Novi život za naše pretke

DA LI Božja Reč, Biblija, naučava da svi prilikom smrti glatko odlaze da nastave život u duhovnom carstvu? Ne, ne naučava. Biblija predstavlja veličanstvenu nadu života nakon smrti ali ne na način na koji mnogi misle da to čini.

Razmotrimo šta Biblija kaže o našem prvom pretku, Adamu. Jehova ga je oblikovao „od praha zemaljskog“ (Postanje 2:7). Adam je imao priliku da srećno živi zauvek na zemlji (Postanje 2:16, 17). Međutim, on se pobunio protiv svog Stvoritelja punog ljubavi, a posledica je bila smrt.

Gde je Adam otišao prilikom smrti? Bog mu je rekao: ’Vratićeš se u zemlju od koje si uzet; jer si prah i u prah ćeš se vratiti‘ (Postanje 3:19).

Gde je bio Adam pre nego što ga je Jehova stvorio od praha? Nigde. Nije postojao. Zato kada je Jehova rekao da će se Adam ’vratiti u zemlju‘, on je jedino mogao imati na umu da će Adam ponovo postati beživotan, baš kao prah. Adam nije negde ’prešao‘ da bi bio osnivač sveta predačkih duhova. On nije otišao ni u život blaženstva na nebu niti u večne patnje na mestu mučenja. Jedini prelaz koji je načinio bio je iz života u beživotnost, iz stanja postojanja u stanje nepostojanja.

Šta je sa ostatkom čovečanstva? Da li Adamovi potomci takođe prestaju da postoje prilikom smrti? Biblija odgovara: „Sve [i ljudi i životinje] na jedno mesto ide. Sve je od praha proizašlo, i sve se u prah vraća“ (Propovednik 3:19, 20).

Stanje mrtvih

Da, mrtvi su beživotni, ne mogu da čuju, vide, govore ili misle. Na primer, Biblija kaže: „Jer živi znaju da će umreti, ali mrtvi ništa ne znaju... I ljubav njihova, i mržnja njihova, i zavist njihova već su propale.“ Biblija takođe navodi: „Nema ni dela ni misli, ni znanja, ni mudrosti u predelu smrti u koji ideš“ (Propovednik 9:5, 6, 10).

Dakle, prema Božjoj Reči, dok su ljudi živi, oni su svesni smrti. Međutim, kada se dogodi smrt oni nisu ničega svesni. Oni ne stoje pored svog vlastitog leša, posmatrajući šta se s njim dešava. U nepostojanju nema ni zadovoljstva ni bola, ni radosti ni tuge. Mrtvi nisu svesni da vreme prolazi. Njihovo nesvesno stanje dublje je nego bilo koji san.

Jov, Božji sluga u drevna vremena, znao je da ljudi nisu i dalje živeli nakon smrti. On je takođe razumeo da bez Božje intervencije, ne bi bilo nade za ponovni dolazak u život. Jov je rekao: „Al’ kad čovek umre, gubi snagu svoju. Kad izdahne čovek, gde je on tada više? [On] legne da ne ustaje više“ (Jov 14:10, 12). Jov sigurno nije očekivao da će se kad umre pridružiti svojim precima u svetu duhova.

Nada u uskrsenje

Pošto živi prestaju da postoje prilikom smrti, presudno pitanje je ono koje je Jov potegao kada je pitao: „Kad umre čovjek, hoće li oživjeti?“ Sam Jov je dao ovaj odgovor: „Sve dane vremena koje mi je određeno [vreme u grobu] čekaću dokle mi dođe promjena. Zazvaćeš [Jehova], i ja ću ti se odazvati; djelo ruku svojih poželjećeš“ (Jov 14:14, 15, DK).

Drugim rečima, iako bi Jov prešao u nepostojanje, Bog ga ne bi zaboravio. Jov je verovao da će doći vreme kada će ga Jehova Bog ’zazvati‘ natrag u život posredstvom uskrsenja.

Isus Hrist, Sin Božji, pokazao je da je Jovova nada u uskrsenje bila realistična. Isus je dokazao da mrtvi mogu biti podignuti. Kako? Time što ih je uskrsavao! On nije bio tamo da bi uskrsnuo Jova, ali dok je bio na zemlji Isus je uskrsnuo sina udovice iz grada Naina. Isus je takođe podigao u život 12-godišnju kćerku čoveka koji se zvao Jair. A uskrsnuo je i svog prijatelja Lazara, koji je četiri dana bio mrtav (Luka 7:11-15; 8:41, 42, 49-56; Jovan 11:38-44).

Pored činjenja ovih čuda, Isus je govorio o velikom budućem uskrsenju. Rekao je: „Ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjega i izlaziće iz njih“ (Jovan 5:28, 29). Kasnije, apostol Pavle, koga je Jehova koristio da uskrsne jednog mladića, takođe je izrazio verovanje u buduće uskrsenje. Rekao je: „Imajući nadu u Boga... da će biti uskrsenje pravednika i nepravednika“ (Dela apostolska 20:7-12; 24:15).

Ova biblijska ukazivanja na buduće uskrsenje ne odnose se na nastavak života u duhovnom carstvu. Ona ukazuju na vreme kada će se milioni mrtvih vratiti u život u fizičko telo upravo ovde na zemlji. Te uskrsnule osobe neće biti ljudi koji se ne sećaju svog prethodnog života na zemlji. Oni neće biti ponovo rođeni kao deca. Umesto toga, oni će biti iste osobe kakve su bile kada su umrle, posedujući istu memoriju i ličnost. Oni će biti prepoznatljivi i sebi i drugima. Kakva će to biti radost kad se ti ljudi ponovo pridruže svojim prijateljima i porodicama! I kako će biti uzbudljivo upoznati naše pretke!

Uskrsenje za život u nebu

Zar Isus nije rekao da će neki otići na nebo? Da, rekao je. One večeri pre nego što je pogubljen, rekao je: „Mnogi su stanovi u domu Oca moga... Idem da vam pripremim mesto. I kad otidem i pripremim vam mesto, opet ću doći i uzeću vas k sebi, da i vi budete gde sam ja“ (Jovan 14:2, 3). Isus je govorio svojim vernim apostolima, ali njegove reči ne znače da svi dobri ljudi odlaze na nebo.

Isus je pokazao da oni koji uskrsavaju na nebu moraju ispuniti i druge zahteve osim da samo žive čestitim životom. Jedan zahtev je imati tačno spoznanje o Jehovi i njegovim namerama (Jovan 17:3). Drugi zahtevi su iskazivati veru u otkupnu žrtvu Isusa Hrista i biti poslušan Bogu (Jovan 3:16; 1. Jovanova 5:3). Pored toga još jedan zahtev je biti ’ponovo rođen‘ kao kršteni hrišćanin rođen Božjim svetim duhom (Jovan 1:12, 13; 3:3-6). Daljnji zahtev za nebeski život je izdržati kao što je Isus izdržao, dokazavši se vernim Bogu čak do smrti (Luka 22:29; Otkrivenje 2:10).

Postoji razlog za takve visoke zahteve. Oni koji uskrsavaju na nebo imaju važan posao koji treba da obave. Jehova je znao da ljudske vladavine nikada ne bi mogle uspešno upravljati stvarima na zemlji. Zato se on pobrinuo za nebesku vladavinu, ili Kraljevstvo, koje će vladati nad čovečanstvom (Matej 6:9, 10). Isus će biti Kralj tog Kraljevstva (Danilo 7:13, 14). Neki koji su izabrani sa zemlje i uskrsnuti na nebo vladaće s njim. Biblija je prorekla da će ti uskrsnuli postati ’kraljevstvo, sveštenici Bogu našemu, i kraljevaće na zemlji‘ (Otkrivenje 5:10).

Da li će veliki broj ljudi udovoljiti zahtevima za nebesko uskrsenje? Ne. Iako to nije njihova vlastita krivica, većina od onih koji spavaju u smrti nije kvalifikovana. Mnogi su imali malo ili uopšte nisu imali prilike da saznaju istinu o Jehovi i njegovim namerama. Oni su živeli i umrli bez ikakvog spoznanja o Isusu Hristu ili o Božjem Kraljevstvu.

Isus je one koji će otići na nebo nazvao „maleno stado“ (Luka 12:32). Kasnije je otkriveno da će broj onih koji su „otkupljeni sa zemlje“ da bi vladali sa Hristom na nebu biti 144 000 (Otkrivenje 14:1-3; 20:6). Iako je broj od 144 000 dovoljno velik da zauzme ’mnoge stanove‘, Isus je ukazao da je on mali u poređenju s milijardama ljudi koji potiču od Adama (Jovan 14:2).

Događaji pre zemaljskog uskrsenja

Razmotrimo ponovo ono o čemu smo diskutovali ranije. Prema Bibliji, oni koji umiru beživotni su u smrti sve dok ih Jehova Bog ne uskrsne. Neki uskrsavaju za život na nebu, gde će vladati sa Isusom Hristom u vladavini Kraljevstva. Većina ljudi biće uskrsnuta na zemlji da bi postali podanici tog Kraljevstva.

Delimično posredstvom zemaljskog uskrsenja, Jehova će ispuniti svoju nameru sa zemljom. Jehova ju je stvorio „da se u njoj nastava“ (Isaija 45:18). Ona treba da bude trajan dom čovečanstva. Stoga, psalmista je pevao: „Nebo je nebo Gospodnje, a zemlju je sinovima čovečjim dao“ (Psalam 115:16).

Pre nego što počne uskrsenje za život na zemlji, moraju se dogoditi velike promene. Verovatno ćeš se složiti da nije bila Božja namera da zemlja postane ispunjena ratom, zagađenjem, kriminalom i nasiljem. Te probleme su prouzrokovali ljudi koji nemaju poštovanja prema Bogu i njegovim pravednim zakonima. Prema tome, Božje Kraljevstvo će ’uništiti one koji zemlju uništavaju‘ — kao značajan korak u ostvarenju Božje volje na zemlji (Otkrivenje 11:18). To Kraljevstvo će uništiti sve zle ljude, ostavljajući pravedne da zauvek žive na zemlji (Psalam 37:9, 29).

Raj na zemlji

Oni koji uskrsavaju na očišćenoj zemlji biće blage naravi, brižni ljudi koji čine ono što je ispravno. (Uporedi Mateja 5:5.) Pod ljubaznim nadgledanjem Božjeg Kraljevstva, oni će živeti srećnim životom u sigurnosti. Biblija pruža ovu divnu predsliku uslova koji će tada preovladavati: „[Bog] će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade“ (Otkrivenje 21:4).

Da, zemlja će biti pretvorena u raj (Luka 23:43). Razmisli samo šta će to značiti! Bolnice i starački domovi neće se više upotrebljavati. U raju, oni koji su sada pritisnuti posledicama starosti ponovo će biti snažni i zdravi (Jov 33:25; Isaija 35:5, 6). Neće više biti pogrebnih zavoda, groblja i nadgrobnih spomenika. Posredstvom svog Kraljevstva, Jehova će ’za navek smrt uništiti‘ (Isaija 25:8). Takvi blagoslovi sigurno mogu značiti novi život za nas i za naše pretke.

[Slika na 7. strani]

Oni koji uskrsavaju na zemlji biće podanici Kraljevstva