I od prvog ljudskog para možemo nešto naučiti

BOG je posmatrao planetu Zemlju. Pripremio ju je da bude prebivalište ljudi. Video je da je sve što je stvorio bilo dobro. Zapravo, kada je posao bio gotov, on je izjavio da je sve veoma „dobro“ (Postanje 1:12, 18, 21, 25, 31). Međutim, pre nego što je došao do tog zaključka da je sve besprekorno, Bog je spomenuo da nešto „nije dobro“. Naravno, Bog nije stvorio nešto što nije bilo savršeno. U pitanju je bilo samo to što još nije završio sa stvaranjem. „Nije dobro da je čovek sam“, rekao je Jehova. „Načiniću mu pomoćnika njemu slična“ (Postanje 2:18).

Jehovina namera je bila da ljudsko društvo večno živi u zdravlju, sreći i izobilju u raju na zemlji. Otac čitavog čovečanstva je bio Adam. Njegova žena Eva je postala „mati svim živima“ (Postanje 3:20). Premda zemlja sada vrvi od milijardi njihovih potomaka, ljudi su daleko od savršenstva.

Priča o Adamu i Evi je dobro poznata. Ali od kakve je praktične koristi za nas? Šta možemo naučiti iz iskustva prvog ljudskog para?

„Stvori čoveka i ženu“

Kada je Adam davao imena životinjama video je da one imaju svog para, a on nema. Zato se obradovao kada je ugledao predivno stvorenje koje je Jehova načinio od njegovog rebra. Shvatajući da je ona jedinstveni deo njega, Adam je uzviknuo: „Evo one koja je kost od mojih kosti i put od moje puti. Neka joj bude ime žena čovekova, jer je uzeta od čoveka“ (Postanje 2:18-23).

Čoveku je bio potreban ’pomoćnik‘. Sada je dobio jednog koji je bio baš odgovarajući. Eva je savršeno odgovarala kao Adamova dopuna — dopuna u brizi oko njihovog vrta i životinja, u stvaranju dece i kao osoba koja mu je pružala intelektualni podsticaj i podršku kao istinski saputnik (Postanje 1:26-30).

Jehova je ovom paru pružio sve što bi razumno mogli poželeti. Time što je doveo Evu njenom mužu i tako odobrio njihovo sjedinjenje, Bog je osnovao instituciju braka i porodice na temelju koje će biti organizovano društvo. Izveštaj iz Postanja kaže: „Čovek [će] ostaviti oca svoga i mater svoju i prionuće uz ženu svoju i biće njih dvoje jedna put.“ Kada je Jehova blagoslovio prvi bračni par i rekao im da se razmnožavaju, on je očigledno nameravao da svako dete bude rođeno u jednoj brižnoj porodici, sa ocem i majkom koji će se starati o njemu (Postanje 1:28; 2:24).

’Po Božjem obličju‘

Adam je bio savršeni sin Božji, stvoren po Njegovom ’obličju i prilici‘. Ali pošto je ’Bog duh‘ sličnost nije bila moguća u fizičkom smislu (Postanje 1:26; Jovan 4:24). Sličnost je bila u osobinama koje su uzdizale čoveka daleko iznad životinja. Da, od samog početka u čoveka su bile usađene osobine ljubavi, mudrosti, moći i pravde. Bio je obdaren slobodnom voljom i duhovnošću. Urođeni moralni osećaj, ili savest, omogućavao mu je da razlikuje ispravno od neispravnog. Čovek je imao i intelektualne sposobnosti koje su mu omogućavale da razmišlja o razlozima ljudskog postojanja, da povećava spoznanje o svom Stvoritelju i da razvija prisni odnos s Njim. Opremljen svim tim, Adam je imao sve što mu je bilo potrebno da bi ispunio svoju ulogu upravitelja Božje zemaljske tvorevine.

Evin prestup

Bez sumnje, Adam je brzo saopštio Evi jedinu zabranu koju je Jehova postavio: mogu da jedu ploda sa svakog drveta u vrtu osim s jednog — s drveta spoznanja dobra i zla. S njega nisu smeli da jedu. Ako bi jeli, tog dana bi umrli (Postanje 2:16, 17).

Ne zadugo, pojavilo se jedno sporno pitanje u vezi sa zabranjenim plodom. Evi se obratila zmija, koju je jedan nevidljivi duh koristio kao govornika. Naizgled bezazleno, zmija je upitala: „Je li baš kazao Bog: nećete jesti sa svakoga drveta u vrtu?“ Eva je odgovorila da im je dozvoljeno da jedu plod sa svakog drveta osim sa jednog. Tada je zmija protivrečila Bogu rekavši ženi: „Nećete vi umreti; nego Bog zna da će vam se u onaj dan u koji okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi, poznajući dobro i zlo.“ Žena je počela da gleda na zabranjeno drvo u drugačijem svetlu. ’Plod na drvetu je bio dobar za jelo i lep na pogled.‘ Potpuno obmanuta, Eva je prekršila Božji zakon (Postanje 3:1-6; 1. Timoteju 2:14).

Da li je Eva mogla da izbegne taj greh? Sigurno da jeste! Zamisli da si bio na njenom mestu. Zmijina tvrdnja je potpuno iskrivila ono što su Bog i Adam rekli. Kako bi se ti osećao kada bi neki nepoznati čovek nepošteno optužio nekoga koga voliš i kome veruješ? Trebalo je da Eva reaguje drugačije, da pokaže gnušanje i gnev, čak i da ne sluša. Na kraju krajeva, ko je zmija pa da dovodi u pitanje Božju pravednost i reč njenog muža? Iz poštovanja prema načelu poglavarstva, trebalo je da Eva zatraži savet pre nego što donese bilo kakvu odluku. Tako bi trebalo i mi da postupimo ako nam nekad budu iznesene informacije koje su suprotne Božjim uputstvima. Pa ipak, Eva je poverovala u Kušačeve reči, želeći da sama prosuđuje šta je dobro a šta loše. Što je više razmišljala o toj ideji to ju je više privlačila. Kakvu je samo grešku napravila zadržavajući se na toj neispravnoj želji, umesto da je izbaci iz svog uma ili da razgovara o tome sa svojim poglavarem! (1. Korinćanima 11:3; Jakov 1:14, 15).

Adam sluša glas svoje žene

Eva je ubrzo navela i Adama da joj se pridruži u grehu. Kako da objasnimo njegov popustljiv pristanak? (Postanje 3:6, 17). Adam se suočio s pitanjem kome će biti lojalan. Hoće li biti poslušan svom Stvoritelju koji mu je dao sve, ukljućujući i njegovu voljenu suprugu Evu? Hoće li tražiti Božje vođstvo u onom što treba sada da uradi? Ili će deliti sudbinu sa svojom ženom? Adam je vrlo dobro znao da je to čemu se ona nadala da će dobiti ako bude jela zabranjeni plod bilo samo iluzija. Apostol Pavle je bio nadahnut da napiše: „Nije Adam bio prevaren, nego je žena bila potpuno prevarena i upala je u prestup“ (1. Timoteju 2:14). Tako je Adam namerno izabrao da se suprotstavi Jehovi. Očigledno je njegov strah da će biti odvojen od svoje žene bio veći nego vera da je Bog sposoban da popravi tu situaciju.

Adamov postupak je bio samoubilački. Takođe je bio ravan ubistvu čitavog njegovog potomstva. Jehova je milosrdno dopustio Adamu da postane otac čovečanstva, te su tako svi rođeni pod teretom greha koji ih osuđuje na smrt (Rimljanima 5:12). Koliko visoka cena za sebičnu neposlušnost!

Posledice greha

Neposredna posledica greha bio je stid. Umesto da radosno žure da razgovaraju sa Jehovom, ovaj par se sakrio (Postanje 3:8). Njihovo prijateljstvo s Bogom bilo je razoreno. Kad ih je on pitao šta su uradili, nisu pokazali nimalo griže savesti, iako su oboje bili svesni da su prekršili Božji zakon. Time što su jeli zabranjeni plod okrenuli su leđa Božjoj dobroti.

Kao posledica toga, Bog im je stavio do znanja da će rađanje dece biti propraćeno jakim bolovima. Eva će žudeti za svojim mužem, a on će gospodariti nad njom. Tako je njen pokušaj da se dokopa nezavisnosti imao potpuno suprotan ishod. Adam će se sada s mukom hraniti od plodova zemlje. Umesto da potrebu za hranom zadovoljava bez teškog rada u Edenu, moraće da se bori da bi sastavio kraj s krajem sve dok se ne vrati u prah od kog je stvoren (Postanje 3:16-19).

Na kraju su Adam i Eva isterani iz Edenskog vrta. Jehova je rekao: ’Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro a šta zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i ubere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi.‘ „Rečenica se tu prekida“, zapaža izučavalac Gordon Venam, i prepušteno je nama da dopunimo Božju misao — verovatno je mislio „hajde da ih isteram iz vrta“. Biblijski pisci obično iznose kompletnu Božju misao. Ali ovde, nastavlja Venam, „izostavljanje zaključka prenosi brzinu Božje akcije. On gotovo da i nije završio govor pre nego što ih je isterao iz vrta“ (1. Mojsijeva 3:22, 23, DK). Time je svaka komunikacija između Jehove i tog prvog para očigledno prestala.

Adam i Eva nisu u fizičkom smislu umrli u toku tog dana od 24 sata. Međutim, umrli su u duhovnom smislu. Bespovratno otuđeni od Izvora života, počeli su da naginju ka smrti. Zamisli samo kako je bolan bio njihov prvi susret sa smrću kada je njihovog drugog sina Avelja ubio prvenac Kain! (Postanje 4:1-16).

Posle toga se relativno malo zna o prvom ljudskom paru. Njihov treći sin Sit rodio se kada je Adam imao 130 godina. Adam je umro 800 godina kasnije u starosti od 930 godina, nakon što je postao otac ’sinova i kćeri‘ (Postanje 4:25; 5:3-5).

Pouka za nas

Osim što nam otkriva uzrok iskvarenog stanja današnjeg ljudskog društva, izveštaj o prvom bračnom paru pruža nam i jednu bitnu pouku. Svaka sklonost ka nezavisnosti od Jehove Boga jeste krajnja ludost. Oni koji su stvarno mudri iskazuju veru u Jehovu i njegovu Reč, a ne u svoje tobožnje spoznanje kojim su zadovoljni. Jehova određuje šta je dobro a šta loše, i u suštini, činiti ono što je ispravno znači biti poslušan njemu. Pogrešno postupanje jeste kršenje njegovih zakona i ignorisanje njegovih načela.

Bog je ljudima nudio i još uvek im nudi sve što mogu da požele — večni život, slobodu, zadovoljstvo, sreću, zdravlje, mir, blagostanje i nova otkrića. Međutim, da bismo imali sve to neophodno je da priznamo da potpuno zavisimo od našeg nebeskog Oca Jehove (Propovednik 3:10-13; Isaija 55:6-13).

[Slika na 26. strani]

Adam i Eva — običan mit?

Verovanje u prvobitni raj koji je izgubljen zbog greha bilo je rašireno među drevnim Vaviloncima, Asircima, Egipćanima i drugim narodima. Mnogim izveštajima je zajedničko to što spominju drvo života sa plodom koje bi omogućilo večni život onima koji bi ga pojeli. Dakle, čovečanstvo pamti da se nešto tragično dogodilo u Edenu.

Danas mnogi odbacuju biblijski izveštaj o Adamu i Evi kao običan mit. Pa ipak, većina naučnika priznaje da je ljudski rod jedna porodica sa zajedničkim poreklom. Mnogi teolozi uviđaju da je nemoguće poreći činjenicu da su posledice prvobitnog greha koje je počinio jedan zajednički predak prenete na čovečanstvo. Verovanje da čovek ne potiče samo od jednog pretka primoralo bi ih da kažu da je prvobitni greh počinilo nekoliko predaka. To bi ih za uzvrat prinudilo do poreknu da je Hrist, „poslednji Adam“, otkupio čovečanstvo. Ali Isus i njegovi učenici se nisu suočavali s takvom dilemom. Oni su uvideli da je izveštaj iz Postanja zasnovan na činjenicama (1. Korinćanima 15:22, 45; Postanje 1:27; 2:24; Matej 19:4, 5; Rimljanima 5:12-19).