Adam i Eva — da li su zaista postojali?

ZAPIS o Adamu i Evi iz biblijske knjige Postanak za mnoge je samo jedna zanimljiva priča. „Vernici tradicionalnih hrišćanskih crkava na zapise iz Postanka kao što je priča o Adamu i Evi već dugo gledaju kao na alegorije“, navodi se u jednom pismu uredniku časopisa Time. S tim se slažu i mnogi katolički, protestantski i jevrejski izučavaoci. Oni tvrde da se veći deo Postanka jednostavno ne slaže sa istorijom ili naukom.

Šta vi mislite? Da li smatrate da su Adam i Eva zaista postojali? Ima li dokaza koji to potvrđuju? S druge strane, do čega dovodi tvrdnja da je izveštaj iz Postanka običan mit?

Da li je zapis iz Postanka naučno tačan?

Najpre osmotrimo glavne tačke iz zapisa o stvaranju prvog čoveka. Biblija o Adamu kaže: „Jehova Bog je stvorio čoveka od zemaljskog praha i udahnuo mu u nozdrve dah života, i čovek je postao živa duša“ (Postanak 2:7). Da li je ova izjava naučno tačna?

Knjiga Nanomedicine navodi da je ljudsko telo sačinjeno od 41 hemijskog elementa. Svi ovi osnovni elementi — ugljenik, gvožđe, kiseonik i drugi — nalaze se i u „prahu“ zemlje. Dakle, kao što Postanak kaže, ljudi su zaista stvoreni od „zemaljskog praha“.

Kako ovi neživi elementi formiraju živi ljudski organizam? Da bismo prikazali koliko je to komplikovano, uzmimo za primer spejs šatl koji je konstruisala NASA, jednu od najsloženijih ikada napravljenih mašina. Ovo čudo tehnike sačinjeno je od neverovatnih 2,5 miliona delova. Timovima inženjera trebale su godine da bi ga konstruisali i sastavili. Sada razmislimo o ljudskom telu. Ono se sastoji od 7 000 kvintiliona atoma, 100 biliona ćelija, desetina organa i najmanje devet organskih sistema.a Kako je nastala ova biološka mašina zapanjujuće složenosti i izvanredne strukture? Da li je to igra slučaja ili delo inteligentnog Tvorca?

Osim toga, šta pokreće ljudski život? Odakle dolazi ta iskra života? Naučnici priznaju da ne znaju odgovor. Oni se čak ne mogu složiti ni oko odgovarajuće definicije života. Za one koji priznaju postojanje Stvoritelja, zaključak je jasan. Izvor života je, naravno, Bog.b

Šta se može reći o opisu iz Postanka da je Eva stvorena od Adamovog rebra? (Postanak 2:21-23). Pre nego što to odbacimo kao mit ili fantaziju, osmotrimo sledeće činjenice: U januaru 2008. kalifornijski naučnici su prvi put uspešno klonirali ljudski embrion od ćelija kože odraslog čoveka. Osim toga, naučnici su koristeći slične tehnike klonirali najmanje 20 životinja. Najpoznatija od njih, ovca Doli, klonirana je 1996. od mlečne žlezde odrasle ovce.c

Ostaje da se vidi kakve će rezultate doneti ovi eksperimenti. Međutim, jedno je jasno: ako ljudi od biološkog materijala jednog organizma mogu stvoriti drugi iste vrste, zar svemoćni Stvoritelj nije mogao od biološkog materijala jednog čoveka stvoriti drugo ljudsko biće? Zanimljivo je da hirurzi često koriste rebro u rekonstruktivnoj hirurgiji zbog njegove sposobnosti regeneracije.

Dokazi u samoj Bibliji

Neki ljudi se iznenade kada vide koliko se često Adam i Eva pominju u Bibliji. Šta ta ukazivanja otkrivaju o istorijskoj tačnosti Postanka?

Osmotrimo na primer jevrejske rodoslove zapisane u biblijskoj knjizi Prva Letopisa, u poglavljima od 1 do 9, kao i u 3. poglavlju Jevanđelja po Luki. Ovi izuzetno detaljni rodoslovi obuhvataju 48 odnosno 75 generacija. Luka navodi rodoslov Isusa Hrista, dok je u Letopisima zabeležena kraljevska i sveštenička loza izraelskog naroda. U oba rodoslova pominju se imena dobro poznatih ličnosti kao što su Solomon, David, Jakov, Isak, Avraham, Noje i na kraju Adam. Budući da sva imena predstavljaju stvarne osobe, i Adam kao prvi predak u oba rodoslova takođe mora biti stvarna osoba.

Osim toga, Biblija često govori o Adamu i Evi kao o stvarnim osobama, a ne mitskim ličnostima. Evo nekih primera:

• „Od jednog čoveka načinio je [Bog] sav ljudski rod“ (DELA APOSTOLSKA 17:26)

• „Preko jednog čoveka u svet [je] ušao greh i preko greha smrt... smrt je od Adama do Mojsija kraljevala“ (RIMLJANIMA 5:12, 14)

• „Prvi čovek, Adam, postao je živa duša“ (1. KORINĆANIMA 15:45)

• „Prvo je stvoren Adam, pa onda Eva“ (1. TIMOTEJU 2:13)

• „O [zlima] je takođe prorokovao Enoh, sedmi od Adama“ (JUDA 14)

Što je još važnije, Isus Hrist, najpouzdaniji svedok u Bibliji, potvrdio je postojanje Adama i Eve. Kada su mu postavili pitanje o razvodu, Isus je odgovorio: „Od početka stvaranja ’[Bog] ih je načinio kao muškarca i ženu. Zato će čovek ostaviti svog oca i svoju majku, i njih dvoje biće jedno telo‘... Dakle, što je Bog sastavio, čovek neka ne rastavlja“ (Marko 10:6-9). Da li bi se Isus pozvao na izmišljene ličnosti kako bi postavio obrazac postupanja za sve ljude? Ne bi! Isus je citirao iz Postanka kao merodavnog izvora.

Objedinjujući dokaze iz Svetog pisma, The New Bible Dictionary zaključuje: „Novi Zavet potvrđuje istorijsku tačnost izveštaja iz uvodnih poglavlja Postanka.“

Domino efekat

Mnogi iskreni članovi crkve smatraju da nije neophodno verovati u postojanje Adama i Eve da bi neko bio dobar hrišćanin. Površno gledano, može izgledati da je tako. Ali osmotrimo sledeće činjenice i pogledajmo do kog nas zaključka to dovodi.

Osmotrimo, na primer, jedno biblijsko učenje koje je priraslo za srce mnogim iskrenim vernicima — otkupninu. Prema ovom učenju, Isus Hrist je dao svoj savršeni ljudski život kao otkupninu za izbavljenje ljudi od greha (Matej 20:28; Jovan 3:16). Kao što znamo, otkup je plaćanje odgovarajuće vrednosti da bi se povratilo nešto što je izgubljeno. Zato Biblija opisuje Isusa kao „odgovarajuću otkupninu“ (1. Timoteju 2:6). Možda se pitamo: odgovarajuću čemu? Biblija pruža odgovor: „Kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti“ (1.  Korinćanima 15:22). Savršeni život koji je Isus žrtvovao kako bi otkupio poslušne ljude odgovara savršenom životu koji je Adam izgubio zbog greha u Edenu (Rimljanima 5:12). Jasno je, ako Adam nije postojao, Hristova otkupna žrtva nema nikakvog smisla.

Odbacivanjem ili potcenjivanjem onoga što se u Postanku govori o Adamu i Evi nastaje domino efekat, jer se time potkopavaju sva važna učenja u Bibliji.d To vodi do mnoštva neodgovorenih pitanja i vere koja nema čvrst temelj (Jevrejima 11:1).

Da li život ima smisao?

Na kraju dolazimo do ovog suštinskog pitanja: Ako odbacimo zapis iz Postanka, da li možemo zadovoljiti ljudsku potrebu za smislom i svrhom života? Prema gledištu Ričarda Dokinsa, jednog od vodećih evolucionista i ateista, u svemiru „nema promišljenosti, nema svrhe, ni zla ni dobra, ničega sem slepe, surove ravnodušnosti“. Kakvo sumorno gledište, sasvim strano ljudskoj prirodi!

U oštroj suprotnosti s tim, Biblija pruža zadovoljavajuće odgovore na najvažnija životna pitanja, od kojih su neka: Odakle dolazimo? Šta je svrha života? Zašto u svetu ima toliko zla i patnje? Da li će zlu ikada doći kraj? Osim toga, vera u Hristovu otkupnu žrtvu pruža nam nadu u večni život u rajskim uslovima, poput onih u Edenu gde je Bog smestio prve ljude, Adama i Evu (Psalam 37:29; Otkrivenje 21:3-5). Zaista divna nada!e

Iako se zapis o Adamu i Evi ne slaže s teorijom evolucije, on je u skladu sa onim što je danas poznato nauci. Štaviše, potpuno se slaže sa ostatkom Božje nadahnute Reči Biblije, koja govori o pravom smislu života.

Zašto onda ne biste detaljnije ispitali Bibliju? Jehovinim svedocima bi bilo drago da vam pomognu u tome.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 14. strani]

Poput spejs šatla, ljudsko telo je precizno konstruisano

[Slike na stranama 12, 13]

Ako Adam nije postojao, Hristova otkupna žrtva nema nikakvog smisla

[Slika na 15. strani]

Isus je potvrdio postojanje Adama i Eve