Šta Isus Navin nije zaboravio

„MOJSIJE sluga moj, umre“, rekao je Jehova, „ustani sad, pređi preko tog Jordana, ti i sav taj narod u zemlju koju [im] dajem“ (Isus Navin 1:2). Kakav je samo zadatak stajao pred Isusom! On je bio Mojsijev pomoćnik skoro 40 godina. A sada mu je rečeno da zauzme mesto svog gospodara i da sinove Izraela, koji su često bili svojeglavi, vodi u Obećanu zemlju.

Kad je Isus Navin razmišljao o tome šta je pred njim stajalo, možda je mislio na kušnje s kojima se već suočavao i kako ih je savladavao. Ono čega se on tada sećao nesumnjivo je za njega bilo od neprocenjive pomoći a to može koristiti i današnjim hrišćanima.

Od roba do zapovednika

Isus Navin se sećao dugogodišnjeg ropstva (Izlazak 1:13, 14; 2:23). Možemo samo pretpostaviti šta je doživljavao tokom tog perioda pošto Biblija ne govori o tim pojedinostima. Možda je tokom svog služenja u Egiptu naučio da bude dobar organizator pa je mogao da pomogne pri organizovanju bekstva Jevreja i ’velikog mnoštva drugih ljudi‘ iz te zemlje (Izlazak 12:38).

Isus Navin je pripadao Jefremovom plemenu. Njegov deda Elisama bio je knez plemena i očigledno je predvodio 108 100 naoružanih ljudi jedne od troplemenskih četa u Izraelu (Brojevi 1:4, 10, 16; 2:18-24; 1. Letopisa 7:20, 26, 27). Ipak, kada su ubrzo posle njihovog dolaska iz Egipta Amaličani napali Izraelce, Mojsije je pozvao Isusa da organizuje odbranu (Izlazak 17:8, 9a). Zašto bašnjega, a ne njegovog dedu ili oca? Jedno od mišljenja glasi: „Pošto je bio poglavica značajnog Jefremovog plemena i čovek koji je već bio dobro poznat po svojim organizacionim sposobnostima u kog su ljudi imali potpuno poverenje, Isus je prema Mojsijevom mišljenju bio najpodesniji vođa za odabiranje i organizovanje vojnika“.

Kako god da je bilo, kada je izabran, Isus je činio upravo onako kako je Mojsije naredio. Iako su Izraelci bili potpuno neiskusni u ratovanju, Isus je bio uveren u Božju pomoć. Zato kada je Mojsije rekao: „Ja ću sutra stati na vrh brda sa štapom Božjim u ruci“, to je za njega bilo dovoljno. Mora da se setio kako je Jehova skoro bio uništio najveću vojnu silu tog doba. Sledećeg dana, kada je Mojsije podigao svoje ruke i uzdignuto ih držao sve do zalaska sunca, nijedan protivnik nije mogao da se odupre Izraelcima i Amaličani su bili poraženi. Onda je Jehova naredio Mojsiju da to zapiše u jednu knjigu i da ’kaže Isusu‘ Božju objavu: ’Izbrisaću spomen Amalika ispod neba‘ (Izlazak 17:9b-14). Da, Jehova će nepogrešivo izvršiti tu presudu.

Kao Mojsijev pomoćnik

Taj događaj sa Amaličanima je sigurno zbližio Isusa i Mojsija. Isus je imao čast da „od mladosti svoje“ pa do Mojsijeve smrti bude njegov lični pomoćnik ili „sluga“, što je bio period od oko 40 godina (Brojevi 11:28).

U tu službu su bile uključene prednosti i odgovornosti. Na primer, kada su se Mojsije, Aron, Aronovi sinovi i 70 izraelskih starešina popeli na goru Sinajsku i videli Jehovinu slavu, među njima je verovatno bio i Isus Navin. Kao Mojsijev pomoćnik, on je s njim otišao dalje, i očigledno je ostao na izvesnoj udaljenosti kad je Mojsije ušao u oblak koji simbolizuje Jehovinu prisutnost. Vredno pažnje je to što je Isus izgleda ostao na toj gori 40 dana i 40 noći. On je verno čekao povratak svog gospodara, jer kada je Mojsije počeo da silazi s pločama svedočanstva, Isus ga je dočekao (Izlazak 24:1, 2, 9-18; 32:15-17).

Posle događaja u kom su Izraelci izvršili idolopoklonstvo pred zlatnim teletom, Isus je i dalje pomagao Mojsiju u šatoru od sastanka van logora. Tamo je Jehova govorio Mojsiju licem k licu. Ali, kada se Mojsije vratio u logor, Isus ’nije izlazio iz šatora‘. Možda je morao da ostane kako bi sprečio Izraelce da nečisti uđu u šator. Koliko je samo ozbiljno shvatio tu odgovornost! (Izlazak 33:7, 11)

Prijateljstvo s Mojsijem, koji je prema istoričaru Josifu bio 35 godina stariji od Isusa, mora da je silno ojačalo njegovu veru. Njihov odnos se može nazvati „spoj zrelosti i mladosti, učitelja i učenika“, koji je doveo do toga da Isus postane „odlučan, pouzdan muškarac“. Mi nemamo u svojoj sredini proroka kao što je Mojsije, ali skupštine Jehovinog naroda zaista imaju starije osobe koje svojim iskustvom i duhovnošću predstavljaju pravi izvor snage i ohrabrenja. Da li ih ceniš? Da li izvlačiš koristi iz druženja s njima?

Uhoda u Hananu

Jedan presudan događaj u životu Isusa Navina odigrao se ubrzo nakon što su Izraelci dobili Zakon. On je izabran da predstavlja svoje pleme kad je trebalo uhoditi Obećanu zemlju. Ta priča je dobro poznata. Svih 12 uhoda se složilo s tim da u toj zemlji zaista ’teče mleko i med‘, kao što je Jehova i obećao. Međutim, deset uhoda koje nisu imale veru strahovale su da Izraelci ne bi mogli da isteraju stanovnike iz te zemlje. Samo su Isus i Halev govorili narodu da se ne pobune iz straha, jer će Jehova sigurno biti s njima. Na to se čitav zbor pobunio i govorio da će njih dvojicu kamenovati. Možda bi to i učinili da Jehova nije intervenisao tako što je pokazao svoju slavu. Zato što nisu imali veru, Bog je odlučio da u Hanan ne uđe nijedan od onih koji su izbrojeni od 20 godina i više. Od svih njih preživeli su samo Isus, Halev i Leviti (Brojevi 13:1-16, 25-29; 14:6-10, 26-30).

Zar svi oni nisu videli Jehovina moćna dela u Egiptu? Otkud je onda Isus imao veru u Božju pomoć dok je većina sumnjala? Sigurno je u mislima imao sve što je Jehova obećao i ispunio, i meditirao je o tome. Mnogo godina kasnije mogao je reći da ’nije izostalo ništa od svega dobra što je Jehova obrekao Izraelcima, sve se ispunilo‘ (Isus Navin 23:14). Prema tome, on je verovao da će Jehova sigurno ispuniti svako obećanje koje je dao vezano za budućnost (Jevrejima 11:6). To treba da podstakne osobu da se upita: ’A šta je sa mnom? Da li se trudim da proučavam i razmišljam o Jehovinim obećanjima i da se tako uveravam u njihovu pouzdanost? Da li verujem da Bog može da me zaštiti zajedno sa svojim narodom tokom predstojeće velike nevolje?‘

Ne samo što je Isus pokazao veru već je takođe pokazao i moralnu snagu. Samo su on i Halev zauzeli stav za Jehovu, a ceo zbor je govorio da će ih kamenovati. Kako bi se ti osećao? Uplašeno? Isus se nije tako osećao. On i Halev su odlučno rekli ono u šta su verovali. Možda će biti potrebno da i mi zbog svoje lojalnosti Jehovi jednog dana postupimo na isti način.

Izveštaj o uhodama nam takođe govori da je ime Isusa Navina promenjeno. Njegovom imenu koje na izvornom jeziku glasi Hošea, što znači „spasenje“, Mojsije je dodao slog koji ukazuje na Božje ime i nazvao ga je Jehošua, što znači „Jehova je spasenje“. Septuaginta prevodi njegovo ime sa „Isus“ (Brojevi 13:8, 16). U skladu s tim velikim imenom, Isus je otvoreno objavljivao da je Jehova spasenje. Nije bilo slučajno što mu je ime promenjeno. To je pokazalo Mojsijevo poštovanje prema Isusovoj ličnosti i bilo je u skladu s povlašćenom ulogom koju će Isus imati u vođenju nove generacije u Obećanu zemlju.

Izraelci su lutali po pustoši 40 teških godina dok njihovi očevi nisu pomrli. Ne znamo ništa o Isusu iz tog perioda. Ipak, mora da je iz takvog života izvukao mnoge pouke. Verovatno je bio svedok Božje presude nad pobunjenicima Korejom, Datanom i Avironom i njihovim sledbenicima, i nad onima koji su bili umešani u sramno obožavanje Velfegora. Nesumnjivo je Isus s velikom tugom shvatio da ni Mojsije neće moći da uđe u Obećanu zemlju zato što nije proslavio Jehovu kad je bila u pitanju voda Meriva (Brojevi 16:1-50; 20:9-13; 25:1-9).

Naimenovan kao Mojsijev naslednik

Dok mu se bližila smrt, Mojsije je tražio od Boga da imenuje njegovog naslednika tako da izraelska nacija ne postane “kao ovce koje nemaju pastira“. Kakav je bio Jehovin odgovor? Isus, ’čovek u kome je duh‘, trebalo je da bude naimenovan pred celim zborom. Trebalo je da ga slušaju. Kakva preporuka! Jehova je video Isusovu veru i sposobnost. Vođenje Izraela nije moglo biti povereno kvalifikovanijoj osobi (Brojevi 27:15-20). Ipak, Mojsije je znao da se Isus suočavao sa ogromnim izazovima. Iz tog razloga Mojsije je podsticao svog naslednika da bude „srčan i hrabar“, jer će Jehova biti s njim (Ponovljeni zakoni 31:7, 8).

Sam Bog je Isusu ponovio to isto ohrabrenje i dodao: ’Drži se i vladaj u svemu po zakonu koji je propisao Mojsije, sluga moj. Ne odstupaj od njega ni na desno ni na levo, da bi uspeo u svim preduzećima svojim. Neka se ne udalji od usta tvojih ova knjiga zakona; razmišljaj o njoj dan i noć, da radiš sve kako je u njoj napisano; jer ćeš tada biti srećan u pothvatima svojim i uspećeš. Nisam li ti dao ovu zapovest: Budi jak i hrabar? Ne plaši se i ne zaprepasti se, jer je Jehova, Bog tvoj, s tobom u svemu čega se poduhvatiš‘ (Isus Navin 1:7-9).

S Jehovinim rečima koje su mu odzvanjale u ušima i sa iskustvom koje je već imao, zar je Isus mogao da sumnja? Osvajanje zemlje je bilo zasigurano. Problemi će naravno da iskrsnu, od kojih prvi uopšte neće biti beznačajan, naime prelazak reke Jordan u vreme kad ona plavi. Ipak, Sam Jehova je naredio: „Ustani sad, pređi preko tog Jordana.“ Onda, koji bi veći problem mogao da nastane? (Isus Navin 1:2).

Uzastopni događaji u životu Isusa Navina — osvajanje Jerihona, postepeno pokoravanje izraelskih neprijatelja i podela zemlje — pokazuju da on nikada nije izgubio iz vida Božja obećanja. Pred kraj svog života, kada je Jehova dao Izraelu mir od neprijatelja, Isus je sakupio narod da razmotre Božje postupanje sa Izraelcima i da ih podstakne da mu služe celim srcem. Nakon toga Izrael je, nesumnjivo podstaknut primerom svog vođe, svečano obnovio svoj savez s Jehovom i zatim, ’Izrael je služio Jehovi svega veka Isusova‘ (Isus Navin 24:16, 31).

Isus Navin nam daje izvrstan primer. Danas se hrišćani suočavaju s brojnim ispitima vere. Uspešno izlaženje na kraj s njima od presudne je važnosti da bismo i dalje imali Jehovino odobravanje i da bi na kraju nasledili njegova obećanja. Isusov uspeh je zavisio od njegove snažne vere. Istina je da ne možemo videti ona Jehovina moćna dela koja je Isus video, ali ako bi neko u njih posumnjao, biblijska knjiga koja nosi Isusovo ime svedoči o pouzdanosti Jehovine reči. Ako svakodnevno čitamo Božju Reč i vodimo računa da je primenimo u životu onda ćemo i mi poput Isusa biti mudri i uspešni.

Da li si ponekad povređen ponašanjem suhrišćana? Razmisli o Isusovoj istrajnosti koji je tokom 40 godina, iako nije ni u čemu pogrešio, bio prinuđen da sa svojim bezvernim narodom luta po pustoši. Da li ti je teško zauzeti stav za ono u šta veruješ? Seti se šta su Isus i Halev učinili. Za svoju veru i poslušnost primili su veličanstvenu nagradu. Da, Isus Navin je zaista verovao da će Jehova ispuniti sva svoja obećanja. Neka to isto važi i za nas (Isus Navin 23:14).

[Slika na 10. strani]

Druženje s Mojsijem ojačalo je veru Isusa Navina

[Slika na 10. strani]

Isus Navin i Halev su se uzdali u Jehovinu moć

[Slika na 10. strani]

Vođstvo Isusa Navina podstaklo je narod da se drži Jehove