Pošto je Avelj bio pastir, ne iznenađuje što je on prineo od „prvina stada svoga i od pretiline njihove“.

Jehova je prihvatio Aveljevu žrtvu, ali „na Kajina i na njegov prinos ne pogleda milostivo“ (Postanje 4:3-5). Zašto ne?

Neki ukazuju na činjenicu da je Aveljeva žrtva bila od ’prvine stada njegovoga‘, dok je Kainova bila samo „prinos od roda zemaljskoga“ (kurziv naš). Ali problem nije bio u kvalitetu poljoprivrednih proizvoda koje je Kain prineo, jer izveštaj kaže da je Jehova milostivo pogledao „na Avelja i na njegov prinos“, a da nije milostivo pogledao „na Kajina i na njegov prinos“ (kurziv naš). Dakle, Jehova je prvenstveno gledao na stanje srca obožavaoca. Radeći tako, šta je opazio? Jevrejima 11:4 kažu da je Avelj „verom“ prineo svoju žrtvu. Dakle, Kainu je izgleda nedostajala vera koja je Aveljevu žrtvu učinila prihvatljivom.

U pogledu toga, vredno je zapaziti da je u Aveljevo prinošenje žrtve bilo uključeno i prolivanje krvi. Moguće je da je on ispravno zaključio da će Božje obećanje o semenu koje će biti ujedeno za petu iziskivati žrtvovanje života. Tako bi Aveljevo prinošenje žrtve bila molba za pomirenje, i ono je pokazalo veru da će Bog u odgovarajuće vreme obezbediti žrtvu pomirenja za grehe.

Biblija ne kaže kako je Jehova pokazao svoje odobravanje Aveljeve žrtve. Neki ukazuju na to da ju je spalila vatra s neba.