo o monogamiji?
10 Poligamija.a Prema Jehovinoj prvobitnoj nameri, žena ne bi delila svog muža s nekom drugom ženom. Bog je za Adama stvorio samo jednu ženu (Postanje 2:21, 22). Nakon pobune u Edenu, praktikovanje poligamije se prvo pojavilo u Kajinovoj liniji. Na kraju je to postao običaj i prihvatili su ga neki obožavaoci Jehove (Postanje 4:19; 16:1-3; 29:21-28). Iako je Jehova dozvolio poligamiju i ona je poslužila da se poveća Izraelova populacija, on je pokazao obzir prema ženama time što je regulisao tu praksu tako da bi žene i njihova deca bili zaštićeni (Izlazak 21:10, 11; Ponovljeni zakoni 21:15-17). Sem toga, Jehova nikad nije napustio svoje prvobitno merilo o monogamiji. Noje i njegovi sinovi, kojima je bila ponovljena zapovest da ’se množe i napune zemlju‘, bili su svi monogamisti (Postanje 7:7; 9:1; 2. Petrova 2:5). Bog je sebe opisao kao monogamnog muža kada je simbolizovao svoj odnos s Izraelom (Isaija 54:1, 5). Zatim, takođe, Božje prvobitno merilo o monogamiji ponovo je uspostavio Isus Hrist i ono se praktikovalo u ranoj hrišćanskoj skupštini (Matej 19:4-8; 1. Timoteju 3:2, 12).
11. Zašto je u biblijska vremena cena plaćena mladinoj porodici, i da li je to za ženu bilo ponižavajuće?
11 Cena plaćena mladinoj porodici. Knjiga Drevni Izrael — njegov život i institucije (Ancient Israel—Its Life and Institutions) navodi: „Ova obaveza da se devojčinoj porodici plati jedna suma novca, ili njegov ekvivalent, očigledno izraelskom venčanju pruža spoljnji izgled jedne kupovine. Ali [cena plaćena mladinoj porodici] izgleda nije toliko cena koja se plaća za ženu koliko nadoknada koja se daje porodici.“ (Kurziv naš.) Tako je isplata novca mladinoj porodici služila da se ženinoj porodici nadoknadi za gubitak njenih usluga i za napor i trošak koji se zahtevao od njene porodice u brizi za nju. Dakle, umesto da ponizi ženu, to je potvrdilo njenu vrednost njenoj porodici (Postanje 34:11, 12; Izlazak 22:16; vidi Kulu stražaru od 15. januara 1989. /engl./, strane 21-24).
12. (a) Kako se u Pismu povremeno ukazuje na oženjene muškarce i udate žene, i da li su ti izrazi bili uvredljivi za žene? (b) Šta je pažnje vredno u vezi s izrazima koje je Jehova upotrebio u Edenu? (Vidi fusnotu.)
12 Muževi kao „posednici“. Jedan događaj u životu Avrama i Sare oko 1918. pre n. e. ukazuje da je do njihovog vremena očigledno postalo uobičajeno da se na oženjenog čoveka gleda kao na „posednika“ (hebrejski: baal) a na udatu ženu kao na ’posedovanu‘ (hebrejski: beulah) (Postanje 20:3, NW). Ovi izrazi se posle toga povremeno koriste u Pismu, i ne postoji nikakva indikacija da su ih prethrišćanske žene smatrale uvredljivimb (Ponovljeni zakoni 22:22). Međutim, sa ženama se nije trebalo postupati kao s delovima imanja. Imanja ili bogatstva mogla su se kupiti, prodati i čak naslediti, ali to nije bio slučaj sa ženom. „Kuća i bogatstvo od oca se mogu naslediti“, glasi jedna biblijska poslovica, „ali žena razumna dar je od Gospoda“ (Poslovice 19:14; Ponovljeni zakoni 21:14).
Dostojanstvena uloga
13. Kada su bogobojazni ljudi sledili Jehovin primer i slušali njegov Zakon, kakav je ishod bio za žene?
13 Onda, koja je bila uloga žena među Božjim slugama u prethrišćanskim vremenima? Kako se na njih gledalo i s njima postupalo? Jednostavno rečeno, kada su bogobojazni ljudi sledili Jehovin sopstveni primer i slušali njegov Zakon, žene su zadržale svoje dostojanstvo i uživale mnoga prava i prednosti.
14, 15. Koje indikacije postoje da su žene bile poštovane u Izraelu, i zašto je Jehova s pravom mogao očekivati od svojih muških obožavalaca da ih poštuju?
14 Žene je trebalo poštovati. Božji Zakon Izraelu zapovedao je da se i očevi i majke poštuju (Izlazak 20:12; 21:15, 17). „Svaki će od vas poštovati mater svoju i oca svoga“, kaže Levitska 19:3. Kad je Vitsaveja u jednoj prilici pristupala svom sinu Solomonu, „kralj usta, priđe joj u susret, pokloni joj se“ u znak poštovanja (1. Kraljevima 2:19). Encyclopaedia Judaica primećuje: „Proročanska poređenja Božje ljubavi prema Izraelu s ljubavlju muža prema svojoj ženi mogla su se napraviti jedino u društvu u kojem su žene bile poštovane“.
15 Jehova očekuje od svojih muških obožavalaca da poštuju žene, pošto ih on poštuje. Indikacije ovoga nalaze se u stihovima u kojima Jehova slikovito koristi iskustva žena i upoređuje svoja vlastita osećanja sa osećanjima žena (Isaija 42:14; 49:15; 66:13). Ovo pomaže čitaocima da razumeju kako Jehova oseća. Zanimljivo, hebrejski izraz za „milosrđe“, ili „samilost“, koji Jehova primenjuje na sebe, blisko je povezan s rečju za ’matericu‘ i može se opisati kao „materinski osećaj“ (Izlazak 33:19; Isaija 54:7).
16. Koji primeri pokazuju da se savet pobožnih žena cenio?
16 Savet pobožnih žena se cenio. Kada je u jednoj prilici bogobojazni Avram oklevao da posluša savet svoje pobožne žene, Sare, Jehova mu je rekao: „Poslušaj“ (Postanje 21:10-12). Esavove žene Hetejke „zadaše mnogo jada Isaku i Reveki“. S vremenom, Reveka je izrazila bol koji bi doživela kad bi se njihov sin Jakov oženio Hetejkom. Kakva je bila Isakova reakcija? „Tada“ (DK), kaže izveštaj, „Isak pozva Jakova, blagoslovi ga i dade mu ovu zapovest: Nemoj uzeti žene između kćeri Hananskih.“ Da, čak iako Reveka nije pružila direktan savet, njen muž je doneo odluku koja je uzela u obzir njena osećanja (Postanje 26:34, 35; 27:46; 28:1). Kasnije je kralj David izbegao krivicu za krv zato što je poslušao Avigejinu molbu (1. Samuilova 25:32-35).
17. Šta pokazuje da su žene imale jednu meru autoriteta u porodici?
17 Žene su imale jednu meru autoriteta u porodici. Deca su bila snažno podstaknuta: „Slušaj sine, poučenja oca svoga, i nauk majke svoje ne napuštaj“ (Poslovice 1:8). Opis ’vrsne žene‘ (DK) u 31. poglavlju Poslovica otkriva da jedna marljiva udata žena nije samo upravljala domaćinstvom već je takođe mogla rukovati transakcijama nekretnina, urediti produktivno polje, voditi mali posao i biti poznata po svojim rečima mudrosti. Najvažniji od svega bio je ženin hvale vredan, pun poštovanja, strah Jehovin. Ne čudi što je vrednost takve žene bila „viša od bisera [„korala“, NW]“! Dragoceni crveni koral bio je visoko cenjen za nakit i dekorativne svrhe (Poslovice 31:10-31).
Žene koje su primile Božju posebnu naklonost
18. Na koje načine je izvesnim ženama u biblijska vremena bila dodeljena posebna naklonost?
18 Jehovino gledište prema ženama odrazilo se u posebnoj naklonosti koju je podario nekima od njih u biblijska vremena. Agaru, Saru i Manojevu ženu posetili su anđeli koji su im saopštili božansko uputstvo (Postanje 16:7-12; 18:9-15; Sudije 13:2-5). Postojale su ’žene sluge‘ (NW) u šatoru od sastanka i žene pevači u Solomonovom predvorju (Izlazak 38:8; 1. Samuilova 2:22; Propovednik 2:8).
19. Na koji je način Jehova povremeno upotrebljavao žene da ga predstavljaju?
19 Nekoliko puta u Izraelovoj istoriji, Jehova je upotrebio ženu da bi ga predstavljala ili govorila za njega. U pogledu proročice Devore, mi čitamo: „K njoj dolažahu sinovi Izrailjevi na sud“ (Sudije 4:5). Nakon Izraelove pobede hananejskog kralja Javina, Devora je imala stvarno posebnu prednost. Očigledno je bila kompozitor, bar delimično, pobedničke pesme koja je na kraju postala deo Jehovinog nadahnutog zapisac (5. poglavlje Sudija). Vekovima kasnije, da bi se raspitao kod Jehove, kralj Josija je k proročici Oldi poslao delegaciju koja je uključivala prvosveštenika. Olda je mogla autoritativno odgovoriti: „Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev“ (2. Kraljevima 22:11-15). Tom prilikom kralj je zapovedio delegaciji da ide kod proročice, ali to je urađeno da bi se dobilo uputstvo od Jehove. (Uporedi s Malahijom 2:7.)
20. Koji primeri ukazuju na Jehovinu brigu za osećanja i dobrobit žena?
20 Jehovina briga za dobrobit žena očigledna je iz primera u kojima je delovao u korist nekih od svojih obožavateljki. Dvaput je intervenisao da zaštiti Avramovu lepu ženu, Saru, da ne bude obeščašćena (Postanje 12:14-20; 20:1-7). Bog je pokazao naklonost prema Jakovljevoj manje voljenoj ženi, Liji, ’čineći je plodnom‘ tako da je rodila sina (Postanje 29:31, 32). Kada su dve bogobojazne izraelske babice rizikovale svoje živote da bi sačuvale jevrejsku mušku decu od decoubistva u Egiptu, Jehova im je zahvalno ’načinio kuće‘ (DK) [’darovao ih porodicama‘, NW] (Izlazak 1:17, 20, 21). Takođe je odgovorio na Aninu usrdnu molitvu (1. Samuilova 1:10, 20). I kada se udovica jednog proroka suočila s poveriocem koji je bio spreman da uzme njenu decu kako bi naplatio njen dug, Jehova je nije ostavio na cedilu. U ljubavi, Bog je omogućio proroku Jeliseju da umnoži njenu zalihu ulja tako da je mogla platiti dug. Tako je sačuvala svoju porodicu i svoje dostojanstvo (Izlazak 22:22, 23; 2. Kraljevima 4:1-7).
21. Hebrejski spisi pružaju koju uravnoteženu sliku o ulozi žena?
21 Dakle, daleko od toga da ohrabruju na ponižavajuće gledište o ženama, Hebrejski spisi pružaju uravnoteženu sliku o njihovoj ulozi među Božjim slugama. Iako Jehova nije štitio svoje obožavateljke od ispunjenja Postanja 3:16, pobožni ljudi koji su sledili Jehovin primer i slušali njegov Zakon postupali su prema ženama s dostojanstvom i poštovanjem.
22. Do vremena kada je Isus bio na zemlji, kako se uloga žena promenila, i koja se pitanja postavljaju?
22 U vekovima koji su sledili nakon završetka Hebrejskih spisa uloga žena među Jevrejima se promenila. Do vremena kada se Isus pojavio na zemlji, rabinske tradicije su uveliko ograničile žene u njihovim religioznim prednostima i njihovom društvenom životu. Da li su takve tradicije uticale na način na koji je Isus postupao sa ženama? Kako danas treba postupati sa hrišćankama? Ova pitanja će se razmotriti u sledećem članku.
[Fusnote]
a Prema Vebsterovom devetom novom univerzitetskom rečniku (Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary), „poligamija“ se odnosi na „brak u kojem supružnik jednog ili drugog pola može imati više od jednog partnera u isto vreme.“ Specifičniji izraz „poliginija“ definiše se kao „stanje ili praksa posedovanja više od jedne žene ili ženskog partnera u isto vreme.“
b Kroz cele Hebrejske spise, na oženjene muškarce i udate žene ukazuje se daleko češće kao na ’muževe‘ (hebrejski: ish) i ’žene‘ (hebrejski: ishshah). Na primer, izrazi koje je Jehova upotrebio u Edenu bili su, ne „posednik“ i „posedovana“, već „muž“ i „žena“ (Postanje 2:24; 3:16, 17). Osijino proročanstvo je proreklo da će, nakon povratka iz izgnanstva, Izrael pokajnički zvati Jehovu „Mužu moj“, a ne više „Gospodaru moj [„posedniče moj“, NW]“. To možda sugeriše da je izraz „muž“ imao nežniju konotaciju nego „posednik“ (Osija 2:16).
c Vredna je pažnje upotreba prvog lica u Sudijama 5:7, s upućivanjem na Devoru.
Kako bi odgovorio?
◻ Na šta ukazuju reči „pomagač“ i „dopuna“ u vezi sa ženinom od Boga dodeljenom ulogom?
◻ Kada razmatramo običaje koji su se ticali ženâ u biblijska vremena, šta treba da zadržimo na umu?
◻ Šta pokazuje da su žene imale dostojanstvenu ulogu među Božjim slugama ranih vremena?
◻ Na koje je načine Jehova podario posebnu naklonost ženama u prethrišćanskim vremenima?