Oni su vršili Jehovinu volju

Nagrađena vera roditelja

ZA IZRAELCE rođenje muškog deteta bilo je povod za ogromnu radost. To je značilo da će se porodična linija nastaviti i da će nasleđe zemlje ostati u porodici. Ali oko 1593. godine pre n. e., dobiti sina za Jevreje je moglo izgledati više kao prokletstvo nego kao blagoslov. Zašto? Zato što je egipatski faraon, pun strepnje što na području pod njegovom upravom jevrejsko stanovništvo niče kao pečurke posle kiše, naredio da se pogube sva jevrejska muška novorođenčad (Izlazak 1:12, 15-22).

U vreme gnusnog pokušaja genocida, Amram i Johaveda, jevrejski bračni par, postali su roditelji jednog lepog dečačića. Lako je zamisliti kako je užasan strah pomračio njihovu sreću kada su pomislili na faraonovu naredbu. Ipak, dok su Amram i Johaveda posmatrali svog dečačića, čvrsto su rešili da ga ne napuste, bez obzira na posledice (Izlazak 2:1, 2; 6:20).

Postupanje u veri

Amram i Johaveda su tri meseca skrivali svoju bebu (Izlazak 2:2). Međutim, to je bilo riskantno pošto su Jevreji i Egipćani živeli u neposrednoj blizini. Svako ko bi pokušao da izvrda faraonovu zabranu verovatno bi bio kažnjen smrću — i ta beba bi stradala. Šta su onda ovi predani roditelji mogli uraditi da bi oni i njihov sin ostali na životu?

Johaveda je prikupila nešto papirusovih trščica. Papirus je čvrst rogoz sličan bambusu i ima trouglasto stablo, tako debljine prsta. Ono se može pružiti i do 6 metara u visinu. Egipćani su ovu biljku koristili za izradu hartije, rogozinâ, jedara, sandala i sandolina.

Johaveda je od trščica sačinila jedno sanduče dovoljno veliko da stane njena beba. Onda je nanela smolu i razmazala je da trščice drži zajedno i da ne prođe voda. Johaveda je zatim stavila svoju bebu u kovčežić i smestila ga među trske uz obalu reke Nil (Izlazak 2:3).

Beba je otkrivena

Johavedina kćerka, Mirjam, smestila se u blizini da vidi šta će se dalje događati. Onda je faraonova kćerka došla na Nil da se kupa.a Moguće da je Johaveda znala da princeza često silazi do tog dela Nila i smišljeno je ostavila sanduče tamo gde bi se moglo lako otkriti. Bilo kako bilo, faraonovoj kćerki je ubrzo upalo u oči sanduče ugnežđeno među trske, i pozvala je jednu od svojih pratilja da ga donese. Kada je unutra videla dete koje grca od suza, pokrenula se njena samilost. Opazila je da je to bila jevrejska beba. Ipak, kako bi mogla dati da se tako prelepo dete ubije? Osim ljudske dobrote, na faraonovu kćerku je možda uticalo popularno egipatsko verovanje da odlazak na nebo zavisi od nekakvog zapisa o dobrim delima za vreme nečijeg životab (Izlazak 2:5, 6).

Mirjam, koja je posmatrala izdaleka, prišla je faraonovoj kćerki. „Hoćeš li da idem da ti zovem dojkinju Jevrejku da ti doji dete?“, upitala je. Princeza je odgovorila: „Idi.“ Mirjam je odjurila po svoju majku. Ubrzo, Johaveda je stajala pred faraonovom kćerkom. „Uzmi ovo dete i odoj mi ga“, rekla joj je princeza, „[i] daću ti platu tvoju.“ Vrlo je verovatno da je do tada faraonova kćerka shvatila da je Johaveda bebina majka (Izlazak 2:7-9).

Johaveda je čuvala svoje dete dok ga nije prestala dojiti.c To joj je pružilo mnoge dragocene prilike da ga poučava o istinitom Bogu Jehovi. Potom je Johaveda vratila dete faraonovoj kćerki, koja je dečaku nadenula ime Mojsije, što znači ’izvađen iz vode‘ (Izlazak 2:10).

Pouka za nas

Amram i Johaveda su potpuno iskoristili kratku priliku koju su imali da pouče svog sina načelima čistog obožavanja. I danas roditelji treba da čine to isto. Zaista, imperativ je da to čine. Sotona Đavo „kao lav ričući hodi i traži koga da proždre“ (1. Petrova 5:8). Za svoj plen voleo bi da ima dragocenu mladež — mladiće i devojke — koji imaju izgled da postanu odlične Jehovine sluge. Njihove osetljive godine ne bude u njemu saosećanje! S obzirom na to, mudri roditelji svoju dečicu vaspitavaju da se boje istinitog Boga Jehove (Poslovice 22:6; 2. Timoteju 3:14, 15).

U Jevrejima 11:23, Amramov i Johavedin trud da skrivaju svoje čedo do trećeg meseca njegovog života, zabeležen je kao čin vere. Odbivši da napuste svoje dete, oboje bogobojaznih roditelja pokazali su poverenje u Jehovinu spasilačku moć i bili su zbog toga blagoslovljeni. I mi treba da pokažemo da se čvrsto držimo Jehovinih zakona i načela, sigurni da šta god Jehova dopusti da nas snađe to će na kraju ispasti na našu večnu dobrobit i sreću (Rimljanima 8:28).

[Fusnote]