Od sedera do spasenja

„Uzeću pehar veličanstvenog spasenja i zazvaću ime Jehovino“ (PSALAM 116:13, NS)

 1. Koja najbolja pesma svih vremena može da utiče na tvoju budućnost?

KAKO bi ti se dopala pesma koja govori o tvojoj dugoj, srećnoj budućnosti? To je večna pesma koju uvek svi vole. Ali, ti si u boljem položaju nego većina, jer možeš da razumeš i raduješ se toj značajnoj pesmi. Jevreji je nazivaju Halel (Hvalospev). Sastavljena od 113. do 118. Psalma, ta pesma nas podstiče da pevamo „Aleluja“, ili „Slavite Jah“.

 2. Kad se peva ta pesma, i kako je povezana sa sederom?

² Jevreji pevaju Halel pri svom obredu tokom Pashe, a to pevanje očigledno potiče iz vremena kad je Bog imao hram u kom su žrtvovane životinje. Danas se ona peva u jevrejskim domovima tokom Pashe i večere zvane seder. Ali, malo onih koji je pevaju na svoj seder shvata stvarno značenje Psalma 116:13, NS: „Uzeću pehar veličanstvenog spasenja i zazvaću ime Jehovino.“ Zašto je, dakle, spasenje povezano s Pashom i da li je tu uključeno i tvoje spasenje?

Pasha — praznik spasenja

 3. Odakle potiče seder?

³ Setimo se da su Izraelci bili robovi u Izraelu pod tlačiteljskim faraonom. Jehova je konačno podigao Mojsija da izvede njegov narod u slobodu. Nakon što je Bog naneo Egiptu devet nevolja, Mojsije je najavio i desetu. Jehova će pobiti prvorođenčad u svakom egipatskom domu (2. Mojsijeva 11:1-10). Ali, Izraelci mogu biti pošteđeni. Kako? Trebali su da zakolju ovcu, njenom krvlju namažu dovratnike i gornju gredu i ostanu u kući da jedu obrok, koji se sastojao od jagnjetine, beskvasnog hleba i gorkog povrća. Bog će za vreme tog sedera „proći“ i neće pobiti njihovu prvorođenčad (2. Mojsijeva 12:1-13).

 4, 5. Kako je Pasha dovela do spasenja mnogih? (Psalam 106:7-10).

⁴ Faraon je posle desete nevolje rekao Mojsiju: „Ustajte, idite iz naroda mojega i ti i sinovi Izraelovi, idite, služite Jehovi“ (2. Mojsijeva 12:29-32). Nakon što su Jevreji i veliko mešano mnoštvo njihovih pristalica otišli, faraon je promenio mišljenje i pošao u poteru za njima. Bog je zatim čudom pomogao svom narodu da pobegne kroz Crveno more, a gde su faraon i njegova vojska izginuli (2. Mojsijeva 12:38; 14:5-28; Psalam 78:51-53; 136:13-15).

⁵ Mojsije je rekao Izraelu na Crvenom moru: „Ne bojte se, stanite pa gledajte kako će vas (Jehova) danas izbaviti.“ Kasnije su pevali: „Sila je moja i pesma moja (Jah), koji me izbavi; on je Bog moj, i slaviću ga“ (2. Mojsijeva 14:13; 15:2). Da, izbavljanje Izraela iz deset nevolja i iz Crvenog mora predstavljalo je spasenje. Zato je psalmist s pravom mogao da opiše Jehovu Boga kao onoga ’koji od starine tvori spasenje posred zemlje’ (Psalam 68:6, 20; 74:12-14; 78:12, 13, 22).

 6, 7. Zašto je uspostavljena Pasha, a zašto se sada drugačije drži od prvobitne Pashe?

⁶ Jevreji su trebali da drže svečanost Pashe kao spomen na spasenje. Bog je rekao: „Taj će vam dan biti na spomen, i praznovaćete ga (Jehovi) od koljena do koljena“ (2. Mojsijeva 12:14). Prilikom svake pashalne večere, ili sedera, otac je trebao da podseti porodicu na to spasenje. Jehova je rekao: „Kad vam reku sinovi vaši: kakva vam je to služba? Recite: ovo je žrtva za prolazak (Jehovin), kad prođe kuće sinova Izraelovih u Egiptu ubijajući Egipćane, a domove naše sačuva“ (2. Mojsijeva 12:25-27).

⁷ To što Jevreji do današnjeg dana drže pashalni seder potvrđuje istorijsku verodostojnost tog izveštaja. Međutim, neki od tih običaja se razlikuju od onoga što je Bog zapovedio. U knjizi Poreklo sedera (The Origins of Seder) se kaže: „Biblija sadrži opširne opise Pashe i Praznika beskvasnih hlebova; međutim, ovi opisi ne odgovaraju kasnijem načinu držanja tih praznika. Biblijski ritual se npr. usredsređuje na pashalnu žrtvu, koja u postbiblijskoj literaturi više nema središnji položaj.“ Glavni razlog je taj što Jevreji nisu imali hram za žrtvovanje životinja.

 8. Koji poseban razlog imamo za izučavanje Pashe?

⁸ Hrišćani mogu da imaju korist od izučavanja svih praznika koje je Bog dao starom Izraelu,a ali za sada određeni aspekti Pashe zaslužuju našu posebnu pažnju. Isus je, kao Jevrej, držao Pashu. Poslednji put kad je to činio, izložio je koja je jedina od Boga određena proslava za hrišćane — Gospodnja večera, Spomen-svečanost, prisećanja na Isusovu smrt. Prema tome, ta hrišćanska svečanost povezana je sa Pashom.

Više od pashalnog jagnjeta

 9, 10. Na koji način pashalno jagnje predstavlja posebnu ili jedinstvenu žrtvu?

⁹ U Jevrejima 10:1 stoji da je ’Zakon bio senka dobara koja će doći’. U enciklopediji biblijske, teološke i propovedničke literature (Cyclopoedia od Biblical, Theological, and Ecclesiastical Literature) od M’Klintoka i Stronga kaže se: „Nijedna druga sena dobara koje će doći, sadržana u zakonu, ne može nadmašiti praznik Pashe.“ Naročito je pashalno jagnje imalo značenje koje nadilazi ceremoniju prisećanja na Božje spasenje prvorođenih, a zatim i svih Jevreja iz Egipta.

¹⁰ To je jagnje u mnogo čemu bilo jedinstveno. Na primer, mnoge životinjske žrtve, pod Mojsijevim zakonom, prinosila je jedna osoba zbog ličnih grehova ili krivice, a delovi životinja spaljivani su na žrtveniku (3. Mojsijeva 4:22-35). Nešto mesa od zajedničkog prinosa davano je sveštenicima koji su bili u službi ili drugim sveštenicima (3. Mojsijeva 7:11-38). Međutim, pashalno jagnje nije prinošeno na oltar, a žrtvovala ga je grupa ljudi, obično porodica, koja ga je i jela (2. Mojsijeva 12:4, 8-11).

11. Kako je Jehova gledao na pashalno jagnje, i na šta je ono ukazivalo? (4. Mojsijeva 9:13).

¹¹ Jehova je tako visoko cenio pashalno jagnje da ga je nazivao ’svojom žrtvom’ (2. Mojsijeva 23:18; 34:25). Bibličari kažu da je „pashalna žrtva bila u pravom smislu reči Jehovina žrtva“. To je jagnje bez ikakve sumnje ukazivalo, ili predočavalo Isusovu žrtvu. To znamo po tome što je apostol Pavle nazvao Isusa ’pashalnim jagnjetom koje je žrtvovano’ (1. Korinćanima 5:7, St). Na Isusa se ukazuje kao na ’jagnje Božje’ i ’Jagnje zaklano’ (Jovan 1:29; Otkrivenje 5:12; Dela apostolska 8:32).

Životospasavajuća krv

12. Kakvu je ulogu odigrala krv jagnjeta kod prve Pashe?

¹² U Egiptu je krv jagnjeta bila presudna za spasenje. Kad je Jehova pobio prvorođenčad, prošao je pored kuća na čijim je dovratnicima bila krv. Štaviše, pošto Jevreji nisu oplakivali smrt svoje prvorođenčadi, bili su u poziciji da prođu kroz Crveno more u slobodu.

13, 14. Kako je Isusova krv životospasavajuća i neophodna za spasenje? (Efescima 1:13).

¹³ I danas je krv uključena u spasenje — i to Isusova prolivena krv. Kad se 32. n.e. „približila Pasha, praznik Jevreja“, Isus se obratio velikom broju slušalaca: „Onaj ko jede moje telo i pije moju krv ima večni život, i ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan; jer telo je moje prava hrana i krv je moja pravo piće“ (Jovan 6:4, 54, 55, NS). Svi njegovi slušaoci Jevreji, imali su u mislima predstojeću Pashu i to da je u Egiptu upotrebljena krv jagnjeta.

¹⁴ Isus tada nije govorio o simbolima koji su upotrebljeni na Gospodnjoj večeri. Ta nova slava za hrišćane, uspostavljena je tek godinu dana kasnije, pa čak ni apostoli koji su slušali Isusa 32. n.e. nisu ništa znali o tome. Ali, Isus je pokazao da je njegova krv od presudne važnosti za spasenje. Pavle je objasnio: „U kome imamo otkupljenje njegovom krvlju, oproštenje grijeha, prema bogatstvu njegove milosti“ (Efescima 1:7, St). Samo kroz oproštenje na temelju Isusove krvi možemo večno da živimo.

Kakvo spasenje i gde?

15. Kakvo spasenje i prednosti su bile omogućene Jevrejima u Egiptu, ali šta nije? (1. Korinćanima 10:1-5).

¹⁵ U starom Egiptu spasenje je bilo samo delimično. Niko od onih koji su napustili Egipat nije očekivao da će posle tog izlaska dobiti beskonačan život. Istina, Bog je postavio Levite kao sveštenike za narod, a neki iz Judinog plemena privremeno su postali kraljevi, ali svi su oni pomrli (Dela apostolska 2:29; Jevrejima 7:11, 23, 27). Iako, veliko mešano mnoštvo, koje je takođe napustilo Egipat, nije imalo te prednosti, i oni su se zajedno s Jevrejima, nadali da će doći u obećanu zemlju i radovali su se jednom normalnom životu, obožavajući Boga. Ipak, Jehovine prethrišćanske sluge su imale temelj za nadu, da će se jednom moći radovati večnom životu na Zemlji, gde je Bog namenio ljudima da žive. To bi bilo u skladu sa Isusovim obećanjem iz Jovana 6:54.

16. Kakvoj su se vrsti spasenja mogle nadati Božje sluge u prošlosti?

¹⁶ Bog je neke od svojih drevnih sluga upotrebio za zapisivanje nadahnutih reči o tome kako je Zemlja stvorena za to da bude nastanjena i kako će čestiti zauvek živeti na njoj (Psalam 37:9-11; Priče Solomunove 2:21, 22; Isaija 45:18). Ali, kako pravi obožavaoci mogu da dostignu takvo spasenje ako umru? Tako što će ih Bog povratiti u život ovde na Zemlji. Jov je, na primer, izrazio nadu da će ga se Bog setiti i pozvati ga natrag u život (Jov 14:13-15; Danilo 12:13). Dakle, jedan oblik spasenja je večni život na Zemlji (Matej 11:11).

17. Kako Biblija pokazuje da drugi mogu postići drugačije spasenje?

¹⁷ Biblija govori i o spasenju za život na nebu, gde je Isus Hrist otišao posle uskrsenja. „Koji, uzašavši na nebo, sedi s desne strane Božje, pošto je sebi pokorio anđele, vlasti i sile“ (1. Petrova 3:18, 22, St; Efescima 1:20-22; Jevrejima 9:24). Ali, Isus nije jedini čovek koji je uzet na nebo. Bog je odlučio da uzme sa Zemlje i relativno mali broj drugih ljudi. Isus je rekao apostolima: „U kući moga Oca ima mnogo stanova . . . Idem da vam pripravim mesto. Ako dakle odem i pripravim vam mesto, doći ću opet i uzeću vas k sebi u kuću, da i vi budete gde sam ja“ (Jovan 14:2, 3, NS).

18. Kakav sada razlog imamo da pažnju usmerimo na spasenje u nebeski život?

¹⁸ Spasenje u nebeski život u zajednici s Isusom sigurno je veće od ograničenog spasenja koje je bilo povezano sa prvom Pashom (2. Timoteju 2:19). Uveče poslednjeg punovažnog sedera, odnosno na pashalnoj večeri, Isus je uspostavio novu proslavu za svoje sledbenike, kojoj je u središtu pažnje nebeski život. Rekao je apostolima: „Ovo činite za moj spomen“ (Luka 22:19). Pre nego što razmotrimo kako hrišćani treba da drže tu slavu, pogledajmo kada to treba činiti.

„Određeno vreme“

19. Zašto je logična veza između Pashe i Spomen svečanosti?

¹⁹ Isus je rekao: „Žarko sam želeo da jedem s vama ovu pashalnu večeru, pre nego što postradam“ (Luka 22:15, NS). Zatim je uspostavio Gospodnju večeru, koju su njegovi sledbenici trebali da drže kao spomen na njegovu smrt (Luka 22:19, 20). Pasha se održavala jednom godišnje. Stoga je razumno da se i Gospodnja večera održava jednom godišnje. Kada? Po logici stvari, to treba da bude u proleće, u vreme Pashe. To bi značilo onda kad pada 14. nisan (po jevrejskom kalendaru), a ne uvek u petak zato što je to bio dan u nedelji u koji je Isus umro.

20. Zašto su Jehovini svedoci zainteresovani za 14. nisan?

²⁰ Dakle, Pavle je imao na umu 14. nisan kad je napisao: „Svaki put kad jedete ovaj hleb i pijete ovo vino, najavljujete smrt Gospodnju, dok on ne dođe“ (1. Korinćanima 11:26, NS). U sledeća dva veka mnogi su se hrišćani držali 14. nisana, pa su bili poznati kao kvartodecimani, od latinskog izraza koji znači redni broj „14“. U enciklopediji M’Klintoka i Stronga se kaže: „Crkve u Maloj Aziji su obeležavale Gospodnju smrt, na dan koji odgovara 14. nisanu, kad je, prema tadašnjem sveobuhvatnom crkvenom učenju Isus razapet. „Danas Jehovini svedoci svake godine slave Spomen svečanost na dan koji odgovara 14. nisanu. Neki, međutim, zapažaju da se to može razlikovati od dana kad su Jevreji držali svoju Pashu. Zašto?

21. Kad pashalno jagnje treba da bude žrtvovano, kako to rade današnji Jevreji?

²¹ Jevrejski dan traje od zalaska sunca (oko šest sati posle podne) pa sve do sledećeg zalaska sunca. Bog je zapovedio da se pashalno jagnje zakolje na dan 14. nisana, „između dve večeri“ (2. Mojsijeva 12:6, NS). Kad bi to bilo? Današnji Jevreji se drže rabinskog gledišta da jagnje treba da bude zaklano pred kraj 14. nisana, između vremena kad sunce počne da zalazi (oko tri sata posle podne) i stvarnog zalaska. Zato svoj seder drže posle zalaska sunca, kad počinje 15. nisan (Marko 1:32).

22. Zašto se možda ponekad datum održavanja Spomen-svečanosti razlikuje od datuma kad Jevreji drže Pashu? (Marko 14:17; Jovan 13:30).

²² Mi, međutim, imamo dobar razlog da drugačije razumemo ovaj izraz. U 5. Mojsijevoj 16:6 jasno je rečeno Izraelcima da ’žrtvuju pashu u predvečerje, o zalasku sunca“ (St). To ukazuje da se izraz „između dve večeri“ odnosio na sumrak, od zalaska sunca (kojim je započeo 14. nisan) pa do stvarnog mraka. Stari kuraitski Jevrejib razumeli su to upravo na taj način, a tako čine i Samarjanic do današnjeg dana. Jedan razlog zbog kog se naša Spomen-svečanost ponekad razlikuje od jevrejskog datuma leži u tome što mi prihvatamo činjenicu da je pashalno jagnje žrtvovano i pojedeno „u određeno vreme“, 14. nisana, a ne 15. nisana (4. Mojsijeva 9:2-5).

23. Zašto se jevrejskom kalendaru dodaju meseci, i kako to čine današnji Jevreji?

²³ Drugi razlog što se naš datum možda razlikuje od jevrejskog jeste, što Jevreji koriste unapred određeni kalendar, sistem koji je utvrđen tek od četvrtog veka n.e. Pomoću tog kalendara oni mogu decenijama unapred da odrede datum 1. nisana ili određenih praznika. Osim toga, u starom lunarnom kalendaru trebalo je s vremena na vreme dodati trinaesti mesec tako da se kalendar uskladi s razdobljem godine. Sadašnji jevrejski kalendar dodaje taj mesec po utvrđenom redosledu; u 19-godišnjem ciklusu dodaje se 3, 6, 8, 11, 14, 17 i 19. godini.

24, 25. (a) Kako su u Isusovo vreme utvrđivani meseci, i kako je određeno kad treba da bude umetnut dodatni mesec? (b) Kako Jehovini svedoci utvrđuju datum Spomen-svečanosti?

²⁴ Međutim, Emil Širer kaže da „u Isusovo vreme (Jevreji) još nisu imali utvrđen kalendar, ali su na temelju čisto iskustvenog zapažanja, odredili da svaki kalendarski mesec počinje pojavom mladog meseca, pa su isto tako na temelju zapažanja“ dodali mesec koji je bio potreban. „Ako je . . . pred kraj godine zapaženo da će Pasha pasti pre prolećne ravnodnevnice (oko 21. marta), određeno je da se pre nisana umetne jedan mesec“ Istorija jevrejskog naroda u periodu Isusa Hrista, sveska 1,(The History of the Jewish People in the Age of Jesus Christ). Na taj način umetanje dodatnog meseca dolazi prirodnim tokom događaja, a ne prizvoljno.

²⁵ Vodeće telo Jehovinih svedoka utvrđuje datum održavanja Spomen-večere u skladu sa drevnom metodom. Određivanje 1. nisana vrši se prema tome kad je mladi mesec najbliži prolećnoj ravnodnevnici sa stanovišta posmatrača prilikom zalaska sunca u Jerusalimu. Računajući 14 dana otada, to nas dovodi do 14. nisana, dana koji obično odgovara pojavi punog meseca. (Vidi Kulu stražaru od 15. juna 1977, str. 383-384, engl.) Na temelju tog biblijskog metoda Jehovini svedoci širom sveta su obavešteni da će se proslava Spomen-svečanosti ove godine održati 10. aprila posle zalaska sunca.

26. Koja dodatna obeležja Spomen-svečanosti zaslužuju našu pažnju?

²⁶ Taj datum odgovara 14. nisanu, danu kad je Isus održao poslednju punovažnu Pashu. Međutim, proslava Spomen-svečanosti usredsređuje se na veće spasenje od onog koje se obeležava jevrejskim sederom. Svi treba da razumemo šta se ustvari odvija tokom Spomen-svečanosti, šta ona znači i kako je u to uključeno naše spasenje.

[Fusnote]

Kako bi odgovorio?

◻ Zašto se Pasha s pravom povezuje sa spasenjem?

◻ Na koji način Isusova žrtva može da učini više, nego što je to moglo pashalno jagnje?

◻ Kakvo je spasenje omogućeno kroz Isusa?

◻ Kako Jehovini svedoci određuju odgovarajuće vreme za Spomen svečanost?